| 28.07.2025. | Predlog rezolucije o položaju Albanaca u Preševskoj dolini |
u proceduri
|
| 03.07.2025. | Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
Ako prekoračim vreme predviđeno po amandmanu, oduzmite nam vreme od poslaničke grupe.
Ovim našim amandmanom tražili smo da se u članu 23. st. 2, 3. i 4. brišu, jer ovim predlogom dozvoljava se, odnosno onako kako je zakon koncipiran od strane Vlade, dozvoljava se puštanje u probni rad državnih puteva, a bez izvršenih neophodnih bezbednosni provera i testiranja čime se potencijalno građani dovode u neposrednu opasnost.
Ako se po završetku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta državnog puta moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti državnog puta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, ne može se takav put pustiti u saobraćaj bez obavljenih testiranja.
Ono što nas takođe brine kada je ovaj zakon u pitanju, što smo amandmanom na jedan drugi član zakona predvideli, jeste da je predlogom Vlade brisanje dela važećeg člana 140. stav 4. zakona, a kojim je propisan rok od pet godina za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte koji su obuhvaćeni članom 133. Ukidanjem ove obaveze omogućilo bi se da takvi objekti budu na neodređeno vreme u upotrebi bez izdate upotrebne dozvole. To je veoma rizično, jer je upotrebna dozvola ključna potvrda da je objekat izgrađen u skladu sa projektom i tehničkim normativima. Bez upotrebne dozvole objekat može biti korišćen, a da njegova bezbednost i ispravnost nisu garantovani.
Brisanje roka uklanja i jedini i jasan mehanizam koji obezbeđuje završetak procesa gradnje i kontrolu kvaliteta i stvara pravni vakum u kome investitori mogu neopravdano dugo odlagati pribavljanje dozvole, pa čak i neformalno koristiti objekte, što otvara prostor za zloupotrebe i manipulacije.
Pored toga, odredbe člana 17. kojim se ukida obaveza investitora za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte iz člana 133. zakona potpuno su obesmišljene članom 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju iizgradnji, a kojim je predviđeno da za sve objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a protekao je rok za njeno pribavljanje nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu u dodatnom roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U Predlogu zakona napravljena je i greška u smislu da je navedena u stavu 5. člana 17. da se brišu određeni stavovi u članu 8, iako je predmet izmene član 140. Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.
Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 31. Predloga zakona u potpunosti briše. Uvođenje mogućnosti da objekat ili čak zemljište ispod njega automatski postane javna svojina Republike Srbije bez adekvatnog sudskog postupka predstavljaju ozbiljno narušavanje ustavnog prava na imovinu. Ovakvo rešenje ne obezbeđuje pravnu zaštitu vlasniku, nema ni mogućnost za žalbu pre prenosa svojine, a i njime se krši član 58. Ustava Republike Srbije kojim se garantuje pravo svojine i propisuje da se oduzimanje može vršiti samo uz naknadu i u javnom interesu na osnovu odluke suda.
Član otvara prostor za arbitrarno postupanje inspekcijskih organa jer nije definisano šta znači kontinuirano praćenje promena u prostoru. Ni tehnički, ni pravno nije precizirano koji kriterijumi se koriste da bi se neki objekat označio kao nezakonit, niti da li strana u postupku ima priliku da iznese dokaze ili mišljenje pre nego što se izrekne obaveza uklanjanja i prenosa svojine.
Ovakva odredba može dovesti do nesrazmerne represije i kršenja prava građana, posebno u slučajevima kada se radi o objektima izgrađenim usled pravne zablude, propusta javne uprave ili spornog pravnog statusa zemljišta.
Hvala.
Amandmanom koji smo podneli na član 3. mi tražimo da se posle tačke 6. doda nova tačka 7) koja glasi da načelo zaštite podataka o ličnosti, odnosno mere zaštite informaciono-komunikacionih sistema moraju se planirati i sprovoditi na način kojim se sprečava neopravdano mešanje u privatnost i obezbeđuje da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u nužno potrebnom obimu za ostvarenje ciljeva ovog zakona.
Dakle, ovim amandmanom se unosi načelo zaštite podataka o ličnosti radi jasnog isticanja obaveze da primenom mera informacione bezbednosti ne dođe do neopravdanog narušavanja privatnosti građana.
Ova dopuna osigurava da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u neophodnom i srazmernom obimu, čime se Predlog zakona usaglašava sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima.
Uvođenjem načela zaštite privatnosti jača se pravna sigurnost da mere informacione bezbednosti neće prerasti u prekomerno mešanje u prava građana. Hvala.
Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice i članovi Vlade postaviću pitanja predsedniku Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru za rudarstvo i energetiku i ministru za javna ulaganja.
Pitanja za predsednika Vlade su sledeća – u kom roku Vlada Republike Srbije planira da usaglasi nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu, službama sigurnosti i drugim republičkim institucijama i organizacijama sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžačkim opštinama, odnosno, da omogući srazmernu zastupljenost bošnjačkog naroda u tim institucijama?
Da li Vlada Republike Srbije ima u planu da realizuje program za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj koji je usvojen 2012. godine od strane Vlade Republike Srbije na predlog tadašnjeg ministra doktora Sulejmana Ugljanina?
Pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imaju u planu da izmenom odgovarajućih zakona porodicama otetih i ubijenih Bošnjaka iz otmica u Sjeverinu i Štrpcima priznaju status civilnih žrtava rata?
Pitanje za ministra rudarstva i energetike – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna i dokle se stiglo sa istraživanjem terena? Ako se planira otvaranje rudnika, da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma?
Pitanje za ministra za javna ulaganja – kada će biti realizovan projekat izgradnje sportske sale u Tutinu, koji je od Kancelarije za javna ulaganja odobren još 2020. godine a do danas nije realizovan?
Hvala.
Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje ministru u Vladi Republike Srbije zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usami Zukorliću.
Elektroenergetska mreža u Novom Pazaru i Tutinu više od 10 godina pod konstantnim je opterećenjem i ne može da zadovolji potrebe građana u napajanju električnom energijom.
Taj problem je sve više izražen i postoji realna pretnja da sistem za napajanje električnom energijom, usled konstantnog neodržavanja i opterećenja bude van funkcije i trajno ugrozi osnovne životne funkcije ovim sandžačkim opštinama, a upravo se to desilo u Novom Pazaru i Tutinu.
Posebno alarmantno stanje je u Tutinu. Do prekidanja u snabdevanju električnom energijom došlo je u četvrtak 2. oktobra 2025. godine, kada je cela teritorija opštine Tutin ostala bez struje.
Bez električne energije se i dalje se nalaze delovi te opštine, Kadiluk, Donja Pešter i Riborićki kraj. U Novom Pazaru više desetina naselja u proseku je po 20 sati bilo bez električne energije. Nestanak struje uzrokovao je ozbiljne poteškoće ljudima. Grejanje je onemogućeno, pumpe za vodu nisu u funkciji, hrana propada, a zabeleženi su i slučajevi da je i nastava u školama otkazivana.
Pored toga u Novom Pazaru postoji i problem sa prikupljanjem i deponovanjem otpada i problem za tzv. deponijom Golo Brdo, koja pored toga što nema potrebne dozvole u potpunosti je ne sanitarno i ekološki neprihvatljivo mesto za odlaganje otpada.
Kao takva ugrožava živote ljudi i znatno utiče na kvalitet života. Kompletan biodiverzitet, vazduh, vodotokove i prirodnu estetiku u velikoj meri negativno utiče na živote i zdravlje ljudi.
U Novom Pazaru se nelegalno transferstanice za otpad pretvaraju u divlje deponije, a ostali otpad se iz Novog Pazara odlaže u nekoliko gradova i opština u Srbiji.
Pored toga na državnom univerzitetu u Novom Pazaru još uvek nije uvedena prinudna uprava i još uvek nema katedre za bosanski jezik, SDA Sandžak deli zabrinutost sa građanima koji trpe posledice neodgovorne državne vlasti.
Posebno zabrinjava što u ovoj Vladi postoji ministar zadužen za poverenje, društvenu stabilnost, poreklom iz Tutina koji je uzeo glasove od bošnjaka Sandžaka, a nije ništa konkretno uradio po tim, a ni drugim važnim pitanjima, jer što je njemu bolje u Beogradu narodu je gore u Sandžaku.
Pitamo ministra Usame Zukorlića, da li se pomirio sa ministrima energetike, prosvete i ekologije kako bi rešavanjem ovih problema osigurao društvenu i svaku drugu stabilnost u Sandžaku? Da li je na Vladi Republike Srbije ili kod resornih ministarstava službeno pokrenuo inicijativu, predložio projekat ili zatražio preduzimanje adekvatnih mera u cilju osiguranja dugoročnog i stabilnog napajanja Novog Pazara i Tutina električnom energijom, rešavanje problema vezanih za prikupljanje i deponovanje otpada, problema u vezi deponije Golo Brdo, kao i uvođenja prinudne uprave i katedre za bosanski jezik na državnom univerzitetu u Novom Pazaru?
Ukoliko postoje takve inicijative projekti ili predlozi mera tražim da se isti dostave u odgovoru. Hvala.
Predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege poslanici, postaviću dva pitanja Vladi Republike Srbije.
Članom 14. Ustava Republike Srbije propisana je obaveza državnim organima da osiguraju posebnu zaštitu Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
Ustav Republike Srbije u članu 77. utvrđuje pravo Bošnjacima da u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama budu zastupljeni srazmerno nacionalnoj strukturi stanovništva u tim opštinama.
Pitanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnom sektoru regulisano je nizom zakona, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o policiji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u javnim službama.
Međutim, pored Ustava i zakona Bošnjacima nije omogućeno da ostvare Ustavom garantovano pravo u pogledu adekvatne i srazmerne zastupljenosti u državnim organima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama. Ta činjenica je jedan od parametara koji možemo meriti stvarni položaj Bošnjaka u Republici Srbiji, ali i miroljubivost i demokratičnost ove vlasti.
Podsećam sve na član 3. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da se vladavina prava između ostalog ostvaruje tako što se vlast povinuje Ustavu i zakonu. Shodno tome pitam predsednika Vlade Republike Srbije, zašto Vlada Republike Srbije ne dozvoljava Bošnjacima ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovano pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama?
Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ustav Republike Srbije i Zakon o visokom obrazovanju utvrđuju pravo da se na visokoškolskim ustanovama ostvaruju studijski programi i na manjinskim jezicima, kako bi se školovali kadrovi za izvođenje nastave na manjinskim jezicima u osnovnim i srednjim školama. Međutim, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoje studijski programi na kojima bi trebalo da se obrazuju kadrovi za potrebe nastave na bosanskom jeziku. Nastava na bosanskom jeziku izvodi se u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju. Dakle, postoji potreba i potrebno je ići u susret toj potrebi.
Pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da li će se budžetom za 2025. godinu predvideti sredstva za uspostavljanje odgovarajuće katedre i studijskih programa na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru i da li će se preduzeti druge mere kojima će se omogućiti da državni univerzitet u Novom Pazaru u svakom smislu bude odraz socijalnog okruženja u kom radi i deluje? Hvala.