| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Hvala.
Ovim amandmanom zahtevali smo odlaganje primene ovog zakona, jer ga definitivno nije pratio neophodan nivo javne diskusije.
Ja ću samo napomenuti dve stvari, dakle, autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, najnovija procena projekta iznosi 1,596 milijardi evra, dakle, blizu 1,6 milijardi evra. Procena iz septembra 2024. godine takođe potvrđuje ovu brojku. Dakle, 1,6 milijardi evra za oko 100 kilometara trase, uključujući mostove i infrastrukturu, što će reći 16 miliona evra po kilometru autoputa u Vojvodini. Kako je moguće da toliko košta jedan kilometar autoputa u Vojvodini? Verovatno je moguće zato što ste definitivno ukinuli institut tendera. Ne postoji javna rasprava, dakle, nema transparentnosti sa ovom kriminalnom hobotnicom na vlasti.
Sada ću samo navesti evoluciju troškova kroz vreme. Dakle, 2019. godine početna procena je iznosila oko 530 miliona evra, 2020. godine uvećano na 600 miliona evra, krajem 2021. godine strani mediji izveštavaju da bi trošak mogao dostići i milijardu evra, prema rečima tadašnjeg ministra Momirovića, a najnovije zaduženje još 300 miliona evra. Današnja cifra je 1,6 milijardi evra, što znači da su troškovi projekta rasli tri puta tokom poslednjih šest godina, sa početnih 530 miliona evra na oko 1,6 milijardi evra.
Samo mogu da pomenem još i Moravski koridor sa 745 do 800 miliona evra, do moguće dve milijarde evra. Ljudi, ja ne znam prosto šta vi radite. Ovo sve što sam naveo definitivno ne znači izgradnju, nego znači izvlačenje novca ili novogovorom rečeno SNS ugradnju. Povećane cene izgradnje nečega ne znače poboljšanje kvaliteta, o čemu svedoče brojni primeri, tipa Prokop, dom zdravlja Bežanijska kosa. Evo, ja ću vam samo reći, ja sam relativno mlada osoba, imam troje dece, da li je neko pitao mene kao mladu osobu da li ja želim da se moja deca zadužuju zbog vaših koruptivnih projekata i povećanja cena autoputa? Za vas, kriminalnu hobotnicu sa vlasti profit, a za nas dug i zaduženje. Hvala.
Hvala.
To se tako radi u civilizovanoj instituciji koja nije ona institucija kojom vi predsedavate i nakon govora psujete majku narodnoj poslanici. Ta institucija civilizovana nije jer joj vi predsedavate. To je što se toga tiče.
Druga stvar, čovek, jezička patrolna šapa iz Kikinde, koja navodno ne zna moje ime, ali, s druge strane, zna da sam bio posmatrač na izborima i da sam se potpisao, a kao ne zna moje ime. Da, jeste.
Evo sad još jedno malo podučavanje samo. Dakle, vi koji ste toliko dugo u politici, u jednoj stranci, drugoj stranci, DSS-u, SNS-u, čemu god, postoji zapisnik na biračkom mestu i o posmatračima. Da, ja sam se upisao i primedbe o krađi koja je eksplicitna bila na biračkom mestu broj 21. u Kosjerić u Makovištu, stoji u toj primedbi. Pa, vama ne ide u prilog da to govorite, čoveče.
Dakle, evo je. Imam ispred sebe. Bogdan Radovanović, tako se zovem. To što vi ne znate, to meni ide u prilog, verujte mi. Nažalost, ljudi znaju kako se vi zovete i prezivate. Dakle, Bogdan Radovanović na biračkom mestu broj 21, Makovište. Bio sam prisutan kao predstavnik posmatrača.
Što se primedbi tiče, osim ponašanja predsednika biračkog odbora, koji se obraćao neprimerenim rečnikom kada sam zahtevao, konstatovali od samog dolaska na biračko mesto, primećeno mnogo vozila renta-kar crvena "Škoda-Oktavia" UE, "Aleks" taksi, registarska oznaka ta i ta, sivi karavan "Aleks" taksi, kod jednog najmanje primećen paralelni birački spisak, plave "Škode", ima i registarske table, dovozile i odvozile birače non-stop, kupovina glasova primećena. Sve to stoji u tom zapisniku o posmatračima koji sam ja potpisao, a što vi ne znate da postoji.
Hvala lepo.
Da, pošto je našoj poslaničkog grupi ostalo samo četiri sekunde biću sažet.
Iz Kosjerića i Zaječara je počelo, neka se spreme Mionica i Negotin.
Hvala.
Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.
Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.
Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.
Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.
Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.
S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.
Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.