| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Hvala predsedavajuća, vrlo kratko.
Dakle, mi smo podneli amandman koji kaže da bi trebalo da se doda da Javni servis radi u ime javnosti i da se osniva u ime javnosti. Mislim da je ovo izuzetno važna stvar i naročito imajući u vidu da oni koji predlažu ove amandmane, da one koji predlažu ove zakone, izmene i dopune medijskih zakona, ovih dana idu na konsultacije, ne u Brisel, ne u EU, ne u Evropsku komisiju, u kontaktima sa kojima se hvale i hvale se kako su ovi zakoni u skladu sa evropskim zahtevima, nego idu u Njižni Novgorod. Tamo je bio ministar Bratina ovih dana, odakle nam se ponosno javio i to je sve prenela „Raša Tudej“ i tamo je bio na nekom velikom skupu Fek čeking, jel tako i preporučio nam je saradnju sa Međunarodnim institucijama poput Global Fek čeking netvrk.
E sad ja nisam bio lenj, pa sam proverio šta je u pitanju i znate šta nisam se iznenadio kada sam video da ta institucija ne služi nikakvoj proveri činjenica, nego širenju Putinovske propagande. Time se bavi naš ministar informisanja i iza toga, to je ono što stoji iza ovih zakona, koji bi trebalo da budu neka vrsta lakirovke, neka vrsta evropske glazure na srpskoj Vučićevskoj autokratiji, a zapravo iza toga stoji jedna vrsta Putinovske zavere da se autokratija ukrasi nekakvim izrazima, poput Global fek čekinga, regulisanja medija, medijskih zakona itd.
Pogledajte gde vam idu ministri informisanja u trenutku kada se izdajemo, kada se hvalimo otvaranjem novog klastera i kada se hvalimo približavanju EU.
Vrlo kratko.
Evropska opservatorija za digitalne medije nazvala je ovaj „Global Fact-Checking Network“, koga ste vi izričito preporučili i najavili ste saradnju sa ovom organizacijom, rekli su da iza ove inicijative stoji promišljena strategija koju Kremlj sprovodi već godinama, izopačavanja pojma fact-checkinga i izjednačavanja laži sa izveštavanjem zasnovanim na činjenicama.
„Dojče vele“ piše da ova inicijativa tvrdi da se bori protiv lažnih vesti, a zapravo širi propagandu.
Vi sami, ministre, ste izuzetno aktivni, a najavili ste otvaranje još nekih ruskih stanica u Srbiji. Sami ste izuzetno aktivni u emisijama u kojima se širi ruska ratna propaganda i dezinformacije.
Poznato je da ste spaljivali zastavu EU i da ste raznim pogrdnim izrazima nazivali EU i proces pridruživanja EU, pa ja sada želim da vas pitam da li su ovi zakoni u funkciji približavanja Srbije EU ili u funkciji približavanja Srbije Putinovoj Rusiji i sličnim autokratijama?
Ja ću se držati ovog uskog tumačenja rasprave, pa ću reći da se ovaj amandman nadovezuje na prethodni amandman.
Dakle, smisao ovog amandmana jeste da se podeli moć u Javnom servisu, tako da ona ne bude koncentrisana u figuri direktora Javnog servisa, nego da pre svega tu odgovornost i moć snose članovi Upravnog odbora Javnog servisa. Razlozi su jasni. Upravni odbor je demokratsko telo, čine ga neki ljudi koji su eksperti koji bi trebalo da budu partijski nezavisni i neutralni itd. i mislim da bi bilo mnogo bolje da oni odlučuju, da oni imaju više moći o odlučivanja u Javnom servisu, nego samo jedna autoritarna figura, kao što je direktor.
Voleo bih da je to tako i danas. Voleo bih da smo mi mogli da čujemo članove Upravnog odbora i kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić, onako bahato, siledžijski, loše se ponašao prema Anici Telesković, voditeljki Javnog servisa koja je samo časno i pošteno radila svoj posao, postavljajući mu pitanja u intervjuu.
Međutim, ni jedan član Upravnog odbora nije se javio u javnosti da kaže i jednu reč da odbrani čas i misiju Javnog servisa. Zašto se to nije desilo? Jasno je zašto. Ako gledate jutarnje programe režimskih televizija videćete da su skoro svi članovi Upravnog odbora Javnog servisa tamo, prva postava režimskih propagandista, od Filipa Rodića, preko Muharema Bazdulja do Predraga Zdekovića, Branka Kalšeka itd. To su ljudi koji zarađuju svoju sinekuru sprovodeći i šireći režimsku propagandu. Dajmo im odgovornost, dajmo im mogućnost da odlučuju, da više ne mogu da se vade da to nije njihov posao. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Moje pitanje za Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac - da li je ona, da li je bilo koje tužilaštvo u Srbiji preduzelo bilo kakve istražne radnje povodom isticanja neonacističkih simbola na zidinama Niške tvrđave? Kao što znate to se desilo pre nekoliko dana u gradu u kome već nedeljama se iscrtavaju kukasti krstovi i tako dalje, širom grada. To rade neke neonacističke grupe, ali sada po prvi put to je istaknuto na zidinama tvrđave, svega ni nepun kilometar od logora Crveni krst, prvog koncentracionog logora na teritoriji Evrope u kome je stradalo više desetina hiljada ljudi.
Imam neke predloge za ovu istragu. Naime, ne bi bilo loše krenuti od građanina Vučić Aleksandra koji je dan ranije, dan pre ovog isticanja kukastog krsta, da budem vrlo precizan, poslao istu poruku koju šalje i ovaj transparent - Bolje ćaci nego naci. To je Aleksandar Vučić napisao na svom Instagramu, a narednog dana se pojavio, osvanuo u Nišu transparent sa istim tim natpisom i kukastim krstom. Ko je istakao kukasti krst na zidine Niške tvrđave?
Kada već pričamo o nacizmu, nije loše da se malo informiše i ovaj dotični građanin Vučić Aleksandar, pa i mnogi drugi funkcioneri SNS, o tome šta su bile osnovne odlike nacizma.
Jedna osnovnih odlika nacizma jeste bilo i to, odnosno Nacističke partije da je bila u pitanju partija koja je imala svoje ulične batinaše, koji su tukli političke protivnike, zastrašivali sve koji nisu bili poželjni i štitili mitinge i govore Adolfa Hitlera.
Koja partija u Srbiji danas ima svoje plaćene ulične batinaše? Svi znamo - Srpska napredna stranka, rado ću vam odgovoriti na to pitanje.
U Nišu pre nekoliko nedelja, kada je održan veliki govor Aleksandra Vučića, nije moglo da se prođe gradom, ali ne zbog policijske, to nisu sprečavale policijske jedinice, to su sprečavale jedinice obučene u crne majice sa crnim kačketima, ljudi poput onih koji su slomili vilicu studentkinji u Novom Sadu, za koje je Aleksandar Vučić rekao da nisu uradili ništa, da su samo branili svoje prostorije, ljudi poput onih koji su na izlogu mog sopstvenog odbora, našeg odbora, niškog odbora Zeleno-levog fronta iscrtali svastiku preko nekoliko meseci. Svi znamo ko su ti ljudi. To su ljudi koji su povezani sa navijačkim grupama iz Niša, koji su povezani sa neonacističkim grupama iz Niša i koji za novac štite skupove i govore Aleksandra Vučića iz Srpske napredne stranke.
Dakle, vraćam se na pitanje za Zagorku Dolovac - šta je uradila da otkrije ko je istakao kukasti krst na zidinama tvrđave i da li će ispitati u sklopu toga i Aleksandra Vučića kao direktnog inspiratora ovog transparenta? Dodaću tome i narednu stvar - da li će ispitati s tim u vezi i veze između Srpske napredne stranke i navijačkih i neonacističkih organizacija koje operišu u Nišu i širom Srbije?
Eto, toliko. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.
Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?
Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?
Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.
Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?
Toliko od mene i hvala puno.
Hvala predsedavajuća.
Dakle, moje prvo pitanje postavio bih celoj Vladi, ali naročito ministru za saobraćaj i infrastrukturu, koji trenutno nije ovde, želimo mu brz oporavak, kada će, prvo pitanje zapravo, da li u ugovoru sa Vansiem, koncesionom ugovoru sa Vansiem, za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ postoji klauzula kojom se eksplicitno ograničava broj putnika sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, odnosno, sa drugih manjih aerodroma u Srbiji?
Pitanje za celu Vladu kada će biti skinuta oznaka tajnosti sa ključnih delova ovog ugovora, čije je objavljivanje obećala još prethodna predsednica Vlade pre više od šest godina?
Dakle, malo konteksta za ovo pitanje, dakle, kada je niški aerodrom pre šest godina poklonjen državi, navodno objašnjenje za to bilo je vrlo neubedljivo, rečeno je da se to dešava zato što aerodrom ne može da napreduje u drugom slučaju, to nije tačno, kao što smo imali prilike da vidimo, mnogi drugi aerodromi širom sveta u vlasništvu lokalnih samouprava vrlo lepo napreduju uz podršku države. Postoje brojni zakonski načini i postojali su i još uvek postoje, da se razvoj niškog aerodroma pomogne, bez obzira na to što je bio u vlasništvu lokalne samouprave, konkretno grada niša. Pravi razlozi za ovo poklanjanje mogu se naći na drugom mestu. Mnogi raniji ministri su nehotice to otkrili, jedan od njih je Tomislav Momirović, koji je 2021. godine, izjavio da je broj putnika sa niškog aerodroma ograničen na milion putnika, jel tako? Međutim, zvaničnu informaciju da postoji klauzula u ugovoru do sada još uvek nismo dobili. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je eksplicitno obećala da će ugovor o celosti biti objavljen u roku od dve nedelje, pa u roku od dva meseca, i to se ni do dan danas nije desilo.
Mislim da je jako važno postaviti ovo pitanje. Prošle godine je ministar Vesić i sam kritikovao Vansi, rekao da krše neke ugovorne obaveze, koje nije mogao da navede, jer ne znamo tačno koje su to obaveze, pošto ti delovi ugovora nisu objavljeni. Mislim da je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, upravo u ovom trenutku, jer u načinu na koji je koncesioni ugovornike, ključni delovi ovog koncesionog ugovora na način na koji su oni sakriveni od javnosti pokazuje jednu matricu ponašanja ove vlasti, koja na različite načine štiti strane investitore, na račun ili na uštrb javnog interesa, konkretno u ovom slučaju ovo je bio interes građana i građanki građa Niša, a u prilog stranog investitora konkretno u pitanju je bio Vansi.
Imamo razloga da verujemo da se slična stvar danas dešava i sa rudnikom koji se najavljuje u Jadru. Drugo pitanje, vezano je za vanredni inspekcijski nadzor koji je Ministarstvo zdravlja u februaru ove godine propisalo za lekare i zdravstvene instiutcije koje propisuju bolovanja radnicima u Nišu, i tom prilikom je tadašnja premijerka Ana Brnabić optužila niške radnike za preveliki apstentizam, odnosno da zloupotrebljavaju bolovanja, a ova mera nije bila samo mera inspekcijskog nadzora nad lekarima i ona je zapravo podrazumevala ulazak u zdravstevene kartone velikog broja niških radnika.
Ja bih želeo da pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra rada Nemanju Starovića, po kom osnovu je određena ova mera, vrlo ivazivna mera, vanrednog inspekcijskog nadzora i to su moja pitanja. Hvala.