Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je ovo moje prvo obraćanje nakon stravičnih događaja koje smo imali prilike videti u Beogradu i Mladenovcu, ovom prilikom želim izraziti moje najdublje saučešće ubijenim ljudima, naročito deci, porodicama dece i iskazati moju duboku potrešenost i koju sam izrazio i lično na licu mesta gde sam položio cveće i iskazao saučešće.

Takođe, želim izraziti hatarnamu povodom ubistva Bošnjaka u Priboju Ervina Ćelahmetovića, ubistva koja je dodatno zakomplikovalo stvari u ovoj državi i dodatno uznemirilo sandžačke Bošnjake.

Želim postaviti pitanje MIP i Ministarstvu pravde, zašto je državni tužilac Višeg suda u Užicu Veljko Lazić, odbacio krivičnu prijavu protiv Nikole Damjanovića, zbog izazivanja verske i nacionalne netrpeljivosti 7. januara prošle godine u Priboju, kada je pevajući praznične pesme modifikovao tekst u kojem je ubacio - pucajte u džamije?

Navodno, krivična prijava je odbačena jer su svedoci prisutni na terenu svedočili da to nije pevao i jer se na snimku koji je dostupan na internetu i koji možete svi vi da pogledate, tražeći formulaciju koju sam rekao, Priboj i pucajte u džamije, navodno, na osnovu snimka jer se ne vidi snimak, jer onaj koji to izgovara drži telefon u ruci, ne može se utvrditi da je isti to izgovorio.

Sve to posebno potresa Bošnjake u ovoj državi iz razloga što je ovakva odluka doneta na dan dženaze rahmetli ubijenom Ervinu Ćelahmetoviću. Sve to imamo nakon što je u Priboju prošle godine početkom januara 12 policajaca pevalo pesmu na veselju u kojem su pozivali da se vrše zločini nad sandžačkim Bošnjacima - oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice.

Pitam MUP, Ministarstvo pravde šta je učinjeno sa 12 policajaca? Imam informaciju da oni još uvek rade, da se viđaju na graničnim prelazima Jabuka, Gostun, Uvac, da su na službi i ako snimak koji se pojavio na internetu, koji takođe možete svi vi da vidite, prikazuje policajce, objavljen je od strane policajca na Fejsbuku, veselje organizovano od strane policajca i na njemu učestvuje 12 policijskih službenika. To je bio čin fašizma.

Ako se antibošnjački ili antimuslimanski fašizam bude tolerisao u službenim redovima ove države može doći do sistemskog kršenja prava građana ove države. Sigurnost i sloboda Bošnjaka u ovoj državi je ugrožena, dok god tih 12 policajaca su na slobodi. Zahvaljujem.

Predsedavajući, pre nego nastavimo, da li smo završili sa pitanjima i prešli po tački dnevnog reda? Da li sada govorimo po tački dnevnog reda?

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću po prvi put imati prilike da govorim o onome što sam i promišljao svih ovih dana povodom stravičnih dešavanja koji su se dogodili u Beogradu, Mladenovcu i generalno u Republici Srbiji.

Zaista, šta reći mudro, pametno u jednoj veoma teškoj situaciji u kojoj bi trebali da se kanimo politikanstva i pokažemo saosećajnost, pokažemo osetljivost za temu koja je potresla građane u Republici Srbiji, bez obzira na nacionalnost i veroispovest.

Promišljajući šta mudro kazati u jednoj takvoj situaciji, odlučio sam kao neko ko je završio versku školu da vam citiram stih ajet iz časne knjige Kurana, ajet koji govori o ubistvu, o ubijanju i nešto što verujem da mnogi od vas ili većina vas niste znali da piše u Svetoj knjizi Muslimana: „Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga i ko ne čini nered na zemlji, kao da je cijeli svijet ubio. A ako neko bude uzrokom da se nečiji život sačuva kao da je cijeli svijet sačuvao“. Na ove reči ću nadovezati i šestu božju zapovest iz Biblije, koja glasi: „Ne ubij“. U tom duhu ću i koncipirati moje obraćanje, sa željom da nešto mudro kažemo i da građani koji nas slušaju imaju koristi, imamo mi pozitivan impuls na njih.

S obzirom da je tema mediji, cilj je sistemska prevencija. Uloga medija je veoma važna. Iz tog razloga i tema rijaliti programa u Republici Srbiji treba da bude tema o kojoj će se govoriti.

Ono što hoću pre svega da podvučem jeste da mi ovde generalizujemo stvari. Kada kažemo – rijaliti program, svi automatski mislimo da se to po automatizmu odnosi na nešto štetno, loše i nešto što treba ukinuti i zabraniti. Međutim, rijaliti program u osnovi, ne ovaj koji mi danas gledamo, vidimo, u Srbiji, na zapadu, on je kao ideja trebao da bude da građanima iz zabavnih i edukativnih razloga približi život nekih ljudi, određene grupe ljudi, način na koji oni vide, razmišljaju, žive i on je u samim svojim začecima čak imao i edukativnu konotaciju. Vremenom je to proisteklo u ovo što mi danas vidimo.

Sam poziv na ukidanje rijalitija može da bude problematičan zato što postoje bar u teoriji rijaliti programi koji su korisni i koji mogu da budu pozitivni. Zato ja savetujem sve oni koji traže ukidanje rijalitija – bolje je da traže da se zakonski uredi sadržaj rijaliti programa i da se u takvim programima zabrani prikazivanje nasilja, vulgarnosti, nemorala i svake vrste destrukcije.

Kad su u pitanju mediji, generalno podržavam da se u medijima zabrane psovke, prikazivanje brutalno neodgovorno prikazivanje i reklamiranje nasilja. Država Srbija će trebati da uvede neke mere koje će regulisati način prikazivanja nasilja na TV programima.

Smatram pozitivnim ono što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kazao na skupu „Srbija nade“ da će se ukinuti rijaliti program na televiziji Pink. To jeste pozitivan iskorak koji će doprineti barem malo, nadam se, podizanju stepena promocije morala odnosno smanjenja stepena promocije nemorala na televizijama.

Takođe, potrebno je urediti i zakonski ograničiti, onemogućiti medijima da u afirmativnom obliku promovišu ljude koji su počinili krivična dela kao što su ubistvo, kao što je silovanje, kao što je pljačka i da se ljudima koji su osuđeni, osuđeni krivično, sve vrste krivice, pa čak i ratni zločini, onemogući promocija na medijima. Mediji imaju veliku ulogu, međutim, nije dovoljno regulisati program, programske šeme na televizijskim ekranima.

Sve ovo o čemu sam govorio, i da se reguliše, mi imamo izazove, jer naša deca imaju mobilne telefone, pristup internetu, pristup aplikacijama, pristup socijalnim mrežama i sve to mogu pratiti i deca i ljudi i drugim putevima, ne samo putem televizijskih ekrana, tako da je ovaj izazov mnogo veliki i važan.

Nije dovoljno urediti samo medije, već i uloga roditelja, uloga škola, uloga stručnih lica, uloga, čak ne čujem dok se toliko spominje, verskih zajednica, koja je veoma bitna i svakako uloga državnog sistema.

Kad su u pitanju škole, potrebno je podržati škole određenim merama, kao što su uvođenje odgojnog programa u škole. Škole ne trebaju biti samo obrazovne ustanove, već odgojno obrazovne ustanove. Zatim, podržati psihologe i pedagoge u tim školama, da oni imaju značajniju ulogu u radu sa decom i organizovati u školama, ovo iznosim kao predlog, pa možda bude od koristi faktorima koji mogu to implementirati na terenu, u školama treba pokrenuti programe obuke prepoznavanja nasilja, gde ne samo psiholog i pedagog, nego i nastavnici i svo školsko osoblje treba biti obučeno kako da prepozna potencijalnog izvršioca nasilja i na koji način adekvatno da postupi u tom slučaju.

Država treba uložiti i podržati razvoj klinika koje se bave mentalnim zdravljem i, kao što rekoh, ne toliko spominjane verske zajednice i njihova uloga u ovom slučaju. Smatram da bi država trebala da uključi verske zajednice u dugoročno rešavanje ovih problema, da koordinira sa verskim zajednicama. Zašto? Zato što verske zajednice mogu da dopru i da prodru do onih umova ljudi do kojih ne dopire državni sistem kroz svoje verske aktivnosti na terenu.

Država u saradnji sa verskim zajednicama treba imati zajedničke programe promocije tolerancije, nenasilja i generalno pacifizma.

Kad je u pitanju država, želim i tu ukazati par stvari. Smatram pohvalnim što je državni sistem prikupio preko 50.000 komada nelegalnog oružja. Srbija je prema statistikama ili u samom vrhu ili prva u Srbiji po oružju po glavi stanovnika.

Prošla su vremena kada je trebalo da bude stanovništvo masovno naoružano i ako treba stanovništvo da je bezbedno o bezbednosti stanovništva će brinuti državna policija i državna vojska.

Smatram i podržavam pooštravanje mera zakonskog držanja oružja i naročito smatram da je potrebno uvesti posebne mere za držanje oružja od strane lica koja su vršila krivična dela ili imali bilo kakav vid iskazivanja nasilničkog ponašanja, a posebno osobe koje imaju poteškoće sa metalnim zdravljem.

Podržavam, takođe, da se pooštre kazne za ubice, čak slušajući u jednom trenutku izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada je kazao da razmišlja da traži da se vrati smrtna kazna, na tren sam i ja osetio potrebu da ga podržim u tome. Mi treba u društvu da znamo i osećamo da su krivična dela, kao što je ubistvo, nešto najstrašnije što neko može učiniti ovoj državi.

Pozitivno je što će se povećati broj policajaca u školama. Verujem da će doprineti javnom redu i miru, ali ne mogu da ne kažem, kao Bošnjak, da je potrebno da se u mestima gde žive nesrpske nacionalne zajednice ujednači u ustanovama bezbednosti broj pripadnika nacionalnih nesrpskih zajednica.

Govorio sam u poslaničkom pitanju u Priboju. Mi u Priboju imamo situaciju gde policajci čine nasilje, ponašaju se nasilnički. U tom Priboju, gde živi 20% Bošnjaka, svega 2% Bošnjaka možda i manje radi u policijskoj upravi i mi trebamo da imamo više pripadnika nacionalnih zajednica u redovima policajaca da bi se i ti policajci upoznali sa pripadnicima drugih naroda i u svojoj službi, što bi uticalo i na njihovu pacifizaciju.

Molim vas da vodimo računa o svim ovim stvarima, da stvari ne pratimo, ne gledamo samo iz svog ugla i da nas ne boli samo ono kada je vezano za moj narod. Ubijeni Srbi nisu ništa manje vredni od ubijenih Bošnjaka, niti ubijeni Bošnjaci manje vredni od ubijenih Srba. Svi su oni građani Republike Srbije i trebamo se odnositi pravedno.

Na sve to, zaključiću govor predlogom, da bi na paket mera koje je predložio predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije, potrebno je pružiti podršku porodicama ubijenih kroz sistemska rešenja i kroz materijalno, logističku podršku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi kabineta, ja sam dobio jako veliki broj zahteva građana šta bih postavio za pitanje članovima kabineta. Međutim, ja ću po jedno pitanje vezano za Novi Pazar, Tutin, u prvom delu, onda i Sjenicu, Prijepolje i Priboj u drugom delu, da bih zadovoljio barem minimum zahteva koje sam dobio sa terena.

Što se tiče Novog Pazra, sredinom januara je Novi Pazar imao katastrofalne poplave u kojima je stradalo dvoje ljudi.

Gradska vlast u Novom Pazaru od 2008. godine najavljuje na proleće početak korićenja reka Jošanjice, Raške i Trnavice. Petnaest godina meštani sa tih obala čekaju da se otpočne sa radovima.

Moje pitanje glasi: kada će da se otpočne sa radovima na korićenju ovih reka i šta trenutno koči proces?

Drugo pitanje vezano za opštinu Tutin glasi: meštani koji žive na Pešteru traže od Vlade odgovor da li je nešto preduzeto po pitanju otvaranja graničnog prelaza koji bi se nalazio između sela Đerekare u Srbiji i sela Savin Bor u opštini Petnjica u Crnoj Gori, jer porodice koje su rodbinski vezane imaju jako otežan život, jer moraju kružiti kroz tri opštine da bi imale međusobnu komunikaciju i vezu.

Ono što sam dobio informaciju od predstavnika Stranke pravde i pomirenja u Crnoj Gori jeste da je Vlada Crne Gore odradila njen deo posla po pitanju otvaranja graničnog prelaza. Moje pitanje glasi: da li je Vlada Srbije uopšte informisana, da li je upoznata sa tim procesom i da li postoje bilo kakvi koraci po tom pitanju i, ako nisu postojali, da li može nešto konkretno da se uradi po tom pitanju? Dakle, u pitanju je granični prelaz koji bi povezao opštinu Tutin u Srbiji i opštinu Petnjica u Crnoj Gori?

Zahvaljujem se na odgovorima.

Što se tiče Sjenice i Prijepolja, postoji magistralni put koji povezuje Sjenicu i Prijepolje i, ako se ne varam, ispravite me, to je jedini neasfaltirani magistralni put u državi.

Građani Sjenice kada žele putovati u Prijepolje kruže preko Nove Varoši i obratno. Dakle, ako neko iz Prijepolja želi u Sjenicu, kruži preko Nove Varoši.

Da li u strategijama Vlade Republike Srbije postoji plan za asfaltiranje magistralnog puta koji bi povezao Sjenicu i Prijepolje?

Poslednje pitanje upućeno je premijerki. Vi ste, premijerka, bili u Priboju, imali susret sa muslimanima Priboja koji su vam izneli problem vezano za izdavanje građevinske dozvole za početak izgradnje džamije u Novom Priboju. U Novom Priboju ima veliki broj muslimana koji nisu u mogućnosti da ispune svoja verska prava jer nemaju džamiju, a Stari Priboj im je ipak udaljen. Da li je po tom pitanju bilo šta preduzeto?

Vi ste im tada rekli da će Vlada Republike Srbije da uradi šta bude u njenoj moći da reši taj problem, koji je malo kompleksan. Eto, dobio sam insistiranje od građana Priboja da postavim ovo pitanje, jer je ono od veoma velike važnosti. Hvala.

Hvala ministri i premijerko na odgovorima.
Zaista, nama jesu važni infrastrukturni projekti.
Ja želim istaći ovde da u dogovoru između SPP i SNS koji je oličen i u sporazumu između dve stranke, infrastrukturni projekti su nam krucijalno važni i naročito infrastrukturni projekti povezivanja autoputevima.
Autoput koji će proći kroz Sandžak nam je najbitniji projekat koji se radi. Naravno, on će inicirati te pristupne puteve i raduje me da on podrazumeva i povezivanje Prijepolja sa autoputem, što će istovremeno povezati Sjenicu. Takvi projekti su od važnosti za naš narod. Mi samo kroz takve projekte možemo zadržati ljude da se ne iseljavaju, da ne odu, jer mi bez naroda sutra ne možemo ni voditi politiku, niti ćemo imati bilo koga da predstavljamo ako nam narod ode trbuhom za kruhom u inostranstvo.
Ja se zaista nadam po pitanju korišćenja reka da taj projekat će realno da se realizuje. Ja sam bio uz porodice kojima su najmiliji stradali i imao prilike da vidim kako izgledaju te strahote kada neko iznenada pogine u bujici. Sve nekako može da se podnese do trenutka dok ljudi ne počnu gubiti živote.
Da se ne desi da opet na kraju godine dobijemo informacije da čekamo sledeću godinu za korišćenje reka Raške, Trnavice i Jošanice, jer su meštani zaista ugroženi.
Što se tiče graničnog prelaza, on se tiče poboljšanja ekonomskih prilika na Pešteru. Ja ću dostaviti informacije, kako je premijerka tražila, one koje posedujem vezano za taj projekat. Ako nije ništa inicirano, iniciraćemo ga. Zahvaljujem.

Reč ima Strahinja Erac.

Gospodine Erac, molim vas, samo trenutak, postoje neki tehnički problemi. Ne čujete se u javnosti, tako da sačekajte samo da to bude rešeno.
Izvolite, nastavite.
STRAHINjA ERAC: Moram li iz početka, ako se ništa nije čulo?

Možete samo onaj prvi deo da ponovite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre infrastrukture, pre nego se budem osvrnuo na deo govora ministra infrastrukture, imam potrebu ovde da odgovorim gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, koja je juče tokom perioda kada sam bio odsutan iz ove Skupštine, prozivala me i govorila o meni u trenucima kada sam upriličio prijem ministru spoljnih poslova BiH.

Naime ona je kazala da je prošle nedelje neka koalicija za Sandžak se sastala i dogovorila da traži da ima neki bosanski narod, koji će govoriti nekim bošnjačkim jezikom, koji će se izjednačiti sa srpskim i da će tim putem da ruše Srbiju. Na kraju je kazala sve to, potpredsednik Narodne Skupštine, Zukorlić vodi.

Ja bih samo voleo da znam, da li je gospođa možda sanjala neki ružan košmar, pa ga je pomešala sa realnošću ili je ona zaista celi događaj izmislila u svojoj glavi. U ovoj državi živi bošnjački narod, priznat zakonima ove države, govori bosanskim jezikom, na kojem se izvodi nastava u skladu sa zakonima ove države. Da, mi se zalažemo za još neka prava, iako imamo prilično dobra prava u ovoj državi.

Zar je to zabranjeno? Zalagati se u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije. Biti ultradesničar, ne znači istovremeno biti i ultranepismen, treba naučiti razliku i znati kako se koji narod zove i kojim jezikom priča.

Što se tiče skakanja, na svaki spomen izraza Sandžak, ja bih zamolio predsednika Skupštine da izriče opomene, jer je to u cilju potpirivanja mržnje. Zamislite da ovde narodni poslanici dolaze iz različitih krajeva Srbije, i nije svaki kraj zakonima obuhvaćen. Ja kada sam bio u osnovnoj školi na karti geografije, koju je odobrio Zavod, tamo gde ja živim je pisalo Sandžak, kao historijska kulturna regija.

Zar treba ovde skakati na svaki spomen Podrinja, na svaki spomen Pomoravlja, na svaki spomen Timočke krajine, na svaki spomen Negotinske krajine, na svaki spomen Šopluka. Jesu to sve ustavne kategorije, to su historijski kulturni delovi Republike Srbije i meni ne smeta Raška oblast. Ja sam porastao na obali Raške i gde god teče Raška, tu je Raška oblast. To su dva različita toponima. Ne treba mešati stvari.

Što se tiče Raške, kada sam je spomenuo, obećao sam meštanima, građanima koji žive na obali Raške, Trnavice i Jošanice, da ću biti njihov glas ovde u Skupštini.

S obzirom da je tu ministar infrastrukture, jako je važno da podsetim da su pre mesec dana bile poplave u Novom Pazaru gde su stradala dva života. Rahmet im duši. Zaista, treba državni vrh da izvrši pritisak na lokalnu samoupravu u Novom Pazaru. Kažu mi meštani da od 2008. godine svaki put se na proleće obećava korićenje reka u Novom Pazaru. Naša je obaveza da čuvamo živote i imovinu ljudi i zato u tom duhu apelujem da sve što bude u našoj moći utičemo, da pomognemo tim ljudima koji su ugroženi u Novom Pazaru.

Poštovani ministre infrastrukture, zaista, meni je drago da se razvija železnički saobraćaj u Republici Srbiji, ali samo jednu informaciju da vam dam. Dakle, 1950. godine list „Bratstvo“ je objavio da je pri kraju izgradnja pruge između Raške i Novog Pazara. Evo, prošlo je 73 godine od te vesti, a Novi Pazar još uvek nema prugu.

Ako postoje mehanizmi, da ubrzamo taj proces i što se tiče rekonstrukcije pruge od Kraljeva do Raške i modernizacije pruge do Novog Pazara. Zaista, ti projekti kao što su pruga, kao što je auto-put, evo, juče je bio susret državnog vrha Republike Srbije sa državnim vrhom BiH, gde su usaglasili da će se raditi krak autoputa koji će povezati Novi Pazar preko Goražda sa Sarajevom.

Auto-put, pruga, aerodrom, gasovod, to su projekti na koje treba da se skoncentrišemo, umesto da se bavimo ovim nebitnim temama i nebitnim stvarima koje nam oduzimaj energiju, koje samo potpiruju mržnju.

Evo, u ponedeljak je 30. godišnjica od otmice 19 građana ove države u mestu Štrpce. Pozivam narodne poslanike da dođu, da se upoznaju sa porodicama žrtava čiji su članovi porodice ubijeni pre 30 godina samo zato što su različito mislili.

Taj govor mržnje koji pojedinci iz ove Skupštine plasiraju ima za epilog to, ali mi ćemo se koncentrisati na pozitivne stvari. Mi smo politika pravde i pomirenja, mi pozivamo na dobro, mi pozivamo na pomirenje. Nama je cilj da na utičemo pozitivno na ove koji plasiraju govor mržnje, da se i oni jednog dana poprave.

Poštovani predsedniče, ja vas molim da, u skladu sa članom 109, izreknete opomenu narodnom poslaniku zato što narodni poslanik svojim govorom narušava red na ovoj sednici, zloupotrebljavajući tematiku vezano za nazive određenih toponima u Republici Srbiji.

Naime, on govori o Raškoj oblasti, odnosno valjda Raškom okrugu, a dolazi iz Zlatiborskog okruga, a kaže da je iz Raškog okruga. On time negira kako je to definisano Zakonom Republike Srbije. On nije iz Raškog okruga, on je iz Zlatiborskog okruga i ne znam zašto uopšte spominje Raški okrug.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, bez zbora nema dogovora. Iako smo svedočili prilično burnoj i napetoj atmosferi, smatram da je dobro došlo do ovog zbora i što je predsednik Republike došao da razgovara sa predstavnicima naroda u momentima koji su vrlo važni i za Republiku Srbiju i generalno za Zapadni Balkan.

Kada čujem da rukovodstvo države kaže za Srbiju i Srbe da su mali, Srbi koji su šest miliona u ovoj državi, 11 miliona na Balkanu, imaju Srbiju, šta onda mi da kažemo sandžački Bošnjaci, koji nas je 200.000 u ovoj državi? Ako odem korak dalje, šta će da kažu kosovski Bošnjaci kojih je nekih 30.000?

Danas ću ja biti glas kosovskih Bošnjaka, o kojima nismo u ovih dva dana mnogo čuli. Biću glas Bošnjaka Sredačke župe, Bošnjaka Vitomirice u Peći, Bošnjačke mahale u Mitrovici, Bošnjaka Dobruše kod Istoka, Hrvatske kod Leposavića, pa i Goranaca u Dragašu i Gori, pa i ko će dići glas o pravima Roma i Aškalija na tom prostoru.

Slušali smo i slušamo već duži vremenski period o tome kako Albanci žele drugu državu na Balkanu. S druge strane Srbi žele ZSO. Šta dobijaju kosovski Bošnjaci? Da li oni imaju pravo bar na jednu opštinu na tom području?

Kosovski Bošnjaci koji nemaju dokumenta ili nisu u mogućnosti da izvade dokumenta Republike Srbije imaju ograničeno kretanje na Balkanu i u Evropi. Njima treba viza da odu u Sarajevo i svoju matičnu BiH.

U Srbiji nacionalne manjine imaju pravo, jedan dobar institut saveta nacionalnih manjina kroz koja ostvaruju svoja prava u određenim oblastima gde imaju čak i određenu vrstu samouprave kao što je kultura, obrazovanje, informisanje, jezik. Sve to kosovski Bošnjaci nemaju pravo. Nemaju pravo da imaju učešće u kreiranju plana i programa za obrazovanje na svom jeziku. Njihovoj deci, studentima neke okolne države i centri moći daju stipendije da bi studirali u drugim okolnim državama, a da zauzvrat menjaju svoj identitet i da prihvate identitete okolnih naroda u okolnim državama.

Kosovski Bošnjaci koji žive u Sredačkoj župi koja pripada opštini Prizren, još uvek nisu ostvarili neka prava koja im daje prištinski zakoni. Kao što je pravo na potpredsednika opštine Prizren, kao što je pravo da imaju 10% zaposlenih u ustanovama. Ko će se izboriti za ta prava i kada? To interesuje mene kao Bošnjaka. Ko će se izboriti za prava Bošnjaka u Prizrenu i kada? Dogodine?

Razgovarajući sa političkim rukovodstvom Bošnjaka na tom području, deo njih je kazao da ima ozbiljnu nameru da pokrene inicijativu i zajednici bošnjačkih opština i da se kroz tu inicijativu čuje njihov glas i da se izbore za svoja prava.

Ako imate naselje koje se zove Mamuša sa hiljadu hektara površine, ima pet hiljada stanovnika i uglavnom ga naseljavaju kosovski Turci, dobila je status opštine 2008. godine. Ako može ona da ima status opštine, zašto ne bi mogla i Sredačka župa, i Gora i Vitomirica koje imaju slične predispozicije.

Ja ću se sa predsednikom republike složiti po jednom pitanju. Veoma važnom za nas, a to je da ne volimo da koristimo izraz manjine. Mi ne želimo, a i ne osećamo se kao neka manjina, kao neki drugi red u ovoj državi. Mi nismo birali u kojem narodu ćemo da se rodimo i koliko će da nas ima.

Kao što kaže čuveni Viktor Igo - veličina jednog naroda ne meri se brojem kao što se ni veličina čoveka ne meri stasom. Koliko god nas imalo, imamo pravo da učestvujemo u procesima. Lično imam razumevanja za svakog pripadnika srpskog naroda kojeg boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije svoje voljene Srbije. Kao što i pripadnike Bošnjaka boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije BiH.

Mir nema alternativu. Bez mira nema ni sreće. Zato mi kao poslanički klub za pomirenje u okviru kojeg je i SPP, daćemo maksimalnu podršku na putu stabilizacije odnosa na Balkanu.

Predsedniče Republike, ovaj poslanički klub vam daje maksimalnu podršku u stabilizaciji odnosa između Beograda i Prištine i koliko god sada bilo nerealno kazati u ovom trenutku, u ovom momentu, mi se zalažemo i nadamo se i verujemo da će doći dan da će biti moguće pomirenje među narodima na Balkanu, pa i među Srbima i Albancima, ali na temeljima pravde.

Takođe, poslanički klub za pomirenje daje maksimalnu podršku integraciji Srbije u EU. Granice koje odvajaju srpski narod, istovremeno odvajaju i bošnjački narod i druge narode. Zato želimo EU bez granica.

(Predsednik: To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.)

Dozvolićete mi samo za kraj jednu kratku rečenicu.

Bošnjački narod koji je treći po broju u Republici Srbiji i treći po broju unutar administrativnih kosovskih granica treba biti značajnije uključen u ovaj proces. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 1. do 31. oktobra ove godine održan je popis u Republici Srbiji. Dana 21. decembra Republički zavod za statistiku je objavio prve rezultate popisa stanovništva domaćinstva i stanova.

Ovom prilikom želim izraziti zadovoljstvo, kao neko ko dolazi iz Novog Pazara, iz kulturno istorijske regije Sandžaka, što je Novi Pazar, uz Beograd i Novi Sad, jedini od gradova koji beleže porast broja stanovnika. Naročito u ovom vremenu bele kuge u kojem živimo. Međutim, uvidom u statistiku primećujemo neke stvari na koje su nam potrebni odgovori.

Pre svega, u Novom Pazaru je popisano 121.113 stanovnika, od kojih je Zavod za statistiku priznao 104.094 obrasca. Zatim, na osnovu administrativnih izvora, utvrdio je da fali još 3.765 nepopisanih stanovnika. Prema broju popisanih, Novi Pazar se nalazi na sedmom mestu po veličini gradova u Republici Srbiji, iza Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice i Leskovca. Odbijanjem 17.019 obrazaca, Novi Pazar pada na deseto mesto po veličini u Republici Srbiji.

Potrebno nam je pojašnjenje Zavoda za statistiku, kako je moguće da u Novom Pazaru preko 17.000 popisanih obrazaca nije bilo pravilno i zbog čega je poništeno? To je 14% od ukupnog broja popisanih stanovnika Novog Pazara.

Želim takođe napomenuti da je Novi Pazar jedini grad u Republici Srbiji sa preko 100.000 stanovnika koji nije administrativni centar. Novi Pazar ima mnogo više, pa čak i duplo više stanovnika od 15 gradova koji su administrativni centri upravnih okruga u Republici Srbiji. Shodno broju popisanih, Novi Pazar ima 9.423 stanovnika više od Kraljeva, koji je administrativni centar Novom Pazaru. Nakon nepriznavanja svih ovih obrazaca, Novi Pazar pada na 3.632 stanovnika manje od Kraljeva.

Nije velika razlika ni kada su u pitanju druge opštine u Sandžaku. U Sjenici je popisano 27.671 stanovnik, od kojih je 3.575 poništeno, što je 13% ukupnih obrazaca, zatim u Tutinu je popisano 36.476 stanovnika, od kojih je poništeno 4.497 obrazaca, što je 12% popisanih, dok je u Prijepolju popisano 34.807 stanovnika od kojih je poništeno 2.943 obrasca, što je 8% popisanih u Prijepolju. Slično je i u Priboju.

Dakle, moje pitanje je upućeno Republičkom zavodu za statistiku. Tražim pojašnjenje ovih prvih rezultata i detaljno objašnjenje kako je došlo do toga da preko 30.000 obrazaca u opštinama Sandžaka bude poništeno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanici u ovoj Skupštini smo izabrani od strane naših glasača da zastupamo njihove interese u skladu sa programom koji smo im plasirali u izbornoj kampanji. Ja ću u mojim izlaganjima u ovoj Skupštini voditi računa o interesima i o programu na osnovu kojeg me je izabrao narod, odnosno glasači.

Kao predsednik Stranke pravde i pomirenja, kandidovao sam im program i od velikog nam je značaja da taj program maksimalno implementiramo. Mi smo u ovoj vladajućoj većini sklopili sporazum koji podrazumeva brojne infrastrukturne projekte u Sandžaku. Pred nama je Predlog zakona o budžetu na 1300 stranica koje, ne znam koliko je realno, da možemo u kratkom vremenskom periodu, celi pročitati i analizirati. Međutim, kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, uložili smo napor i koliko je to bilo realno proanalizirali predlog.

Jako korisno i važno što se u narednoj godini nastavljaju projekti izgradnje auto-puta od Požege do Boljara, sa čim se povezuje Sandžak sa Beogradom. Zatim, od Požege do Kotromana, gde se uspostavlja veza između Novog Pazara i Sarajeva. Nama Bošnjacima je važno da se povezujemo i sa Beogradom i sa Sarajevom, za te projekte će biti izdvojeno 2,3 milijarde evra. Pored auto-puta jako je važno da se nastavlja sa drugom i trećom fazom projekta gasovoda sa kojim bi se preko Kopaonika, Raške do Pazara i Tutina sproveo gas.

Što se tiče oblasti građevine, Stranci pravde i pomirenja, biće jako važno da se i železnica jednog dana dovede do Novog Pazara. Novi Pazar nema železnicu. Čuli smo ministra Vesića koje je govorio o tome, a ja se nadam da će u što skorijem periodu i taj projekat započeti.

Takođe, uložićemo ogroman napor da projekat aerodroma u Sandžaku što pre dođe do faze realizacije. Bošnjaci Sandžaka su raseljeni do te mere da ih ima deset puta više u inostranstvu nego u Srbiji, zato aerodrom pored ovih velikih projekata, auto-puta, gasovoda, pored projekta obnove elektro mreže će omogućiti narodu da može lakše da dolazi i da se vraća i investitorima da mogu da dođu i da ulože i da im taj deo Republike Srbije bude dostupan.

Takođe, posebno nam je važno i uložićemo značajan napor za izgradnju kliničkog centra u Novom Pazaru, a oblasti obrazovanja u Novom Pazaru su potrebne škole, barem jedna škola u najkraćem mogućem periodu je krucijalno važna za Novi Pazar, tamo su škole jako opterećene, ima mnogo dece, radi se u tri smene. Zatim, Novi Pazar je studentski grad, potreban mu je studentski dom. Da bi zadržali omladinu koja želi da ostane u Pazaru, ali znate privlači ih zapad, projekat tehnološkog parka bi značajno tome doprineo.

Video sam u Predlogu budžeta da se nekih četiri do pet miliona evra dodeljuje opštinama u Sandžaku i tom prilikom želim pohvaliti opštinu Sjenica koja je u roku od dve godine uspela vratiti 80% duga i trenutno predsednik Munib Mujagić, zajedno sa koalicionim partnerima radi 20 projekata u toj opštini. Zamolio bih predstavnike Vlade, resornih ministarstava da mi neko kaže da li je moguće da takve opštine dobiju dodatne budžete, dodatni iznos budžeta zato što oni ulažu u razvoj, za razliku od jednog grada iz kojeg ja dolazim, gde postoje…

Evo, završavam. Znate li, evo sa tim ću završiti, to je pitanje predstavnicima Vlade, kako je moguće da mi imamo grad u ovoj državi gde imamo tri neradne i jednu radnu godinu, a u svim tim godinama potroše isti budžet. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati novi sastav Vlade Republike Srbije.

Kada se proširila vest da će Stranka pravde i pomirenja imati ministra u novoj Vladi Republike Srbije prvo što se pomislilo kod većine u tom trenutku je bilo da će Usame Zukorlić biti novi ministar u Vladi Republike Srbije. Međutim, ja sam doneo odluku da je moja uloga mnogo bitnija i važnija u ovom parlamentu nego u Vladi Republike Srbije iz više razloga.

Prvo, zato što imam amanet od rahmetli Muftije da nastavim ono što je on radio na poziciji potpredsednika Skupštine. Drugo, zato što želim posvetiti se i mom narodu, imati više slobodnog vremena da provodim u rešavanju problema mog naroda.

Ovde je bitno da budem prisutno, naročito u ovom trenutku kada imamo neke ultra desničarsko nastrojene narodne poslanike, da ih pozivam na politiku pomirenja, da insistiram da bi trebali i oni da razmisle da li potpirivanje vatre među etničke u ovom Domu i ovoj državi vodi dobru.

Pozivaću konstantno na politiku pomirenja, ali ona se temelji na istini i pravdi. Zato ako bude trebalo dobiće odgovore za sve što budu pitali. Pred nama je vreme, ne moramo u samom početku skupštinskog zasedanja trošiti energiju na te stvari.

Stranka pravde i pomirenja ima jako dobre kadrove. Zato mi imamo ljude koji mogu biti ministri. Imamo Edina Đerleka, novog ministra u Vladi Republike Srbije. Nekog ko ima završena dva fakulteta, govori tri jezika, bio je asistent rahmetli Muftije i od njega je učio direktno politiku.

Stranka pravde i pomirenja po prvi put u svojoj povjesti ima ministra u Vladi Republike Srbije i to je jedan iskorak.

Pred ovom Vladom će biti brojnih pitanja za rešavanje na globalnom planu, na regionalnom planu, ali Boga mi i na planu pograničnih i ruralnih delova Republike Srbije. Jedna od pitanja koja će vrlo brzo doći za rešavanje je i pitanje uvođenja privremene mere u opštini Tutin. Tutin opština u Srbiji koja 32 godine nije promenila vlast, čeka promenu.

Drago mi je što u ovom sastavu Vlade Republike Srbije vidimo nova lica. Drago mi je što vidim stručna lica, drago mi je što je nova Vlada multikonfisionalna i multietnička. U njoj sede ljudi kao što je budući ministar Žigmanov predstavnik Hrvatske nacionalne zajednice.

To što se u Vladi nalaze i muslimani, katolici, pored pravoslavaca, uliva nadu da će se prava verskih zajednica dodatno popraviti u ovoj državi.

Dobre su stvari urađene na polju vraćanja prava islamskoj zajednici u Srbiji, ali je pred nama još nekih pitanja koja se trebaju rešavati.

Drago mi je što vidim lica kao što je dr Dana Grujičić. Neko ko je radio na spašavanju života ljudi, takvi ljudi mogu kod naroda ulivati poverenje, da mogu raditi velike i konkretne stvari.

Zdravstvo je jako važno u ovoj državi, a ono je najzapostavljenije u ovoj državi na teritoriji Sandžaka, gde su najgore bolnice. Nama trebaju novi, renovirani domovi zdravlja, treba nam taj bolničko-klinički centar u Novom Pazaru, kao i projekti slični njima, auto-put, gasovod, železnica, aerodrom jednoga dana, kada dođemo u situaciju da se može realizovati.

Zbog svega što sam spomenuo, želim poželeti sreću novoj manjinskoj inkluzivnoj Vladi. Hvala.