| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
u proceduri
|
| 10.09.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima |
odbačen
|
| 03.09.2024. | Predlog zakona o građanskom partnerstvu |
u proceduri
|
Poštovane građanke i građani, danas je Srbija, naročito naš zapadni kraj, na raskrsnici koja može sudbinski odrediti dalju budućnost.
Lepota prirode i miran život ušuškan među zelena brda je bogatstvo koje nas krasi i koje bi mnoge zemlje milijardama platile da mogu imati.
Ipak, nad nama se nadvila opasna ideja o izgradnji rudnika za vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji, koja u svojoj osnovi ima za cilj da trampi zdravu životnu sredinu, zdravlje ljudi i velike prostore zarad profita prvenstveno i pre svega stranih privatnih korporacija. Iskustva širom sveta, naučne studije i mišljenja domaćih stručnjaka govore nam o opasnosti jednog takvog projekta.
Za ovo malo vremena koje imam na raspolaganju, izdvojiću samo jedno stručno mišljenje koje je profesor hidrogeolog Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta izneo tokom stručne rasprave na javnom medijskom servisu, koje kaže da bi projekat Rio Tinta u Jadru predstavljao ozbiljnu opasnost i pritisak na vode, da bi sama procesna tehnologija ugrozila vodni bilans i prenela kontaminaciju na izvore koji su nam jako važni.
Ono što je suština, pre bilo kakvog ekonomskog aspekta, prednost uvek treba dati životnoj sredini, održivom razvoju i vodnim resursima za buduće generacije, što nam je ugroženo. Dakle, prioritet mora imati zaštita životne sredine, a na više puta ponovljeno pitanje o potencijalnoj mogućnosti zaštite voda od ovog projekta, profesor Stevanović je jasno i nedvosmisleno istakao da bi to bilo teško moguće na ovom području, kao i da on nikada ne bi dao saglasnost na bilo kakav projekat u tom pogledu.
Sa druge strane, vlast se uporno iz sve snage upinje u pokušajima da zadovolji korporativne interese Rio Tinta i stranih zemalja, i to na jedan perfidan i rekao bih podmukao način, mimo volje građana, čekajući postizborni period usred leta, kako bi revitalizovali projekat, odnosno kako bi što pre ušli u izvršenje projekta na koji je, prema rečima iste te vlasti, početkom 2022. godine stavljena tačka nakon masovnih ekoloških protesta i pred tadašnje izbore.
Suočen sa otporom, odlučnošću i jedinstvom građana čitave Srbije da ne dozvole pretvaranje njihove zemlje u rudarsku koloniju i deponiju, režim je u nervozi posegnuo čak i za represijom i zastrašivanjem.
Mi smo već mnogo toga prošli u borbi protiv ovog trojnog pakta u sastavu SNS, Rio Tinto, domaće institucije, odnosno pravosuđe, policija, mediji. Prošli smo kroz vaninstitucionalnu borbu, imali smo proteste i blokade, trpeli smo i institucionalno nasilje. Sećamo se Predloga izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o eksproprijaciji, pa smo onda imali krađu narodne inicijative, koju je potpisalo preko 38 hiljada ljudi, pa onda ukidanje i ponovno vraćanje Prostornog plana u vezi sa projektom "Jadar". Trpeli smo prekršajne prijave, trpeli smo medijsko nasilje, trpeli smo policijsku represiju.
Mogao bih dugo i do tančina i iz perspektive ličnog iskustva da pričam o borbi koju smo mi u Požegi vodili od aprila meseca 2021. godine, kada smo saznali za istražne pretenzije na tzv. Dobrinjski basen, firme koja se u tom trenutku zvala, pazite ironije, "Jadar litijum". U međuvremenu je ta firma promenila ime. Sada se zove "Balkan istraživanja". Ali, u međuvremenu se dogodila još jedna stvar. Dakle, marta meseca ove godine ta firma je izgubila istražna prava. Dakle, nije joj produžena istražna dozvola. Naravno, jedini razlog je, odnosno najvažniji razlog je otpor i nedozvoljavanje Požežanki i Požežana.
Na kraju želim da znate da dokle god budete čuli na Ljubinom grobu punjce naših pušaka, Rio Tinto neće proći. Kada toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.
Podneo sam amandman. Mi zahtevamo veće izdvajanje novca za sanaciju deponija koje se koriste kao zvanične deponije gradova i opština, a koje su nesanitarne i koriste se kao zvanične deponije gradova i opština. Međutim, zagađuju zemljište i vode i u ogromnom su riziku od požara, čime se stanovništvo izlaže toksičnim isparenjima. Dakle, samo u 2022. godini, prema zvaničnim podacima MUP-a bilo je 1.760 požara na deponijama širom Srbije, samo u dva navrata ove godine je gorela regionalna deponija Duboko, jednom u martu i jednom u maju mesecu, kada je 20 dana gašen taj požar, zatim su nastavljeni požari na deponijama u Kraljevu, Kruševcu, Raškoj, Negotinu, spisak je nepregledan.
Vi sada planirate izdvajanje novca za proširenje tela deponije Duboko u Užicu, a svaki dan koji meštani tog kraja, Lunovog sela i drugi Užičani, provedu sa deponijom koja je u ovakvom stanju predstavlja još jedan dan više ugrožavanja njihovog zdravlja. Dakle, meštani sa pravom blokiraju deponiju. Sanirajte je i pokažite eventualno da ste sposobni za to, ukoliko je to uopšte moguće.
I da, ovo je sada za predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, dobar je projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranje deponije kod Požege u Godoviku. Zato sam ja i podneo ovaj amandman, da bi bilo više takvih projekata. To je samo jedna potvrda one teorije - ćorave koke, da i naprednjaci ubodu neko zrno.
Međutim, znate šta se sada dešava? Pa, ne valja projekat iz prostog razloga što se otpad iz Požege i dalje deponuje na parceli pri godovičkoj deponiji. Dakle, ništa nismo uradili i ništa nismo postigli na taj način, a to je zbog nestručnosti, nestručnog i protivzakonitog rada kojim ste uništili regionalnu deponiju Duboko.
Ono što moram da kažem, osim što ste ćorava koka, vi ste, kako kažu u našem kraju, i krava ritara koja uradi nešto, da pet litara mleka, a onda se ritne i sve to prospe. Hvala.
Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.
Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.
Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.
Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.
Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.
S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.
Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.
Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.
Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.
Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.
Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.
Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.
S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.
Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.