Hvala, predsedavajuća.

Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.

Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?

Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?

Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.

Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?

Toliko od mene i hvala puno.

Hvala.

Ovaj rebalans budžeta je još jedna dobra prilika, još jedna propuštena dobra prilika da se povećaju nenamenski transferi lokalnim samoupravama. O tome je ovde već bilo reči. Ali, želeo bih da podvučem još jedan mehanizam koji stoji iza ovoga.

Vlada je već 10 godina ili vlade kontinuiteta već proteklih 10 godina odbijaju da povećaju sredstva za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, a razlog za to je vrlo jednostavan i on leži u činjenici da koriste namenske transfere kao sredstvo klijentelističke kontrole nad lokalnim samoupravama.

Znate kako to izgleda i mislim da svi ljudi to znaju u Srbiji iz sopstvenog iskustva ili iskustva ljudi koje poznaju. Najlakše je i najbolje je držati svoje potčinjene u stalnoj zavisnosti u situaciji u kojoj stalno zavise od vas, stalno moraju da dokazuju svoju poslušnost, svoju potčinjenost, činjenicu da stalno moraju da se zahvaljuju, da dozivaju predsednika Vučića. On mora da ide tamo lično, da im poklanja puteve, škole, kilometre asfalta itd. Kada bi se ova sredstva unapred namenila kroz budžet, odnosno kroz budžetsku liniju za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, onda bi lokalne samouprave mogle da imaju autonomiju, onda bi one mogle da imaju samostalnu kontrolu nad svojim novcem, nad svojom autonomijom, nad svojim projektima, nad onim što treba uraditi u konkretnim mestima. I u tom slučaju ne bi bilo moguće ucenjivati ih. Na taj način vi kontrolišete ne samo one koji vam nisu politički bliski, nego čak i sopstvene ljude iz sopstvene stranke, iz sopstvenih stranaka kojima ne verujete i koje na ovaj način držite pod kontrolom. Hvala.

Hvala.

Koristiću i vreme poslaničke grupe.

Dakle, ja sam predložio ovim amandmanom da se sredstva od dve milijarde i 100 miliona dinara predloženih za obnovu objekata u kojima će odvijati služenje vojnog roka pretvori u nula dinara, odnosno nula sredstava. Razlog je vrlo jasan – nije došlo ni do kakve društvene diskusije, nismo imali nikakvu diskusiju na temu ponovnog uvođenja vojnog roka. Strategija bezbednosti, odnosno strategija odbrane koja bi trebalo da predviđa, odnosno trebalo da predloži jednu takvu meru nije donesena, odnosno poslednja donesena Strategija odbrane koja potiče još iz 2019. godine, ona na mnoge načine više nije aktuelna, jel tako. Studija tzv. izazova, rizika i pretnji takođe nije urađena, to je takođe nešto što bi trebalo da čujemo i ukoliko je služenje vojnog roka pravi odgovor na takvu situaciju, na bezbednosnu situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, onda bi zaista o tome trebalo razgovarati. Tako nešto nije obavljeno, nikakve konsultacije nisu obavljene, ništa od toga nismo videli, nismo o tome razgovarali ni u ovom domu, a o široj društvenoj diskusiji da ne govorim.

Krovna organizacija mladih Srbije je juče izašla sa novim dokumentom, sa saopštenjem u kome skreće pažnju da nikakve konsultacije sa mladima kojih se ova mera direktno tiče nisu obavljene. Ova organizacija skreće pažnju na neke izuzetno važne i potencijalno štetne efekte uvođenja vojnog roka, kao što je izbegavanje roka kroz napuštanje zemlje, itd. Mi smo ovih dana razgovarali o demografiji, čuli smo zabrinutost zbog negativnog ili niskog prirodnog priraštaja, a istovremeno sprovode se ove mere koje na različite načine izguravaju mlade ljude iz ove zemlje.

Međutim, kada se sve to uzme u obzir i kada se doda ono što svi stručnjaci pocrtavaju kada je u pitanju predlog ponovnog uvođenja vojnog roka, a to je da 75 dana, koliko će navodno ovaj rok trajati, nije dovoljno ni za šta, a kamoli da se obuče sposobni vojnici koji bi mogli efektivno da popune vojne jedinice. Onda se postavlja pitanje – koji je pravi cilj ove mere, koji je pravi cilj ponovnog uvođenja vojnog roka?

S obzirom da očigledno koristi ne prevazilaze štete, naprotiv, reklo bi se da je jedini cilj isključivo politički, da ne kažem populistički. Ponovno uvođenje vojnog roka prati jedna očigledna ratoborna retorika, jel tako, da se vojska na Kosovo vrati, ceo jedan ratoborni nastup celog režima. Sad mi znamo, naravno, šta se dešavalo kada je vojska poslednji put bila na Kosovu. Aleksandar Vučić je nabavljao nove zavese za stan, Aleksandar Vulin je razmišljao o tome kako da vodenim topovima zasipa studente, to je najbliže što je prišao vojsci, a ginuli su i ranjavani su neki drugi mladi momci, neka druga deca, deca nekih drugih ljudi, a ne oni koji su u tu vojsku slali. Tako da, ovaj režim, predstavnici tog režima, koji sada ponovo vladaju Srbijom, kada obnavljaju ovu retoriku imamo sve razloge da verujemo da se stvari neće dobro završiti. Naravno, nije sve u tome, treba pocrtati još jednu stvar.

Postoji još nešto što je važno vezano za Vojsku Srbije. Vojska Srbije, takođe postoji i nešto u opisu njene misije, što se zove Treća misija Vojske Srbije. Treća misija se tiče učešća u civilnim akcijama, pomoći u katastrofama, u prirodnim nepogodama, itd. To je nešto što jeste izuzetno važno, ali može da se obnovi i na način koji ne podrazumeva ratnu retoriku, koji ne podrazumeva pretnje komšijama, pretnje novim ratovima, novim sukobima itd, a taj način je obnavljanje nečega što se zove civilna zaštita. Zašto to nije našlo mesta u ovom rebalansu?

Konačno, treba reći i ovo. Mi smo svedoci poslednjih godina, ali i poslednjih nedelja, potpuno očigledno pre nekoliko nedelja bili smo svi svedoci jednom katastrofalnom slučaju u koji je bilo umešano vozilo Vojske Srbije, jel tako, koje je ubilo praktično celu jednu porodicu. Prethodnih godina smo videli da vojnici Vojske Srbije ginu u rutinskim mirnodopskim zadacima u svakodnevnim normalnim uslovima, mirnodopskim uslovima. To je sistem koji ne može da garantuje bezbednost i sigurnost i preživljavanje čak ni profesionalnim, obučenim vojnicima.

Od koga vi tražite da šalje svoju decu u taj i takav sistem? Bez toga apsolutno je nemoguće i besmisleno razgovarati o ulaganju u ovu meru. Toliko. Hvala.

Hvala lepo.

Dakle, vrlo kratko. Kao prvo razlog zašto sam pomenuo Aleksandra Vučića i njegovo ponašanje tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, jeste što me izuzetno lično pogađa kao veterana rata 1999. godine, kao neko ko je lično služio vojsku od decembra 1998. godine do decembra 1999. godine. Lično me pogađa kada ljudi poput Aleksandra Vučića, koji nemaju pojma o čemu govore, pričaju o ovom stvarima i koriste ih kako bi raspririvali mržnju i huškali na sukobe i rat.

Još nešto, moram da kažem i ovo Vojska Srbije bi trebalo da bude vojska svih građana Srbije. Ja ne znam kako očekujete da u tu vojsku idu mladi Albanci nrp. kojima se ministar Vulin obraća sa šiptari. Kakav je to način? To je Vojska Srbije u koju zovete građane Srbije. Ne vidim da je to iskrena namera. Hvala.

Jedan od načina na koji može da se opiše ovaj rebalans jeste i poznatom frazom - Srbija radi, Beograd se gradi. Jer, rekordno izdvajanje od preko 20 milijardi dinara za EKSPO nije ništa drugo do još jedan primer preusmeravanja sredstava iz budžeta koji pripada svim građanima Srbije i koji pune svi građani Srbije u dalji razvoj prestonice.

Posle "Beograda na vodi", metroa i mnogih drugih sličnih projekata kroz koje je cela Srbija investirala i investira u svoj već nesrazmerno najbogatiji i najrazvijeniji deo, sada stiže i nacionalni stadion i još mnogo toga drugog, što će prvenstveno unaprediti ekonomiju glavnog grada na račun ostatka zemlje.

Sa druge strane, ovaj rebalans je još jedna propuštena prilika da se uvaže preporuke Fiskalnog saveta Srbije i da se konačno uvećaju sredstva predviđena za nenamenske transfere za lokalne samouprave. Da se podsetimo, iako Zakon o finansiranju lokalne samouprave dozvoljava da godišnji nenamenski transferi iznose ukupno 1,7% ostvarenog BDP-a, ukupan iznos nenamenskih transfera koje gradovi i opštine dobijaju iz budžeta Republike znatno je manji od toga i praktično nepromenjen od 2012. godine.

Već znam šta će predstavnici Vlade reći na ovu primedbu - da se ovo nadoknađuje većim iznosima namenskih davanja za lokalne samouprave. Ali, to nikako nije isto. Nenamenski transferi omogućavaju jedinicama lokalne samouprave siguran izvor prihoda na osnovu kojih unapred mogu planirati projekte i izdatke, dok s druge strane diskreciona i sporadična davanja ne samo da su nepredvidiva, već ostavljaju i mnogo više mogućnosti za korupciju i klijentelizam, da ne pominjem da svako takvo davanje predsednik Republike predstavlja kao da ga je izvukao iz sopstvenog džepa i udelio kao milostinju siromašnim rođacima sa juga.

Podsećam, Srbija pati od izuzetno neravnomernog regionalnog razvoja, čija su žrtva pre svega jug i jugoistok zemlje, na kojima se nalazi čak 16 od 19 tzv. devastiranih opština, opština čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Neravnomerna regionalna razvijenost dubinski je povezana sa mnogim drugim štetnim fenomenima o kojima je prethodnih dana bilo puno reči i ovde - odlivom stanovništva i niskim prirodnim priraštajem.

Kako je pokazao nedavno objavljen izveštaj DRI, u periodu od 2011. do 2020. godine od 145 jedinica lokalne samouprave u 128 zabeležen je negativni migracioni saldo. Ljudi u Babušnici, Bojniku, Beloj Palanci, Bosilegradu, zaista ne vide budućnost u svojim mestima, a mnogi ni u Srbiji, i tu ne pomažu orbanovska i trampovska naklapanja o tradicionalnim vrednostima i borbi protiv "vouk" ideologije.

Regionalna ravnopravnost ne bi smela da bude stvar bilo čije dobre volje ili milostinje, kako ih predsednik i Vlada Srbije uporno prikazuju kada se šetaju po Srbiji i poklanjaju škole, igrališta i kilometre asfalta, ona je stvar pravde i solidarnosti i mora biti institucionalno garantovana.

Ovaj rebalans, međutim, još jednom dokazuje da aktuelnom režimu do pravde i solidarnosti, baš kao ni do regionalne ravnopravnosti i ravnomernog razvoja Srbije nije ni najmanje stalo.

Hvala predsedavajuća.

Dakle, moje prvo pitanje postavio bih celoj Vladi, ali naročito ministru za saobraćaj i infrastrukturu, koji trenutno nije ovde, želimo mu brz oporavak, kada će, prvo pitanje zapravo, da li u ugovoru sa Vansiem, koncesionom ugovoru sa Vansiem, za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ postoji klauzula kojom se eksplicitno ograničava broj putnika sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, odnosno, sa drugih manjih aerodroma u Srbiji?

Pitanje za celu Vladu kada će biti skinuta oznaka tajnosti sa ključnih delova ovog ugovora, čije je objavljivanje obećala još prethodna predsednica Vlade pre više od šest godina?

Dakle, malo konteksta za ovo pitanje, dakle, kada je niški aerodrom pre šest godina poklonjen državi, navodno objašnjenje za to bilo je vrlo neubedljivo, rečeno je da se to dešava zato što aerodrom ne može da napreduje u drugom slučaju, to nije tačno, kao što smo imali prilike da vidimo, mnogi drugi aerodromi širom sveta u vlasništvu lokalnih samouprava vrlo lepo napreduju uz podršku države. Postoje brojni zakonski načini i postojali su i još uvek postoje, da se razvoj niškog aerodroma pomogne, bez obzira na to što je bio u vlasništvu lokalne samouprave, konkretno grada niša. Pravi razlozi za ovo poklanjanje mogu se naći na drugom mestu. Mnogi raniji ministri su nehotice to otkrili, jedan od njih je Tomislav Momirović, koji je 2021. godine, izjavio da je broj putnika sa niškog aerodroma ograničen na milion putnika, jel tako? Međutim, zvaničnu informaciju da postoji klauzula u ugovoru do sada još uvek nismo dobili. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je eksplicitno obećala da će ugovor o celosti biti objavljen u roku od dve nedelje, pa u roku od dva meseca, i to se ni do dan danas nije desilo.

Mislim da je jako važno postaviti ovo pitanje. Prošle godine je ministar Vesić i sam kritikovao Vansi, rekao da krše neke ugovorne obaveze, koje nije mogao da navede, jer ne znamo tačno koje su to obaveze, pošto ti delovi ugovora nisu objavljeni. Mislim da je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, upravo u ovom trenutku, jer u načinu na koji je koncesioni ugovornike, ključni delovi ovog koncesionog ugovora na način na koji su oni sakriveni od javnosti pokazuje jednu matricu ponašanja ove vlasti, koja na različite načine štiti strane investitore, na račun ili na uštrb javnog interesa, konkretno u ovom slučaju ovo je bio interes građana i građanki građa Niša, a u prilog stranog investitora konkretno u pitanju je bio Vansi.

Imamo razloga da verujemo da se slična stvar danas dešava i sa rudnikom koji se najavljuje u Jadru. Drugo pitanje, vezano je za vanredni inspekcijski nadzor koji je Ministarstvo zdravlja u februaru ove godine propisalo za lekare i zdravstvene instiutcije koje propisuju bolovanja radnicima u Nišu, i tom prilikom je tadašnja premijerka Ana Brnabić optužila niške radnike za preveliki apstentizam, odnosno da zloupotrebljavaju bolovanja, a ova mera nije bila samo mera inspekcijskog nadzora nad lekarima i ona je zapravo podrazumevala ulazak u zdravstevene kartone velikog broja niških radnika.

Ja bih želeo da pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra rada Nemanju Starovića, po kom osnovu je određena ova mera, vrlo ivazivna mera, vanrednog inspekcijskog nadzora i to su moja pitanja. Hvala.

Pre svega želim da kažem da podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakon o lokalnim izborima i da ću glasati za ovaj predlog iako on predstavlja tek prvi korak u borbi za ravnopravne izborne uslove.

Nažalost, umesto da iskoristi ovu priliku da pošalje jasnu poruku da je okrenula novi list, da se odriče izbornih zloupotreba i marifetluka kojima je do sada pribegavala, vlast je odlučila da udvostruči količinu jeda i otrova koje šalje u pravcu opozicije.

Odakle ova agresivnost i ova nervoza? Nameće se jedno logično objašnjenje, skupštinska većina nije prihvatila ovaj predlog zato što je to iskreno želela, već zato što je morala. Ona nažalost nije spremna da okrene novi list i odrekne se izbornih prevara, već je frustrirana što mora sebi da ograniči prostor za ove prevare. Izvor ove frustracije takođe nije teško otkriti, aktuelnom režimu je jasno da bez prevara ili kako se to stručno kaže izbornog inženjeringa više ne može da zadrži vlast u brojnim lokalnim samoupravama širom Srbije.

Uzmimo za primer grad iz koga dolazim kako bi neki ovde rekli, a ja mogu samo da se složim, najlepši grad u Srbiji, Niš. Stranke aktuelnog režima izgubile su podršku građana i građanki Niša još 2018. godine kada su suprotno njihovoj volji poklonile niški aerodrom Republici pod direktnim pritiskom predsednika Republike, a u interesu stranog investitora francuske kompanije „Vansi“. Da se podsetimo tom prilikom je sadašnja predsednica Skupštine, a tadašnja premijerka dva puta slagala građane i građanke Niša, ali i poslanike i poslanice ovog poštovanog doma. Prvi put je to učinila kada je 29. marta 2018. godine upravo ovde u Narodnoj skupštini Srbije obećala da će ugovor sa „Vansijem“ biti objavljen do kraja septembra te godine. Kao što znamo ovaj ugovor nije objavljen ni do dan danas.

Drugi put kada je takođe ovde u najvišem zakonodavnom telu 26. aprila iste godine tvrdila da se u ovom ugovoru ne nalazi ništa što se tiče niškog aerodroma, što je takođe notorna neistina. U ugovoru se, kako nam je otkrio tadašnji pomoćnik ministarke saobraćaja, nalazilo ograničenje broja putnika koji mogu da putuju sa niškog aerodroma. Zato je suprotno interesima građanima i građankama Niša ovaj aerodrom preuzet od strane Republike, zato je u međuvremenu smanjen broj letova sa ovog aerodroma i zato je koncesioni ugovor sa „Vansijem“ još uvek tajna.

Jedino što je nakon svega ovoga 2020. godine spasilo naprednjački režim u Nišu od gubitka vlasti bili su pandemija, vanredno stanje i posledični opozicioni bojkot lokalnih izbora.

Ovaj slučaj samo je jedan primer onoga čemu naprednjačkom režimu služe lokalne vlasti, ne da predstavljaju građane i građanke koji su ih birali, nego da služe partijskoj vrhuški, a preko nje interesima kapitala koji profitira na rasprodaji i uništavanju javnog dobra. Tako je bilo u Nišu, tako je bilo na Šodrošu, tako je bilo u Savamali. Uprkos svim režimskim dezinformacijama i kontroli medija građani i građanke to dobro znaju i na predstojećim lokalnim izborima će glasati u skladu sa ovim znanjem, a naprednjačkoj vlasti će nakon usvajanja ovog Predloga zakona ostati mnogo manje sredstava da njihovu volju izvrnu naglavce. Otud frustracija, otud nervoza, otuda i agresija. Hvala vam.