Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Smatram da je odnos Vlade Srbije od 2016. godine prema sportskim stipendijama za mlade talente nedovoljan, što pokazuje rezultat naših mlađih selekcija u kolektivnim sportovima koji su sve lošiji i lošiji. Stoga se nadam da će ovaj amandman transferom novih sredstava u tu oblasti popraviti barem delimično stanje.

Meni je žao što nije ovde ministar Zoran Gajić. Juče se ta sednica otegla. Želeo sam da ga pitam, ali pošto njega nema, moram da pitam šefa Vlade Miloša Vučevića. Da li je ministar učestvovao u ovom rebalansu? Ako je učestvovao u ovom rebalansu s predlozima. Koji su mu predlozi? Šta su bili njegovi predlozi?

Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju i to pokazuje da smo mi jedno čudo od naroda. Stvarno smo čudo. Mi smo imali ovu olimpijadu gde smo prvi na svetu, olimpijski prvaci u vaterpolu sa četiri funkcionalna bazena. To nema nigde na svetu. Pa smo drugi na svetu u košarci, što je zaista impresivno u odnosu kakva je konkurencija. Imamo Novaka Đokovića svetsku zvezdu koja sija nad nama.

Ono što je veliki problem, što sam želeo da pitam ministra, ali moram da pitam vas. Da li ministar zna šta se dešava sa mlađim selekcijama, kakva su ulaganja u mlađe selekcije? Da li neko zna da nam godišnje preko 300 trenera odlazi u Kinu, u Ameriku, u Rusiju? Da li znate da se ulaže u sport nikada više. Finansijski to je tačno. To je surovo tačno. Da biste dobili jednog seniorskog igrača u bilo kojoj selekciji mora da prođe neke mlađe selekcije, neke pionire, neke juniore, neke kadete. Mi smo tu potpuno podbacili, što govore rezultati.

Ja kao neko ko se 30 godina bavi sportom želeo bih da čujem da li će se tu nešto menjati i kakav je plan i koncepcija za to? Zahvaljujem.

Hvala.

Umesto skoro milijardu i dvesta dinara opredeljenih za nabavku vozila za Sektor za vanredne situacije u 2024. godini, predlažemo i smatramo da je mnogo bolje da se završi proširenje kapaciteta luke u Sremskoj Mitrovici npr. Da se povećaju plate ljudima koji rade u vanrednom sektoru. Jasno je da su sredstva sa kojima oni rade veoma bitna, ali mislim da su mnogo bitnije njihove plate i satisfakcija za taj posao. Još jedna stvar je bitna, oni svake godine imaju opredeljena sredstva oko milijardu dinara.

Takođe, ovim novcem mogle bi da se urade mnoge stvari kao npr. most između Sremske Mitrovice i Salaša Noćajskog, koji je pet puta bio renoviran ovako ili onako. Zatim, regionalni put između Mačvanske Mitrovice i Šapca.

Žao mi je što ministar Vesić nije ovde, toliko se priča o putevima, u redu, gradi se, pravi se, ali kada biste malo zašli u Mačvu i kada bi malo Mačvom vozili, videli bi na šta ti putevi liče. To je blaga katastrofa. Znate li da od Sremske Mitrovice do Badovinaca, Badovinci su granični prelaz, verujte mi kada bi se neko tim putem od vas provozao… Zvao sam ministra, on me ignoriše, dođe 15, 20 minuta, otvori put u Radincima pa ode. Bilo bi dobro da se provoza tim putevima i da vidi na šta to liči. Verujte, to je jedna katastrofa i sramota. Hvala.

Nisam uputio njemu pismeno, zvao sam ga usmeno, pošto pismeno kada dobijem odgovor od ministara, treba mi neka tablica da to raščlanim, pa iz zovem lično, dođite u Sremsku Mitrovicu.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada su blaženo počivšeg patrijarha Pavla pitali iz američke administracije kako mogu da pomognu Srbiji, patrijarh je rekao, tako što nam nećete odmagati. Sličan bi bio odgovor kada bi neko iz republičke vlasti, administracije pitao nas iz pokrajine kako nam mogu pomoći, tako što nam samo ne bi odmagali. Ustavom je definisano da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7 posto u odnosu na budžet Republike Srbije, i to se nikada nije desilo, stalno se stavljaju neki inputi kako se Vojvodini daje, kako se u Vojvodini poklanja, gradi, i stalno iz tog narativa, kako Republika Srbija daje AP Vojvodini. Ja mislim da kada bi mi dobili ovo što je po zakonu, što po zakonu pripada AP Vojvodini, da bi mi to sve mnogo bolje radili, jer ja mislim da mi u Vojvodini mnogo bolje znamo šta nam treba, nego vi iz Beograda.

Mi jesmo sastavni deo Srbije, ali mi vrlo dobro znamo šta je nama potrebno i gde su nam potrebne rezonance i gde su nam potrebni mamografi, i onda se ne bi desilo da u Zrenjaninu dobijemo magnetnu rezonancu koja je stara 30 godina, da u Sremskoj Mitrovici još uvek nismo dobili, iako imamo najave da ćemo je dobiti, kako možemo da objasnimo da u Zrenjaninu, četvrtom gradu po veličini Vojvodine, nema pijaće vode u 21. veku. Iz tog grada će ljudi da odlaze, kakve god da im date uslove, za rad i plate, iz tog grada će ljudi da odlaze, jer nemaju pijaću vodu. Da li znate da u graničnom području oko Subotice u mesnoj zajednici Hajdukovo, mesna zajednica Makova sedmica i mesna zajednica Palić, ljudi i deca posle 21 sat, ne smeju da izlaze iz svojih kuća, jer mogu biti napadnuti, ne od migranata, to su organizovane kriminalne grupe, koje su došle iz Sirije, iz Avganistana i Bog te pita odakle, i to nisu jadne izbeglice i jadne majke sa decom, ne to su zdravo voljno sposobni ljudi, koji prave probleme i vi znate koliko se ubistava i problema dešava u tim područjima i u samoj Subotici.

Ja postavljam pitanje, da li država ima ingerencije u našoj zemlji i tom području, pre svega. Drugu stvar koju želim da pitam, tj. želim da kažem par stvari ministru Vesiću, on je pre nekog perioda bio i otvarao put između Sremske Mitrovice i Velikih Radinaca i kaže da je tu napravljena komunikacija, i nije napravljena komunikacija, nego je renoviran put, a komunikacija ostvarena pre 2000 godina, tu gde su tabali Rimljani, po Rimskoj kocki, sada je on, mogu da kažem dobar.

Kada sledeći put bude ministar dolazio u Sremsku Mitrovicu ja bih ga zamolioda iz Sremske Mitrovice krene prema najvećem selu u Srbiji Laćarku, koje ima 11.000 stanovnika i kada dođe do Laćarka skrene levo i prođe ulicama Fruškogorskom, Radničkom i Partizanskom. Kada uđete u te ulice, nećete znati da li ste u Siriji ili u nekoj drugoj zemlji zahvaćene ratom. To su rupe gde nije bilo ni za vreme devedesetih godina, a onda produžite do radničkog naselja Varda i vidite ljude koji iz svoje kuće ne mogu da izađu bez gumenih čizama. Onda u tom pojasu nastavite do velelepne deponije, koja je jedna od najvećih u tom delu.

Mi pričamo neruralnom mestu. Dakle, ne o nekom seocetu, nego o mestu od 11.000 ljudi koji tamo žive. Da li je nekog to briga? To mesto je samo 70 kilometara od glavnog grada.

Kad ste već tu, onda krenete, napravite jedan tur de Srem-Mačva, pređete preko mosta koji je sad renoviran i koji će trajati taj put jedno pet meseci i onda kreće Mačvanska, Zasavica, Ranje, Radeković, Noćaj, Salaš i vi ćete videti puteve kakvih nema nigde i nikada ih nije bilo.

Ja se slažem da treba ulagati u auto-puteve, to jeste budućnost, ali da li su potrebni samo auto-putevi za slikanje, za reklamiranje ili mi možemo da se nadamo da u gradovima, kao što je Sremska Mitrovica i većim gradovima, potpuno normalno putnu infrastrukturu imamo i u takvim gradovima?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za razliku od kolega preko puta koji hoće da nas nešto nauče, ja sam podneo ovaj amandman da bi nešto ministra pitao. Pored ovih svih miliona bih se vratio na običnog čoveka.

Pošto sam ja poslanik iz Sremske Mitrovice, želim da pitam vezano za običnog radnika, zove se Stanoje i radi u Maksiju i on želi ovako da pita ministra. Kako sa 41 hiljadom dinara koji je minimalac, kako može da preživi ako plati telefon pet hiljada, televiziju dve i po hiljade, vodu dve, komunalije tri, gas 15 i struju 15 hiljada? To je mom Stanoju 42 hiljade i 250 dinara, a minimalac mu je 41 hiljada. Ako ima malo prekovremenog, on nagura na 48 hiljada. Uz veliko povećanje 17,8% on će imati platu 47 hiljada i 154 dinara. Pita Stanoje, da pitam ministra, a ja ga ovim putem pitam, kako ministre da Stanoje preživi sa 4654 dinara bez kilograma mesa? Kako Stanoje i njegova porodica mogu da školuju decu? Kako mogu od svega toga, od svih tih novaca i svih tih povećanja da prežive?

Još jedno pitanje, juče ste rekli ministre, da je za vreme žutih, kako se preduzeća katanče. To je tačno, katančila su se. Šta se dešava sa fabrikom „Mitros“, koja je 2018. godine počela da radi i dobila subvenciju od 5,8 miliona evra? Šta se desi sa tim radnicima? Hvala vam.

Replika.

Uvaženi ministre, vi mene ne razumete. Da li vi razumete kako običan čovek živi? Verujte mi, vi ne znate kolika je cena gasa i struje.

Vi morate da mi verujete, jer ne znate. To su obične stvari i ja potpuno kulturno i sa uvažavanjem vama postavljam pitanje i vi meni ponovo govorite o Draganu Đilasu.

Ma Stanoja ne interesuje ko je Dragan Đilas, njega interesuje da preživi, da detetu kupi knjige i čajnu kobasicu. To ga interesuje.

Pa, koliko je pavlaka, ministre? Recite mi, koliko košta pavlaka? Koliko je ulje? Ma samo recite kako da preživi.

Slažem se, ima više para, ima više radnih mesta, ali od toga oni ne mogu da prežive, ministre. Ljudi ne mogu da prežive.

Ja vas ponovo pitam. Pustite Dragana Đilasa svojim putem i njega s njima i recite mi kako će da prežive ti ljudi.

Ljudi su gladni, ministre moj. Ti jesi ministar naš, pa reci kako će da prežive? Ne mogu da prežive i zaista vam to kažem. Najdobronamernije vam to kažem. Ne mogu ne mogu da prežive i svaki dan su sve uplašeniji.

Hvala.

Izvinjavam se što se derem.

Ja ću da iskoristim prisustvo ministra, jer kada postavim pitanje u pisanoj formi i kada dobijem odgovor, ja ne znam šta tu piše, moram da angažujem stručnjake. Tako da, meni je bitno jako da postavim pitanje koje se tiče običnog čoveka, običnog poslodavca, običnog preduzetnika.

Ono što mene interesuje, uvaženi ministre, kada ste postali ministar, ja sad ne znam koja je to godina 2016, 2017. godina, zaista ne znam, slab sam sa datumima, vi ste nasledili jedan pravilnik ili šta god da, kada jedno preduzeće, firma, brzi objekat ne izda fiskalni račun ili ima plusa u svom pazaru, da mu se zatvori radnja, pa mu se zatvori radnja na 15 dana, pa na 30 dana, pa na 45 ili na 60 dana, nekad 90.

Ja potpuno razumem i shvatam da u državi Srbiji, u stvari, svaka država živi od poreza. To je valjda potpuno normalno. Sada ću da pređem na pitanje. Hoću da pitam da li postoji bilo kakva šansa da se promeni ta regulativa? Da li postoji šansa da se ljudima ne zatvara radnja, objekat, prodavnica? U Sremskoj Mitrovici od Nove godine, znači, od 1. januara do ponedeljka preko 100 objekata je zatvoreno. Kakve su nepravilnosti? Od nekih potpunih apsurda od 160, 265, 560 dinara do verovatno nekih ozbiljnih prekršaja? A jel nije bolje i da li je bolje da vi ostavite radnja da radi, ali da ljudi budu novčano kažnjeni?

Ja ću vam reći samo jedan, mogu reći, bizaran momenat, 26. avgusta u Sremskoj Mitrovici mi smo imali jedanu od najboljih manifestacija, to su „Dani vina“, gde se okupi desetine, pa mogu da kažem 10, 15 hiljada ljudi. To je jedna sjajna manifestacija. U pola manifestacije je došla finansijska policija ili poreska ili šta god da su, ja zaista ne znam, zaustavili su rad objekta i sat vremena ljudi nisu mogli da poslužuju goste.

Ja razumem ako se desi prekršaj neki nameran, ali oni su zatvoreni zbog 1.130 dinara. Pa, da li je bolje, ministre, da li je bolje da ako su napravili prekršaj, u skladu s tom cifrom koju su prekršili, ja sada ne znam kako to da definišem, da ih kaznite ili da ih zatvorite 15 dana? Pa, ko profitira kada je taj objekat poslastičarnica, prodavnica, ko profitira ako je zatvorena? Svi gube, svi su na gubitku.

Još jedna stvar, ne znam da li ste toliko revnosni i da li te inspekcije idu u velike objekte, kao što su „Maksi“, „Univer“, da li odlaze u „Rodu“? Interesantno je kada se priča o kafićima da nikad nije bila nijedna inspekcija u kafiću npr. od kladionica „Mocart“, od kladionice „Maksbet“, kladionice „Meridijanbet“. Ti su objekti potpuno normalno radili kada je bila korona i nikada niko od njih nije tražio nikakav račun. Ja verujem da oni možda i prate te protokole, ali nikada nisu imali nikakvu inspekciju. Pa, zašto te male prodavnice na kojima su se generacije othranile i odškolovale, zašto one treba da plaćaju tako skupu, kako da kažem, tako skupu kaznu zatvaranja? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne, sada sam u kružnom toku i biciklovima.

Ja se izvinjavam, zaista.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, pod utiskom sam svega ovoga što je rekla koleginica. To je stvarno lepo. To nije tema, ali ovo do sada nisam čuo, jer mi u Sremskoj Mitrovici nemamo besplatne biciklove, ne dobijamo ih i kružni tok je potpuno normalan, kao i u svakoj drugoj zemlji, tako da nemamo problem sa ulaskom u kružni tok.

Ovo je sve dobronamerno. Ja sve dobronamerno govorim. Samo da kažem ja, pa onda vi meni itd.

Danas se ovde raspravlja o razrešenju ministra Baste. Zaista, u medijima već više od tri meseca se priča o ministru Basti. Čovek je dostigao planetarnu popularnost. To je neverovatno. Samo me interesuje koga uopšte interesuje ministar Rade Basta? Ja ne znam čega je on bio ministar?

Samo malo da se vratimo unazad. Ministar Rade Basta je bio ministar privrede i on je trebao da se bavi… kako da vam kažem, sama reč privreda, preduzeće, investicije, kolike će ljudi imati plate, šta će ljudi raditi, u kakvim će uslovima da rade u razgovoru sa ministrom finansija itd.

Mi smo dostigli jedan nivo da čovek se nije pojavio ja mislim nijednom u Skupštini Srbiji i to što se pojavio, ja ne znam zaista da li bih ga mogao i prepoznati. Jak je čovek, pa bih ga prepoznao inače. Ja stvarno ne znam čemu je on služio?

Pitao bih ljude koji su ga predložili, to su njegovi koalicioni… kako da vam kažem, bio je kod vas u stranci, sigurno je vaš prijatelj. Šta se desilo sa tim čovekom? Da li je on dobio neko prosvetljenje? Da li je on nešto video kako od takvog patriote pređe u ove NATO lobiste? Šta se desilo sa njim, da li to može neko da nam kaže? Mene to zaista interesuje.

Ja znam da su mnoga prosvetljenja bila u oktobru 2000. Ne kažem za sve. VAma koji niste bili, svaka čast, ali da li je on uhvatio taj sindrom 5. oktobra 2000. godine, ja ne znam, pa bih to voleo da znam.

Ja bih takođe voleo da pitam zašto ovde nema možda i njega? Meni je žao što ste vi kao ministarka poljoprivrede ovde, ali moram da se vama obraćam. Vi ovde prestavljate Vladu.

Ajde da vam kažem kako stoje stvari u Srbiji na jednom malom plastičnom primeru iz mog grada. Priča se stalno o platama. Početna plata ljudi u livnici "Metalfer" u Sremskoj Mitrovici je 41 hiljada dinara. Kada imaju prekovremene sate…. Početno radno mesto. Početno radno mesto je peć od 60 stepeni, gde oni gube svoje zdravlje zbog svojih porodici. Sve je to u redu i svi se mi žrtvujemo zbog svojih porodica, ali moje pitanje je zašto početna plata na takvim mestima nije 80 hiljada, pa da on kroz svoj rad, kroz stimulaciju itd. dostigne platu od 1000 evra? Zašto to nije tema? Kakav ministar Basta, ljudi? Koga interesuje ministar Basta? Šta će se promeniti kada ne bude ministar Basta? Ja ne znam ni ko je bio prethodni ministar? Mislim da to niko u ovom sazivu to ne zna. Zašto o tome ne pričamo?

Ja mislim, takođe, da to što je on bio čovek kikbokser, to je u redu. Zaista mislim da neko ko je završio Fakultet fizičke kulture da nije manje stručan. Ja znam u mom gradu ljude koji su završili Fakultet fizičke kulture i vrlo su uspešni. To što su profesori i rade u nekim agencijama za nekretnine itd. Vrlo uspešni ljudi. Nemojte da omalovažavamo te ljude. Sportisti su najbolji ambasadori Srbije, šta god vi mislili, ali on čovek očigledno nije bio za ministra privrede, uz dužno poštovanje. Možda je on dobar čovek, ja ne kažem, ali nije bio za svoj posao.

Na kraju, pošto je došla ministarka, ja sam dobio poruku i da pitam, recite ministarka, ja nisam poljoprivrednik, ja bih voleo da mi odgovorite, ako želite, a sigurno želite. Doneli ste malo osveženje ovde u ovaj dom, skroz smo se pogubili bili.

Godine 2002. godine ječam je bio 36 dinara, a danas je 16 dinara. Pita proizvođač poljoprivredni iz mog kraja kako će da preživi? On je samo jedan čovek koji želi da preživi, da othrani svoju porodicu, da pošalje decu u škole. Kao što je pšenica, pretpostavljam da znate, pošto ste ministarka od 19 do 21 dinar, a bila je prošle godine 35, kako će taj čovek da preživi i da othrani svoju porodicu?

Izvinjavam se i zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam pitanje za ministra Sinišu Malog i za premijerku.

Znači, 8. juna u obraćanju predsednika države i premijerke, dobili smo informaciju da će biti povećanje u prosveti od 1. septembra i 1. decembra, medicinskim sestrama i spremačicama takođe od 1. septembra i 1. decembra, penzionerima od 1. oktobra i 1. januara, i da će svako dete do 16 godina dobiti po 10.000 dinara. Moje pitanje je gde u budžetu za koji se glasalo ovde u Skupštini i gde piše, gde je naznačeno ovo povećanje plata i penzija i na kojoj poziciji ste planirali ta sredstva.

Potpuno je jasno da povećanja koja se pominju su definitivno u znaku smirivanja tenzije i izbora koji nam dolaze, koji niko ne zna kada će biti. To što radite po mom dubokom uverenju, to je pogrešno i ubeđen sam da nikada ne biste davali ovo povećanje i ove novce, da se nije desila ova tragedija i da se nisu desili ovi ljudi na ulicama.

Takođe me interesuje čime ste se vodili kada ste odlučivali do kog uzrasta ćete davati novac? Zašto deci do 16 godina, zašto ne svim punoletnima? Koji je razlog? Da li je ponovo neka podela?

Moram da proširim pitanje i da konstatujem da stalno pričate o tome kako je plata 2012. godine odbijala prosečne 204 evra, a danas je 450 evra. Gde? Gde je plata prosečna 450 evra? Da li znate da se 2012. godine mogli za 1.000 dinara da kupite više namirnica nego danas 2023. godine i vi svi to znate. Stalno pumpanje cifara kako je BDP toliki i toliki i kako nam cvetaju ruže, kako smo treća ekonomija Evrope. Pa, sami ste svesni da to nije tačno.

Vlada u 2023. godini planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, javne finansije će biti u dodatnom problemu zbog realnog pada BDP od najmanje 10% zbog čega će naš javni dug biti 35,5 milijardi evra. Iz kojih realnih sredstava mi ove povišice dajemo i od kojih realnih sredstava dodeljujemo deci po 10.000 dinara?

Mislim da je toj priči je došao kraj, da ljudi vide kako žive, da to što ih vi ubeđujete svaki dan da oni žive bolje od onoga kako se oni osećaju, mislim da je tome zaista došao kraj. Ljudi su u Srbiji očajni i teško žive i moram da vam kažem još nešto, inflacija je zvanično 15,7% ali niko u Srbiji ne zna više da pročita niti račun od struje, niti račun od telefona, niti račun od komunalija, niti znamo zašto plaćamo odvodnjavanje, niti znamo koliki su nam porezi, to su realnosti. To je istina, to je čista istina.

Reći ću vam još nešto vrlo kratko. Jedno dete će dobiti 10.000 dinara, ali knjige za osnovnu školu roditelj mora da izdvoji za te knjige 25.000 dinara, za šest noćenja na ekskurziji u Lepenskom Viru mora da izdvojite 32.000 dinara, užina je mesečno 7.000 dinara, a Vlada Srbije daje 10.000 dinara. Pitam vas, iako je svakom potreban svaki dinar i da li je to pomoć ili milostinja? Ja mislim da ovaj narod neće pristati nikada na milostinju i pozvaću ministra Sinišu Malog da izađe iz cipela iz „Beograda na vodi“ i da prođe Srbijom i da vidi kako običan čovek živi.

Na kraju, pitanje za ministarku poljoprivrede, uvažena ministarko, prošle godine cena pšenice otkupne bila je 35 dinara, ove godine je 18 dinara. Po hektaru srpski seljak mora da izdvoji 75 hiljade dinara za setvu, za radove 49 hiljade dinara po hektaru i arenda je 30 hiljada dinara što je ukupno 150 hiljada dinara, ako se sa mnom slaže drug Atlagić, izvinite, Rističević.

Pitam vas, prinos bi trebalo da bude do 6,5 tona, kako će srpski seljak da preživi i zašto država Srbija uvozi nekvalitetniju pšenicu iz Ukrajine i zašto je srpski seljak ponovo na udaru? Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi građani Srbije, teško je posle ove debate bilo šta pričati, malo je teško držati koncentraciju.

Kada je sazvana ova sednica, očekivao sam jednu potpuno drugačiju sednicu. Bio sam naivan jer sam verovao, kao i većina ljudi ovde prisutna, da se pre svega u ovom momentu možemo sabrati.

Pucnji koji su se desili u školi „Vladislav Ribnikar“ i ubistva u selima oko Mladenovca bili su pucnji u sve nas, u jedan naelektrisani balon, u društvo koje je podeljeno kao nikada pre. Bojim se da je ovo pucanj upozorenja i da se njime može otvoriti Pandorina kutija.

Zaista, zabrinut sam kao otac troje dece i zabrinut sam kao narodni poslanik. Niko ovde prisutan nije upirao prst u vlast i govorio vama lično da ste vi, baš vi, krivi za ovo. Ali, odgovornost, pa, valjda odgovornost stoji na vlasti a ne na opoziciji? Imate 11 godina apsolutnu vlast, 11 godina vodite državu po vašim pravilima, 11 godina radite bukvalno šta hoćete. Pa, ako imate ovakvu vlast, da li imate i odgovornost? Ja mislim da treba da je imate.

Pričate o merama koje sprovodite, o oduzimanju oružja, to je u redu. Ali, jedna od mera je interesantna, stavili ste policajca ispred škole, možda da umirite roditelje koji dovode decu, ali, znate kako, efikasnost tih policajaca ispred škole – nema je. Ti policajci u uniformama koji su ispred škole više služe deci za slikanje, jer ja svakodnevno vodim tu decu, jer imam decu i vodim ih u školu.

Druga mera, jedna od mera koju ste uradili – smena direktorke. Da li vi shvatate da ne postoji profesija koja je više unižena i ponižena od prosvete? Shvatite da učiteljice, nastavnici i profesori u školama ne mogu da rade posao edukacije i vaspitanja dece, zato što su obespravljeni i samim tim su uplašeni. Jer, ne dao bog da neka nastavnica iz srpskog da detetu jedan, pa da se to dete pobuni, strašno! Ili da neki profesor fizičkog pipne dete za nogu, da se taj roditelj neki pobuni! Ako hoćete da vraćate mere u škole, prvo vratite dostojanstvo tim profesorima koje ste vi oduzeli.

Hoćete smirivanje tenzija. Uvaženi kolega Jovanov kaže – vijaće nas po ulicama. Kaže – pravimo atmosferu linča mi iz opozicije. Zašto bi nas neko vijao po ulicama? Zbog čega? Onda mislite – to je šef poslaničke grupe, to je taj folklor, to tako funkcioniše. Međutim, onaj koji je bio u DSS-u vedeta ovih dana javlja se i kaže – mi smo žuta hunta, mi smo bivša vlast, mi hoćemo da predamo Kosovo i Metohiju. Ko je, bre, bivša vlast? Da li mislite na Ćutu, na Radomira Lazovića, na mene ili na Pavla Grbovića? Niko nikada nije bio ni jedan sat u vlasti.

Kad mislimo da smo sve čuli i da je to to, ide uvažena poslanica iz Kragujevca koja peti mandat baca kletve i kaže nama ovako – da su glumci šljam, da je Pećka patrijaršija blago…

(Rodoljub Stanimirović: To je bio vaš čovek.)

Nemoj se derati.

Jeste blago, ali vi niste pozvani da pričate o tome iz prostog razloga što pričate, izmišljate i lažete i što nas je ta vaša retorika dovela u ovu situaciju u kojoj smo se svi našli.

Voleo bih, kada već pričate o vladiki Nikolaju, da mi kažete u kojim ste to delima našli da vladika Nikolaj kaže da je dobro i da se valja bacati kletva na one koji ne misle kao vi?

Na kraju, mislite to je to, evo ga uvaženi poslanik iz Požarevca, sa suzom u oku, javlja kako su žuti predali naša dva policijska generala službenika i vraća nas 30 godina unazad i na izlaganje, a želimo mir, Radomira Lazovića kaže mu, to mi je zaparalo uši – barabo drogirana!

Kako mislite da razgovaramo? U kom smeru da razgovaramo? Kako mislite da ova tema uđe u neku normalnu kolotečinu kada su sve strelice od vas prema nama otrovne? Majke mi mile.

I na kraju, da vam ja nešto kažem što se tiče ovih protesta. Vi uporno odbijate da shvatite i da razumete da na proteste pozivate vi svakim danom i na svakoj sednici. Vi to radite vrlo uspešno i hvala vam na tome. Vi mislite da ljudi poput Nikole Koje, Dragana Bjelogrlića, Srđana Dinčića, Ivana Ivanovića, Marka Janketića, da su došli iz bilo kog drugog razloga da šetaju, osim za pravdu i za slobodu? Nisu došli.

Narod je ustao protiv bahate vlasti, protiv balvanizacije, protiv laži i protiv nemorala. Na proteste gde se šeta, na proteste protiv nasilja, dolazi jedan moler iz Sremske Mitrovice koji ostavi svoj posao i dođe da šeta, jedan Gajić, dođe profesorica engleskog koja otkaže svoje privatne časove, jedna Tanja, dolazi masa ljudi koja svoje privatne poslove, ne državne, privatne, odloži da bi došao da šeta za dostojanstvo.

Na kraju ću vam samo nešto reći. Ima među vama časnih i čestitih ljudi sa kojima se ja politički apsolutno ne slažem, ništa se ne slažem, ali možete da naučite nešto od njih. Jedna od njih je, žao mi je što nije tu, Marina Raguš, ja se sa njom ništa ne slažem, ali kada vam ona nešto iznese, morate da kažete da je to uljudno. Ima tu kod vas i profesor Žika Bujuklić, takođe čovek sa kojim se ja ništa ne slažem, ali od koga možete da naučite.

I od koga možete još da naučite? Možete da naučite od ljudi iz SPS-a. Verovatno na ovoj strani ovde se niko ne slaže sa njima, ali su to jedna gospoda sa kojom može da se razgovara. Hvala i živela slobodna Srbija, druže Bakarec.

Da li imam pravo na repliku? Na repliku? Imam.

Hvala.

Gospodine Jovanov, ja moram da priznam da sigurno ovde u opoziciji ima ljudi kojima vi niste simpatični, ali ja ću vam priznati, vi ste meni simpatični. Sada ću vam reči zašto?

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Dobro, bre, nemojte da se derete, bre, više, bre. Polako malo. Samo polako.

Znači, prvo, vi nam stalno stavljate u usta stvari koje nisu tačne. Kakve Brkić ima veze sa nama? Kakve onaj čovek što je nosio lutku ima bilo kakve veze sa nama? Kakve veze on ima sa nama? Ne znam ko je vas napadao.

Znači, ne pratim nikakve medije, ko mene malo ovde poznaje zna da me uopšte nije briga šta piše u medijima, ja sam slušao šta ste vi rekli. Vi ste rekli ovako citiram: „Sada ćete videti kada ovi vaši budu vijali vas“. To sam čuo. Ne znam zašto bi nas neko vijao?

Pod dva, zašto mi treba da se bilo koga bojimo? Pod tri, ko se koga plaši? Jel stvarno mislite da se neko nekoga plaši? Zašto biste se vi plašili nas i mi plašili vas? Mi smo ovde valjda birani od građana Srbije, da ovo ne izgleda kao „Farma“, nego da izgleda kao parlament, dom mudrih.

Ja, ne znam u šta se ovo sve svelo. Da li je…

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ja neću više ništa da kažem. To što vi radite i dobacujete i što vas predsednik ne upozorava da stanete, zaista treba da vas je sramota, a reći ću vam zašto. Nikada nisam dobacivao, neukusno, bilo kome od vas, pa poslušajte, nije teško biti fin, pa nije teško biti fin. Hajde malo, ljudi, udostojite se da čujete šta imam da kažem, pa vi meni odgovorite, takođe, ljudski. Ima ljudi koji imaju šta da kažu ovde. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam par pitanja. Prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, šest godina na Fruškoj gori dešava se jedna vrsta ekocida bez plana, bez programa, bez ikakve realizacije se dešava seča šuma. Pre šest godina imali smo situaciju da je iz ingerencija „Vojvodinašuma“ prešlo u ingerenciju JP „Nacionalni park Fruška gora“. Naime, u 2022. godini plan je bio da se poseče 430 hektara šuma, a u 2023. godini 650 hektara šume.

Mene sada interesuju ovi podaci. Da li je „Nacionalni park Fruška gora“, u stvari javno preduzeće, šumarija ili je to nacionalni park? Interesantna je stvar da Nacionalni park Tara učestvuje u raznoraznim projektima. Na primer, učestvuje u projektima aktuelnom monitoringa od tri miliona, pa monitoringa omorike, od nabavke drona 700 hiljada, nabavka satelitskih ogrlica itd. U nijednom projektu JP „Nacionalni park Fruška gora“ ne učestvuje. Šta je plan i šta je ideja?

Vojvodina je regija gde je pošumljenost samo 5%. Neki standard u Evropi je da treba pošumljenost da bude najmanje 20%. Moje pitanje nadležnom ministarstvu – da li je ideja da Fruška gora, koja su pluća Vojvodine, ostane Fruška gora ili da postane mrtva gora? Čemu to vodi?

Drugo pitanje – da li je moguće da za 70 godina pod šumama Vojvodine je manje posečeno drveća, nego za sedam godina upravljanja JP „Nacionalni park Fruška gora“?

Drugo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja sam postavio pitanje prošli put ministarki Ireni Vujović. Šta se dešava sa animalnim otpadom u selu Laćarak i u selu Ravnje. Dobio sam odgovor da, zamislite, ministarstvo nije nadležno, da ministarstvo samo dodeljuje novce lokalnim upravama i to je to.

Znate kako? Došlo je do blagog obrta u selu Ravnje. Lokalni moćnik iz Bogatića, koji je inače u vlasti, više ne baca crkotine u selu Ravnje po njivama. Sada ga vozi na kej, u stvari ispod keja gde reka Sava nosi te crkotine. Zamislite. Kroz sred sela čovek prođe i nosi crkotine i istresa bez ikakvih konsekvenci, pa ako već dodeljujete novce lokalnim upravama, ja sam kao narodni poslanik pitao i apelovao da ministarstvo pošalje inspekcije tamo i da vide šta se radi.

Isto je tako tamo gde imate najveću deponiju u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku, a gde živi 11.000 ljudi. Da li je to odgovor da vi samo dodeljujete novac lokalnim upravama? Šta radite po tom pitanju? Kome da se mi obratimo, ako ne krovnom ministarstvu? Ko je u ovom slučaju za zaštitu životne sredine?

Zadnje pitanje sam postavio, takođe, Ministarstvu građevine i infrastrukture Goranu Vesiću. Znači, pričao sam o putevima u Laćarku, Sremskoj Mitrovici, prema Loznici i Šidu. Dobio sam odgovor da se u Srbiji grade putevi. Znate šta? Ja sada ne pitam ni ministarstvo, ni Gorana Vesića šta će se raditi sa tim putevima, već me interesuje i pitam ga – da li će doći da se provoza sa mnom od Sremske Mitrovice prema Šidu, od Sremske Mitrovice prema Loznici i od Sremske Mitrovice prema Šapcu?

Apelujem na njega i pozivam ga, kao narodni poslanik, da dođe da se malo provozamo i da vidi kako to izgleda. Ako ima da se uradi za 110 kilometara koridorskog puta, Moravskog koridora, 2,4 milijarde dolara, da li je moguće da u najrazvijenijoj regiji posle Beograda, Vojvodini, mi se vozimo putevima koji su gori, daleko gori, nego putevi 90-ih godina? Ja vam tvrdim to. Apelujem na ministra da sedne iz Beograda, da dođe svojim kolima, a u Mitrovici ću ga ja preuzeti i sprovešću ga putevima i da se lično uveri kako to izgleda u Sremu i našoj Vojvodini. Hvala.