Poštovani građani i građanke Srbije, uvažena Požego, želeo bih da kao jedan od nosilaca jedne lokalne izborne liste u Požegi, gde su osim Zeleno-levog fronta, odnosno Inicijative za Požegu kao partijske organizacije i Demokratska stranka je učestvovala sa nama na istoj izbornoj listi i želeo bih da prosto prikažem sa kakvim smo se neuslovima mi susretali u jednoj lokalnoj zajednici, u zapadnoj Srbiji.
Uprkos svim tim ne uslovima i uprkos svim izazovima sa kojima se susretali mi smo na tim izborima 17. decembra osvojili 31,5% i na taj način onemogućili SNS da samostalno formira vlast. To je jedan, ali ozbiljan udarac i prvenstveni udarac SNS lokalnoj hobotnici. To prosto moram da napomenem, a sada ću konkretno reći kakvi su to u stvari neuslovi bili.
Prva stvar medijska slika i to je nešto o čemu sam pričao u svom prvom obraćanju na konstitutivnoj sednici, kada sam rekao da lokalni mediji nisu omogućili ni jedan jedini sekund prostora opoziciji da predstavi svoju izbornu listu, a onda me je sadašnja predsednica Skupštine, tadašnja kandidatkinja za predsednicu Skupštine opomenula, odnosno replicirala mi i rekla mi kako, pa dobro, to su jel, privatni mediji, pa nema ljutiš, šta je sporno. Ja sam se onda javio da vam repliciram, nažalost čika Stojan u maniru ozbiljnog bahatog naprednjaka mi nije dozvolio da repliciram, ali prosto moram da vam odgovorim sada, ostao sam dužan. U redu, da, to je privatni medij i to su privatni, ali to što je privatni medij koji se uglavnom finansira iz budžeta opštine, gotovo dvotrećinski, ne znači da može da krši zakon. Jel tako? Ja se nadam da se slažete sa tim.
Dakle, ni jedan jedini sekund prostora neko nije dobio, dok su prodefilovali svi mogući lokalni implicitni i eksplicitni naprednjaci, kao i ovi viši republički naprednjaci, jel. To je jedna stvar, koja se tiče medijske slike u jednoj provinciji. Imamo mnogo drugih primera sa kojima smo se susretali. Ja ću samo navesti nekoliko tih konkretnih primera nedolične i nedemokratske izborne utakmice odigrane 17. decembra.
Dakle, naši članovi Opštinske izborne komisije su tražili pre izbora da predstavnik opozicije bude zadužen, pazite kakav je to zahtev, zaista veoma teško se može ispuniti, jel, dakle, mi smo tražili da predstavnik opozicije bude zadužen da prima prijave za glasanje van kuće, što je SNS odbio. Naravno na to mesto su postavili svog čoveka. Vladajuća stranka je prijavila preko 300 ljudi za glasanje od kuće. Pričam o opštini Požega koja ima manje od 26.000 ljudi, nažalost.
Dakle, 300 ljudi je bilo prijavljeno da glasaju od kuće. Mi smo telefonskim putem pozivali, jer prosto svi se manje-više znamo, pozivali smo neke ljude i tom prilikom utvrdili da nisu ni znali da su prijavljeni.
Imali smo situacije da je Komisija, gde smo imali svog člana, izlazila na lice mesta i da su zaticali te glasače koji su prijavljeni da glasaju od kuće, zaticali ih u štali ili na polju kako rade.
Na jednom biračkom mestu u pitanju je selo Godovik, u 11.00 sati nisu imali spisak za glasanje van biračkog mesta, jer su kako je predsednik biračkog odbora rekao čekali spisak iz stranke.
Najkonkretniji primer koji mogu da navedem je taj što je za glasanje van biračkog mesta u Dobrinji prijavljen čovek koji je umro gotovo dva meseca pre tih izbora. Dakle, davana mu je četresnica nekih sedam dana pre 17. decembra.
Prema svedočenjima takođe naših saveznih kontrolora, bilo je slučajeva i fiktivne prijave prebivališta, pa su ljudi čak i iz drugih opština, ali verovatno i iz drugih zemalja regiona dolazili da glasaju, a da nisu znali koje je njihovo biračko mesto.
Na kraju, još jedan primer, ali ne i najmanje važan. Na dva biračka mesta pronađeno je više listića u kutiji od broja glasača upisanih u izvod. Dakle, na tim mestima su neki glasači zaokruženi, a da se nisu ni potpisali. To su konkretno primeri i uprkos svemu tome, mi smo prosto znali da čime ćemo da se susretnemo i šta nas čeka, ali nismo odustali i svesno smo ušli u to da izađemo na izbore i da se borimo.
Sada želim odavde da pozovem i da apelujem da ne bojkotujemo ni beogradske izbore. Hajde da razvlastimo i u Beogradu patrolnog Šapića, hajde da razvlastimo i u Vojvodini, u Novom Sadu, u Kikindi, one jezičke patrolne šape iz Kikinde. Hajde sve njih da razvlastimo. Hajde da pobedimo i u Nišu, hajde da pobedimo u Valjevu, hajde da pobedimo i u Užicu, jer ako se ne borimo, ne možemo pobediti. Hvala.