Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, gospodo narodni poslanici, ministri u Vladi, gospođo Brnabić, pre svega želeo bih da vam se zahvalim svima na saradnji. Ovo je bila jedna interesantna godina, pa i dve. Pre svega, želim da se zahvalim vama na dobroj saradnji. Meni je bilo, gospođo Brnabić, interesantno. Pred kraj ovog svega, do čega smo došli, počeli smo da se opraštamo kao da smo u osnovnoj školi, ali dobro.

Ne znam gde mi je otišao Siniša, njega sam čekao, ali vidim da ga nema. Ja prosto moram da postavim pitanje Siniši Malom ali, eto, voleo bih da mi premijer odgovori na to pitanje. Ja sam prvo pitanje, koje sam ovde postavio, postavio Siniši Malom u prvom sazivu pre de godine i pitao sam ga ono što me je pitao moj sugrađanin, koji je magacioner u „Maksiju“. Zove se Stanoje Papić. Sasvim slučajno, ja sam jutros sreo tog čoveka i rekao mi da mu postavim potpuno isto pitanje. Tada je minimalna zarada iznosila 40.000 dinara 2023. godine, danas ona iznosi 64.500. I Stanoje, mučenik, koji ide u pola šest, šest da radi, i pitao me – pitaj, „leba ti“, ministra kako mogu da preživim sa 64.500 dinara? Imam veću platu za 30%, 35%, a mogu manje stvari da kupim i mogu manje stvari da priuštim i sebi i porodici, nego 2023. godine. Kaže, poruči ministru da ne mogu svako jutro da jedem jaja i kobasice. I sada ja pitam ministra da mi objasni, ako ne može ministar, tu je premijer, on bi trebao da nam objasni – kako će moj Stanoje, koji je oličenje običnog radnika, koji radi u „Maksiju“, kao 60% ljudi koji rade u Srbiji sa tim ličnim dohotkom, ako ne i više, kako on može da preživi sa tim ličnim dohotkom?

Drugo pitanje. Hteo sam da pitam ministra Malog – kada ćete da ukinete idiotske mere da kada ljudi ne izdaju račun ili kad imaju neprijavljenog radnika da im ne zatvaraju lokale? Ali to premijer ne može da odgovori, tako da to pitanje nemam kome da postavim.

Drugo pitanje imam da postavim ministarki Sari Pavkov. Uvažena ministarko, ja sam vas više puta pitao vezano za Sremsku Mitrovicu i vezano za fabriku koja prerađuje sekundarne sirovine, tj. topionicu „Metalfer“. Ja sam vas više puta zamolio da dođete i da izmerite nivo zagađenja u Sremskoj Mitrovici. Mi smo imali pre neke dve do tri nedelje situaciju da je gorela deponija. Sasvim prosto, najprostijom metodom, Kinezi su napravili jednu spravicu koja se zove prečišćivač vazduha. U momentu kada je deponija najviše gorela, kada smo imali najveći garež u Sremskoj Mitrovici, u gradu samom, zabeleženo je na tom najobičnijem prečišćivaču vazduha 200 mikrograma u vazduhu zagađenje vazduha.

Kada nemamo deponiju i kada se metalna industrija posle 23 časa upali, mi imamo zagađenje od preko 500 mikrograma. Zašto preko 500 mikrograma? Zato što ta mašina najviše pokazuje do 500 mikrograma zagađenja vazduha. Vi ne možete shvatiti koja je količina smrada, nesnosnog, kao topljenog metala ide na naš grad i prema našem gradu, a moja kuća je udaljena preko 2,5 kilometra od same topionice. Eto, molim vas za taj odgovor.

31/2 TĐ/MJ

Potpredsednice Vlade, je l' moguće da ste dali apsolutno isti odgovor kao što bi ga dao Siniša Mali. Znam da danas ima više novca nego 2012. godine. Znam da ima više investicija nego 2012. godine. Znam da ima više radnih mesta nego 2012. godine. Znam da ima više svega nego 2012. godine. Ja vas nisam to pitao. Ja sam vas pitao prosto da li vi znate da je od 2023-2026. godine poskupelo sve za 70%, a plata je skočila za 35%? Dali ste mi odgovor koji ja ne mogu da rastumačim u tom kontekstu. Ali ne mogu ulaziti sad u tu dubinu. Ja ne razumem šta ste mi odgovorili. Da se živi bolje, živi se. Da je veća plata, jeste veća plata. Da ima više puteve, jeste ima više investicija. Jeste. Ali niste mi odgovorili. Ja ne znam šta da kažem Stanoju. Stanoje pita – kako da živim sa platom od 65 hiljada dinara? To mi odgovorite. Da ja mogu Stanoju da kažem – Stanoje, kaže ministar da možeš. Stisni se i tako… Morate da mi na to odgovorite. Ja pričam najprostije moguće da i oni mogu da me razumeju. Dobro.

Ja nisam danas uopšte želeo da vama postavim pitanje, ali moram. Tu ste razgovarali sa nekim kolegom i vi kažete ovako – ove godine imate investicije tri milijardi i 600 miliona u Srbiji, tri milijarde i 600 miliona investirali ste po celoj Srbiji. Jesam li vas dobro razumeo? Ja mislim da ste vi to danas tako rekli.

E, sad, mene interesuje, pošto sam ja jako lokal-patriota, ja sam Mitrovčanin, ali malo vučem ovamo prema Mačvi, mene interesuje šta je Vlada Srbije ili za vašeg mandata za dve godine donela, koje investicije u Sremsku Mitrovicu? To me interesuje. Asfaltirali put za Šuljam. Sad kad bi ovo Vučić čuo bila bi drama. Znači, ja vas pitam – koja su radna mesta doneta? Da li imamo fabriku od 300, 400, 500 radnih mesta? Je l' vama nije u interesu da pogranični grad, gde je plovna reka Sava, zamislite mi nemamo marinu? Da li vi smatrate da je normalno? Pa zamislite koliki bi se novac slivao još dodatno u Sremsku Mitrovicu. Znate li da Sremska Mitrovica nema hotel? Je l' možete da vi to zamislite, da mi nemamo hotel, grad koji je četvrti grad Rimske imperije bio, Sirmijum? Pa zar to nisu gotovi novci. Mi osim palate koja je nama svima na ponos, jer dolaze ljudi iz čitavog sveta, iz Amerike, iz Italije, iz Kanade, iz Australije, mi nemamo gde njih da smestimo. Mi imamo najveći kapacitet za 32 mesta. Mene interesuju te stvari.

Mene uopšte ne interesuje priče koje se sad pričaju na zadnjem sedištu. Mene interesuje šta će Sremska Mitrovica dobiti od investicija i šta ćete vi kao ministarka, koje ste vi investicije i šta ste investirali u Sremsku Mitrovicu? Eto, to me interesuje, da mi odgovorite, ako možete, a posebno ovo prvo za Stanoja. To mi je bitno jer sad zadnji put mogu da vam se obratim na ovaj način. Hvala.

32/3 AL/MO

Verovatno ste u pravu. Ja stvarno ne znam koliko se uložilo investicija u deponiju, ali ja moram da vam kažem – nije se desio nikakav incident, on je konstantno prisutan.
Ministarka, ja živim tamo. Ja imam obavezu da pričam da nas čeličana davi. Nisam ja pričao o deponiji u kontekstu negativnom, to se dešava svuda u svetu, pa i u Srbiji, ja vam samo kažem da na najobičnijem mernom instrumentu koji je potpuno bez veze on je nama pokazivao tih 200 jedinica. Svaku noć kada upalite njega vi imate u 23 časa preko 500. Nije incident, svaki dan se dešava, gde imate ljude koji su sa 70% više oboljenja, od 2012. godine, respiratornih, nego dan danas. To treba da znate.
Još jednu stvar. Kada pričate o mernim jedinicama u Černobilju, merna jedinica je bila 3,7 rendgena. Znate zašto? Zato što je aparat merio do 3,7. Kada su doveli prave bilo je preko 1.000. Nisu vam dobri aparati.
35/1 JJ/MP 16.45 – 16.55
Verujte mi, ja živim i tamo i sve je u redu, neka bude „Metalfer“, neka radi, neka ljudi imaju poslove, ali nemojte da oni imaju profit od 500 miliona. Pa, dajte neka stave te filtere ili šta god već potrebno je, ja nisam stručnjak u tome. Pa dajte, molim vas, pa neka ulože 100 miliona u radnike koji tamo rade kao Crnci, a imaju najmanju platu, a ja garantujem u čeličanama i na Balkanu i u ovom delu Evrope. Neka ulože i njih, a ne da imaju profit od 500 miliona i još se hvale tim i kao kupuju deci knjige. Možeš misliti, 500 miliona pa kupuješ kao deci knjige. Sjajno.
Ministarka Đurđević, 9,2% rast plate, da li ste tako rekli? Tako. E, jeste ali, je rast cena 19,2%. Moj …. će da prođe isto kao Partizan sada, to je 100%.
Ne znam da li može neko da mi kaže, evo završavam, dajte mi minut, molim vas.
Ne znam da li je tu Husein Memić, ministar? Ja ne znam ko je taj čovek? Da li je on tu prisutan? Nije. Dobro. Ja ga nisam za dve godine video ni jednom, nažalost, ja bih voleo da ga pozovem u Sremsku Mitrovicu baš iz tog razloga kojeg ste vi potpredsednice pričali da dođe da vidi gde treba da nam se nalazi hotel, da se popne na najlepšu planinu Frušku Goru, da vidi gde je odmaralište „Letenka“ gde je zadnji put uloženo 1953. godine kada je pokojni Josip Broz tamo stavljao one balvane i neke brvnare, tada, tada je zadnji put uloženo, na najlepše odmaralište, jel tako Mirka, na Fruškoj Gori. Mi sada tamo nemamo ništa. Znači, očigledno za sve što je potrebno mi moramo da se obraćamo direktno predsedniku države. U redu, obraćaćemo se.
I na kraju moram da kažem to da zamolim ministra zdravlja da nam na neki način pomognete, da nam kožni lekar dođe u Sremsku Mitrovicu. Mi nemamo kožnog lekara već tri, četiri godine. Dobili smo magnetnu rezonancu, ali nam je potreban i kožni lekar.
Hvala na tome i da vam se zahvalim za vaše angažovanje, devojčica je živa, devojčica je zdrava i želim da kažem javno da ste se angažovali kao pravi ministar u Vladi Srbije. Da devojčica koja je povređena kada je pala na nju kapija. Eto, ako mogu odgovori, pa ako budemo mogli da se ogrebem za još neki minut. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pre svega želim da vas obavestim da je Sremska Mitrovica konačno dobila magnetnu rezonancu, što je za nas velika stvar. Mislimo sam da se to nikada neće desiti, ali evo, malo po malo, korak po korak, eto je magnetna u Sremskoj Mitrovici. Želim da se zahvalim svima, pre svega sebi na upornosti.

Pre nekih šest meseci ministru Zlatiboru Lončaru sam postavio pitanje – kada će urološka ambulanta i uopšte urologija u Sremskoj Mitrovici dobiti najosnovnija sredstva za rad? On mi je rekao – uskoro.

Imam pitanje za ministra Lončara – kada je to uskoro? Razumem da je magnetna rezonanca velika investicija, da je potrebno dosta novca, ali pošto sam na neki način u zdravstvu, imam dosta prijatelja koji su u zdravstvu, koji su urolozi, hirurzi, imamo informacije da oni nemaju najosnovnija sredstva za rad. Mislim da je u interesu svake ustanove, pa i države da bolnica koja leči od 330 do 350 hiljada ljudi u Sremskom okrugu ima dobra i savremena sredstva za rad, da ne bi za svaku intervenciju slali ljude u Kamenicu, u Novi Sad, u Beograd. To je jako bitno. Kada će se to desiti? Kada će dobiti najosnovnija sredstva za rad, da krenemo sa urologijom?

Drugo pitanje imam za ministra. Sremska Mitrovica dugi niz godina nije imala dečijeg hirurga. Bilo je potrebno šest godina da se on iškoluje i da imamo specijalistu dečijeg hirurga. Mi sada imamo problem druge vrste, nemamo kožnog lekara, specijalistu za kožne bolesti. Zašto ovo kažem i šta hoću da pitam. Da li je bitno ko je u kojoj stranci, da li je bitno ko gde ide i šta radi ili je bitno da taj lekar koji se sada, a i ima ih dosta na području i Srema i Mačve, dobiju specijalizaciju?

Specijalista nije neko ko je kilogram hleba pa se umesi i dobije se za jedan dan, tri, pet, potrebno je vreme. Konkretno u Bogatiću imamo tri lekara opšte prakse koji nisu naklonjeni ovoj vlasti, ljudi neće da budu uopšte ni u jednoj političkoj

4/2 MT/MO

opciji. Zašto ministarstvo, što je prioritet, zašto im ne da specijalizaciju? Zašto se ne radi na tome? Ljudi odlaze. Ljudi treba da ostaju. Znam ljude koji žele da ostanu ovde, ali ne žele da ostanu pod uslovima da budu u bilo kojoj političkoj organizaciji.

Ovde sam sada napisao Siniša Mali. Svaki put kada hoću da postavim Siniši Malom pitanje, postavljam čoveku koga uopšte niko ne čuje. On suštinski možda jeste ministar i jeste, ali praktično, on nema nikakve veze sa Ministarstvom finansija. Zašto to kažem. Nijedan odgovor od njega nisam dobio i uopšte ne znam kako on čoveka razmišlja. Ako si ti ministar da samo novac koji dobijaš raspoređuješ, to je super, svako može da bude takav ministar. Ali, imam pitanje za njega, ako je pravilnik koji je utvrđen pre 30 godina loš, ako vi danas zbog jednog fiskalnog računa zatvarate kafiće, prodavnice, butike, ne da ih kažnjavate, nego ih zatvarate na 15, 30 dana, pa i tri meseca. Kakva je logika i ko tu dobija? Gubi preduzetnik, gubi firma, gubi država. zašto Siniša Mali ne uzme i ne promeni taj prokleti pravilnik, pa ga kaznite finansijski, ali ga pustite da radi.

Imam primer u mom gradu gde je lokal bio zapaljen, žena počela da radi, nije izdala fiskalni račun i odmah su je zatvorili 30 dana. Kakva se šalje poruka preduzetnicima da uzmu inicijativu i da nešto rade u državi?

Na kraju, pitanje za Saru Pavkov. Neću zapravo ništa da je pitam, samo bih hteo da je zamolim da jednu noć sedne u automobil gde će neko sipati gorivo i da dođe pored famozne fabrike za topljenje sekundarnih sirovina u Sremsku Mitrovicu. Ne mogu da ih pominjem, popeli su mi se na glavu što ih pominjem, znaju oni ko su, popularna kao Mordor. Ako ste gledali „Gospodare prstenova“ oni su bukvalno Mordor. Taj smrad, to je nesnošljivo.

Da li znate da u zadnjih 10 godina 300% imamo ljudi koji su oboleli više od respiratornih bolesti. To sigurno nije zbog čistog vazduha, nego zbog te famozne fabrike gde ljudi rade sa, verujte mi, manje od pristojnih plata, gde se više leče od toga posle 10, 15 godina nego što zarade jer moraju, da bi svoju decu iškolovali.

Neću da joj postavim pitanje pošto mi je poslala rezultat kako je tamo sve sjajno. To ne može Ajnštajn da pročita šta piše, ja posebno, ali bih je pozvao da dođe. Dođite ministarka malo do Mitrovice, sedite, pomirišite, osetite miris kako izgleda u jednoj ravnici. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovde smo u proteklih par dana čuli sve i svašta. Da se ne bi ponavljali previše puta, ali najviše smo pitanja čuli o kolegi Mrdiću gde je završio prve dve godine fakulteta. Ja vas to neću pitati, niti me to zanima stvarno. To je vaša stvar. Bilo bi lepo da kažete gde ste završili, ali okej.

Ja ću vas nešto drugo da pitam - kolega Mrdiću čime ste se vi u životu bavili i šta ste radili, šta su vaša naučna dostignuća? Ja bih razumeo da je kolega Đukanović, koji je u toj materiji 10 godina, 15 ili već koliko, i stalno je u tome i stalno o tome priča, ali, čime ste se vi bavili, šta ste radili, čime ste vi delegirani da predložite ovako bitan zakon?

Ne mogu da komentarišem ove stvari. Mogu da pričam, vezano za tužilaštvo i sud, samo ono što čujem od običnog čoveka u mestu u kome živim. Ali, šta je ono što vas predstavlja na ovu funkciju, ne na funkciju, nego šta vas je ovde delegiralo pre svega?

Slušao sam kolegu Jovanova kada kaže da nije bitno i da nije potrebno da čovek bude iz struke da bi predlagao nešto. Ja sam viši energent-tehničar i završio školu, ali ja ne mogu da čitam snimak jetre, pankreasa ili kičme. Prosto, nisam kvalifikovan za to, a mogu da slikam, čak mogu i da pretpostavim šta je na tom snimku, jel tako? Šta je ono što vas delegira da predložite ovako bitne stvari?

Druga stvar, kakav god zakon da predložite, kakve god izmene da predložite, šta god da predložite, smatram i mislim i ubeđen sam da ne može da bude uspešno sprovedeno. Zašto? Zato što i te sudije i ti tužioci su duboko nezadovoljni svojim radnim mestima. Zašto? Zato što su bukvalno osuđeni na dve strane, jedna strana je vlast, druga strana je opozicija. Oni su pod takvim pritiskom, pod takvom paljbom rafalnom da oni ljudi ne mogu da donose odluke samostalno i nezavisno.

Žulja vas Zagorka Dolovac. Pa žena se nije pojavljivala da je živa 15 godina. Zašto niste reagovali na mnoge stvari, da ne nabrajam koje su bile, pre ovoga što se desilo ove nesretne nadstrešnice? U pravu ste, bruka i sramota, da se ne oglasi žena za godinu dana od tragedije koja se desila. Bruka i sramota i katastrofa. Što niste to uradili na pravi i valjan način i završili sa tom ženom ranije? Ja mislim da je ona mnogo pre nadstrešnice zaslužila da bude do viđenja, prijatno i laku noć.

Trebali ste doneti samo jedan zakon, jedan predlog, a to je poreklo imovine. Vi imate tužioce koji su prebogati, sudije koji su prebogati. Oni ne znaju šta imaju. Imate sudske sporove koje sirotinja vodi po 10, 15 godina, sve su prodali da bi isplatili apanaže koje su dužni i advokatima i sudijama.

Ako ste radili reformu pravosuđa, ne znam kako ste je uradili, ali se ništa nije promenilo. Danas u sudovima kada uzmete ko je zaposlen u sudu od sudije i tužilaca vi možete da imate jednu neverovatnu situaciju, deda, pa baba, pa može i unuk, pa mogla bi i ćerka, pa, može malo u tužilaštvo, mogu malo u sudije. Ljudi, nije to privatna svojina, nije sud privatna svojina. Time ste se trebali da se bavite, konkretnim stvarima.

Razumem sve, ali jednu stvar treba da znate, kao što znate sigurno, da su najmanje plate tužiocima u okruženju u Srbiji, kao i sudijama su najmanje plate u Srbiji. Treba da se bavite tim običnim stvarima, a ne da se bavite ko je šta rekao i ko je gde bio. Suštinski, to narod u Srbiji uopšte ne zanima, a vi ako predlažete zakon, predložite ga valjano, da svi građani Srbije osete da će pravda stvarno da uradi svoj posao i da pobedi onaj koji je u svakom slučaju u pravu, a ne da se odlažu suđenja i da se to odlaže u nedogled. Hvala.

16/2 AL/LŽ

Zahvaljujem.

Predsedavajuća Narodne skupštine, poštovane kolege poslanici, imam par pitanja i biću vrlo precizan.

Konkretno, ja sam postavljao dva-tri puta pitanje ministarki za zaštitu životne sredine Sari Pavkov, vezano za zagađenje vazduha u Sremskoj Mitrovici. Mi imamo jednu fabriku, u stvari ona je prerađivač metala, sekundarnih sirovina, Metalfer. To je jedna interesantna fabrika, verovatno jedinstvena, da na jednom najplodnijem području u Evropi imate fabriku prerade sekundarnih sirovina.

2/1 MZ/CG 10.10-10.20

Tražio sam koji je stepen zagađenja vazduha. Logično je da svaka fabrika koja se bavi tom vrstom delatnosti zagađuje okolinu. Međutim, interesantno je da ova fabrika uopšte ne zagađuje okolinu. Tačno je potpuno da sam dobio nalaz ministarstva da „Metalfer“ ne zagađuje našu životnu sredinu i da je vazduh potpuno čist.

Želeo bih ovim putem da pitam ministarku kada će da ponovo uradi, ali ne namešteno, da se fabrici ne javi kada će biti testiran vazduh i da je pozovem kada bude imala vremena da dođe zajedno sa mnom i da stane pored fabrike u večernjim časovima i da udahnemo zajedno vazduh u „Metalferu“. To će biti jedan neverovatan osećaj. Kada prođete samo na 500 metara od fabrike „Metalfer“ možete da se, ne dao bog, udavite, tako da je pozivam da dođe zajedno sa mnom, da vidi kako to izgleda i kako se to oseća i koja je to težina metala u vazduhu. Ne trebaju vam istraživanja nikakva. To je jedan neverovatan osećaj smrada koji se tamo širi, tom plodnom ravnicom.

Moje drugo pitanje odnosi se na ministra pravde. Želim da mi kaže precizno – kada će biti isplaćene apanaže ljudima koji su porotnici, konkretno u sudu u Sremskoj Mitrovici? Ja živim u tom malom mestu. Svaki dan obojica Siniša me pitaju kada će biti isplaćene njima apanaže. Neću da pitam kada će biti struja, to je verovatno luksuz, kada će biti uključeni telefoni, to je verovatno isto luksuz. Da mi ne objašnjava ministar kada će biti rebalans sa disbalansom na balans. Kada će biti isplaćene apanaže porotnicima kojima nije isplaćeno osam meseci? Da mogu Sinišama da kažem kada će to biti.

Pitanje za ministra zdravlja. Pre dva meseca sam ovde razgovarao s njim i pitao sam ga, gde mi je on vrlo precizno objasnio da mi u Sremskoj Mitrovici nismo dobili magnetnu rezonancu zbog blokadera. Dobro, blokade su stale, Srbija je krenula, obojena revolucija je pobeđena. Ja ga sada pitam, ministre Lončar, ministre zdravlja, kada će Sremskoj Mitrovici biti dostavljena magnetna rezonanca? Kada će konkretno Odeljenju urologije biti dostavljeni svi oni stetoskopi i sve ono što je potrebno da bi urologija u Sremskoj Mitrovici mogla potpuno normalno da radi?

Na kraju, imam pitanje za druga Ivicu Dačića. Prvo je pitanje, da li su braća preko Drine naša braća stvarno? Ja mislim da jesu. Da li ljudi koji nisu krivično gonjeni, nemaju poternice, da li su oni slobodni da uđu u Srbiju? Ja mislim da jesu. Kao što i ja idem svojoj kući u Bijeljinu i niko me nikada nije zadržavao.

Moje pitanje ministru Dačiću – zašto ljudi koji ne misle isto kao ovaj režim, kao čovek koji se zove Nebojša Vukanović, svaki put kada treba da dođe u Srbiju, ali svaki put bude zadržavan dva, tri, četiri sata na granici? Koji je razlog? Pošto sam ja, kao neko ko je u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, dobio to pitanje, mene interesuje da mi on odgovori – koji je razlog zašto ljudi koji ne misle kao ova vlast su zadržavani na granici bez ikakvog osnova? To je ono što me interesuje od ministra za početak. Posle imam i neka druga pitanja za ministra Dačića. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo, ja sam se spremao za ovu sednicu zaista. Hteo sam da pričam o nekim stvarima, ali ne znam kako se desi da svaki put kada se spremam, ja naletim na Natašu Jovanović, ne znam kako je to moguće, i na Marijana Rističevića, i Evropa, Nataša, Marijan, ja to nikako ne mogu da ukapiram.

Kada sam bio mali, kinder, tada sam na televiziji gledao njih kako pričaju. Tada je bilo, Voja, Verica, to je ludilo bilo, cipele, kletve, ali njih troje su mi bili onako udarna snaga.

32/1 GD/IR 16.15 – 16.25

Kao mali svo vreme sam se čudio tome, ali se ničemu nisam čudio nego kada sam danas čuo koleginicu kako priča o EU. Ja sam u šoku.

Koleginice, kako je to bilo dobro slušati.

Sada ja nisam razumeo, da li vi hoćete da nas vodite u EU pošto ste vi vlast ili nećete? Ako hoćete, ja ne znam, ja mislim da se sve vojvode srpske čude od devedesetih godina, pošto ovog vojvodu crvenog nikog ne priznaje za vojvodu, jel tako, i ja ga ne priznajem kao neko ko je desničar, da li je moguće da ste vi toliko za tu Evropu? Ali, vi bi samo uzmete, a ne biste ništa da date i to ne može. To ne funkcioniše.

Ne može to baš tako. Lepo ste rekli, pričao je malopre ovaj kolega... Pričao je o radnim mestima. Ne mogu to da kažem ja to i rekao kako je 500 hiljada radnih mesta više nego 2012. godine. Jeste, ali niste rekli da su najmanje plate u regionu baš u Srbiji. To niste rekli. To sam upisao. Bilo je tu svega.

Imam još jednu temu koja mi je interesantna. Znači, ja sam postavljao ministru pravde pitanje i govorio sam mu o nekim stvarima i obraćao sam mu se, a potpuno dobronamerno, ali mi imamo sada situaciju koja je vanredna situacija, znate, a ta vanredna situacija je da je u Višem sudu u Mitrovici, pored telefona, došla prijava i za struju. Hoće da ugase struju, hoće da ugase i vodu. Zamislite sada ovi iz EU kada gledaju nas i slušaju šta mi pričamo kada se kaže – zamislite vi, neko hoće u EU, njima u sudu ugasili struju i vodu. Ljudi, zamislite vi to?

Zamislite vi kada sudija Višeg suda, koji radi o delima od dva, tri, pet miliona evra pronevere ili teških ubistava, on mora sa svog telefona da nazove nekoga, obično porotnika mučenog, koji šest meseci nije dobio naknadu. Zamislite, porotnik nije dobio šest meseci naknadu? Pa, zamislite kad sudiji ne bi dali jedan mesec naknade? Zamislite to.

Još jedna stvar, pošto sam ja pričao o tim stvarima i o tim sudovima, meni je jedan gospodin iz Jagodine, takođe sudija, zamolio da vam se obratim. Znači, ima ime i prezime. Sada kaže ovako – poštovani gospodine, od ponedeljka nemamo grejanje u Jagodini u sudu, koristimo grejalice i klime, u hodniku levo od ulaza, Bože pomozi, kaže, ispada nam osigurač i da nekog ne udari struja rasporedio sam sudije po kancelarijama da nam ne odlažu suđenja. Evo, čovek sudija i kaže sad – evo, upravo ljudi odlaze iz suda, nemamo ni grejanje, ugasili nam struju.

E sada, vi zamislite kako ta EU i ljudi iz EU gledaju na sve to. Nije to smešno, to je tužno, jer taj sud…

(Nataša Jovanović: A zašto se ti smeješ?)

Da vam kažem zašto se smejem? Zato što je to pretužno, pa zato što je tragično ljudi

Ima jedna stvar, pričao sam u prošlom sazivu o jednom Stanoju. To je čovek koji u „Maksiju“ radi na ovim tezgama, popunjava robu. To je prosečan Srbin. To je prosečan glasač i to je jedan čovek koji je radnik.

Šta je interesantno? Ako taj Stanoje napravi neki prekršaj, on dobije 10 hiljada dinara kazne, pa ga sud osudi na još nekih 10 hiljada troškova, pa ga osude na kraju na oko 30 hiljada dinara.

Puna vam je Srbija Stanoja i ti Stanoji su najopasniji. Ovo što ovde vidite nije ni gladno, ni boso, ali u Srbiji imate Stanoja koliko hoćete i ako ne budete obratili pažnju na Stanoja, neće da bude dobro nikome. Samo toliko želim da vam kažem.

Što se tiče sudstva i sudija, ne bih mogao da pričam o tome. Koliko ja znam, od svih vas ovde koliko vas ima, jedino je kolega Đukanović pet godina pričao kako ih sve treba ukinuti i posmenjivati. Vas ostale nisam čuo.

32/2 GD/IR

Na kraju je ispalo kako je on zamislio. Tako je na kraju je i bilo.

Zahvaljujem se.

Vrlo kratko.

Nemojte da shvatite ovo lično, zaista. Nemam nameru nikoga da vređam. Ja to ne radim i tako se ne ponašam i tako sam odgojen u porodici.

Tragedija ovog društva je što ste vi i dalje tu u toj stolici, ne zato što ste vi loši, nego zato što je vaše vreme prošlo i što treba da dođu neki novi, drugačiji ljudi. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Ne možete nikome… ne postoji čovek u ovoj sali koji veruje da ste vi za EU, kao što vam ja ne verujem. Nije stvar EU, nego je stvar stava. To je nešto što u vama ima ili nema, kao što ja neke stavove nikada ne mogu promeniti. Nije to stvar da li ja nešto volim ili ne volim, ja želim da ga promenim.

(Narodni poslanik Milimir Vujadinović dobacuje iz klupe.)

32/3 GD/IR

Ja sam preko… Srbin, indijanac jedan!

(Narodni poslanik Milimir Vujadinović dobacuje iz klupe.)

Ko?

(Milimir Vujadinović: Ti!)

Ja se izvinjavam.

Još jedna stvar, da, mi treba da budemo zajedno i treba da se držimo zajedno. Ja se slažem oko mnogih stvari, ali… Kako me izbaci lik iz takta totalno. Taj momenat da sam ja protiv Srba, mene to toliko deprimira i toliko mi bedno izgleda da tako neka bedna figura može tako da vam se obraća na jedan način, a ja sam taj preko Drine i moji su preko Drine i ja sam učestvovao u tim nekim stvarima.

Da, sećam se tog vremena, gospođo Jovanović, i te kako i znam kako smo živeli i znam da smo svi nosili tih devedesetih godina vojničke čizme i znam da su bila teška vremena i znam da smo ih preživeli svi teško i znam da je bilo problema sa svih strana.

Ja bih voleo… Moj brat 25 godina ne živi ovde, živi u nekom inostranstvu. Voleo bih da svi mi živimo u našoj Srbiji, da ne idemo i da ne hranimo decu, kao što ih ja imam troje, i da ih ne šaljemo van Srbije. Voleo bih da rata nema više i da možemo da budemo kao sav normalan svet i trudim se i dajem sve od sebe da imam jednu normalnu konverzaciju i da najnormalnije ovde razgovaramo i razmenjujemo stavove.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Ovim budžetom Vlada Republike Srbije opredelila je 12% manje novca za Ministarstvo sporta u odnosu na prošli budžet. Prošli put je budžet bio 7.500.000.000, a ovaj budžet je 6.553.000.000.

Ja sam više puta govorio i stojim iza toga da ljudi koji vode Vladu Srbije ne znaju u kakvom stanju se nalazi država, da oni nisu svesni da konkretno sport se nalazi u jednoj termalnoj fazi, da je u fazi nestajanja.

Meni je žao što nije ovde Siniša Mali, da mogu da ga pitam, kao što nije tu ni ministar Gajić, ali vi kada bi krenuli po Srbiji i kada bi počeli uopšte da ulazite u sportske saveze, u asocijaciju fudbalsku, košarkašku, rukometnu, mi imamo stadione koji gube licencu za takmičenje. Mi imamo jedino Fudbalski savez koji je solventan u smislu da poseduje neki novac. Svi ostali savezi su apsolutno nesolventni, ne mogu da sebe izdržavaju bez ozbiljne pomoći državi. Oni će nestati.

Deca koja se bave sportom su apsolutno postala nezainteresovana jer animacija kroz sport i sportske aktivnosti apsolutno više ne postoji. Ono što se dešava, što je za mene neverovatno i što ne mogu da objasnim, ja sam ceo život u sportu, ali ono što ne mogu da razumem je da jeste definitivno najviše novca možda ima za sport od kad ja pratim ovaj budžet i generalno, ali je neverovatno da niko od nas ne može da razume gde taj novac odlazi.

Mi ulažemo non-stop u neke stadione, u neke dvorane, ali u ono u šta se ne ulaže definitivno to su ljudi i to su stručnjaci sportski.

Želim da postavim još jedno pitanje. Koristiću vreme grupe. Želim da postavim pitanje, pošto juče nisam mogao da se obratim do kraja Zlatiboru Lončaru, ali evo danas je potpredsednica Vlade puno vremena provela pričajući kako su blokaderi stopirali rast Srbije. Meni stvarno nije jasno kako su to blokaderi zaustavili donošenje magnetne rezonance? Nije bilo prihvata, jel tako, ali vi ste zaboravili da ste vi vlast, da vi sprovodite vlast, da ste vi morali naći rešenje kako će jedan grad dobiti magnetnu rezonancu. To da li će neki sportski kolektiv dobiti milion ili dva, o tome može da se raspravlja, ali ovo su nužne stvari.

Ministarka da vas pitam, potpredsednice Vlade, izvinjavam se, kada pričate da je sve stopirano, kako nije stopirano povećanje cena svega i svačega? Ne postoji artikl koji nije skočio u nebesa. Neki čak i više od sto posto. Kako to nije zaustavljeno? Kako nije zaustavljen najveći porez od 2015. godine, 2025. godine najveći porez?

Mi imamo u Vojvodini odvodnjavanje. Niko ne zna šta je odvodnjavanje i svi ga plaćamo. Ako ne plaćaš dobiješ kamatu. Kakve su cene namirnica, ulja, šećera? Kako su i one toliko skočile? Kako i to nisu blokirane stvari? Kako je samo magnetna rezonanca blokirana?

Na kraju da vas pitam, Republika Srpska je preko Drine. Cena na današnji dan goriva dizela je 69 dinara jeftinija nego u Srbiji. Da li možete vi to da objasnite? Ja bi voleo da mi kažete kako je to moguće? Da samo pređete Drinu i da imate gorivo u državi koja nema rafineriju 69 dinara po litri. Da ne pričam o struji, da ne pričamo o telefonu, da ne pričamo o drugim stvarima, o drugim namirnicama. Da ne pričam kako je čokolada Srpskog proizvođača iz Srbije jeftinija u Republici Srpskoj nego u Srbiji. To je problem Vlade Srbije. Akcize su nenormalne.

Vi možete da date platu 150.000 dinara. Svako ovde zna da porodica dvočlana, tročlana ne može da preživi sa 160.000 dinara. Treba im 200.000 dinara.

Sada na kraju šta hoću da vas pitam, kada sam igrao košarku, čovek koji je dolazio iz Amerike me je pitao kako ovde ljudi žive sa 80.000, 90.000, sa 1.000 dolara? Ja nisam znao da mu objasnim. Nemam pojma kako žive.

Voleo bi da mi vi kažete, ako želite da mi odgovorite na ova pitanja. Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, vi ste ovim budžetom predvideli za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata 640 miliona dinara. Četvrti put slušam o budžetu, vezano za budžet, i malo mi je neverovatno da svaki put sve više novca dajemo za vađenje potonule nemačke flote.

Dolazim iz Sremske Mitrovice kroz koju protiče reka Sava, znate? Mi smo grad od nekih 70.000 stanovnika, a grad koji deli srednju Mačvu, Srbiju i Vojvodinu, mislim deli je geografski, još uvek nisu podeljeni i nećemo nikada biti podeljeni drugačije. Meni nije jasno da država nema osećaj i da ne smatra da je Sremskoj Mitrovici potrebnija marina jedna, gde prolaze desetine hiljada turista, gde bi ti turisti imali neke aktivnosti. Znači, reka Sava je plovna reka. To nije reka Drina, koja je plovna od nekih 10 i 20 kilometara, nego svim svojim tokom je plovna. Tako da bih ja vas zamolio da saslušate ovaj moj predlog, pa u nekom sledećem budžetu da ne vadite potonule nemačke brodove, nego da uložite u Sremsku Mitrovicu i da napravite jednu reprezentativnu marinu na reci Savi, koja će koristiti i gradu Sremskoj Mitrovici, a koristiće sigurno i državi Srbiji. Hvala.

Svaka čast ministrima, svaka vam čast, ja sam slušao kolegu Miletića, ništa ga nisam razumeo, vi ste odgovarali, ne znam da li ste vi razumeli šta je on vas pitao, ali dobro.

Imam više pitanja za više ministara, ali na moju žalost nije mi tu najbitniji ministar Siniša Mali, pošto se on juče krstio, ja sam isto hteo da se danas krstim, ali ću pitanje postaviti premijeru Đuri Macutu, pošto sam slušao njegove ekspozee i on vrlo zastupa stavove koje ovde iznosi i o čemu priča Siniša Mali. Pa, bih ja vas premijeru pitao, najprostije stvari.

Znači, ministar Mali pričao kao s ploče, kao da mu je neko to narezao u glavu i kaže – 2012. godine plata je bila 313 evra. Dobro. Ove godine, 2025. godine je plata 913 evra. Gde? Da mi kažete gde je prosečna plata 913 evra?

Kaže da danas ljudi rade, da nema nezaposlenosti, da cveće cveta, samo nema crvene boje. Znači, sve je isto, tj. mnogo je bolje. Gde je bo lje? Recite mi gde se to toliko živi bolje u Srbiji da se ja iz Sremske Mitrovici, koji je lepši grad od Milijinog mesta preselim da i ja tamo živim? Da ne idemo baš svi u Beograd.

Znači, ljudi, ja sam vadio malo ove podatke. Ja sam sa brojevima slab, bolje baratam loptama, a zna ministar Gajić mi koji baratamo sa loptom baš sa brojkama nismo najbolji. Mene interesuje da mi objasnite – ako je 2012. godine cena goriva bila 123 dinara a danas je 210 dinara jel to inflacija ili nije inflacija?

Imamo ulje 120 dinara je bilo 2012. godine, sad je 199 dinara. Cigare su bile 160 dinara, iste cigare sad su 480 dinara.

Vidite kako se smeje ministar Tončev, on se razume u brojeve 100%.

Imamo šećer koji je bio 95 dinara, to je neznatno ne mora narod da jede šećer, sad je 115 dinara. Cena struje 2012. godine kao i danas je nepoznata, cena struje, komunalija, telekomunikacionih usluga ona je nepoznata. Znači, mi ne znamo da izračunamo, to niko ne zna živ, čak ni Siniša Mali. On se prekrsti, iznese ove njegove flajere i kaže – evo, ovoliko je ovaj ukrao, ovoliko je onaj ukrao a mi ne znamo šta je to toliko bolje u Srbiji u odnosu na 2012. godinu.

Ministar kaže – mi to sve merimo međunarodnom metodologijom. U Austriji možda, možda u Nemačkoj, možda u Švedskoj, koja metodologija ovde funkcioniše?

Molim vas, premijeru, da mi kažete kojom metodologijom se ovde računa?

Da li vi znate uopšte kako ljudi u Srbiji žive? Ne verujem. Iz vaših stolica 100% ne znate i iz ovih stolica, simptomatično je možda ko ne živi u Beogradu… (Isključen mikrofon.)

Još tri, pa još dva, a Miliji ste dali 47 sekundi više, ali dobro ajde.

Hvala vam.

Nemoj da shvatite ovo lično ali ja i dalje smatram da većina nas koji sedimo u ovom parlamentu ne shvata kako običan čovek živi. Ali dobro, da se ne vraćamo na to.

Što se tiče statistike, evo, ja sam napisao, statistika je čudo, Željko Obradović je najtrofejniji, a „Partizan“ ne pobeđuje, pa je otišao. Šta statistika znači? Šta brojevi suštinski znače?

Razumem da se vi susrećete sa svakakvim slučajevima. Vi ste lekar i vi viđate više nego što, što se kaže, smrtnici, vide, ali dobro.

Imam pitanje za Zlatibora Lončara. Mene će početi zvati šetajuća magnetna rezonanca, pošto kad god nešto pričam ja pričam o magnetnoj rezonanci. Moja misija je da hoću po cenu svega da se magnetna rezonanca pojavi u Sremskoj Mitrovici, jer mi u Sremskoj Mitrovici u opštoj bolnici koja leči 330 hiljada ljudi nemamo magnetnu rezonancu.

Ministre, zašto nemamo magnetnu rezonancu? Pre dve godine je pompezno najavljivano, pa prošle godine najavljivano da će ljudi već krenuti na obuku. Magnetne rezonance još uvek nema, ali zato 50 metara od bolnice imamo jednu magnetnu rezonancu, 500 metara od bolnice imamo drugu magnetnu rezonancu, što je pričao moj kolega Veselinović, zašto ljudi plaćaju penziono i socijalno. Zbog čega plaćaju? Oni čak nemaju ni šansu da koriste magnetnu, jer nema je.

Ono što sam još hteo da pročitam, ja sam više … tehničar, pa sam se interesovao za još neke stvari. Da bi sistemi velikih bolnica kao što su Klinički centar, Klinički centar Vojvodine, Niš itd. ali sada pričamo o Sremskoj Mitrovici, da bi se oni oslobodili, da bi radili u svom punom kapacitetu, ljudi koji imaju školu koji su specijalizanti, koji su specijalisti, oni su mi poslali neke stvari koje hoću vas da pitam i voleo bih da mi date iskren odgovor, da mi kažete.

Znači njima trebaju elementarne stvari zove se semirigidni ureteroskop za urologiju. Trebaju im dve optike kamere „Karl Storz“, set za postavljanje trans tutarolnih traka.

Znači, ti svi aparati bi omogućili da problemi budu rešavani u Sremskoj Mitrovici, a ne da budu rešavani u Novom Sadu i u Beogradu.

Sada, dok mi nije vreme isteklo, da kažem ministru pravde, gospodine ministre dobio sam upravo poruku da vam kažem da u Sremskoj Mitrovici Viši sud od gospodina porotnika, višem sudu je ugašen telefon, zbog duga. Vrlo brzo će biti ugašena i voda i struja i da su neisplaćene dnevnice porotnicima.

Molio bih da se oglasite i da kažete o čemu se radi. Ako jedna država to sebi dozvoli da Višem sudu budu ugašeni telefoni, šta da očekujemo dalje. Hvala.

Biću i kraći.
Ministre, kakav mobilni telefon porotnički? Isključen je fiksni telefon, fiksni telefoni MTS Srbije su isključeni u Višem sudu, a porotnici nisu dobili svoje apanaže. Ja nisam rekao da je isključen mobilni telefon od porotnika. To su različite stvari. Dobro.
Bože, Bože, mislim neverovatno kako vi to izokrenete situaciju da sam ja rekao nešto što nema veze sa životom. Zašto bi govorio da je porotnički telefon isključen, to je potpuno suludo? Znači, telefoni fiksni su isključeni u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici. Porotnici nisu dobili svoje apanaže šest meseci. Biće ugašena struja i voda, ako se ne budu platili dugovi.
Ministre Lončar, hvala na odgovoru. Bili ste precizni, mislim da vas je razumela cela Srbija. Meni je bitan, kao i za građane Sremske Mitrovice. Vi ste dolazili više puta u Sremsku Mitrovicu. Sremska Mitrovica se u smislu medijskog centra podigla na viši nivo. Tamo… direktor i za njega ima samo sve pohvale, čovek koji je pristupačan apsolutno svakome i ja želim, i imam želju za vreme mog mandata da najmanje što mogu da učinim da pričam o tome da u mom gradu dođe bar ta magnetna rezonanca.
Što se tiče ostalih stvari koje su stručne i koje ste vi ovde navodili i koje sam vam ja čitao, ja sam pokušao danas sve od sebe, ja zaista nisam stručan u ovim stvarima i želim da ljudi se adekvatno leče u mom gradu.
Hvala vam na svemu i smirite Milimira.