| 10.09.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima |
u proceduri
|
| 03.09.2024. | Predlog zakona o građanskom partnerstvu |
u proceduri
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Hvala.
Ovaj rebalans budžeta je još jedna dobra prilika, još jedna propuštena dobra prilika da se povećaju nenamenski transferi lokalnim samoupravama. O tome je ovde već bilo reči. Ali, želeo bih da podvučem još jedan mehanizam koji stoji iza ovoga.
Vlada je već 10 godina ili vlade kontinuiteta već proteklih 10 godina odbijaju da povećaju sredstva za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, a razlog za to je vrlo jednostavan i on leži u činjenici da koriste namenske transfere kao sredstvo klijentelističke kontrole nad lokalnim samoupravama.
Znate kako to izgleda i mislim da svi ljudi to znaju u Srbiji iz sopstvenog iskustva ili iskustva ljudi koje poznaju. Najlakše je i najbolje je držati svoje potčinjene u stalnoj zavisnosti u situaciji u kojoj stalno zavise od vas, stalno moraju da dokazuju svoju poslušnost, svoju potčinjenost, činjenicu da stalno moraju da se zahvaljuju, da dozivaju predsednika Vučića. On mora da ide tamo lično, da im poklanja puteve, škole, kilometre asfalta itd. Kada bi se ova sredstva unapred namenila kroz budžet, odnosno kroz budžetsku liniju za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, onda bi lokalne samouprave mogle da imaju autonomiju, onda bi one mogle da imaju samostalnu kontrolu nad svojim novcem, nad svojom autonomijom, nad svojim projektima, nad onim što treba uraditi u konkretnim mestima. I u tom slučaju ne bi bilo moguće ucenjivati ih. Na taj način vi kontrolišete ne samo one koji vam nisu politički bliski, nego čak i sopstvene ljude iz sopstvene stranke, iz sopstvenih stranaka kojima ne verujete i koje na ovaj način držite pod kontrolom. Hvala.
Hvala.
Koristiću i vreme poslaničke grupe.
Dakle, ja sam predložio ovim amandmanom da se sredstva od dve milijarde i 100 miliona dinara predloženih za obnovu objekata u kojima će odvijati služenje vojnog roka pretvori u nula dinara, odnosno nula sredstava. Razlog je vrlo jasan – nije došlo ni do kakve društvene diskusije, nismo imali nikakvu diskusiju na temu ponovnog uvođenja vojnog roka. Strategija bezbednosti, odnosno strategija odbrane koja bi trebalo da predviđa, odnosno trebalo da predloži jednu takvu meru nije donesena, odnosno poslednja donesena Strategija odbrane koja potiče još iz 2019. godine, ona na mnoge načine više nije aktuelna, jel tako. Studija tzv. izazova, rizika i pretnji takođe nije urađena, to je takođe nešto što bi trebalo da čujemo i ukoliko je služenje vojnog roka pravi odgovor na takvu situaciju, na bezbednosnu situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, onda bi zaista o tome trebalo razgovarati. Tako nešto nije obavljeno, nikakve konsultacije nisu obavljene, ništa od toga nismo videli, nismo o tome razgovarali ni u ovom domu, a o široj društvenoj diskusiji da ne govorim.
Krovna organizacija mladih Srbije je juče izašla sa novim dokumentom, sa saopštenjem u kome skreće pažnju da nikakve konsultacije sa mladima kojih se ova mera direktno tiče nisu obavljene. Ova organizacija skreće pažnju na neke izuzetno važne i potencijalno štetne efekte uvođenja vojnog roka, kao što je izbegavanje roka kroz napuštanje zemlje, itd. Mi smo ovih dana razgovarali o demografiji, čuli smo zabrinutost zbog negativnog ili niskog prirodnog priraštaja, a istovremeno sprovode se ove mere koje na različite načine izguravaju mlade ljude iz ove zemlje.
Međutim, kada se sve to uzme u obzir i kada se doda ono što svi stručnjaci pocrtavaju kada je u pitanju predlog ponovnog uvođenja vojnog roka, a to je da 75 dana, koliko će navodno ovaj rok trajati, nije dovoljno ni za šta, a kamoli da se obuče sposobni vojnici koji bi mogli efektivno da popune vojne jedinice. Onda se postavlja pitanje – koji je pravi cilj ove mere, koji je pravi cilj ponovnog uvođenja vojnog roka?
S obzirom da očigledno koristi ne prevazilaze štete, naprotiv, reklo bi se da je jedini cilj isključivo politički, da ne kažem populistički. Ponovno uvođenje vojnog roka prati jedna očigledna ratoborna retorika, jel tako, da se vojska na Kosovo vrati, ceo jedan ratoborni nastup celog režima. Sad mi znamo, naravno, šta se dešavalo kada je vojska poslednji put bila na Kosovu. Aleksandar Vučić je nabavljao nove zavese za stan, Aleksandar Vulin je razmišljao o tome kako da vodenim topovima zasipa studente, to je najbliže što je prišao vojsci, a ginuli su i ranjavani su neki drugi mladi momci, neka druga deca, deca nekih drugih ljudi, a ne oni koji su u tu vojsku slali. Tako da, ovaj režim, predstavnici tog režima, koji sada ponovo vladaju Srbijom, kada obnavljaju ovu retoriku imamo sve razloge da verujemo da se stvari neće dobro završiti. Naravno, nije sve u tome, treba pocrtati još jednu stvar.
Postoji još nešto što je važno vezano za Vojsku Srbije. Vojska Srbije, takođe postoji i nešto u opisu njene misije, što se zove Treća misija Vojske Srbije. Treća misija se tiče učešća u civilnim akcijama, pomoći u katastrofama, u prirodnim nepogodama, itd. To je nešto što jeste izuzetno važno, ali može da se obnovi i na način koji ne podrazumeva ratnu retoriku, koji ne podrazumeva pretnje komšijama, pretnje novim ratovima, novim sukobima itd, a taj način je obnavljanje nečega što se zove civilna zaštita. Zašto to nije našlo mesta u ovom rebalansu?
Konačno, treba reći i ovo. Mi smo svedoci poslednjih godina, ali i poslednjih nedelja, potpuno očigledno pre nekoliko nedelja bili smo svi svedoci jednom katastrofalnom slučaju u koji je bilo umešano vozilo Vojske Srbije, jel tako, koje je ubilo praktično celu jednu porodicu. Prethodnih godina smo videli da vojnici Vojske Srbije ginu u rutinskim mirnodopskim zadacima u svakodnevnim normalnim uslovima, mirnodopskim uslovima. To je sistem koji ne može da garantuje bezbednost i sigurnost i preživljavanje čak ni profesionalnim, obučenim vojnicima.
Od koga vi tražite da šalje svoju decu u taj i takav sistem? Bez toga apsolutno je nemoguće i besmisleno razgovarati o ulaganju u ovu meru. Toliko. Hvala.
Hvala lepo.
Dakle, vrlo kratko. Kao prvo razlog zašto sam pomenuo Aleksandra Vučića i njegovo ponašanje tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, jeste što me izuzetno lično pogađa kao veterana rata 1999. godine, kao neko ko je lično služio vojsku od decembra 1998. godine do decembra 1999. godine. Lično me pogađa kada ljudi poput Aleksandra Vučića, koji nemaju pojma o čemu govore, pričaju o ovom stvarima i koriste ih kako bi raspririvali mržnju i huškali na sukobe i rat.
Još nešto, moram da kažem i ovo Vojska Srbije bi trebalo da bude vojska svih građana Srbije. Ja ne znam kako očekujete da u tu vojsku idu mladi Albanci nrp. kojima se ministar Vulin obraća sa šiptari. Kakav je to način? To je Vojska Srbije u koju zovete građane Srbije. Ne vidim da je to iskrena namera. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Dakle, moje prvo pitanje postavio bih celoj Vladi, ali naročito ministru za saobraćaj i infrastrukturu, koji trenutno nije ovde, želimo mu brz oporavak, kada će, prvo pitanje zapravo, da li u ugovoru sa Vansiem, koncesionom ugovoru sa Vansiem, za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ postoji klauzula kojom se eksplicitno ograničava broj putnika sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, odnosno, sa drugih manjih aerodroma u Srbiji?
Pitanje za celu Vladu kada će biti skinuta oznaka tajnosti sa ključnih delova ovog ugovora, čije je objavljivanje obećala još prethodna predsednica Vlade pre više od šest godina?
Dakle, malo konteksta za ovo pitanje, dakle, kada je niški aerodrom pre šest godina poklonjen državi, navodno objašnjenje za to bilo je vrlo neubedljivo, rečeno je da se to dešava zato što aerodrom ne može da napreduje u drugom slučaju, to nije tačno, kao što smo imali prilike da vidimo, mnogi drugi aerodromi širom sveta u vlasništvu lokalnih samouprava vrlo lepo napreduju uz podršku države. Postoje brojni zakonski načini i postojali su i još uvek postoje, da se razvoj niškog aerodroma pomogne, bez obzira na to što je bio u vlasništvu lokalne samouprave, konkretno grada niša. Pravi razlozi za ovo poklanjanje mogu se naći na drugom mestu. Mnogi raniji ministri su nehotice to otkrili, jedan od njih je Tomislav Momirović, koji je 2021. godine, izjavio da je broj putnika sa niškog aerodroma ograničen na milion putnika, jel tako? Međutim, zvaničnu informaciju da postoji klauzula u ugovoru do sada još uvek nismo dobili. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je eksplicitno obećala da će ugovor o celosti biti objavljen u roku od dve nedelje, pa u roku od dva meseca, i to se ni do dan danas nije desilo.
Mislim da je jako važno postaviti ovo pitanje. Prošle godine je ministar Vesić i sam kritikovao Vansi, rekao da krše neke ugovorne obaveze, koje nije mogao da navede, jer ne znamo tačno koje su to obaveze, pošto ti delovi ugovora nisu objavljeni. Mislim da je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, upravo u ovom trenutku, jer u načinu na koji je koncesioni ugovornike, ključni delovi ovog koncesionog ugovora na način na koji su oni sakriveni od javnosti pokazuje jednu matricu ponašanja ove vlasti, koja na različite načine štiti strane investitore, na račun ili na uštrb javnog interesa, konkretno u ovom slučaju ovo je bio interes građana i građanki građa Niša, a u prilog stranog investitora konkretno u pitanju je bio Vansi.
Imamo razloga da verujemo da se slična stvar danas dešava i sa rudnikom koji se najavljuje u Jadru. Drugo pitanje, vezano je za vanredni inspekcijski nadzor koji je Ministarstvo zdravlja u februaru ove godine propisalo za lekare i zdravstvene instiutcije koje propisuju bolovanja radnicima u Nišu, i tom prilikom je tadašnja premijerka Ana Brnabić optužila niške radnike za preveliki apstentizam, odnosno da zloupotrebljavaju bolovanja, a ova mera nije bila samo mera inspekcijskog nadzora nad lekarima i ona je zapravo podrazumevala ulazak u zdravstevene kartone velikog broja niških radnika.
Ja bih želeo da pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra rada Nemanju Starovića, po kom osnovu je određena ova mera, vrlo ivazivna mera, vanrednog inspekcijskog nadzora i to su moja pitanja. Hvala.