Hvala, predsedavajuća.

Složio bih se sa svojim kolegom Slobodanom Cvejićem koji je rekao, ako sam dobro zapamtio njegove reči, da vi imate program rasta, ali ne i program razvoja, a pitanje je i kakvog rasta?

Meni se čini da puno toga možemo da izvučemo iz ovih rečenica i puno toga možemo da kažemo o situaciji u kojoj se danas Srbija nalazi.

Pre nešto manje od godinu dana srušila se nadstrešnica u Novom Sadu, to svi znamo, i ovde smo govorili, uputili smo vam poruku - ruke su vam krvave. Građani Srbije su vam više puta, na čelu sa studentima, poslali ovu poruku. Ova poruka je direktno povezana sa vašom navodnom politikom rasta.

Šta je dovelo do pada nadstrešnice u Novom Sadu? Do pada ove nadstrešnice doveo je način na koji vi vidite ekonomsku politiku, na koji vi vidite razvoj i izgradnju ove zemlje, na koji vi vidite politiku ekonomskog rasta. Vi to vidite kao sredstvo za izbornu kampanju, kao nešto što, da bi se postiglo, ne treba da bude obavezano bilo kakvim obzirima, etičkim, moralnim, zakonskim, ne bi trebalo da zastaje pred bilo kakvim bezbednosnim regulativama, bilo kakvim normativima, bilo kakvim pravilima.

Mi znamo kako je došlo do situacije da se ovo desi. Niko nije mislio i niko nije tvrdio nikada da je bilo ko iz vlasti želeo da se to desi. Ono što su vam ljudi poručivali jeste da morate da prihvatite svoju odgovornost da je model koji vi već godinama primenjujete u Srbiji model koji je visokorizičan, koji košta građane Srbije bezbednosti, njihovih prava a ponekada i njihovih života.

To je ono što smo očekivali da vi uvažite, da prepoznate i da priznate kada smo vam rekli - ruke su vam krvave. Ta poruka znači - prepoznajte, ljudski, priznajte da razumete zašto se ova nesreća desila kao logična i predvidiva posledica, ne željena, niko nije rekao da ste vi to želeli, nego kao predvidiva posledica vaše politike i vašeg ranijeg postupanja.

Da li ste vi u bilo kom trenutku pokazali da to razumete? Ja bih rekao ne samo da niste pokazali da to razumete, nego ste sa prezirom odbacili svaku mogućnost da ste odgovorni za to što se desilo, a sada pokazujete i spremnost i apsolutnu odlučnost u nameri da nastavite istim putem.

Bivša premijerka a sadašnja predsednica Skupštine je pre nekoliko dana izjavila da je za pad nadstrešnice u Novom Sadu kriva nekakva diverzija, sa namerom da se sruši Aleksandar Vučić, početak obojene revolucije. Postavljeno je pitanje da li je to ona zaista rekla juče kada je bila u Bundestagu na panelu i nije odgovorila na to pitanje. Zašto? Zato što je u pitanju teorija zavere, to je sasvim jasno. Vi ponovo odbijate odgovornost za ono što ste uradili, za ono što ste odgovorni i pokušavate da dezavuišete javnost izmišljajući potpuno neverovatne teorije zavere, priče o nekakvim zaverama da se sruši nadstrešnica, itd.

Dok smo mi bili na ovom zasedanju, predsednica Skupštine je držala konferenciju za štampu na kojoj je, između ostalog, rekla i sledeće stvari - da je obaveza poslanika da sačekaju, da zahtevaju kao narodni poslanici a onda i da sačekaju zvanične informacije. Onda je rekla: "Ono što nikako ne bi smeli da rade poslanici Narodne skupštine je da se služe lažima i da plasiraju lažne informacije i da iz skupštinskih klupa učestvuju u pumpanju". Pa je još rekla: "I pored više mojih eksplicitnih molbi sa mesta predsedavajućeg da se to ne radi u Narodnoj skupštini dok ne dobijemo zvanična saopštenja odnosno sve proverene informacije da nije posao narodnih poslanika i da nije odgovorno od narodnih poslanika da mašu neproverenim informacijama, dodatno uznemiravajući javnost iz Narodne skupštine Republike Srbije".

Ista ta predsednica Skupštine je svega nekoliko nedelja ranije izjavila ovo - "Nadstrešnica nije slučajno pala, to je deo planirane diverzije za rušenje Srbije". Pa je još rekla: "Mislim da je sve to organizovano, isplanirano i mislim da je nadstrešnica srušena kao početak obojene revolucije. Nisu uspeli ono što su pokušali da urade nakon majskih tragedija 2023. godine, ali su videli jedan jasan recept, videli su da će ljudi da izađu kao akt, rekla bih, emotivne podrške porodicama žrtava i da onda oni tom krizom mogu da upravljaju kako žele. Ja apsolutno danas mislim da je ovo sve plan za rušenje Srbije iz potpuno jasnih razloga i kao osveta za neke stvari koje je hrabro radio predsednik", i tako dalje i tako bliže.

Jel to čekanje proverenih informacija? Jel to čekanje da institucije urade svoj posao? Jel to neuznemiravanje građana Srbije? Ne. To je širenje najgorih teorija zavere i huškanje građana jednih na druge, prebacivanje odgovornosti i nespremnost da se preuzme elementarna politička odgovornost za ono što se desilo u Novom Sadu.

Ali, nije smo to rekla predsednica Skupštine na ovoj konferenciji za štampu. Rekla je još nešto izuzetno važno. Ona je optužila studente, pobunjene studente Srbije za totalitarizam levog ekstremizma. Ni manje ni više nego za totalitarizam levog ekstremizma. Odakle ova fraza? Odakle ovo dolazi? Prvo, jasno je, ko god je pratio studentski pokret u Srbiji vrlo dobro zna da on nije ideološki obojen, ni levo, ni desno, da je u pitanju zaista najširi građanski pokret u kome su svi dobrodošli, pokret usmeren pre svega na vladavinu prava i na normalizaciju stanja u državi, na demokratizaciju Srbije i na obnavljanje političkog pluralizma u Srbiji.

Dakle, nema nikakvog govora o levom ili bilo kakvom drugom ekstremizmu.

Odakle onda predsedavajućoj ova kvalifikacija? Reći ću vam odakle, svi to znamo. Ovo je kopiranje Trampovskog govora, ovako govore MAGA desničari, trampovci u Americi, kojima se ovaj režim sve češće i sve više dodvorava svojim pričama o anti, antifašizmu, o borbi protiv fašističkog nasleđa ovog naroda, svojim crtanjem onih MAGA grafita Čarlija, veličanjem Čarlija Kirka i ne znam koga sve ne, jel tako? Precrtanim znakovima antifa, kao da je nešto loše ili zlo biti antifašista, samo za ovu Vladu je zlo biti antifašista. I na taj način pokušavajući i ocrtavajući, hajde da kažem stvarajući sliku da su pobunjeni građani, pobunjeni studenti Srbije zapravo deo nekakve, pokušavajući da uklopi priču o pobunjenim građanima Srbije u nekakvu priču koju bi razumeli trampovci u Americi, jel tako, to su sada nekakvi anarhisti, nekakva levica, o čemu već oni tamo naklapaju.

Prvo, ovdašnja pobuna studenata i građana Srbije nema nikakve veze sa Amerikom, niti sa bilo čim što se dešava bilo gde drugde u svetu, svakako ne na način nekakvog kopiranja. U pitanju je potpuno autohtona autonomna pobuna i autonomni pokret građana Srbije.

Dakle, nema nikakvog mesta poređenjima, nema nikakvog mesta ovakvim kvalifikacijama i uvredama. Ali, još važnije od toga, kada govorimo o ovoj pobuni, u jednoj stvari, u jednom aspektu, postoji nešto što je važno i jedna paralela koja može da se povuče sa nekim pobunama u Sjedinjenim Američkim Državama. I tamo je zaista postojao širok i vrlo obuhvatan front borbe protiv policijskog nasilja i policijske brutalnosti i ovde imamo posla sa učestalim slučajevima policijske brutalnosti i policijskog nasilja. Tamo je ono bilo prvenstveno rasno motivisano, ovde su žrtve policijskog nasilja svi, svi građani i građanke Srbije koji se usude da progovore protiv ove vlasti.

I u tom smislu, ja bih želeo da poručim još nešto – postoji jedan slogan koji su mnogi demonstranti u Americi koristili tada, ljudi koji su protestovali protiv policijske brutalnosti, taj slogan glasi: „Bez pravde nema mira“. Isti slogan bi se mogao primeni i ovde u Srbiji, sve dok sve žrtve policijskog nasilja i državne korupcije ne nađu pravdu za sebe. Hvala.

Hvala lepo.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika koji kaže da na sednici nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Čuli smo sada koleginicu kako je govorila i optuživala žene koje su udate za Albance. Šta ovo znači? Prvo, spekulacija o tuđem privatnom životu. To je uvreda za sve žene građanke Srbije i naravno uvreda za sve građane Srbije, Albance i Albanke, od strane poslanice čija je stranka, za čije vladavine su ubijani Albanci i Albanke u Srbiji. Eto, toliko.

Hvala predsedavajuća.

Imam prvo pitanje za ministra prosvete, ili kako ga popularno zovu ministra osvete - da li je odluka kojom se formira novi fakultet za srpske studije na Univerzitetu u Nišu tako što se izdvajaju tri već postojeća departmana sa Filozofskog fakulteta u Nišu, da li je to samo još jedan znak, samo još jedan korak u odmazdi nad Filozofskim fakultetom u Nišu, koji je masovno, čiji su zaposleni masovno iskazali apsolutnu solidarnost i podršku sa svojim studentima?

Zašto se izdvajaju baš ova tri departmana? Istorija, departman za Srbistiku i, nećete mi verovati, departman za Ruski jezik i književnost. Kakve veze ovaj poslednji departman ima sa srpskim studijama? Da li je to zato što na ovom fakultetu postoji nekoliko vaših vernih lojalista, lojalista SNS, takođe ljudi povezanih možda i sa nekim ruskim službama, humanitarnim?

Niko sa ovih departmana, to pouzdano znam, tačnije niko ko nije među vašim lojalistima nije pravovremeno dobio obaveštenje o ovoj odluci. Ona se samo jednog jutra pojavila i ljudi su pomislili da će se u roku od nedelju dana naći na nekoj potpuno novoj ćaci izmišljenoj, fiktivnoj instituciji.

Ali, nije u pitanju samo to. Odmazda nad Filozofskim fakultetom u Nišu vrši se već neko vreme. Kako drugačije objasniti činjenicu da je u Savet Filosofskog fakulteta Univerziteta u Nišu imenovan Aleksandar Miljković, master istoričar, rešenjem Vlade Srbije koje je potpisao lično Đuro Macut?

Čime je ovaj gospodin Miljković master Aleksandar zaslužio da se nađe u ovom savetu? Možda time što je bio u „ćacilendu“? Da li je tako? Evo, ga ovde, možda time što govori o tome o pobedi nad obojenom revolucijom. Možda time što predlaže da se rektori i dekani hapse. Možda time što predlaže hapšenje bivše dekanice Filozofskog fakulteta. Možda time što se slikao u „ćacilendu“ sa ovim vrhovnim ćacijem, možda ste ga zaboravili, nema ga već neko vreme, ali baš je bio poznat jedno vreme „van hit vander“, što se kaže. Možda time što je bliski prijatelj i saradnik Nikole Selakovića, ministra kulture. Evo, vidimo ih i na ovoj fotografiji, u jednoj lepoj letnjoj situaciji. Možda time što je blizak sa predsednikom Vlade, Đurom Macutom, evo vidimo ih ovde u jednoj finoj edukativnog, da tako kažem, situaciji.

Dakle, meni nije baš najjasnije čime je ovaj čovek zaslužio uopšte da se nađe ovde, ali imam izvesnu predstavu o tome čime je zaslužio da se nikako ne nađe tu. Dakle, ovih dana se na mrežama pojavila informacija da je isti ovaj, dakle, Miljković master Aleksandar, koga vidimo ovde sa ministrom Nikolom Selakovićem, optužen za seksualno zlostavljanje maloletnika.

Pitam ministra pravde, pitam ministra unutrašnjih poslova – da li je ova informacija tačna? Ljudi sa Filozofskog fakulteta su izuzetno uznemireni i studenti su izuzetno uznemireni i zahtevam pod hitno da saznam i da javnost bude obaveštena o tome da i je ovaj čovek koga vidimo ovde na fotografiji sa Đurom Macutom, da li je ovaj čovek zaista optužen za seksualno zlostavljanje maloletnika i ukoliko to jeste slučaj da li će Vlada pod hitno povući svoj predlog da on bude član Saveta Filozofskog fakulteta u Nišu? Toliko. Hvala.

Hvala predsedavajuća, vrlo kratko.

Dakle, mi smo podneli amandman koji kaže da bi trebalo da se doda da Javni servis radi u ime javnosti i da se osniva u ime javnosti. Mislim da je ovo izuzetno važna stvar i naročito imajući u vidu da oni koji predlažu ove amandmane, da one koji predlažu ove zakone, izmene i dopune medijskih zakona, ovih dana idu na konsultacije, ne u Brisel, ne u EU, ne u Evropsku komisiju, u kontaktima sa kojima se hvale i hvale se kako su ovi zakoni u skladu sa evropskim zahtevima, nego idu u Njižni Novgorod. Tamo je bio ministar Bratina ovih dana, odakle nam se ponosno javio i to je sve prenela „Raša Tudej“ i tamo je bio na nekom velikom skupu Fek čeking, jel tako i preporučio nam je saradnju sa Međunarodnim institucijama poput Global Fek čeking netvrk.

E sad ja nisam bio lenj, pa sam proverio šta je u pitanju i znate šta nisam se iznenadio kada sam video da ta institucija ne služi nikakvoj proveri činjenica, nego širenju Putinovske propagande. Time se bavi naš ministar informisanja i iza toga, to je ono što stoji iza ovih zakona, koji bi trebalo da budu neka vrsta lakirovke, neka vrsta evropske glazure na srpskoj Vučićevskoj autokratiji, a zapravo iza toga stoji jedna vrsta Putinovske zavere da se autokratija ukrasi nekakvim izrazima, poput Global fek čekinga, regulisanja medija, medijskih zakona itd.

Pogledajte gde vam idu ministri informisanja u trenutku kada se izdajemo, kada se hvalimo otvaranjem novog klastera i kada se hvalimo približavanju EU.

Vrlo kratko.

Evropska opservatorija za digitalne medije nazvala je ovaj „Global Fact-Checking Network“, koga ste vi izričito preporučili i najavili ste saradnju sa ovom organizacijom, rekli su da iza ove inicijative stoji promišljena strategija koju Kremlj sprovodi već godinama, izopačavanja pojma fact-checkinga i izjednačavanja laži sa izveštavanjem zasnovanim na činjenicama.

„Dojče vele“ piše da ova inicijativa tvrdi da se bori protiv lažnih vesti, a zapravo širi propagandu.

Vi sami, ministre, ste izuzetno aktivni, a najavili ste otvaranje još nekih ruskih stanica u Srbiji. Sami ste izuzetno aktivni u emisijama u kojima se širi ruska ratna propaganda i dezinformacije.

Poznato je da ste spaljivali zastavu EU i da ste raznim pogrdnim izrazima nazivali EU i proces pridruživanja EU, pa ja sada želim da vas pitam da li su ovi zakoni u funkciji približavanja Srbije EU ili u funkciji približavanja Srbije Putinovoj Rusiji i sličnim autokratijama?

Ja ću se držati ovog uskog tumačenja rasprave, pa ću reći da se ovaj amandman nadovezuje na prethodni amandman.

Dakle, smisao ovog amandmana jeste da se podeli moć u Javnom servisu, tako da ona ne bude koncentrisana u figuri direktora Javnog servisa, nego da pre svega tu odgovornost i moć snose članovi Upravnog odbora Javnog servisa. Razlozi su jasni. Upravni odbor je demokratsko telo, čine ga neki ljudi koji su eksperti koji bi trebalo da budu partijski nezavisni i neutralni itd. i mislim da bi bilo mnogo bolje da oni odlučuju, da oni imaju više moći o odlučivanja u Javnom servisu, nego samo jedna autoritarna figura, kao što je direktor.

Voleo bih da je to tako i danas. Voleo bih da smo mi mogli da čujemo članove Upravnog odbora i kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić, onako bahato, siledžijski, loše se ponašao prema Anici Telesković, voditeljki Javnog servisa koja je samo časno i pošteno radila svoj posao, postavljajući mu pitanja u intervjuu.

Međutim, ni jedan član Upravnog odbora nije se javio u javnosti da kaže i jednu reč da odbrani čas i misiju Javnog servisa. Zašto se to nije desilo? Jasno je zašto. Ako gledate jutarnje programe režimskih televizija videćete da su skoro svi članovi Upravnog odbora Javnog servisa tamo, prva postava režimskih propagandista, od Filipa Rodića, preko Muharema Bazdulja do Predraga Zdekovića, Branka Kalšeka itd. To su ljudi koji zarađuju svoju sinekuru sprovodeći i šireći režimsku propagandu. Dajmo im odgovornost, dajmo im mogućnost da odlučuju, da više ne mogu da se vade da to nije njihov posao. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Moje pitanje za Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac - da li je ona, da li je bilo koje tužilaštvo u Srbiji preduzelo bilo kakve istražne radnje povodom isticanja neonacističkih simbola na zidinama Niške tvrđave? Kao što znate to se desilo pre nekoliko dana u gradu u kome već nedeljama se iscrtavaju kukasti krstovi i tako dalje, širom grada. To rade neke neonacističke grupe, ali sada po prvi put to je istaknuto na zidinama tvrđave, svega ni nepun kilometar od logora Crveni krst, prvog koncentracionog logora na teritoriji Evrope u kome je stradalo više desetina hiljada ljudi.

Imam neke predloge za ovu istragu. Naime, ne bi bilo loše krenuti od građanina Vučić Aleksandra koji je dan ranije, dan pre ovog isticanja kukastog krsta, da budem vrlo precizan, poslao istu poruku koju šalje i ovaj transparent - Bolje ćaci nego naci. To je Aleksandar Vučić napisao na svom Instagramu, a narednog dana se pojavio, osvanuo u Nišu transparent sa istim tim natpisom i kukastim krstom. Ko je istakao kukasti krst na zidine Niške tvrđave?

Kada već pričamo o nacizmu, nije loše da se malo informiše i ovaj dotični građanin Vučić Aleksandar, pa i mnogi drugi funkcioneri SNS, o tome šta su bile osnovne odlike nacizma.

Jedna osnovnih odlika nacizma jeste bilo i to, odnosno Nacističke partije da je bila u pitanju partija koja je imala svoje ulične batinaše, koji su tukli političke protivnike, zastrašivali sve koji nisu bili poželjni i štitili mitinge i govore Adolfa Hitlera.

Koja partija u Srbiji danas ima svoje plaćene ulične batinaše? Svi znamo - Srpska napredna stranka, rado ću vam odgovoriti na to pitanje.

U Nišu pre nekoliko nedelja, kada je održan veliki govor Aleksandra Vučića, nije moglo da se prođe gradom, ali ne zbog policijske, to nisu sprečavale policijske jedinice, to su sprečavale jedinice obučene u crne majice sa crnim kačketima, ljudi poput onih koji su slomili vilicu studentkinji u Novom Sadu, za koje je Aleksandar Vučić rekao da nisu uradili ništa, da su samo branili svoje prostorije, ljudi poput onih koji su na izlogu mog sopstvenog odbora, našeg odbora, niškog odbora Zeleno-levog fronta iscrtali svastiku preko nekoliko meseci. Svi znamo ko su ti ljudi. To su ljudi koji su povezani sa navijačkim grupama iz Niša, koji su povezani sa neonacističkim grupama iz Niša i koji za novac štite skupove i govore Aleksandra Vučića iz Srpske napredne stranke.

Dakle, vraćam se na pitanje za Zagorku Dolovac - šta je uradila da otkrije ko je istakao kukasti krst na zidinama tvrđave i da li će ispitati u sklopu toga i Aleksandra Vučića kao direktnog inspiratora ovog transparenta? Dodaću tome i narednu stvar - da li će ispitati s tim u vezi i veze između Srpske napredne stranke i navijačkih i neonacističkih organizacija koje operišu u Nišu i širom Srbije?

Eto, toliko. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Počeo bih jednim citatom – srpski narod doživljava teške dane, u ovim sudbonosnim časovima dužnost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sačuva mir i red, jer je samo tako moguće da se uspešno izvrši veliko delo nacionalne obnove otadžbine i našem napaćenom narodu obezbedi bolja budućnost. U trenutku kada ogromna većina našeg naroda jasno uviđa da je to jedini put našeg nacionalnog spasenja, šaka tuđinskih plaćenika i sabotera, po naredbama zločinačkog boljševizma, svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve napore na sređivanju naših prilika i namerno pokušava da u zemlji izazove požar uništenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da će time nešto pomoći svojim gospodarima. Razbojničke banke sastavljene od komunista i odbeglih robijaša koji su se odmetnuli od vlasti upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaj naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece.

Ne, ovo nije deo iz ekspozea dr Lazara Macute, koji smo imali prilike juče da čujemo, ovo nije deo, mada razumeo bih zašto biste mogli da ih pomešate, da pomislite tako nešto. Ovo nije neka izjava Dejana Vuka Stankovića koji objašnjava kako se treba obračunati sa blokaderima. Ne, ovo je, mada jeste, autor jeste bio ministar prosvete, u pitanju je Velibor Jonić, a ovo je odlomak iz „Apela srpskom narodu“, tog sramnog dokumenta napisanog i objavljenog 13. avgusta 1941. godine.

Dok sam slušao juče ekspoze novog mandatara, u više navrata mi se učinilo da čujem besmrtni duh Velibora Jonića. Čujem pozive da se još jedom obračunamo sa borcima za slobodu, da se obračunamo sa ljudima koji se bore za vrednosti, jednakosti, pravde, slobode, patriotizma.

Puno je vremena posvetio gospodin Jonić, pardon, mislio sam naravno gospodin Macuta, puno je vremena posvetio gospodin Macuta obrazovanju. Međutim, on o obrazovanju ne govori konstruktivno, on o obrazovanju govori kao o nečemu što treba pripitomiti, disciplinovati, kazniti. O studentima i profesorima govori kao o teroristima. Na taj način govorili su i njegovi prethodnici iz Vlade gospodina Miloša Vučevića, na taj način govori Aleksandar Vučić, koji profesore i studente optužuje da su kriminalci, članovi kriminalnih klanova. Na taj način režim govori o akademiji, o prosveti generalno.

Ja dolazim iz Niša, dolazim sa niškog univerziteta na kome već nekoliko dana traje besramni pokušaj, već nekoliko nedelja traje besramni pokušaj da se zgrade univerziteta u blokadi okupiraju, da se blokade razbiju, da se studenti pokore, potčine, ponize, da se profesori zastraše, da im se preti, da se privode itd. To nije ništa drugo nego pokušaj da se akademija okupira. Ali, kao i svaki okupator, tako i ova vlast koja akademiju, sopstvenu prosvetu tretira kao plen, a ne kao ono najbolje što ova država ima, tako i ova vlast zna da ne može da okupira bez pomoći kolaboracionista, bez pomoći saradnika iz redova potčinjenih.

Jedna uticajna definicija kolaboracioniste kaže – kolaboracionista je neko ko pomaže grupama kojima ne pripada da prete i zastrašuju grupe kojima pripada.

Mi u ovoj Vladi zaista vidimo nekoliko profesora i doktora nauka, ali ti profesori i doktori nauka nisu ovde da se bore za prosvetu i obrazovanje. Oni su ovde da potčine i kazne prosvetu i obrazovanje. Svako ko je slušao izjave Dejana Vuka Stankovića zna o čemu govorim, zna da su ti ljudi dovedeni da kazne svoje i da zastraše svoje kolege.

Bilo je puno u ovom ekspozeu i reči o svetlim tradicijama srpskog naroda. Svaki narod, nažalost, ima različite tradicije i samo mi, samo od nas zavisi koje ćemo od njih odlučiti da nastavimo, da produžimo, a koje ćemo zauvek odlučiti da ugasimo i da sa njima prestane. Jedna tradicija srpskog naroda je tradicija borbe za slobodu, zajedničke borbe za slobodu, zajedničke sa svojim bratskim narodima, sa Bošnjacima, sa Hrvatima, sa mnogima drugima koji žive u našoj zemlji. Ovu tradiciju najbolje oličava studentski pokret i način na koji se svih ovih meseci ponašaju studenti. Oni su ti koji zajedno sa svojim drugovima iz svih krajeva zemlje neustrašivo koračaju, marširaju kroz ovu zemlju, boreći se za slobodu i pravdu.

Nažalost, postoji i ona druga tradicija, tradicija kolaboracija, potčinjavanja, kažnjavanja slabiji, kaznene odmazde. Svojim ekspozeom dr Đuro Macut jasno nam je stavio do znanja da stoji u ovoj drugoj tradiciji. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.

Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?

Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?

Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.

Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?

Toliko od mene i hvala puno.

Hvala.

Ovaj rebalans budžeta je još jedna dobra prilika, još jedna propuštena dobra prilika da se povećaju nenamenski transferi lokalnim samoupravama. O tome je ovde već bilo reči. Ali, želeo bih da podvučem još jedan mehanizam koji stoji iza ovoga.

Vlada je već 10 godina ili vlade kontinuiteta već proteklih 10 godina odbijaju da povećaju sredstva za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, a razlog za to je vrlo jednostavan i on leži u činjenici da koriste namenske transfere kao sredstvo klijentelističke kontrole nad lokalnim samoupravama.

Znate kako to izgleda i mislim da svi ljudi to znaju u Srbiji iz sopstvenog iskustva ili iskustva ljudi koje poznaju. Najlakše je i najbolje je držati svoje potčinjene u stalnoj zavisnosti u situaciji u kojoj stalno zavise od vas, stalno moraju da dokazuju svoju poslušnost, svoju potčinjenost, činjenicu da stalno moraju da se zahvaljuju, da dozivaju predsednika Vučića. On mora da ide tamo lično, da im poklanja puteve, škole, kilometre asfalta itd. Kada bi se ova sredstva unapred namenila kroz budžet, odnosno kroz budžetsku liniju za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, onda bi lokalne samouprave mogle da imaju autonomiju, onda bi one mogle da imaju samostalnu kontrolu nad svojim novcem, nad svojom autonomijom, nad svojim projektima, nad onim što treba uraditi u konkretnim mestima. I u tom slučaju ne bi bilo moguće ucenjivati ih. Na taj način vi kontrolišete ne samo one koji vam nisu politički bliski, nego čak i sopstvene ljude iz sopstvene stranke, iz sopstvenih stranaka kojima ne verujete i koje na ovaj način držite pod kontrolom. Hvala.

Hvala.

Koristiću i vreme poslaničke grupe.

Dakle, ja sam predložio ovim amandmanom da se sredstva od dve milijarde i 100 miliona dinara predloženih za obnovu objekata u kojima će odvijati služenje vojnog roka pretvori u nula dinara, odnosno nula sredstava. Razlog je vrlo jasan – nije došlo ni do kakve društvene diskusije, nismo imali nikakvu diskusiju na temu ponovnog uvođenja vojnog roka. Strategija bezbednosti, odnosno strategija odbrane koja bi trebalo da predviđa, odnosno trebalo da predloži jednu takvu meru nije donesena, odnosno poslednja donesena Strategija odbrane koja potiče još iz 2019. godine, ona na mnoge načine više nije aktuelna, jel tako. Studija tzv. izazova, rizika i pretnji takođe nije urađena, to je takođe nešto što bi trebalo da čujemo i ukoliko je služenje vojnog roka pravi odgovor na takvu situaciju, na bezbednosnu situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, onda bi zaista o tome trebalo razgovarati. Tako nešto nije obavljeno, nikakve konsultacije nisu obavljene, ništa od toga nismo videli, nismo o tome razgovarali ni u ovom domu, a o široj društvenoj diskusiji da ne govorim.

Krovna organizacija mladih Srbije je juče izašla sa novim dokumentom, sa saopštenjem u kome skreće pažnju da nikakve konsultacije sa mladima kojih se ova mera direktno tiče nisu obavljene. Ova organizacija skreće pažnju na neke izuzetno važne i potencijalno štetne efekte uvođenja vojnog roka, kao što je izbegavanje roka kroz napuštanje zemlje, itd. Mi smo ovih dana razgovarali o demografiji, čuli smo zabrinutost zbog negativnog ili niskog prirodnog priraštaja, a istovremeno sprovode se ove mere koje na različite načine izguravaju mlade ljude iz ove zemlje.

Međutim, kada se sve to uzme u obzir i kada se doda ono što svi stručnjaci pocrtavaju kada je u pitanju predlog ponovnog uvođenja vojnog roka, a to je da 75 dana, koliko će navodno ovaj rok trajati, nije dovoljno ni za šta, a kamoli da se obuče sposobni vojnici koji bi mogli efektivno da popune vojne jedinice. Onda se postavlja pitanje – koji je pravi cilj ove mere, koji je pravi cilj ponovnog uvođenja vojnog roka?

S obzirom da očigledno koristi ne prevazilaze štete, naprotiv, reklo bi se da je jedini cilj isključivo politički, da ne kažem populistički. Ponovno uvođenje vojnog roka prati jedna očigledna ratoborna retorika, jel tako, da se vojska na Kosovo vrati, ceo jedan ratoborni nastup celog režima. Sad mi znamo, naravno, šta se dešavalo kada je vojska poslednji put bila na Kosovu. Aleksandar Vučić je nabavljao nove zavese za stan, Aleksandar Vulin je razmišljao o tome kako da vodenim topovima zasipa studente, to je najbliže što je prišao vojsci, a ginuli su i ranjavani su neki drugi mladi momci, neka druga deca, deca nekih drugih ljudi, a ne oni koji su u tu vojsku slali. Tako da, ovaj režim, predstavnici tog režima, koji sada ponovo vladaju Srbijom, kada obnavljaju ovu retoriku imamo sve razloge da verujemo da se stvari neće dobro završiti. Naravno, nije sve u tome, treba pocrtati još jednu stvar.

Postoji još nešto što je važno vezano za Vojsku Srbije. Vojska Srbije, takođe postoji i nešto u opisu njene misije, što se zove Treća misija Vojske Srbije. Treća misija se tiče učešća u civilnim akcijama, pomoći u katastrofama, u prirodnim nepogodama, itd. To je nešto što jeste izuzetno važno, ali može da se obnovi i na način koji ne podrazumeva ratnu retoriku, koji ne podrazumeva pretnje komšijama, pretnje novim ratovima, novim sukobima itd, a taj način je obnavljanje nečega što se zove civilna zaštita. Zašto to nije našlo mesta u ovom rebalansu?

Konačno, treba reći i ovo. Mi smo svedoci poslednjih godina, ali i poslednjih nedelja, potpuno očigledno pre nekoliko nedelja bili smo svi svedoci jednom katastrofalnom slučaju u koji je bilo umešano vozilo Vojske Srbije, jel tako, koje je ubilo praktično celu jednu porodicu. Prethodnih godina smo videli da vojnici Vojske Srbije ginu u rutinskim mirnodopskim zadacima u svakodnevnim normalnim uslovima, mirnodopskim uslovima. To je sistem koji ne može da garantuje bezbednost i sigurnost i preživljavanje čak ni profesionalnim, obučenim vojnicima.

Od koga vi tražite da šalje svoju decu u taj i takav sistem? Bez toga apsolutno je nemoguće i besmisleno razgovarati o ulaganju u ovu meru. Toliko. Hvala.

Hvala lepo.

Dakle, vrlo kratko. Kao prvo razlog zašto sam pomenuo Aleksandra Vučića i njegovo ponašanje tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, jeste što me izuzetno lično pogađa kao veterana rata 1999. godine, kao neko ko je lično služio vojsku od decembra 1998. godine do decembra 1999. godine. Lično me pogađa kada ljudi poput Aleksandra Vučića, koji nemaju pojma o čemu govore, pričaju o ovom stvarima i koriste ih kako bi raspririvali mržnju i huškali na sukobe i rat.

Još nešto, moram da kažem i ovo Vojska Srbije bi trebalo da bude vojska svih građana Srbije. Ja ne znam kako očekujete da u tu vojsku idu mladi Albanci nrp. kojima se ministar Vulin obraća sa šiptari. Kakav je to način? To je Vojska Srbije u koju zovete građane Srbije. Ne vidim da je to iskrena namera. Hvala.

Jedan od načina na koji može da se opiše ovaj rebalans jeste i poznatom frazom - Srbija radi, Beograd se gradi. Jer, rekordno izdvajanje od preko 20 milijardi dinara za EKSPO nije ništa drugo do još jedan primer preusmeravanja sredstava iz budžeta koji pripada svim građanima Srbije i koji pune svi građani Srbije u dalji razvoj prestonice.

Posle "Beograda na vodi", metroa i mnogih drugih sličnih projekata kroz koje je cela Srbija investirala i investira u svoj već nesrazmerno najbogatiji i najrazvijeniji deo, sada stiže i nacionalni stadion i još mnogo toga drugog, što će prvenstveno unaprediti ekonomiju glavnog grada na račun ostatka zemlje.

Sa druge strane, ovaj rebalans je još jedna propuštena prilika da se uvaže preporuke Fiskalnog saveta Srbije i da se konačno uvećaju sredstva predviđena za nenamenske transfere za lokalne samouprave. Da se podsetimo, iako Zakon o finansiranju lokalne samouprave dozvoljava da godišnji nenamenski transferi iznose ukupno 1,7% ostvarenog BDP-a, ukupan iznos nenamenskih transfera koje gradovi i opštine dobijaju iz budžeta Republike znatno je manji od toga i praktično nepromenjen od 2012. godine.

Već znam šta će predstavnici Vlade reći na ovu primedbu - da se ovo nadoknađuje većim iznosima namenskih davanja za lokalne samouprave. Ali, to nikako nije isto. Nenamenski transferi omogućavaju jedinicama lokalne samouprave siguran izvor prihoda na osnovu kojih unapred mogu planirati projekte i izdatke, dok s druge strane diskreciona i sporadična davanja ne samo da su nepredvidiva, već ostavljaju i mnogo više mogućnosti za korupciju i klijentelizam, da ne pominjem da svako takvo davanje predsednik Republike predstavlja kao da ga je izvukao iz sopstvenog džepa i udelio kao milostinju siromašnim rođacima sa juga.

Podsećam, Srbija pati od izuzetno neravnomernog regionalnog razvoja, čija su žrtva pre svega jug i jugoistok zemlje, na kojima se nalazi čak 16 od 19 tzv. devastiranih opština, opština čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Neravnomerna regionalna razvijenost dubinski je povezana sa mnogim drugim štetnim fenomenima o kojima je prethodnih dana bilo puno reči i ovde - odlivom stanovništva i niskim prirodnim priraštajem.

Kako je pokazao nedavno objavljen izveštaj DRI, u periodu od 2011. do 2020. godine od 145 jedinica lokalne samouprave u 128 zabeležen je negativni migracioni saldo. Ljudi u Babušnici, Bojniku, Beloj Palanci, Bosilegradu, zaista ne vide budućnost u svojim mestima, a mnogi ni u Srbiji, i tu ne pomažu orbanovska i trampovska naklapanja o tradicionalnim vrednostima i borbi protiv "vouk" ideologije.

Regionalna ravnopravnost ne bi smela da bude stvar bilo čije dobre volje ili milostinje, kako ih predsednik i Vlada Srbije uporno prikazuju kada se šetaju po Srbiji i poklanjaju škole, igrališta i kilometre asfalta, ona je stvar pravde i solidarnosti i mora biti institucionalno garantovana.

Ovaj rebalans, međutim, još jednom dokazuje da aktuelnom režimu do pravde i solidarnosti, baš kao ni do regionalne ravnopravnosti i ravnomernog razvoja Srbije nije ni najmanje stalo.

Hvala predsedavajuća.

Dakle, moje prvo pitanje postavio bih celoj Vladi, ali naročito ministru za saobraćaj i infrastrukturu, koji trenutno nije ovde, želimo mu brz oporavak, kada će, prvo pitanje zapravo, da li u ugovoru sa Vansiem, koncesionom ugovoru sa Vansiem, za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ postoji klauzula kojom se eksplicitno ograničava broj putnika sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, odnosno, sa drugih manjih aerodroma u Srbiji?

Pitanje za celu Vladu kada će biti skinuta oznaka tajnosti sa ključnih delova ovog ugovora, čije je objavljivanje obećala još prethodna predsednica Vlade pre više od šest godina?

Dakle, malo konteksta za ovo pitanje, dakle, kada je niški aerodrom pre šest godina poklonjen državi, navodno objašnjenje za to bilo je vrlo neubedljivo, rečeno je da se to dešava zato što aerodrom ne može da napreduje u drugom slučaju, to nije tačno, kao što smo imali prilike da vidimo, mnogi drugi aerodromi širom sveta u vlasništvu lokalnih samouprava vrlo lepo napreduju uz podršku države. Postoje brojni zakonski načini i postojali su i još uvek postoje, da se razvoj niškog aerodroma pomogne, bez obzira na to što je bio u vlasništvu lokalne samouprave, konkretno grada niša. Pravi razlozi za ovo poklanjanje mogu se naći na drugom mestu. Mnogi raniji ministri su nehotice to otkrili, jedan od njih je Tomislav Momirović, koji je 2021. godine, izjavio da je broj putnika sa niškog aerodroma ograničen na milion putnika, jel tako? Međutim, zvaničnu informaciju da postoji klauzula u ugovoru do sada još uvek nismo dobili. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je eksplicitno obećala da će ugovor o celosti biti objavljen u roku od dve nedelje, pa u roku od dva meseca, i to se ni do dan danas nije desilo.

Mislim da je jako važno postaviti ovo pitanje. Prošle godine je ministar Vesić i sam kritikovao Vansi, rekao da krše neke ugovorne obaveze, koje nije mogao da navede, jer ne znamo tačno koje su to obaveze, pošto ti delovi ugovora nisu objavljeni. Mislim da je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, upravo u ovom trenutku, jer u načinu na koji je koncesioni ugovornike, ključni delovi ovog koncesionog ugovora na način na koji su oni sakriveni od javnosti pokazuje jednu matricu ponašanja ove vlasti, koja na različite načine štiti strane investitore, na račun ili na uštrb javnog interesa, konkretno u ovom slučaju ovo je bio interes građana i građanki građa Niša, a u prilog stranog investitora konkretno u pitanju je bio Vansi.

Imamo razloga da verujemo da se slična stvar danas dešava i sa rudnikom koji se najavljuje u Jadru. Drugo pitanje, vezano je za vanredni inspekcijski nadzor koji je Ministarstvo zdravlja u februaru ove godine propisalo za lekare i zdravstvene instiutcije koje propisuju bolovanja radnicima u Nišu, i tom prilikom je tadašnja premijerka Ana Brnabić optužila niške radnike za preveliki apstentizam, odnosno da zloupotrebljavaju bolovanja, a ova mera nije bila samo mera inspekcijskog nadzora nad lekarima i ona je zapravo podrazumevala ulazak u zdravstevene kartone velikog broja niških radnika.

Ja bih želeo da pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra rada Nemanju Starovića, po kom osnovu je određena ova mera, vrlo ivazivna mera, vanrednog inspekcijskog nadzora i to su moja pitanja. Hvala.

Pre svega želim da kažem da podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakon o lokalnim izborima i da ću glasati za ovaj predlog iako on predstavlja tek prvi korak u borbi za ravnopravne izborne uslove.

Nažalost, umesto da iskoristi ovu priliku da pošalje jasnu poruku da je okrenula novi list, da se odriče izbornih zloupotreba i marifetluka kojima je do sada pribegavala, vlast je odlučila da udvostruči količinu jeda i otrova koje šalje u pravcu opozicije.

Odakle ova agresivnost i ova nervoza? Nameće se jedno logično objašnjenje, skupštinska većina nije prihvatila ovaj predlog zato što je to iskreno želela, već zato što je morala. Ona nažalost nije spremna da okrene novi list i odrekne se izbornih prevara, već je frustrirana što mora sebi da ograniči prostor za ove prevare. Izvor ove frustracije takođe nije teško otkriti, aktuelnom režimu je jasno da bez prevara ili kako se to stručno kaže izbornog inženjeringa više ne može da zadrži vlast u brojnim lokalnim samoupravama širom Srbije.

Uzmimo za primer grad iz koga dolazim kako bi neki ovde rekli, a ja mogu samo da se složim, najlepši grad u Srbiji, Niš. Stranke aktuelnog režima izgubile su podršku građana i građanki Niša još 2018. godine kada su suprotno njihovoj volji poklonile niški aerodrom Republici pod direktnim pritiskom predsednika Republike, a u interesu stranog investitora francuske kompanije „Vansi“. Da se podsetimo tom prilikom je sadašnja predsednica Skupštine, a tadašnja premijerka dva puta slagala građane i građanke Niša, ali i poslanike i poslanice ovog poštovanog doma. Prvi put je to učinila kada je 29. marta 2018. godine upravo ovde u Narodnoj skupštini Srbije obećala da će ugovor sa „Vansijem“ biti objavljen do kraja septembra te godine. Kao što znamo ovaj ugovor nije objavljen ni do dan danas.

Drugi put kada je takođe ovde u najvišem zakonodavnom telu 26. aprila iste godine tvrdila da se u ovom ugovoru ne nalazi ništa što se tiče niškog aerodroma, što je takođe notorna neistina. U ugovoru se, kako nam je otkrio tadašnji pomoćnik ministarke saobraćaja, nalazilo ograničenje broja putnika koji mogu da putuju sa niškog aerodroma. Zato je suprotno interesima građanima i građankama Niša ovaj aerodrom preuzet od strane Republike, zato je u međuvremenu smanjen broj letova sa ovog aerodroma i zato je koncesioni ugovor sa „Vansijem“ još uvek tajna.

Jedino što je nakon svega ovoga 2020. godine spasilo naprednjački režim u Nišu od gubitka vlasti bili su pandemija, vanredno stanje i posledični opozicioni bojkot lokalnih izbora.

Ovaj slučaj samo je jedan primer onoga čemu naprednjačkom režimu služe lokalne vlasti, ne da predstavljaju građane i građanke koji su ih birali, nego da služe partijskoj vrhuški, a preko nje interesima kapitala koji profitira na rasprodaji i uništavanju javnog dobra. Tako je bilo u Nišu, tako je bilo na Šodrošu, tako je bilo u Savamali. Uprkos svim režimskim dezinformacijama i kontroli medija građani i građanke to dobro znaju i na predstojećim lokalnim izborima će glasati u skladu sa ovim znanjem, a naprednjačkoj vlasti će nakon usvajanja ovog Predloga zakona ostati mnogo manje sredstava da njihovu volju izvrnu naglavce. Otud frustracija, otud nervoza, otuda i agresija. Hvala vam.