Poštovane građanke i građani, danas je Srbija, naročito naš zapadni kraj, na raskrsnici koja može sudbinski odrediti dalju budućnost.

Lepota prirode i miran život ušuškan među zelena brda je bogatstvo koje nas krasi i koje bi mnoge zemlje milijardama platile da mogu imati.

Ipak, nad nama se nadvila opasna ideja o izgradnji rudnika za vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji, koja u svojoj osnovi ima za cilj da trampi zdravu životnu sredinu, zdravlje ljudi i velike prostore zarad profita prvenstveno i pre svega stranih privatnih korporacija. Iskustva širom sveta, naučne studije i mišljenja domaćih stručnjaka govore nam o opasnosti jednog takvog projekta.

Za ovo malo vremena koje imam na raspolaganju, izdvojiću samo jedno stručno mišljenje koje je profesor hidrogeolog Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta izneo tokom stručne rasprave na javnom medijskom servisu, koje kaže da bi projekat Rio Tinta u Jadru predstavljao ozbiljnu opasnost i pritisak na vode, da bi sama procesna tehnologija ugrozila vodni bilans i prenela kontaminaciju na izvore koji su nam jako važni.

Ono što je suština, pre bilo kakvog ekonomskog aspekta, prednost uvek treba dati životnoj sredini, održivom razvoju i vodnim resursima za buduće generacije, što nam je ugroženo. Dakle, prioritet mora imati zaštita životne sredine, a na više puta ponovljeno pitanje o potencijalnoj mogućnosti zaštite voda od ovog projekta, profesor Stevanović je jasno i nedvosmisleno istakao da bi to bilo teško moguće na ovom području, kao i da on nikada ne bi dao saglasnost na bilo kakav projekat u tom pogledu.

Sa druge strane, vlast se uporno iz sve snage upinje u pokušajima da zadovolji korporativne interese Rio Tinta i stranih zemalja, i to na jedan perfidan i rekao bih podmukao način, mimo volje građana, čekajući postizborni period usred leta, kako bi revitalizovali projekat, odnosno kako bi što pre ušli u izvršenje projekta na koji je, prema rečima iste te vlasti, početkom 2022. godine stavljena tačka nakon masovnih ekoloških protesta i pred tadašnje izbore.

Suočen sa otporom, odlučnošću i jedinstvom građana čitave Srbije da ne dozvole pretvaranje njihove zemlje u rudarsku koloniju i deponiju, režim je u nervozi posegnuo čak i za represijom i zastrašivanjem.

Mi smo već mnogo toga prošli u borbi protiv ovog trojnog pakta u sastavu SNS, Rio Tinto, domaće institucije, odnosno pravosuđe, policija, mediji. Prošli smo kroz vaninstitucionalnu borbu, imali smo proteste i blokade, trpeli smo i institucionalno nasilje. Sećamo se Predloga izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o eksproprijaciji, pa smo onda imali krađu narodne inicijative, koju je potpisalo preko 38 hiljada ljudi, pa onda ukidanje i ponovno vraćanje Prostornog plana u vezi sa projektom "Jadar". Trpeli smo prekršajne prijave, trpeli smo medijsko nasilje, trpeli smo policijsku represiju.

Mogao bih dugo i do tančina i iz perspektive ličnog iskustva da pričam o borbi koju smo mi u Požegi vodili od aprila meseca 2021. godine, kada smo saznali za istražne pretenzije na tzv. Dobrinjski basen, firme koja se u tom trenutku zvala, pazite ironije, "Jadar litijum". U međuvremenu je ta firma promenila ime. Sada se zove "Balkan istraživanja". Ali, u međuvremenu se dogodila još jedna stvar. Dakle, marta meseca ove godine ta firma je izgubila istražna prava. Dakle, nije joj produžena istražna dozvola. Naravno, jedini razlog je, odnosno najvažniji razlog je otpor i nedozvoljavanje Požežanki i Požežana.

Na kraju želim da znate da dokle god budete čuli na Ljubinom grobu punjce naših pušaka, Rio Tinto neće proći. Kada toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.

Podneo sam amandman. Mi zahtevamo veće izdvajanje novca za sanaciju deponija koje se koriste kao zvanične deponije gradova i opština, a koje su nesanitarne i koriste se kao zvanične deponije gradova i opština. Međutim, zagađuju zemljište i vode i u ogromnom su riziku od požara, čime se stanovništvo izlaže toksičnim isparenjima. Dakle, samo u 2022. godini, prema zvaničnim podacima MUP-a bilo je 1.760 požara na deponijama širom Srbije, samo u dva navrata ove godine je gorela regionalna deponija Duboko, jednom u martu i jednom u maju mesecu, kada je 20 dana gašen taj požar, zatim su nastavljeni požari na deponijama u Kraljevu, Kruševcu, Raškoj, Negotinu, spisak je nepregledan.

Vi sada planirate izdvajanje novca za proširenje tela deponije Duboko u Užicu, a svaki dan koji meštani tog kraja, Lunovog sela i drugi Užičani, provedu sa deponijom koja je u ovakvom stanju predstavlja još jedan dan više ugrožavanja njihovog zdravlja. Dakle, meštani sa pravom blokiraju deponiju. Sanirajte je i pokažite eventualno da ste sposobni za to, ukoliko je to uopšte moguće.

I da, ovo je sada za predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, dobar je projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranje deponije kod Požege u Godoviku. Zato sam ja i podneo ovaj amandman, da bi bilo više takvih projekata. To je samo jedna potvrda one teorije - ćorave koke, da i naprednjaci ubodu neko zrno.

Međutim, znate šta se sada dešava? Pa, ne valja projekat iz prostog razloga što se otpad iz Požege i dalje deponuje na parceli pri godovičkoj deponiji. Dakle, ništa nismo uradili i ništa nismo postigli na taj način, a to je zbog nestručnosti, nestručnog i protivzakonitog rada kojim ste uništili regionalnu deponiju Duboko.

Ono što moram da kažem, osim što ste ćorava koka, vi ste, kako kažu u našem kraju, i krava ritara koja uradi nešto, da pet litara mleka, a onda se ritne i sve to prospe. Hvala.

Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.

Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.

Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.

Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.

Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.

S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.

Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.

Mi smatramo da je povećanje takse za RTS neosnovano zato što RTS ne ispunjava zakonom određenu ulogu.

Što se tiče konkretno amandmana predlažemo određivanje preciznog datuma od početka primene zakona kako bi se otvorila javna rasprava u javnosti i u okviru nadležnih institucija o ulozi RTS, načinu finansiranja i uređivačkoj politici.

Znate šta, RTS više puta je ovde pomenuto, definitivno ne ispunjava zakonom predviđenu ulogu. RTS očigledno ne zanima ova opravdana pobuna naroda i ovo što se dešava na ulicama Srbije.

Meni je jako simpatično što se jedan od prethodnih govornika, poslanik vladajuće koalicije, čini mi se i juče, referisao na Aleksu Šantića. Sada, to mi je zanimljivo, motiv protesta protiv turobne stvarnosti, kao način ispoljavanja rodoljublja i patriotizma je jako važan motiv u Šantićevim pesmama. Ne znam da li ste prosto to znali. Imate onu pesmu radnog naziva „Muka“: „O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe krvlju poštrapani“, Šantić je to napisao 1910. godine, želeći da prikaže težak položaj seljaka…

Dakle, jako je vezano za amandman koji sam i pročitao i obrazložio, RTS ne ispunjava zakonom predviđenu ulogu. Dakle, protesti koji se dešavaju u Srbiji nisu bili nijedan jedini sekund u centralnom dnevniku RTS-a. Šantić je pričao o protestu, kao legitimnom načinu ispoljavanja rodoljublja i patriotizma, dakle, u toj pesmi je prikazao srpskog seljaka koji je u jako teškom položaju, a tada, to je bio početak 20. veka, Srbija se nalazila u tranzitu između dva porobljivača, Turske i Austrougarske.

Danas, 114 godina kasnije, Srbija se nalazi porobljena od strane SNS, to je s jedne strane, a sa druge strane, položaj srpskog seljaka je i dalje jednako težak. Znate, u Srbiji danas su prilike takve da je istočna Srbija data Kinezima, severna Srbija još ranije data Rusima, centralna Srbija beogradski pašaluk, odnosno Beograd na vodi poklonjen Arapima. Sa južnom Srbijom da i ne pričam šta je urađeno, još u vreme one bivše, bivše, bivše vlasti radikala i SPS, a ono što je ostalo, to je zapadna Srbija, to je ova naša zapadna Srbija, koja se planira dati bud zašto „Rio Tintu“. Ali, čisto da znate, ne pitate se samo vi da li će se to raditi i da li ćete to dati „Rio Tintu“, malo se pita i narod, a narod je jasan i unison u poruci da nećemo dati zapadnu Srbiju, nećemo dati dolinu Jadra, nećemo dati Požegu i to RTS mora da prenese.

Još samo za kraj, ministarka Vujović je navela da projekat je daleko i da „Rio Tinto“ nije dostavio studiju. „Rio Tinto“ ne može ni da dostavi studiju pre nego što… (Isključen mikrofon.)

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena zapadna Srbijo, dnevni red. Deklaracija čije usvajanje razmatramo predstavlja ništa drugo do jedan isprazan populistički pamflet bez ikakve suštine.

Evo, kaže se u tački 5 - pripadnici srpskog naroda imaju pravo da se nazivaju Srbima, ma gde trenutno živeli. Iskreno, ja nisam znao da nam je to pravo do sada bilo uskraćeno dok mi SNS ovom deklaracijom nije otvorio oči.

Potpuno je očigledno da se ovim dokumentom pokušavaju zamaskirati mnoge brljotine ove vlasti. Dok mi razmatramo jedan takav kič nacionalistički dokument i tekst, i Srbija i Republike Srpska imaju isti problem, a taj problem se zove ozbiljna pretnja po zdravlje i po životnu sredinu.

Evo, gospodine ministre Martinoviću, ako nije problem, ja mogu da kažem, kao i moj sugrađanin Ivan Gelić, kao i moj sugrađanin Dragan Simović, ostavite više te ljude na miru.

I ja sam Srbin, veoma ponosan na tu činjenicu, kao i na našu kulturu, tradiciju, na dobar deo istorije našeg naroda i to je meni sve bitno kao Srbinu i ja svoju decu učim da budu ponosni na to što jesu. Međutim, za razliku od kreatora ove deklaracije, ja mogu da kažem da za mene integralni patriotizam podrazumeva nešto drugo. On podrazumeva konkretnu brigu o svojoj zemlji, o ljudima koji u njoj žive, o njihovom zdravlju, o tome da se osećaju dobro i da vide svoju i budućnost svoje dece u Srbiji.

I, upravo u skladu sa onim što je jedan časni Srbin Marko Miljanov često isticao – čovek vredi samo dotle dok sme svakome reći istinu u oči, zato ja želim sada da vam poručim odavde sa ovog mesta da prestanete već jednom da nas zamajavate jeftinim populizmom, dok u praksi žrtvujete moju i našu zapadnu Srbiju. Žrtvujete Loznicu, žrtvujete moju Požegu, žrtvujete Čačak, Kosjerić, žrtvujete Užice. Nemojte više to da radite.

Za sve nas koji živimo i radimo u zapadnoj Srbiji prirodna dobra i zaštita životne sredine su od vitalnog značaja i to je za nas jako važno jer se radi o veoma uspešnoj poljoprivrednoj regiji i delu Srbije koji ima izuzetan turistički potencijal.

Mogu da vam kažem da mi imamo mnogo toga da izgubimo ako se nastavi sa zagađenjem i to ne samo kada je zdravlje u pitanju, a to jeste najvažnije, nego kad su u pitanju i poslovi i egzistencija, jer džaba meni uspešan rod maline ukoliko je otrovan, džaba meni lepota reka, mog Skrapeža, Rzava, Moravice, Đetinje, Kamenice ukoliko niko ne bude želeo da dođe na odmor i na uživanje u jednu prašnjavu trovačnicu.

Dalje kaže deklaracija u tački 46 – preporuka Svesrpskog sabora da Srbija i Republika srpska objedine, ponude usluge, investicije i resurse u oblastima energetike, turizma, poljoprivrede i rudarstva. Za to vreme Skupština Republike Srpske nije usvojila Predlog deklaracije o protivljenju otvaranja rudnika litijuma i bora na teritoriji opštine Lopare, a šta se dešava kod nas u Srbiji? Kod nas u Srbiji Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora, koja je predata na Pisarnicu ove Narodne skupštine maja meseca 2022. godine i koju je potpisalo više od 38.000 građana, sakrivena od narodnih poslanika koji bi trebalo da se izjasne o njoj.

Mislim da znate o čemu pričamo. Više puta je to ponovljeno.

Još jednom da ponovim, mi se ne mirimo da zapadna Srbija bude žrtvovana. Apsolutno se ne mirimo sa tim, iako je jasno da se to u ovom trenutku dešava. Iskopavanje litijuma na području Loznice definitivno jeste najštetniji, potencijalno najopasniji projekat, ali mi se borimo i protiv slične ideje u Dobrinjskom basenu kod mene u Požegi. Borimo se i protiv divlje urbanizacije Divčibara. Borimo se protiv otvaranja kamenoloma ljudima u Kosjeriću, Podgranini, tik uz kuće, ali se borimo isto tako i protiv zastrašujuće nebrige kakva se dešavala u Užicu kada je deponija Duboko nedeljama gorela i trovala okolinu, a nas su ovde ministri, na primer Irena Vujović, evo, i premijer Vučević, ubeđivali da je sve u redu i da sistem nije zakazao.

Da završim. Svi ovi primeri definitivno govore da zapadna Srbija jeste ugrožena, a otvaranje rudnika Litijuma, koji su najavljeni, bili bi katastrofalni po meštane zapadne Srbije i zato ih apsolutno moramo štititi.

Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena Požego, želeo bih pre svega da čestitam svima, doduše jučerašnji, Međunarodni praznik rada, a uzgred budi rečeno, srećna nam i nova Vlada.

Eto, osim što se rimuje u tome definitivno ima i neke simbolike. Znate, ono kao kada na veliki praznik, na Božić, roditelji kažu deci da uzmu da uče, jer eto valja se, valjda, da bi nastupajuća godina bila prosperitetna, pa tako se verovatno valja i da se započinje formiranje Vlade na 1. maj, iz prostog razloga kod nas je situacija takva da ministarstva apsolutno ništa ne rade, ne pitaju se ni za šta i uopšte ne funkcionišu. Ističu šampioni inovacija, ističu politički trend seteri, kako će u ovoj Vladi biti 33 do 35 prosto novih lica. Ja se zaista pitam koja su to nova lica? Da nije možda novo lice bivši ambasador Srbije u Vašingtonu, koji se evo tako mlad već 20 i kusur godina suklja po našoj političkoj sceni, počevši od one inicijacije u Otporu 2000. godine ili je možda novo lice u ovoj našoj Vladi npr. stalni stanovnik „Pinka“ i „Hepija“ novi ministar informisanja, koji je opravdavao čitanje i relativizovao čitanje stihova iz Ljotićevih koračnica na svečanoj akademiji, pazite, povodom Dana pobede nad fašizmom.

U svakom slučaju, neću da koristim mnogo vremena. Rekao bih da ovo vaše predstavljanje Vlade, ove vaše rotacije, ova vaša tumbanja od prilike podsećaju na onu čuvenu trenersku vrtešku u fudbalskoj super-ligi Srbije, pa u tom smislu evo Selaković pravda, državna uprava, spoljni poslovi i sada kultura. Mogao bi biti politički Simo Krunić - Čukarički, Jagodina, Surdulica, sada OFK Beograd ili Dačić – MUP, spoljni poslovi, pa premijer, predsednik Skupštine, spoljni poslovi, MUP. On je ekvivalentan Nenadu Lalatoviću - Radnički Niš, Vojvodina, Radnički – Kragujevac.

Završiću, molim vas.

Ja ću da glasam protiv ove Vlade i to apsolutno iz prostog razloga što ovo jeste Vlada kontinuiteta, ali kontinuiteta obespravljivanja građanki i građana.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja nisam Radomir Lazović, ali mogu da se javim za povredu Poslovnika.

Želeo sam pre, čini mi se, dva javljanja…

Član 100. pre dva javljanja, ukoliko mi dozvolite, pošto sam mahao Poslovnikom, niste mi dali, a po članu 103. kaže – neposredno po povredi. Evo sad ću ukazati na povredu člana 106. govornik je dužan da se pridržava dnevnog reda.

Ja bih vas zamolio da sledeći put barem opomenete. Evo, prethodnik, sportista, kolega poslanik, jer pričao o mnogim stvarima koji nemaju nikakve apsolutno veze sa dnevnim redom. Poslanici odlaze na neke države, pričali nešto, u Jagodini se primi godišnje ne znam koliko ambasadora, ne znam, dela koja su napravili i sproveli oni koji su bili na vlasti 2004. godine. Ja vas molim, ovo je ekspoze za Vladu 2024. ne 2004. godine.

Ako bih samo mogao da vam ukažem još jednom na povredu Poslovnika 100. Vi ste kolegi Jovanoviću replicirali s tog mesta. Molim vas, ukoliko želite da učestvujete u raspravi, izađite za govornicu, učestvujte u raspravi, nemojte da pratite ponašanje vašeg prethodnika.

Još jednom, molim vas, to uradite ukoliko imate nešto da pokažete, ne znam, neke dozvole, neke članske karte, ja čisto sumnjam da je kolega Jovanović osnivač SNS…

Ovo ukazujem na povredu Poslovnika koju ste…

Molim vas, samo da ukažem.

Ukoliko je on osnivač, ja zaista ne znam, sumnjam da jeste, ali sam siguran da je jedan od onih koji će da zatvore SNS.

Ne želim.

Poštovani građani i građanke Srbije, uvažena Požego, želeo bih da kao jedan od nosilaca jedne lokalne izborne liste u Požegi, gde su osim Zeleno-levog fronta, odnosno Inicijative za Požegu kao partijske organizacije i Demokratska stranka je učestvovala sa nama na istoj izbornoj listi i želeo bih da prosto prikažem sa kakvim smo se neuslovima mi susretali u jednoj lokalnoj zajednici, u zapadnoj Srbiji.

Uprkos svim tim ne uslovima i uprkos svim izazovima sa kojima se susretali mi smo na tim izborima 17. decembra osvojili 31,5% i na taj način onemogućili SNS da samostalno formira vlast. To je jedan, ali ozbiljan udarac i prvenstveni udarac SNS lokalnoj hobotnici. To prosto moram da napomenem, a sada ću konkretno reći kakvi su to u stvari neuslovi bili.

Prva stvar medijska slika i to je nešto o čemu sam pričao u svom prvom obraćanju na konstitutivnoj sednici, kada sam rekao da lokalni mediji nisu omogućili ni jedan jedini sekund prostora opoziciji da predstavi svoju izbornu listu, a onda me je sadašnja predsednica Skupštine, tadašnja kandidatkinja za predsednicu Skupštine opomenula, odnosno replicirala mi i rekla mi kako, pa dobro, to su jel, privatni mediji, pa nema ljutiš, šta je sporno. Ja sam se onda javio da vam repliciram, nažalost čika Stojan u maniru ozbiljnog bahatog naprednjaka mi nije dozvolio da repliciram, ali prosto moram da vam odgovorim sada, ostao sam dužan. U redu, da, to je privatni medij i to su privatni, ali to što je privatni medij koji se uglavnom finansira iz budžeta opštine, gotovo dvotrećinski, ne znači da može da krši zakon. Jel tako? Ja se nadam da se slažete sa tim.

Dakle, ni jedan jedini sekund prostora neko nije dobio, dok su prodefilovali svi mogući lokalni implicitni i eksplicitni naprednjaci, kao i ovi viši republički naprednjaci, jel. To je jedna stvar, koja se tiče medijske slike u jednoj provinciji. Imamo mnogo drugih primera sa kojima smo se susretali. Ja ću samo navesti nekoliko tih konkretnih primera nedolične i nedemokratske izborne utakmice odigrane 17. decembra.

Dakle, naši članovi Opštinske izborne komisije su tražili pre izbora da predstavnik opozicije bude zadužen, pazite kakav je to zahtev, zaista veoma teško se može ispuniti, jel, dakle, mi smo tražili da predstavnik opozicije bude zadužen da prima prijave za glasanje van kuće, što je SNS odbio. Naravno na to mesto su postavili svog čoveka. Vladajuća stranka je prijavila preko 300 ljudi za glasanje od kuće. Pričam o opštini Požega koja ima manje od 26.000 ljudi, nažalost.

Dakle, 300 ljudi je bilo prijavljeno da glasaju od kuće. Mi smo telefonskim putem pozivali, jer prosto svi se manje-više znamo, pozivali smo neke ljude i tom prilikom utvrdili da nisu ni znali da su prijavljeni.

Imali smo situacije da je Komisija, gde smo imali svog člana, izlazila na lice mesta i da su zaticali te glasače koji su prijavljeni da glasaju od kuće, zaticali ih u štali ili na polju kako rade.

Na jednom biračkom mestu u pitanju je selo Godovik, u 11.00 sati nisu imali spisak za glasanje van biračkog mesta, jer su kako je predsednik biračkog odbora rekao čekali spisak iz stranke.

Najkonkretniji primer koji mogu da navedem je taj što je za glasanje van biračkog mesta u Dobrinji prijavljen čovek koji je umro gotovo dva meseca pre tih izbora. Dakle, davana mu je četresnica nekih sedam dana pre 17. decembra.

Prema svedočenjima takođe naših saveznih kontrolora, bilo je slučajeva i fiktivne prijave prebivališta, pa su ljudi čak i iz drugih opština, ali verovatno i iz drugih zemalja regiona dolazili da glasaju, a da nisu znali koje je njihovo biračko mesto.

Na kraju, još jedan primer, ali ne i najmanje važan. Na dva biračka mesta pronađeno je više listića u kutiji od broja glasača upisanih u izvod. Dakle, na tim mestima su neki glasači zaokruženi, a da se nisu ni potpisali. To su konkretno primeri i uprkos svemu tome, mi smo prosto znali da čime ćemo da se susretnemo i šta nas čeka, ali nismo odustali i svesno smo ušli u to da izađemo na izbore i da se borimo.

Sada želim odavde da pozovem i da apelujem da ne bojkotujemo ni beogradske izbore. Hajde da razvlastimo i u Beogradu patrolnog Šapića, hajde da razvlastimo i u Vojvodini, u Novom Sadu, u Kikindi, one jezičke patrolne šape iz Kikinde. Hajde sve njih da razvlastimo. Hajde da pobedimo i u Nišu, hajde da pobedimo u Valjevu, hajde da pobedimo i u Užicu, jer ako se ne borimo, ne možemo pobediti. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena Požego, od samog početka svog delovanja u ovoj instituciji želeo bih da uspostavim jednu praksu da u skladu sa načelom decentralizacije za koje se snažno zalažem, a kroz prizmu društvenog života i događanja u lokalnoj zajednici pokušam da prikažem kakvo je zapravo stanje u celokupnom našem društvu.

Smatram da je to jako važno. Za mene je Požega Srbija u malom i predstavlja paradigmu, odnosno lakmus papir stanja u našoj zemlji. U tom smislu, želim da kažem i posvedočim da su razmere izbornih nepravilnosti nedavno održanih izbora bile zaista enormne. Predstavnici vlasti su koristili apsolutno sva sredstva u vidu predizbornog inženjeringa, ali i manipulacije na sam dan izbora.

Naša lokalna izborna lista „Požega protiv nasilja“ koja je na kraju osvojila 31,5% i na taj način onemogućila SNS da samostalno formira vlast, nije dobila ni jedan jedini sekund prostora na lokalnim medijima, dok su sa druge strane predstavnici vlasti sve apsolutno koristili za blaćenje političkih protivnika sa jedne strane, a sa druge strane za obmanjivanje javnosti, uz naravno neizostavne pritiske i ucene na zaposlene u javnom sektoru, javnim preduzećima i ustanovama.

Sada imam ja ovde zaista spisak svih nepravilnosti koje su se dešavale i u našoj lokalnoj zajednici. Međutim, s obzirom da nam je ostalo zaista malo vremena…