Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala.
Reč ima Branko Pavlović.

Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Hvala.
Sada prelazimo na listu govornika.
Prva na listi je narodna poslanica Zagorka Aleksić.

Hvala.
Sledeća na listi je narodni poslanik Sonja Pernat, koja očigledno nije u sali.
Sledeći je narodni poslanik Đorđo Đorđić. Takođe nije tu.
Prelazimo na narodnog poslanika Slobodana Nikolića. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Dejan Tomašević.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Edin Numanović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirka Lukić Šarkanović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Stanković.

Hvala.
Sledeća na listi je narodni poslanik Anita Nešić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da čestitam post meseca Ramazana svim muslimanima, ali isto tako svim kolegama i koleginicama želim da čestitam i svim građanima hrišćanima, pravoslavcima veliki post, da ove dane provedemo u zdravlju, miru, u duhovnosti, u zajedništvu, u svemu ovome čemu treba da se vratimo i što treba zapravo da nas okuplja, nasuprot onim scenama koje smo videli juče, scenama divljanja i vandalizma, koje želim nedvosmisleno da osudim, smatrajući da nijedna politika nema opravdanje u ugrožavanju života bilo kog ljudskog bića, a naročito žena. Ne zaboravite da su to nečije majke, nečije sestre, nečije ćerke i nečije supruge i to je ono što želim kategorički da osudim sa ovog mesta. To nije manir i način koji treba da postoji uopšte u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sada ću se osvrnuti na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Mi ćemo podržati ove izmene, koje imaju za cilj unapređivanje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji i koji će olakšati studentima uslove za školovanje i koji će takođe poboljšati materijalni status profesorima, što je veoma važno. Međutim, pored ove materijalne dimenzije, kada govorimo o kvalitetu obrazovanja, pogotovo o kvalitetu visokoškolskih ustanova, ono što je ključno jeste kvalitet nastavničkog kadra i kvalitet uprave.

Kada govorimo o upravi, ne mogu a da ne spomenem državni Univerzitet u Novom Pazaru, koji je, pored internacionalnog univerziteta, jedna od najvažnijih ustanova u ovom gradu i koji trenutno prolazi kroz najveću moguću krizu od vremena svog osnivanja.

Većina kolega i koleginica ovde ne zna da, iako je to državni univerzitet, on je zapravo najprivatniji univerzitet u zemlji. Privatizovan je u potpunosti od porodice Doličanin, sada i aktuelne rektorke Zane Doličanin, koja, pored već sada dokazane nesposobnosti, sprovodi diktaturu na ovom univerzitetu kroz pritiske i kroz

27/2 GD/MJ

diskriminaciju najboljih profesora, usled čega je došlo do gubljenja nekoliko departmana akreditacije najvažnijih departmana, usled čega je došlo do napuštanja najuglednijih profesora i do činjenice da je broj studenata gotovo prepolovljen.

U najmlađem gradu u Evropi studenti ne mogu studirati akreditovane programe prava, niti mogu studirati ekonomiju, niti mogu studirati srpski jezik i književnost, niti mogu studirati bosanski jezik. Zašto? Pa, zato što neko permanentno radi na urušavanju visokog obrazovanja u Sandžaku i u Novom Pazaru i očekuju od nas da ćutimo i da žmurimo na to. Zašto? Pravdajući to time da niko ne sme da se meša u autonomiju univerziteta. Međutim, ne radi se ove o autonomiji, niti o zaštiti autonomije, već se radi o klasinoj zloupotrebi autonomije od strane istih onih koji urušavaju ovaj univerzitet i koji time štite sebe i svoje vlastite interese, zaboravljajući pritom da je državni univerzitet javna institucija koja se finansira iz budžeta ove države, koja se finansira novcem građana i naša obaveza je, naše legitimno pravo da ukazujemo na alarmantnost ovog problema i da pozivamo one koji su najodgovorniji za urušavanje ove institucije.

S druge strane, imamo sprečavanje pristupa kvalitetnom visokom obrazovanju, što postaje najozbiljnije društveno pitanje i želim da znate da je to trenutno u Novom Pazaru najozbiljnije društveno pitanje, kojim podhitno moraju da se pozabave sve nadležne institucije, Ministarstvo prosvete, između ostalog i ova Skupština kroz svoja radna tela, jer ćemo u suprotnom imati dalji odliv mladih ljudi, dalje urušavanje akademske zajednice, totalno upropašćavanje intelektualnog potencijala koji ova zemlja ima, dok sa druge strane imamo totalnu nestručnost, nekompetentnost, jednu oligarhijsku grupu koja preti da ugrozi i ovu instituciju i sve ono što ima vrednost i značaj u ovoj zemlji i što je vredno i značajno i za naš narod i za čitavu zemlju i to je nešto što mi kao politički subjekt nećemo dozvoliti ni u Novom Pazaru, ni u Sandžaku, ali ni u celoj Srbiji.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i članovi Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku jednu malu digresiju pre nego što se vratim na dnevni red.

Danas je u Novom Pazaru i u Raški dan žalosti i stoga želim da izrazim najdublje saučešće porodicama stradalih. Radi se o ocu i troje maloletne dece i još jednoj mladoj ženi, komšinici, koja je putovala sa njima i zaista je ovaj događaj potresao čitavu javnost, pre svega, opštinu Rašku i grad Novi Pazar. U trenucima te tuge i žalosti koja je zadesila naš grad, u nedelju popodne smo, nažalost, imali potpuno bespotrebno, bez imalo senzibiliteta i osećaja za okolnosti, nedopustive i veoma opasne provokacije na nacionalnoj osnovi i zato smatramo da svi nadležni organi, i tužilaštvo i policija, moraju da reaguju i da sankcionišu ove pojedince. Kao što znate, u Novom Pazaru, Srbi i Bošnjaci vekovima žive zajedno bez i jednog jedinog incidenta i ovakve stvari su apsolutno nepotrebne i nedopustive, pogotovo ako pričamo o miru i stabilnosti.

Juče je predsednik govorio da je mir naša nasušna potreba. Ako već govorimo o miru i ako već želimo mir, onda moramo da činimo korake koji vode ka tom miru, a ti koraci su kategorička osuda i sankcionisanje ovakvih pojedinaca.

Ja sam na jednoj od prethodnih sednica govorio o sveukupnom ambijentu i upozoravao sam na jednu pogubnost prenaglašene, nacionalističke i od određenih pojedinaca ratno huškačke retorike. Dovoljno je da pogledate televizije sa nacionalnom frekvencijom i ja mislim da svako od nas političara mora da ima odgovornost za izgovorenu reč i za to čemu vodi ta izgovorena reč. Meni je jako žao što sam napravio ovu digresiju ali smatram da je jako važno bilo da ovo spomenemo danas.

Vratiću se na dnevni red, jer kad je u pitanju rebalans budžeta, radi se o dobrom i pozitivnom rebalansu, budući da imamo 133 milijarde od planiranih. To je rezultat jedne odgovorne ekonomske politike ove države. Rekao bih i da je očekivano budući da imamo i privredni rast. Čuli smo juče ministra Malog koji je rekao da smo drugi u Evropi po rastu. Međutim, imamo i najveću stopu, rekordnu stopu zaposlenosti koja prelazi preko 10%, preko dva miliona ljudi plaća poreze i doprinose. Imamo priliv stranih direktnih investicija čak 12% više u odnosu na prethodnu godinu koja je bila rekordna i imamo najmanju stopu nezaposlenosti koja je tri puta manja u odnosu na period od pre 12 godina.

Ovo sve su egzaktni podaci koji govore o tome da država sprovodi jednu ozbiljnu i odgovornu ekonomsku politiku i da Srbija ide napred i ovo su podaci koje niko ne može osporiti. Upravo zbog toga imamo priliv od 133 milijardi veći od inicijalno planiranog koji sad možemo usmeriti prema prioritetima. Drago mi je što taj novac usmeravamo ka poljoprivredi, 18 milijardi više, što čini blizu 7%, budžeta, to su najveća budžetska izdvajanja za poljoprivredu.

Takođe mi je drago što izdvajamo za zdravstvo, za prosvetu. Prosvetni radnici zaista zaslužuju pristojna primanja, jer obnašaju najvažniju ulogu u našoj zemlji. Uz to, imamo ogromna ulaganja u infrastrukturu, brze saobraćajnice, autoputeve, pruge, škole, bolnice, sve ono što je predviđeno programom „Skok u budućnost 2027“. međutim, da bi taj skok bio zaista skok, on je nemoguć ukoliko Srbija hramlje na jednu nogu. Zašto to kažem, zato što „Skok u budućnost“ podrazumeva jednako ne samo Beograd i Vojvodinu, već i istok Srbije, zapad Srbije, jug Srbije, ali isto tako i Šumadiju, Sandžak, sandžačke opštine.

Nažalost i dalje u Sandžaku imamo duboko nerazvijene i devastirane opštine, i dalje imamo najveću stopu nezaposlenosti, i dalje imamo plate ispod republičkog proseka. Ono što najviše zabrinjava, mladi ljudi podjednako Srbi, Bošnjaci nam odlaze sa ovih prostora, oni najkvalitetniji, najobrazovaniji. Zato je neophodno da mnogo više ulažemo u Sandžak iako poslednjih godina imamo izvesna ulaganja, mnogo veća nego što su bila ranije, ali potrebna su veća ulaganja.

Takođe je potrebno ubrzati projekte koje smo definisali. Pre svega tu mislim na autoput preko Pešteri, na brzu saobraćajnicu Kraljevo-Novi Pazar, na prugu od Raške do Novog Pazara i na novu zaobilaznicu oko Novog Pazara, ne na ovu postojeću kako bi sprečili onaj kolaps u Pazaru i zagađenost vazduha i kako bi što je još važnije, privukli investitore, otvorili nova radna mesta, povećali životni standard i zadržali te mlade ljude u zemlji.

Zbog toga mi je jako drago što za ovaj rebalans ide takođe i zakon koji predviđa finansijsku podršku porodicama sa decom. Za prvo dete 500.000, za drugo 600.000, za treće preko dva miliona, za četvrto preko tri miliona, 15 puta veća sredstva u odnosu na period od pre 12 godina. To jasno pokazuje da država vodi računa o instituciji porodice koja predstavlja osnovnu ćeliju u jednom društvu, međutim, nisu dovoljne samo populacione mere. Pored ovih populacionih mera koje su sjajne potrebno je etablirati jedan drugačiji sistem vrednosti u čijem epicentru je porodica, porodične vrednosti, jaka i snažna porodica, jer samo to će predstavljati temelj opstanka i razvoja naše zemlje. Zato će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone u danu za glasanje.