Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se u članu 48. posle stava 5. dodaje novi stav koji glasi – u slučaju kada centar dobije obaveštenje od nadležnog javnog tužioca da je doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima, centar ne može doneti odluku kojom se odbija formalna identifikacija tog lica, kao žrtve trgovine tim ljudima. Takođe smo predložili da se u okviru ovog člana stav 6. promeni i da glasi – odluka iz stava 5. ovog člana, dostavlja se pretpostavljenoj žrtvi, policiji, subjektu preliminarne identifikacije, nadležnom tužilaštvu, zakonskom zastupniku, organu za starateljstvo ukoliko se radi o detetu ili licu lišenom poslovne sposobnosti i grupi za koordinaciju i saradnju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi, radi čije zaštite se primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Takođe smo predložili ovim amandmanom da se doda još jedan stav koji glasi – pretpostavljenoj žrtvi, odluka se dostavlja i u elektronskom obliku na adresu, elektronske pošte, ili broj mobilnog telefona koji je navela.

21/1 JD/VZ 13.25 – 13.35

Zašto? Ovim izmenama koje smo predložili otklanja se ključna slabost ovog predloga, mogućnost da krivični postupak ide jednim tokom, a socijalna identifikacija drugim bez dovoljno usklađenosti i na štetu žrtve, a koji nadležni javni tužilac već doneo rešenje o sprovođenju istrage za trgovinu ljudima nedopustivo je da žrtva ostane bez formalnog statusa i zaštite u sistemu podrške.

Istovremeno obavezno obaveštavanje grupe za koordinaciju i saradnju elektronska dostava odluke jačaju pravnu izvesnost, dostupnost postupka i povezanost ovog zakona sa realnim životnim okolnostima.

Dalje, što me još zanima u vezi ovog zakona, ako su tu lica koje je Vlada odredila kao svoje predstavnike u vezi ovog zakona postoje neke nedoumice.

Na primer, Centar za zaštitu trgovine ljudima iz člana 20. on je definisan članom 10. Zakona i kao jedan nacionalni mehanizam koji, između ostalog čini i Centar za zaštitu trgovine ljudima.

Kako je on organizovan? Pošto se radi o jako važnom pitanju, da li je on organizovan na terenu, da li ima neke svoje ispostave, ogranke ili se sve to radi iz jedne kancelarije u Beogradu?

Drugo pitanje. Ako ima neko koga je Vlada odredila, kao predstavnika da ovde u Narodnoj skupštini brani ovaj zakon? Ja ne vidim nikog, čini mi se.

Druga stvar, lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima nema detalja u vezi kvalifikacije i kompetentnosti tih lica.

U drugim slučajevima, Zakon jasno navodi koje obuke i koje kvalifikacije lica koja se bave ovim pitanjem treba da ispunjavaju kada su u pitanju lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima, apsolutno nema ni jednog slova u vezi sa tim.

Ono što je ključno, jeste nadzor nad primenom ovog zakona. U članu 61. stoji nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrše nadležna ministarstva.

Imamo različite segmente zakona i mislim da je ovo možda i ključni problem u sprovođenju ovog Zakona, kako se određuje, koje je ministarstvo, u kojoj fazi sprovođenja ovog zakona je dužno da vrši nadzor.

Drugo, kako ćete da vršite nadzor nad nečim što radi Zaštitnik građana? Nadzor nad radom Zaštitnika građana ne može da vrši ni jedno ministarstvo, već Narodna skupština.

Mislim da imamo nekog u ime Vlade, treba da brani ovaj zakon ovde, trebali bi da dobijemo odgovor na ova pitanja.

Kako je organizovan Centar za zaštitu žrtava? Koje kompetencije moraju da ispunjavaju lica u lokalnom timu za sprečavanje trgovine ljudima? I kako i na koji način će da se vrši nadzor nad primenom ovog zakona?

Hvala.

Dakle, nisam bio u sali jer sam bio prisutan na sednici Odbora za pravosuđe.

Otišao sam tamo da zamolim da kada su u pitanju izborni zakoni, pošto sam video da ne radite to da sa faze fantomskih birača prelazite na fazu fantomskih manjinskih izbornih lista, što pokušavate upravo u zakonima koji su u proceduri da uradite.

Drugo, u aktu koji smo dobili od Vlade kaže – za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određen je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, a za poverenike Veljko Odalović, Dragan Vasiljević, i tako dalje, nigde nema ministra pravde.

Ja sam to pitao. Gde su lica koja je Vlada ovlastila kao svoje ili izvestioce ili poverenike da budu ovde i da odgovaraju narodnim poslanicima? Vaši unutrašnji dogovori nas ne zanimaju, nas zanima ono što smo dobili od Vlade.

Po tome ministar pravde nije ovlašćen da odgovara na bila kakva pitanja u vezi sa ovim zakonom, već samo one koje je Vlada odredila kao svoje izvestioce.

Hvala.

Kada je u pitanju ova strategija, mi smo i u delu rasprave u načelu istakli, dakle, ona se ne može popraviti amandmanima, jer je dovoljno loša. NJena bit, srž i suština nije o očuvanju životne sredine, jer ova strategija sama kaže – rudarstvo je neminovnost i sama strategija na strani 8. u drugom pasusu priznaje da država nema dovoljno kapaciteta za nadzor, a to je poglavlje o Geološkom zavodu.

Dakle, da je bilo interesa da se čuva životna sredina, da se čuvaju podzemne vode i da se brine o životu i zdravlju ljudi, mi ne bi danas raspravljali o ovoj strategiji, mi bi raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, pa nakon toga, kada se to osigura, najveći stepen i nivo zaštite, da pričamo onda o rudarstvo koje ne ugrožava životnu sredinu. Iako to jeste možda veliki potencijal za razvoj, ali taj potencijal ne može da se odvija na uštrb interesa lokalne zajednice, odnosno Novog Pazara.

Drugo, ova strategija u svakom segmentu isključuje mogućnost lokalne zajednice, lokalne samouprave i građana da se odupru i da kažu – ovaj projekat nije dobar za nas, nije dobar za život i zdravlje ljudi i on ne bi trebalo da se realizuje, a ovo je još jedan model centralističkog upravljanja iz jednog centra, gde se uopšte ne vodi računa o interesima i potrebama ljudi na terenu.

Nijedna politika ne bi smela, niti bilo kakva dobit da bude iznad interesa građana. Prevashodno uloga države bi trebala da bude da zaštiti živote, imovinu i zdravlje ljudi, a da ne pominjemo rudne rente koliko su niske itd., ali to je periferno pitanje u odnosu na fundamentalno pitanje - da li ova strategija ide u interesu vlasnika krupnog kapitala, a na štetu života i zdravlja ljudi? Da. Da li treba da bude doneta? Ne. Da li bilo koji amandman može da promeni njenu suštinu? Ne može.

Ja bih pozvao sve predstavnike vladajuće većine da ne prihvate usvajanje ove strategije, da odbiju njeno usvajanje, pa da onda u dijalogu sa građanima, sa lokalnom samoupravom u Novom Pazaru i sa svim drugim faktorima i sa relevantnim organizacijama da se pokuša da se dođe do najboljeg mogućeg rešenja. Hvala.

Dakle, zašto ovom strategijom nisu uvedeni stroži uslovi eksploatacije za bakar i zlato kada govorimo o Rogozni? Zašto nije dat apsolutni prioritet poljoprivredi i šumarstvu nad rudarstvom u regijama sa specifičnim geografskim odlikama? Konkretno se odnosi na Rogoznu, odnosno na prostor Novog Pazara i Sandžaka.

Vi sami u strategiji, odnosno autor njen priznaje da ona ne nudi dovoljan nivo zaštite. Već sam vam rekao, pogledajte stranu 8, drugi pasus. Već smo o ovome govorili. Strategija je vrlo jasna. Ona daje prednost rudarstvu u odnosu na bilo šta drugo i kada je u pitanju korišćenje prostora, a životnu sredinu, interes i zdravlje ljudi stavlja potpuno u drug i plan.

Neke stvari o kojima bi država trebalo da se brine prepušta se investitorima na volju i apsolutno ne mogu da se složim sa tim da je ova strategija nešto dobro i nešto što će da donese korist građanima. Nemojte da je usvojite, otvorite novu proceduru, da svi mogu da dostave predloge. Konsultujte stručnu javnost, pa onda dođite, a iznad svega, pošto to piše u strategiji, promenite Zakon o rudarstvu, pa onda usvajajte strategiju. Hvala puno.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Stranka demokratske akcije Sandžaka smatra da je reforma izbornih zakona jedna od neophodnih koraka kako bi se bar u nekoj meri osiguralo da izborni proces u Srbiji bude fer, demokratski, a da rezultati izbora održavaju političko raspoloženje građana.

Merama državne politike i reformom izbornog zakonodavstva treba iznad svega vratiti izgubljeno poverenje građana u izborni proces. Vraćanje poverenja građana u izborni proces i održavanje demokratskih, fer i slobodnih izbora na svim nivoima u istom danu prema nama predstavljaju početnu tačku izlaska iz političke i institucionalne krize.

Dakle, SDA Sandžaka je 24. marta ove godine Narodnoj skupštini dostavila 15 svojih stavova u vezi Nacrta izmene izbornih zakona. Nije nam poznato u kojoj fazi je taj proces i ko će biti predlagač izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika i izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima i kada će se ti zakoni uputiti Narodnoj skupštini na razmatranje?

Shodno tome, pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu da li Vlada Republike Srbije planira ili priprema da Narodnoj skupštini dostavi na razmatranje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima?

3/2 JD/MT

Takođe, ovim putem pitam, a ujedno i tražimo od predsednika Vlade Republike Srbije da se navedenim zakonima osigura uvođenje obaveze da svi kandidati za odbornike i poslanike na manjinskim izbornim listama budu upisani u poseban manjinski birački spisak najmanje godinu dana pre stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, da svi birači koji svojim potpisom podrže manjinsku izbornu listu da učestvuje na izborima takođe budu upisani u poseban manjinski birački spisak.

Tražimo i uvođenje elektronskih uređaja za identifikaciju birača na biračkim mestima, uvođenje video nadzora na biračkim mestima, pravo izbornim listama na uvid u kompletan materijal sa svih biračkih mesta, uključujući ponovno prebrojavanje glasova i kontrolu zapisnika, da manjinska izborna lista može učestvovati na lokalnim izborima samo u slučajevima kada u lokalnoj samoupravi pripadnici manje brojnog naroda čiji je najmanje 1% od ukupnog broja stanovnika, da mandat organa lokalne samouprave koji su izabrani na vanrednim lokalnim izborima traje do održavanja redovnih lokalnih izbora a ne četiri godine, da se redovni lokalni izbori u Republici Srbiji održavaju istog dana, da se izbori za izbor narodnih poslanika i odbornika održe nakon što Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska potvrdi i verifikuje tačnost biračkog spiska.

Ovo su samo neki od stavova koje smo dostavili putem komentara na nacrte izmena i dopuna izbornih zakona.

U skladu sa tim tražim od generalnog sekretara Narodne skupštine da uz ovo poslaničko pitanje predsedniku Vlade i ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu dostavi i naše komentare koje smo Narodnoj skupštini dostavili 24. marta 2026. godine.

Hvala.

Hvala.

Mi smo ovim amandmanom izvršili usaglašavanje sa amandmanom koji smo podneli na član 24. Predloga zakona.

Da podsetim, mi smo tim amandmanom tražili da udaljenost objekta u kom se prodaju i služe alkoholna pića od zgrade osnovnih i srednjih škola, koje pohađaju deca, maloletnici i mlađi punoletnici do navršene 19 godine života, ne može biti manja od 500 metara, a ovim amandmanom na član 109. gde su definisane kaznene odredbe u ovom zakonu predložili smo da se u kaznenim odredbama uvrsti i postupanje suprotno ovom amandmanu koji smo podneli, a ovim članom su definisane kaznene odredbe i mislimo da je jako važno da i ova stavka uđe, da i ovaj naš amandman uđe u zakon i da se primeni sličan princip koji postoji već u Zakonu o igrama na sredu, odnosno da određeni objekti na propisanoj udaljenosti budu od obrazovnih ustanova.

Pošto se ovaj član 24. bavi zaštitom maloletnika, smatramo da predložena zaštita nije potpuna bez ove odredbe koju smo predložili i da njen pozitivan društveni efekat fali u ovom zakonu, naročito u ovom članu koji se bavi zaštitom maloletnika. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici i članovi Vlade, SDA Sandžaka je znala da zakoni i drugi akti koji su na dnevnom redu, ne sporeći njihov značaj i neke pozitivne segmente koje sadrže, ne rešavaju politička i društvena pitanja, koja bi zbog svoje prirode trebalo da budu na samom vrhu prioriteta.

Politička i parlamentarna kriza i nestabilnost institucija i odsustvo vladavine prava, vraćanje vlasti u okvire Ustava i zakona, suštinske evropske integracije, vraćanje smisla izbornom procesu, sistemska korupcija, odstranjivanje mržnje i netrpeljivosti iz režimskih medija, dobronameran odnos prema Bošnjacima i Sandžaku, uključujući bezuvetnu primenu ustavnih i zakonskih prava, kao i obaveza koje država ima, ne rešavaju se zakonima i drugim aktima koji su na dnevnom redu.

Što se tiče samog dnevnog reda, kao što smo rekli, iako neki od predloženih akata imaju određene pozitivne segmente, vidljiva je apsolutna nebriga za potrebe regije Sandžak, ali i potencijalna šteta koja može nastati njihovom primenom.

Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, kohezionu politiku u članu 3. definiše kao podsticanje opšteg i uravnoteženog razvoja i jačanja ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije kroz smanjenje razlika u stepenu razvoja.

Ja ću vas podsetiti da je ravnomerni regionalni razvoj takođe i ustavna obaveza koju ova vlast, kada je Sandžak u pitanju, potpuno ignoriše. Takođe vas podsećam, u kontekstu razvoja nerazvijenih područja, da sandžačke opštine, po svojoj nerazvijenosti, pripadaju grupi nerazvijenih i devastiranih opština, a transferna sredstva im nisu povećana u poslednjih 12 godina, dok im, sa druge strane, država uvodi obaveze, kao što je povećanje plata, a transferna sredstva drži na istom nivou. Videćemo kako će izgledati program koji, shodno članovima 11. i 12. ovog zakona, treba da donese Vlada.

Predlogom zakona o zaštiti potrošača smatrali smo da je trebalo uvesti zabranu u javnim preduzećima da prodaju dugove građana, odnosno fizičkih lica agencijama za naplatu potraživanja. Ovim zakonom se uvodi zabrana kontaktiranja potrošača radi naplate ali, po nama, to nije dovoljno. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, poverilac može prodati dug, ali se položaj dužnika ne sme pogoršati. Međutim, činom prodaje potraživanja, iziskuje troškove koji višestruko nadmašuju iznos osnovnog duga.

Kada govorimo o carinskoj službi, zanima nas zbog čega u Novom Pazaru ne postoji carinarnica, već carinska ispostava, iako član 8. Zakona o carinskoj službi propisuje da se carinarnice osnivaju u većim privrednim i saobraćajnim centrima, kada to zahtevaju obim, struktura i tokovi roba u putničkom i robnom prometu sa inostranstvom ili drugi interesi privrede. Sve te uslove Novi Pazar ispunjava.

Novi Pazar je jedan od najugroženijih gradova i u pogledu stanja životne sredine. Predložena strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima nosi određene nedoumice i strahove, kao i opasnosti. Iznad svega, to je stav da eksploatacija ruda nije izbor nego neminovnost, dok sa druge strane strategija ne nudi mere zaštite ako se istraživanjem ili eksploatacijom ruda, konkretno na Rogozni, ugroze izvorišta vode, šume, poljoprivredno zemljište itd. Strategija, ali i važeći zakoni ukidaju građanima i lokalnoj samoupravi pravo da utiču na to da li će se projekat koji na drastičan način ugrožava životnu sredinu i može imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i realizovati ili ne.

10/2 MZ/IR

Strategija nije precizna ni u pogledu uloge nadležnih inspekcija koje bi vršile proveru kvaliteta podzemnih i površinskih voda, nivoa prašine i teških metala u vazduhu. U velikoj meri gotovo čitav postupak ispitivanja uticaja na životnu sredinu ostavlja se na savest ili volju investitorima, što je apsolutno neprihvatljivo. Strategija ima kritički odnos prema zakonu, jer zakon smanjuje mogućnost za efikasnu zaštitu životne sredine, dok sa druge strane strategijom se dalje insistira na intenziviranju radova pre nego što se zakonski nedostaci otklone. Strategija daje rudarstvu prioritet nad drugim mogućnostima korišćenja prostora, što je ključno kad je Rogozna u pitanju, jer je bogata vodama i šumama. Strategija ne predviđa mere zaštite ako istražne radnje ili rudnik ugrožavaju snabdevanje vodom.

Pitanje Rogozne nije jedino otvoreno ekološko pitanje u Novom Pazaru. Deponija Golo brdo i zagađenost vazduha ugrožavaju ekološku sigurnost građana i predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje stanovništva. Ako sagledamo sveukupno stanje, neće se puno pogrešiti ako se donese zaključak da se politika ove vlasti i koncept ekološke marginalizacije sprovodi u Sandžaku, a neki bi se usudili to nazvati i ekološkim rasizmom. Takvim mišljenjima i stavovima argument je, između ostalog, i sama strategija o kojoj smo govorili, Zakon o rudarstvu i ekološkim istraživanjima, a posebno ignorisanje svih ovih problema od strane Vlade i njenih ministara.

Stranke demokratske akcije Sandžaka, zbog svega navedenog, neće podržati predložene zakone, kao ni Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima. Hvala.

Kad smo kod ovog člana 6, hteo bih da postavim pitanje ministarki, jer u stavu 2. stoji: "Trgovac je dužan da na svojoj internet stranici…" Dakle, po tome bi trebao svaki trgovac, odnosno onaj koji je u zakonu definisan kao trgovac, da ima internet stranicu.

Vidite, kod nas u Sandžaku postoji dosta malih radnji čiji vlasnici nemaju kapacitete, ni finansijske, ni tehničke, ni kadrovske, da bi mogli da imaju svoje internet stranice.

Video sam ja i u stavu 6. da je trgovac koji objavi cenovnik iz člana 2. ovog člana dužan da otvori nalog na nacionalnom portalu otvorenih podataka. Nepoštovanje ove odredbe povlači za sobom i dosta visoke novčane kazne za tu vrstu malih trgovaca.

Možda je bilo dobro da se napravi distinkcija između velikih lanaca i ovih malih radnji, čak i sama primena zakona, svi članovi osim člana 4. stav 1. i člana 6. ovog zakona se primenjuju tri meseca od stupanja na snagu a ove obaveze, koliko sam razumeo u zakonu, one stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja.

Da li ova obaveza je izričito ovakva kako je napisana, dakle da svi oni koji se po osnovu ovog zakona smatraju trgovcima imaju obavezu da imaju internet stranice? To će konkretno kod nas da napravi veliki problem, jer su tu uglavnom male porodične firme, mi to kažemo mahalske prodavnice, koje imaju i određenu socijalnu ulogu u tom mestu gde funkcionišu. Ova vrsta obaveze bojim se da bi bila veliko opterećenje za njih i po osnovu ispunjenja ove obaveze koju zakon nameće, ako sam ja to dobro razumeo, ali i po osnovu sankcija koja povlači nepoštovanje ove zakonske odredbe.

Drugo, čitao sam ovde da inspekcija ima ulogu da prvo da rok za otklanjanje nezakonitosti. Verujte, povedite računa, kod nas u Novom Pazaru i generalno u Sandžaku inspekcije se ponašaju kao kaznene ekspedicije i uopšte ne ostavljaju mogućnost ljudima da isprave eventualnu grešku, da ih pouče, već odmah posežu za kaznama i izaziva se veliki revolt kod ljudi. Hvala.

Voleo bih ako bi mogli da mi ovo pojasnite i da mi odgovorite.

Hvala.

Mi smo, dakle, predložili da se u članu 27. stav 7. izmeni i on bi prema našem amandmanu glasio: "trgovac je dužan da podatke iz stava 1. i 2. ovog člana pruži

29/3 AL/LjL

potrošaču na srpskom jeziku ili jeziku i pismu nacionalne manjine u skladu sa zakonom". Ovim amandmanom zakon se usaglašava sa principom iz člana 12. stav 1. predloženog zakona o zaštiti potrošača. Predloženi amandman ima za cilj da se ovo pravilo iz člana 12. stav 1., odnosno obaveza trgovca da i pripadnicima nacionalnih manjina omogući pismenih akata na svom maternjem jeziku, primeni i u svakom segmentu odnosa na relaciji između trgovca i potrošača u skladu sa Ustavom i zakonom. Takođe se na ovaj način izlazi u susret različitim potrebama različitih struktura stanovništva u različitim delovima Republike Srbije. Hvala.

Kratko samo. Radi se o istom amandmanu.

Dakle, cilj nam je da se ovaj princip koji je promovisan članom 12. stav 1. u Predlogu zakona o zaštiti potrošača primeni u svim segmentima gde je to moguće u ovom zakonu. Hvala.

Dakle, kao i kod prethodnih amandmana, takođe smo tražili da se u članu 105. stav 1. ispoštuje princip iz člana 12. stav 1. Predloga zakona o zaštiti potrošača u pogledu upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina.

Ono što bih iskoristio priliku da se obratim, vratio bih se na član 107. Dakle, čuli ste od kolege Pajića da smo tražili da se ovaj opseg zaštite ugroženih potrošača proširi i na zabranu ukidanja vodosnabdevanja vodom i ono što mene zanima jeste da ako Vlada nije spremna da prihvati ovaj amandman, da li je moguće da na osnovu člana 106. koji definiše program zaštite ugroženih potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa, gde stoji da programi u pojedinim oblastima pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa utvrđuju se mere i instrumenti namenjeni obezbeđivanju efektivne zaštite ugroženih potrošača, a da Vlada na predlog ministra nadležnog za odgovarajuću oblast donosi taj program.

Da li je moguće da se, ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, da se ovim programom predvidi ova stavka koju smo predložili amandmanom, kao i da se razmisli o tome, a to govorim iz iskustva koje imamo u Novom Pazaru da se javnim preduzećima zabrani da prodaju potraživanja građana agencijama za naplatu potraživanja. Jer, kako sam to jutros rekao, u Zakonu o obligacionim odnosima, nije srazmerna cifra koju građani plate nakon angažovanja agencije u odnosu na ono što je osnovni dug.

Mislim da bi morali da povedete računa o tome i ako Vlada nije spremna da prihvati ovaj amandman i ove sugestije, da li je moguće, na osnovu ovog programa koji je definisan članom 106. Predloga zakona, da se ovo pitanje uredi? Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 131. stav 4. izmeni. On u Predlogu zakona glasi: "Organizator odnosno posrednik je dužan da učeniku odnosno studentu pruži neophodne informacije o kulturi, običajima i načinu života u zemlji odredišta".

Prema našem predlogu, sadržina ovog stava bi se promenila pa bi on glasio: "Organizator odnosno posrednik je dužan da učeniku odnosno studentu pruži neophodne informacije o kulturi, običajima i načinu života, kao i odgovarajuće informacije o zdravstvenim uslugama u zemlji odredišta".

Ovim amandmanom organizator odnosno posrednik se obavezuje da, pored ostalog, učeniku ili studentu pruži neophodne informacije o zdravstvenim uslugama u državi u kojoj planiraju da započnu ili da nastave školovanje.

Uvođenje ove obaveze u zakon kojim se štite prava potrošača od izuzetnog je značaja za pravnu i finansijsku sigurnost, kao i zdravstvenu, učenika i studenata.

Imajući u vidu da se sistem zdravstvene zaštite razlikuje od države do države, neophodno je propisati ovu obavezu, odnosno utvrditi je zakonom, da se učenici i studenti upoznaju i sa ovim segmentom pre nego donesu odluku o svom školovanju u inostranstvu.

Podsetiću vas da je članom 139. Predloga ovog zakona ova obaveza već utvrđena kada je u pitanju zaštita interesa putnika.

Propisivanje obaveze organizatoru za učenike i studente, dakle koja već postoji u Predlogu zakona, obaveza da studente i učenike blagovremeno upozna sa

35/2 AL/LjL

načinom ostvarivanja zdravstvenih usluga u inostranstvu odnosno u zemlji njihovog odredišta možda je i ključni i suštinski segment zaštite posebnih prava i učenika iz Republike Srbije.

Smatramo da je ova mera dobra i da treba da bude sadržana u zakonu, jer nismo našli primer da je nekim drugim zakonom ova obaveza propisana, a to u praksi može da stvori dosta problema učenicima ili studentima koji počinju ili nastavljaju školovanje u inostranstvu. Hvala.

Dakle, naša poslanička grupa je predložila da se član 4. Predloga zakona briše iz razloga jer članom 4. Predloga zakona uređuje se odgovornost i organizaciono potčinjavanje rukovodioca, posebno kod odeljenja uz ovlašćenje glavnog javnog tužioca da bliže uređuje rad odeljenja i mehanizam iniciranja prenosa predmeta u nadležnost posebnog odeljenja.

Ovo rešenje u zakonu pojačava mogućnost upravljačke intervencija u konkretnim predmetima i stvara prostor za selektivno usmeravanje predmeta, što je naročito osetljivo kada su u pitanju postupci koji se tiče internet komunikacija i digitalnih dokaza.

Ovakve sistemske promene ne smeju da se usvajaju po hitnom postupku i čudi nas kako je Vlada, imajući sve ovo u obziru, mogla da svojim mišljenjem iskaže saglasnost sa rešenjima koja su sadržana u ovom Predlogu zakona i da predloži Skupštini njegovo donošenje.

Predlažem kolegi koji je podneo set ovih pravosudnih zakona da ih povuče ili da poslanici većine u danu za glasanje ne glasaju za njihovo donošenje jer se ovim zakonima ozbiljno ugrožava nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva i pravosuđe u Republici Srbiji se direktno podvodi pod politički uticaj vladajuće većine.

Hvala.

Dakle, mi smo takođe predložili da se član 1. Predloga zakona briše jer predloženom izmenom Zakona o državnim službenicima odlaže se primena ovog zakona godinu dana zbog nespremnosti državnih institucija da sprovode javne konkurse za prijem u radni odnos na određeno vreme.

Prethodne izmene Zakona o državnim službenicima kojima je propisana obaveza sprovođenja javnih konkursa stupila je na snagu u martu 2025. godine. Institucije javne uprave imale su dovoljno vremena da se pripreme za primenu ovog zakona od 1. januara 2026. godine, u skladu sa usvojenom Strategijom javne uprave.

Kad smo kod Strategije javne uprave dužan sam da kažem – dakle, u toj Strategiji stoji proces reforme javne uprave će se zasnivati na načelima depolitizacije, profesionalizacije, razvoja ljudskih resursa u upravi i njihovih kompetencija, modernizacije i digitalizacije.

Dalje, kaže – dostupni podaci ukazuju da u organima javne uprave neadekvatno se upravlja rizicima od korupcije i anti diskriminacije i da se preporuke nezavisnih državnih organa za poboljšanje organizacije, efikasnosti i efektivnosti rada organa javne uprave ne koriste u dovoljnoj meri.

Imajući to u vidu uočeno je da neophodno dodatno urediti i sistematizovati obaveze organa javne uprave koje su značajne za oblast sprečavanja korupcije, jačanje integriteta, identifikacije, nepravilnosti, itd.

Dakle, ovaj zakon on nije odgovor na probleme koji postoje u javnoj upravi gde vladajuća većina svim nivoima vlasti koristi radna mesta kao sredstava za obezbeđivanje političke podrške i to je jedan od motiva zbog čega se intervenisalo na zakonu u ovom smislu.

Ako imamo u vidu da su najavljeni izbori želite da ljude koji ste zaposlili u javnoj upravi držite kao taoce i da ih koristite da vam pribavljaju političku podršku i glasove od ljudi.

41/3 JJ/MT

Dakle, ova Strategija je usvojena 2021. godine. Prošlo je skoro pet godina od njenog donošenja, problemi u javnoj upravi su apsolutno isti.

Hoćete da koristite činjenicu da će izbori biti ili krajem ove ili početkom naredne godine kako bi zaposlene u javnoj upravi držali kao taoce vaše politike. Hvala.