| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmeni Zakona o sudijama |
u proceduri
|
| 03.03.2026. | Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava |
u proceduri
|
Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se u članu 48. posle stava 5. dodaje novi stav koji glasi – u slučaju kada centar dobije obaveštenje od nadležnog javnog tužioca da je doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima, centar ne može doneti odluku kojom se odbija formalna identifikacija tog lica, kao žrtve trgovine tim ljudima. Takođe smo predložili da se u okviru ovog člana stav 6. promeni i da glasi – odluka iz stava 5. ovog člana, dostavlja se pretpostavljenoj žrtvi, policiji, subjektu preliminarne identifikacije, nadležnom tužilaštvu, zakonskom zastupniku, organu za starateljstvo ukoliko se radi o detetu ili licu lišenom poslovne sposobnosti i grupi za koordinaciju i saradnju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi, radi čije zaštite se primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Takođe smo predložili ovim amandmanom da se doda još jedan stav koji glasi – pretpostavljenoj žrtvi, odluka se dostavlja i u elektronskom obliku na adresu, elektronske pošte, ili broj mobilnog telefona koji je navela.
21/1 JD/VZ 13.25 – 13.35
Zašto? Ovim izmenama koje smo predložili otklanja se ključna slabost ovog predloga, mogućnost da krivični postupak ide jednim tokom, a socijalna identifikacija drugim bez dovoljno usklađenosti i na štetu žrtve, a koji nadležni javni tužilac već doneo rešenje o sprovođenju istrage za trgovinu ljudima nedopustivo je da žrtva ostane bez formalnog statusa i zaštite u sistemu podrške.
Istovremeno obavezno obaveštavanje grupe za koordinaciju i saradnju elektronska dostava odluke jačaju pravnu izvesnost, dostupnost postupka i povezanost ovog zakona sa realnim životnim okolnostima.
Dalje, što me još zanima u vezi ovog zakona, ako su tu lica koje je Vlada odredila kao svoje predstavnike u vezi ovog zakona postoje neke nedoumice.
Na primer, Centar za zaštitu trgovine ljudima iz člana 20. on je definisan članom 10. Zakona i kao jedan nacionalni mehanizam koji, između ostalog čini i Centar za zaštitu trgovine ljudima.
Kako je on organizovan? Pošto se radi o jako važnom pitanju, da li je on organizovan na terenu, da li ima neke svoje ispostave, ogranke ili se sve to radi iz jedne kancelarije u Beogradu?
Drugo pitanje. Ako ima neko koga je Vlada odredila, kao predstavnika da ovde u Narodnoj skupštini brani ovaj zakon? Ja ne vidim nikog, čini mi se.
Druga stvar, lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima nema detalja u vezi kvalifikacije i kompetentnosti tih lica.
U drugim slučajevima, Zakon jasno navodi koje obuke i koje kvalifikacije lica koja se bave ovim pitanjem treba da ispunjavaju kada su u pitanju lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima, apsolutno nema ni jednog slova u vezi sa tim.
Ono što je ključno, jeste nadzor nad primenom ovog zakona. U članu 61. stoji nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrše nadležna ministarstva.
Imamo različite segmente zakona i mislim da je ovo možda i ključni problem u sprovođenju ovog Zakona, kako se određuje, koje je ministarstvo, u kojoj fazi sprovođenja ovog zakona je dužno da vrši nadzor.
Drugo, kako ćete da vršite nadzor nad nečim što radi Zaštitnik građana? Nadzor nad radom Zaštitnika građana ne može da vrši ni jedno ministarstvo, već Narodna skupština.
Mislim da imamo nekog u ime Vlade, treba da brani ovaj zakon ovde, trebali bi da dobijemo odgovor na ova pitanja.
Kako je organizovan Centar za zaštitu žrtava? Koje kompetencije moraju da ispunjavaju lica u lokalnom timu za sprečavanje trgovine ljudima? I kako i na koji način će da se vrši nadzor nad primenom ovog zakona?
Hvala.
Dakle, nisam bio u sali jer sam bio prisutan na sednici Odbora za pravosuđe.
Otišao sam tamo da zamolim da kada su u pitanju izborni zakoni, pošto sam video da ne radite to da sa faze fantomskih birača prelazite na fazu fantomskih manjinskih izbornih lista, što pokušavate upravo u zakonima koji su u proceduri da uradite.
Drugo, u aktu koji smo dobili od Vlade kaže – za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određen je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, a za poverenike Veljko Odalović, Dragan Vasiljević, i tako dalje, nigde nema ministra pravde.
Ja sam to pitao. Gde su lica koja je Vlada ovlastila kao svoje ili izvestioce ili poverenike da budu ovde i da odgovaraju narodnim poslanicima? Vaši unutrašnji dogovori nas ne zanimaju, nas zanima ono što smo dobili od Vlade.
Po tome ministar pravde nije ovlašćen da odgovara na bila kakva pitanja u vezi sa ovim zakonom, već samo one koje je Vlada odredila kao svoje izvestioce.
Hvala.
Kada je u pitanju ova strategija, mi smo i u delu rasprave u načelu istakli, dakle, ona se ne može popraviti amandmanima, jer je dovoljno loša. NJena bit, srž i suština nije o očuvanju životne sredine, jer ova strategija sama kaže – rudarstvo je neminovnost i sama strategija na strani 8. u drugom pasusu priznaje da država nema dovoljno kapaciteta za nadzor, a to je poglavlje o Geološkom zavodu.
Dakle, da je bilo interesa da se čuva životna sredina, da se čuvaju podzemne vode i da se brine o životu i zdravlju ljudi, mi ne bi danas raspravljali o ovoj strategiji, mi bi raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, pa nakon toga, kada se to osigura, najveći stepen i nivo zaštite, da pričamo onda o rudarstvo koje ne ugrožava životnu sredinu. Iako to jeste možda veliki potencijal za razvoj, ali taj potencijal ne može da se odvija na uštrb interesa lokalne zajednice, odnosno Novog Pazara.
Drugo, ova strategija u svakom segmentu isključuje mogućnost lokalne zajednice, lokalne samouprave i građana da se odupru i da kažu – ovaj projekat nije dobar za nas, nije dobar za život i zdravlje ljudi i on ne bi trebalo da se realizuje, a ovo je još jedan model centralističkog upravljanja iz jednog centra, gde se uopšte ne vodi računa o interesima i potrebama ljudi na terenu.
Nijedna politika ne bi smela, niti bilo kakva dobit da bude iznad interesa građana. Prevashodno uloga države bi trebala da bude da zaštiti živote, imovinu i zdravlje ljudi, a da ne pominjemo rudne rente koliko su niske itd., ali to je periferno pitanje u odnosu na fundamentalno pitanje - da li ova strategija ide u interesu vlasnika krupnog kapitala, a na štetu života i zdravlja ljudi? Da. Da li treba da bude doneta? Ne. Da li bilo koji amandman može da promeni njenu suštinu? Ne može.
Ja bih pozvao sve predstavnike vladajuće većine da ne prihvate usvajanje ove strategije, da odbiju njeno usvajanje, pa da onda u dijalogu sa građanima, sa lokalnom samoupravom u Novom Pazaru i sa svim drugim faktorima i sa relevantnim organizacijama da se pokuša da se dođe do najboljeg mogućeg rešenja. Hvala.
Nego sam pitao hoćete li da mi dozvolite da govorim iznad vremena od vama.
Da ste rekli ne, ja bi se držao...