Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka neće glasati za usvajanje Zakona o budžetu za 2026. godinu, kao ni za druge zakone koji su na dnevnom redu. Predloženi budžet u ključnim oblastima u velikoj meri odstupa od Ustava i važećih zakona i ono što budžet nudi nije odgovor na realne potrebe i probleme građana regije Sandžak i bošnjačkog naroda.

Predloženi budžet za 2026. godinu ponovo potvrđuje kontinuitet strateškog opredeljenja aktuelne vlasti na politici marginalizacije Sandžaka i bošnjačkog naroda i potvrdu za ovu tvrdnju nalazimo upravo u onome što nosi ovaj predlog budžeta. Predloženi budžet vidimo kao jedan od ključnih instrumenata putem kojeg ova vlast, ako uzmemo u obzir širi politički kontekst i sveukupni odnos vlasti prema bošnjačkom narodu i Sandžaku, ima za cilj da bošnjački narod i regiju Sandžak politički, ekonomski i društveno izoluje, a putem medija, pod njihovom kontrolom, diskredituje i na kraju politički i društveno eliminiše kao faktor i aktivne sudionike javnog i političkog života u Republici Srbiji.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu suprotan je Ustavu, Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, Zakonu o regionalnom razvoju i Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Prema Ustavu, država je dužna da uređuje i obezbeđuje politiku i mere ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i da garantuje posebnu zaštitu prava nacionalnih manjina. U predloženom budžetu stavke koje su predložene apsolutno ne održavaju ovu ustavnu obavezu.

Zakon o budžetskom sistemu propisuje da se budžet donosi u skladu sa principima efikasnosti, ekonomičnosti, delotvornosti, pravičnosti i transparentnosti. Pravičnost se prevashodno odnosi na to da se ne smeju odražavati postojeće razvojne razlike i da se kroz adekvatna budžetska izdvajanja razvojne razlike moraju smanjivati. Međutim, predloženi budžet takođe ne ispunjava ni ovu vrstu obaveze.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave formalno ide u prilog navedenoj konstataciji, jer nalaže da se prilikom raspodele transfere lokalnim samoupravama pođe od broja stanovnika, stepena razvijenosti i fiskalnog kapaciteta. Samim tim što je opština nerazvijenija, sa manjim sopstvenim prihodima, to bi transferi centralne vlasti trebalo da budu veće, ne samo nominalno, već i u odnosu na broj stanovnika.

Podsetiću vas da je nakon poslednjeg popisa stanovništva broj stanovnika u regiji Sandžak, posebno u gradu Novom Pazaru i u opštini Tutin povećan, a da su transferna sredstva i dalje ista kao što su bila i 2012. godine. Dakle, ni u ovom segmentu predloženi budžet ne ispunjava svoje ustavne i zakonske obaveze.

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da je država dužna da sprovodi mere ka razvoju nedovoljno razvijenih područja u kojima tradicionalno žive nacionalne manjine. Regija Sandžak je jedna od tih regija, odnosno sandžačke opštine pripadaju grupi nerazvijenih i devastiranih opština. Budžet u tom smislu ne prepoznaje, odnosno ne predviđa nikakve razvojne ili druge projekte koji bi unapredili život u Sandžaku.

Kada govorim o tome, podsetiću vas da, prema poslednjem popisu stanovništva, u Sandžaku živi 233.000 stanovnika, što je ukupno 3,5% od ukupnog broja stanovnika u Republici Srbiji. Međutim, sredstva koja su usmerena ka regiji Sandžak apsolutno ne odražavaju to, već vidimo da vlast apsolutno nije zainteresovana da bilo šta popravi kada je u pitanju regija Sandžak, i kada je u pitanju infrastruktura, ali i kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina, odnosno bošnjačkog naroda i Državni univerzitet u Novom Pazaru.

Podsetiću vas, a o tome smo govorili i ranije u ovoj Skupštini, da u Sandžaku postoji veliki problem kada je u pitanju napajanje električnom energijom. Ovaj budžet ne nudi projekte kako i na koji način izvršiti stabilizaciju elektroenergetskog sistema u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši. Mi smo pokušali amandmanima koje smo predložili, i nadamo se da će naići na razumevanje, predložili smo način i dovoljan broj sredstava kako bi neka od tih pitanja trebalo rešiti.

Takođe, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji katedra za bosanski jezik, a prisustvujemo urušavanju tog univerziteta u svakom smislu, i kadrovskom i obrazovnom i svakom drugom. Podsetiću vas da je to ustavna obaveza da se pripadnicima manje brojnih naroda omogući i obrazovanje kadrova za izvođenje nastave na svom maternjem jeziku.

Iako ste ovim budžetom povećali sredstva za Državni univerzitet u Novom Pazaru, u odnosu na budžet za 2025. godinu, ponovo nije predviđeno osnivanje katedre za bosanski jezik. Takođe nije rešeno i pitanje deponije, odnosno pitanje odlaganja otpada, koje posebno pogađa grad Novi Pazar i Tutin.

Ovim budžetom je predviđeno da se pravi kasarna u opštini Priboj, u neposrednoj blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. Nama to nije potrebno. Nama je potreban elektrotehnički i mašinski fakultet u Priboju i to smo amandmanom predložili. Nijedna stavka u ovom budžetu ne ide u susret potrebama, odnosno rešavanju problema kada je u pitanju regija Sandžak i bošnjački narod.

Dakle, nemate rešenje za stabilizaciju elektroenergetskog sistema, nemate rešenje za unapređenje stanja infrastrukture, nemate rešenje za državni univerzitet, odnosno niste hteli da ih date, a nudite nam nešto što nama nije potrebno.

Sredstva za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina su ista u odnosu na prošlu godinu, a ta sredstva nisu dovoljna da nacionalni saveti, odnosno nacionalna veća u punom kapacitetu vrše svoja ovlašćenja koja im zakon daje. Zašto u budžetu nema fonda za razvoj nedovoljno razvijenih područja? Malopre sam citirao zakone koji obavezuju državu, odnosno vlast da budžet koncipira i na taj način, kako bi se stepen razvijenosti različitih regiona u Republici Srbiji ujednačio i kako bi pripadnici manje brojnih naroda, uključujući i Bošnjake, dostigao stepen, kako to kaže Ustav, da svi živimo u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu. Ovaj budžet i ono što ova Vlada nudi Bošnjacima ne ide ni ka otvorenom, ni pravednom, ni demokratskom društvu.

Predlogom ovog budžeta za nerazvijene opštine, odnosno za ravnomerni regionalni razvoj planirano je 451.725.000 dinara, a u okviru te budžetske stavke samo je predviđeno 372.953.000 dinara. To nije dovoljno. Dok je za nešto što se naziva pomirenje, društvena stabilnost, odvojeno 485.000.000 dinara, iako meni nije poznato da je Vlada Republike Srbije nekim strateškim dokumentom definisala šta je to za nju pomirenje i kako misli da osigura društvenu stabilnost. Vama očigledno Ustav i zakoni ne znače ništa. Vi očigledno nemate sluha da čujete probleme Sandžaka, da čujete probleme Bošnjaka i da, ne samo kroz budžet, nego i kroz druge zakone koje usvajate, pokažete dobru volju prema Bošnjacima i prema regiji Sandžak.

(Predsednik: Hvala vam. Isteklo je vreme. Možete da završite rečenicu.)

Upravo iz tih razloga mi nećemo glasati za ovaj budžet, a pozivamo vas da prihvatite amandmane koje smo predložili na ovaj budžet. Hvala.

Reklamiram povredu člana 6. stav 3, koji kaže: "Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora."

Mi ovde svedočimo na dnevnom nivou kada Skupština radi da kada god mi, manjinski poslanici iz SDA Sandžaka iznesemo neki stav po svom pitanju, kolege iz većine, pošto ih ne poznajem dovoljno, ne znam ko kojoj stranci pripada, imaju potrebu da dobacuju i pokušavaju da omalovaže ono što mi imamo da kažemo.

To niti je u parlamentarnom duhu, ali govori o odnosu onih koji čine većinu prema manjinama i manjinskom pitanju u Republici Srbiji, a vi kao predsedavajuća sve to vidite i nećete da sankcionišete. To nam je poruka i vi kako mislite da primenjujete ovaj Poslovnik, uglavnom na našu štetu.

Ne želim da se Skupština izjasni o ovome. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, dakle, Stranka demokratske akcije Sandžaka, kao i generalno naš poslanički klub će učestvovati u glasanju za izbor članova Saveta REM-a.

Stabilizacija prilika u društvu pod čijim je uređivanjem stanja u medijima i želimo da verujemo da je izbor članova Saveta REM-a početna tačka u stabilizaciji prilika i političke situacije u zemlji. Shodno ulozi REM koju ima, a koju joj daje zakon može se nazvati i organizacijom sa statusom opšteg javnog dobra. Svako opšte javno dobro mora biti iznad pojedinačnih partijskih ili drugih interesa koji su suprotstavljeni načelu vladavine prava, a složićete se svi da vladavina prava nije švedski sto.

Žao mi je što smo imali priliku da tokom ove rasprave čujemo da pojedini poslanici su formirali jedan zajednički antiustavni blok sa ciljem da obesmisle i suspenduju pravni poredak na štetu pripadnika nacionalnih manjina i da se uvede presedan na štetu pripadnika nacionalnih manjina.

Mi ne znamo da li je ovo je unapred pripremljen scenario ili su u pitanju pojedinačni ispadi, pojedinih delova skupštinske većine, motivisani pravno i političkim neutemeljenim razlozima sa ciljem da se stave iznad Ustava i zakona. Očigledno ne razmišljajući o dimenziji i razmerama štetnosti koje takvo delovanje može da proizvede.

Iskoristio bih ponovo priliku da sve kolege i koleginice narodne poslanike pozovem da u danu za glasanje glasaju, odnosno da odaberu po jednog kandidata iz svih devet kategorija koji je Odbor za kulturu utvrdio u skladu sa procedurom koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani.

Stranka demokratske akcije Sandžaka će pružiti svoj doprinos i učestvovati u izboru članova Saveta REM-a. Regulatorno telo za elektronske medije pripada grupi specijalizovanih institucija i organizacija za izuzetno važnom i specifičnom društvenom ulogom.

Ako se sa jedne strane uzme u obzir da Ustav Republike Srbije kao ključne društvene ideale prepoznaje očuvanje ljudskog dostojanstva, ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovano na načelu vladavine prava, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta, postojanje slobodnih medija koje istinito, potpuno i blagovremeno izveštavaju o pitanjima od javnog značaja, podsticanje duha tolerancije i međukulturnog dijaloga i kroz oblasti informisanja radi unapređenja uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na teritoriji Republike Srbije bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet, pritom zabranjujući izazivanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Iako se sa druge strane sagleda zakonom propisana uloga i značaj REM-a može se zaključiti da je ostvarenje navedenih ustavnih ideala uslovljeno između ostalog i načinom koji REM vrši svoje poslove.

U trenutku aktuelne društvene krize REM može bar sa stanovišta svojih zakonskih ovlašćenja biti jedan od ključnih mehanizama za ponovo uspostavljanje društvene stabilnosti, rešavanje društvene krize, a potpunim usklađivanjem rada elektronskih medija sa Ustavom i medijskim zakonima.

Regulatorno telo za elektronske medije možemo slobodno nazvati i mehanizmom za uvođenje reda u elektronskim medijima, što je u trenutnoj situaciji u Republici Srbiji jedan od osnovnih preduslova za uvođenje reda i stabilizacije političke situacije.

Regulatorno telo za elektronske medije, njegov efikasan rad zasnovan je na ispunjavanju obaveza propisanih zakonom, prema mišljenju stranke Demokratske akcije Sandžaka, od izuzetne je važnosti za položaj i ostvarivanja prava bošnjačkog naroda u Republici Srbiji i Sandžaku.

Regulatorno telo za elektronkse medije vidimo kao jednu od republičkih institucija i organizacija koje su dužne da se staraju o ostvarivanju prava nacionalnih manjina, garantovanih Ustavom i zakonom, a u ovom konkretnom slučaju prava na informisanje na maternjem jeziku. U sagledavanju sveukupnog položaja Bošnjaka u Republici Srbiji, jedan je od ključnih parametara i odnos medija prema Bošnjacima. Dakle, uvođenje reda u medijima ostvarivanje prava nacionalnih manjina i informisanje na maternjem jeziku i odnos medija prema bošnjačkom narodu i regiji Sandžak, jesu tri ključne tačke obaveze ili izazovi koje novi sastav REM po našem mišljenju treba imati u fokusu svog interesovanja. Iz tih razloga veoma je važno izabrati kompletan sastav ovog regulatornog tela, odnosno po jednog predstavnika iz svake od devet kategorija ovlašćenih predlagača. Posebno je važno da se izabere jedan od dva kandidata iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na čemu zasnivamo taj stav i takvo viđenje. Koleginice i kolege narodni poslanici, podsetiću vas da je bošnjacima i drugim manjinskim narodima koji žive van teritorije AP Vojvodine, uskraćeno Ustavom i zakonom garantovano pravo na informisanje na svom maternjem jeziku, jer javni medijski servis RTS nije formirao posebnu redakciju za informisanje na manjinskim jezicima. Niti proizvodi odgovarajuće programske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina.

Ustav Republike Srbije, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o javnom informisanju i medijima izričiti su , mada bez obzira na to, to pravo do danas nije ostvareno. Prethodni sazivi REM nisu se bavili ovim pitanjima i za njih primena Ustava i Zakona, očigledno ih nije zanimala, iako bi REM shodno odredbama člana 5. stava 1. tačka 5. i člana 7. stav 1. tačka 17. Zakona o elektronskim medijima morao bi biti garant ostvarivanja ovog prava.

Iz izveštaja o radu REM za 2022, 2023. i 2024. godinu, jasno se vidi da informisanje na jezicima nacionalnih manjina skoro i da ne postoji van teritorije AP Vojvodine, kao i da REM do sada ništa nije uradio konkretno po tom pitanju.

Očekujemo da će novi sastav REM prekinuti sa dosadašnjom praksom i da institucije i kadrovi koji rukovode radom institucija da ih Ustav i zakon ne obavezuju kada je potrebno omogućiti bošnjacima i drugim manjinama da ostvare svoja prava koja ima po Ustavu i Zakonu pripadaju.

Iz tog razloga izuzetno je važno da se ne sabotira izbor kompletnog sastava REM-a, već da se za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije izabere neko od kandidata predloženih od strane Nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Kada govorimo o odnosu medija prema Bošnjacima, dužan sam da podelim našu zabrinutost zbog činjenice da ni jedan saziv REM-a, do sada nije sankcionisao medije pod kontrolom vladajućeg režima zbog konstantnog propagiranja i islamofobije, mržnje i ne trpeljivosti prema Bošnjacima, ali i drugim manje brojnim narodima u Republici Srbiji.

„Kurir“, „Pink“, „Informer“ i njima slični, svojim medijskim sadržajima koje plasiraju u javnost na dnevnom nivou, Bošnjake Sandžaka predstavljaju kao neprijatelje srpskog naroda i države Srbije pokušavajući da oblikuju društvo na tezi da je u Republici Srbiji suživot nemoguć i da mržnja po osnovu nacionalne i verske različitosti je prihvatljiva norma društvenog ponašanja.

Prema istraživanju Instituta za medije i različitost na zapadnom Balkanu, u periodu od januara 2024. do jula 2025. godine, etnička i kulturna mržnja treći je po učestalosti oblika govora mržnje.

Ono što nas zabrinjava, jeste to što je najveći broj slučajeva govora mržnje od strane medija i državnih zvaničnika upućen upravo prema Bošnjacima. Mediji ne smeju biti instrument u rukama vlasti i sa ciljem da se plasiranjem laži i neistina o Bošnjacima i Sandžaku Bošnjaci diskredituju i izoluju radi lakše političke ili neke druge društvene marginalizacije i eliminacije.

Apsolutna ista situacija je i kada su u pitanju politički neistomišljenici režima. Očekujemo da novi sastav REM-a doslednom primenom ovlašćenja koja mu daje Zakon o elektronskim medijima stane na put govoru mržnje, progonu i stigmatizaciji bilo koga po bilo kom osnovu.

Pri samom kraju, želim naglasiti da SDS očekuje da REM u narednom mandatu bude isključivo u funkciji i ulozi koji mu zakon propisuje, ni manje ni više od toga. U tom pogledu daćemo svoj doprinos da članovi saveta REM-a budu izabrani kako bi ovo telo moglo da radi posao zbog kojeg postoji i zbog kojeg je osnovan.

Imali smo prilike da čujemo proteklih dana od nekih predstavnika skupštinske većine, kako traži od svojih koalicionih partnera da blokira izbor članova saveta REM-a, odnosno da ne glasaju za izbor članova REM-a kojeg su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Predlažem koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da ne prihvate taj poziv jer ne postoji ni jedan valjan razlog koji bi išao u prilog tom neutemeljenom zahtevu.

Smatramo da je interes Republike Srbije da u ovom trenutku dobije REM u punom kapacitetu, sa svih 10 članova i da je to veći interes od interesa pojedinih političkih stranaka ili pojedinaca iz tih stranaka.

Takođe, želim da naglasim da bi pravni poredak Republike Srbije ali i njen međunarodni položaj dodatno bio ugrožen, pored svih izazova sa kojima se suočava i sa kojim će se suočavati ukoliko se skupštinska većina odluči da uskrati pravo pripadnicima nacionalnih manjina da, kako to Ustav kaže, mogu pod istim uslovima, kao ostali građani da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i stupaju na javne funkcije.

Ne želim da verujem da će skupštinska većina pored svega ostalog odlučiti i da otvoreno i sistematski legalizuje diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti.

Hvala.

Reklamiram povredu člana 108. stav 1. koji propisuje da se o redu na sednici stara predsednik, odnosno predsedavajući.

U svom izlaganju ni jednom rečju nisam dao povod za bilo kakvu repliku, jer nikoga nisam pomenuo, niti ime i prezime, niti političku stranku, čak nismo čuli da je povreda Poslovnika bila u pitanju, koji je član Poslovnika povređen.

Apsolutno sa vaše strane je bilo nedopustivo da na ovaj način favorizujete poslanicu, odnosno narodnog poslanika koji pripada skupštinskoj većini dok smo imali prilike da vidimo da u sličnim ili istim situacijama apsolutno suprotno postupate kada su kolege, pa nekad i ja lično iz opozicije u pitanju.

O ovome o čemu je koleginica govorila mi smo to raspravili. Činjenica da je Odbor za kulturu sproveo postupak…

(Predsedavajuća: Šta sada vi radite? Samo produžite. U redu je. Dozvoljavam, samo podsećam da isto radite kao i koleginica. Neću vas prekidati. Izvolite.)

Dakle, mi smo o ovome razgovarali i na Odboru za kulturu i ovde u Narodnoj skupštini. Zakon je jasan. Odbor za kulturu je postupak sproveo po zakonu, da ne ulazimo u termine kad je trebalo, šta je trebalo itd.

Imamo proces jedan doveden do kraja. Jako je opasno pozivati poslanike da ne glasaju za jednu od kategorija ovlašćenih predlagača. To se zove nasilje većine. To ne dopušta ni Poslovnik, ni Ustav, ni bilo koji zakon.

Ponovo apelujem na sve narodne poslanike, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, da im na prvom mestu bude Ustav, zakon i interesi Republike Srbije, da se ne povode pojedinačnim partijskim ili ličnim interesima bilo koga ovde u ovoj Skupštini. Hvala.

Član 107. stav 1. dakle – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo, odnosno da u svom izlaganju koristi isključivo činjenice.

Koleginica koja je govorila po osnovu replike iznela je više stvari koje ne odgovaraju onome što se stvarno desilo, bilo na Odboru za kulturu, bilo ovde u plenumu.

(Predsedavajuća: Izvinite, možete malo bliže mikrofonu, ja naslućujem šta govorite.)

Izvinjavam se.

Dakle, koleginica koja je malo pre u replici iznela je nekoliko stvari koje ne odgovaraju istini onome što se stvarno desilo i na Odboru za kulturu prilikom javnog slušanja i ovde u plenumu u petak. Posebno na sednici Odbora za kulturu, odnosno na javnom slušanju koleginica je bila eksplicitna i rekla da poziva koalicione partnere iz stranaka sa kojima čini skupštinsku većinu da ne glasaju za kandidate nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

I to smo imali priliku svi da čujemo. To se zove blokiranje procesa izbora članova REM-a, jer ako je Odbor za kulturu sproveo proceduru na osnovu zakona utvrdio kandidate nećete valjda u danu za glasanje da svojim glasanjem kažete da ste iznad Zakona i iznad Ustava.

Ja ne želim to da verujem. Nisam čuo ovde ni jednog poslanika da protežira bilo kog kandidata već se isključivo govori o tome da se od predloženih kandidata izabere jedan ma ko on bio, da bi dobili REM koji bi mogao da radi u skladu sa zakonom.

Meni je žao što moramo deseti put da se vraćamo na nešto što su činjenice.

Prvo, da odgovorim, SDA Sandžaka nije učestvovala na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće, već lista "Za bošnjačko jedinstvo", koju smo mi podržali. Potrebno je, kako Poslovnik kaže, da govornici iznad svega govore istinu, da ne govore paušalno i da ne iznose neproverene informacije.

Drugo, što se tiče samog postupka, pa to smo više puta pomenuli i nije dobro da se ovaj postupak za izbor REM-a koristi za međusobna partijska razračunavanja koalicionih partnera ovog režima.

Nadam se da imate neke sastanke gde pokušavate regulišete odnose između vas, pa poštedite nas i građane ove predstave, nego to tamo rešavajte. Nemate problem da glasate sve ono što režim predloži i ono što traži od vas, a ovde navodno ste dušebrižnici za bošnjačka prava.

Radi javnosti, imali smo prilike da čujemo u nekim prethodnim diskusijama, imam ispred sebe javni poziv u kojem mi nismo, odnosno nismo Odboru za kulturu koji je raspisao ovaj poziv, ali jesu neki drugi koji su govorili i ovde se tačno navodi – pozivaju se ovlašćeni predlagači iz člana 12. Zakona o elektronskim medijima. Šta oh kaže? Nacionalni saveti, član 12. Zakona o elektronskim medijima. Ne pominjite zakon koji je važio 2017. godine.

Drugo, što se tiče koordinacije, ja sam bio član Radne grupe koja je radila na izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ja sam tražio da koordinacija postane sastavni deo zakona, niko to nije hteo da prihvati. Danas ovde...

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, mi smo ovde imali prilike da čujemo nešto, jedno izlaganje koje ne odgovara činjenicama i apsolutno nije zasnovano na onome što piše u zakonu.

Dakle, u zakonu koji je važio za postupak izbora članova REM-a 2017. godine, jasno piše u članu 9. da nacionalni saveti nacionalnih manjina zajedničkim predlogom delegiraju kandidati. Dakle, to je zakon koji je važio 2017. godine.

Zakon koji trenutno važi kaže da to rade u tački 8) nacionalni saveti nacionalnih manjina. Dakle, voljom ove skupštinske većine, gde i koleginica učestvuje i verovatno je glasala za to, izbačeno je da nacionalni saveti ovo rade zajedničkim dogovorom.

Drugo, nije Sulejman Ugljanin sprovodio postupak izbora članova REM-a, odnosno odabir kandidata, već Odbor za kulturu, gde vi imate dva člana. Šta podrazumeva vladavina prava? Da se vlast povinuje Ustavu i zakonu.

Mi smo i na javnom slušanju i danas imali jednu jako opasnu poruku gde jedan od koalicionih partnera u ovoj skupštinskoj većini poziva druge koalicione partnere da ne ispoštuju zakon radi partijskih interesa. Time se urušava i pravni poredak i Ustav i zakonitost i ruši se sve što predstavlja državni sistem vlasti u ovoj državi.

Znači, vi kolege pozivate na nezakonitost zato što vaš partijski interes nije zadovoljen? Mislim da ovo u istoriji parlamentarizma nismo imali prilike da čujem, bar ono koliko ja to pratim.

Odbor za kulturu u svom izveštaju ne pominje nijednu manjkavost…

(Predsedavajuća: Hvala. Završite rečenicu pošto je isteklo vreme.)

… niti bilo šta što bi sprečilo da Narodna skupština izabere od onih kandidata koji su predloženi iz svake strukture po jednog.

(Predsedavajuća: Zahvaljujem. Isteklo je vreme.)

Drugo, očekivao sam da i vi reagujete, jer ste vi… (Isključen mikrofon.)

Reklamiram povredu člana 107. stav 1. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo. To znači da iznosimo tačne informacije u vezi sa onim o čemu govorimo.

Dakle, imam ovde ispred sebe dopise iz 2017. godine, i od 8. februara, i od 14. februara, i od 17. marta 2017. godine, i saopštenje za javnost od 16. juna 2017. godine. Znate li šta stoji u tadašnjem Zakonu o elektronskim medijima? U članu 9. stav 1. tačka 7) – nacionalni saveti nacionalnih manjina zajedničkim dogovorom. Dok je ta odredba bila u zakonu, nacionalni saveti su zajedničkim dogovorom radili i imamo dokumentaciju o tome i pokloniću vam je da vidite kako se to radi. Kad ste to izbrisali iz zakona, nacionalni saveti pojedinačno su ostali kao ovlašćeni predlagači. Zbog toga, ako ste imali neku zamerku, trebali ste to da uradite na Odboru za kulturu, a ne da danas u plenumu, na ovaj jako drzak način osporavate nešto. Potrebno je da se izaberu svi članovi REM iz svih devet kategorija i nemojte da blokirate taj proces, jer je to nešto jako, jako ružno, i to govori o karakteru ove vlasti. Vama Ustav ne znači ništa. Zakoni vam ne znače ništa.

Ovo je tipičan primer kako suprotno Ustavu jedna stranka vlast hoće da potčini sebi i to na štetu nacionalnih manjina, Bošnjaka i Albanaca.

Očekivao sam i od vas predsedavajuća da reagujete, jer ste vi predsednica Odbora za kultura, vi ste sprovodili ovaj postupak, vi ste stavili potpis na ovaj izveštaj, a gde ne postoji apsolutno ni jedno slovo o tome da je na bilo koji način prekršen ili izigran zakon. Nemojte da dozvolite da ponovo ova država i građani i neki bitni procesi u društvu budu taoci…

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predložili da se u okviru člana 14. doda novi stav 8, koji bi glasio: "Ministarstvo nadležno za vođenje posebnog biračkog spiska nacionalne manjine pod istim uslovima i na isti način, utvrđen st. 1-7 ovog člana, izložiće poseban birački spisak nacionalne manjine na uvid građanima". Zašto smo to tražili?

Iznad svega, zato jer je Ustavom Republike Srbije, članom 52. propisano da je izborno pravo opšte jednako, pa je shodno tome potrebno sva pravila koja se odnose na izbore, uključujući i pitanje biračkog spiska, jednako primeniti kad je u pitanju posebni birački spisak nacionalne manjine na osnovu kojeg se sprovode izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Pored toga, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jasno govori da je poseban birački spisak sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska i shodno tome mišljenja smo i stava smo da i zbog Ustava, a i zbog potrebe sređivanja posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina je potrebno da se on iznad svega objavi na uvid građanima, jer postoje velike nepravilnosti u njemu.

Koleginica Minela Kalender juče je govorila o tome. Birači nisu razvrstani u biračkom spisku po mestu prebivališta, imena i prezimena birača su često upisani netačno i potrebno je u procesu reforme biračkog spiska obuhvatiti poseban birački spisak nacionalnih manjina, i radi izvršavanja ustavnih obaveza, ali i radi zadovoljenja realnih potreba građana koji ne pripadaju većinskom srpskom narodu.

Juče smo imali prilike i od ministarke da čujemo jedno priznanje da poseban birački spisak nije adekvatno ažuriran, da nije dobar i da ga je potrebno popraviti. U tom postupku neophodno ga je iznad svega objaviti na uvid građanima, zajedno sa jedinstvenim biračkim spiskom i pod istim uslovima i na isti način, kako to predviđa i ovaj predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ono što me zabrinjava jeste u obrazloženju koje smo dobili od predlagača zašto amandman nije prihvaćen, ovde stoji da nije prihvaćen jer "amandman se odbija jer rešenje predviđeno u Predlogu zakona je celishodnije".

Ja sam ponovo čitao zakon iznova i nisam našao ni jedno slovo da se o ovom Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku tretira manjinsko pitanje na bilo koji način, odnosno poseban birački spisak, pa sam posle pogledao do kraja sva obrazloženja i video sam da su ona potpuno ista za svaki amandman.

Mislim da u slučaju ostalih kolega koji su podnosili amandmane, a posebno u našem slučaju koji smo podneli ovaj amandman nije dopustivo da se predlagač prema amandmanima odnosi na ovaj način. To govori da niti ih je pročitao, niti izvršio analizu kakve efekte oni mogu da imaju na zakon i po društvo u celini, a drznuo se da napiše da amandman odbija jer predloženo rešenje u zakonu je celishodnije.

Ovo što smo mi predložili amandmanom, i jednim i drugim, apsolutno ne postoji u zakonu. Mi smo ovim pokušali da popravimo zakon, da mu damo na kvalitetu, da konačno i ova većina pokaže, pruži ruku pripadnici manje brojnih naroda na pitanju biračkog spiska i ovo je šegačenje sa tim.

Ja ne znam ko mu je ovo rekao da uradi. Kako ste mogli ovo da dopustite? Ovo je ismejavanje i Narodne skupštine i svih nas narodnih poslanika koji se trudimo da svojim diskusijama i amandmanima koje predlažemo utičemo na kvalitet zakona.

O tome šta mislimo o zakonu, mi smo juče rekli, ali pored toga pokušali smo, računali smo da ćete imati razumevanja, da ove dve stvari koje smo mi tražili ugradite u zakon.

Pošto je predlagač na jedan drzak način se odnosio prema amandmanu, ja apelujem na sve kolege poslanike i narodne poslanice, bili vlast ili opozicija, da u danu za glasanje podrže ovaj naš amandman.

Hvala.

Ja sam vam jasno rekao – Ustav kaže da je izborno pravo opšte jednako.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 48. stav 2. i 6. jasno govori da je poseban birački spisak sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska.

Kada zakonom uređujete pitanje o jedinstvenom biračkom spisku, ne možete da zanemarite činjenicu da iz tog biračkog spiska proizilazi i neki drugi i ne možete da žmurite pred tim.

Ovo samo govori kakav je vaš odnos prema manjinskom pitanju u Republici Srbiji.

Vi kršite Ustav. Pazite šta kaže Ustav. Ustav kaže: „Izborno pravo je opšte jednako. Izbori su slobodni i neposredni“. Dobro, to dalje neću da čitam, jer je smešno. Odnosno primena Ustava u ovom delu od strane vas je smešna. Isto tako kaže: „ Vladavina prava se ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu“. Vi ovde ne, da se ne povinujete Ustavu i zakonu, vi ga otvoreno kršite i smešnim obrazloženjima pokušavate da obesmislite svaki dobra amandman i sve ono što je dobro što dolazi od nas, ali i ostalih kolega iz opozicije. Hvala.

Kada govorimo o radu Radne grupe, važno je, pošto sam i ja bio njen član, predsednica Skupštine je ili zaboravila, pošto nije učestvovala, možda ne zna ili namerno to hoće da preskoči, Radna grupa je pripremila paket zakona dogovoren sa članovima Radne grupe. Kada je trebalo da se usvoje na Radnoj grupi, predstavnici skupštinske većine nisu došli na sastanak kada je to trebalo da se usvoji, ni na jedan, ni na drugi, ni na treći. Onda ste počeli da zakone pišete van radne grupe i zbog toga smo je napustili. Sve smo usaglasili, na sastancima nisu imali puno primedbi, bar ono što sam imao prilike da čujem, a tu su bile i druge kolege, ali kada je trebalo da se usvoji na Radnoj grupi, da ide ka Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ka Skupštini, oni se nisu pojavili. Jednom smo ih, mislim, čekali tri sata. Hvala.

Ukoliko ne budem stigao da amandman obrazložim u vremenu koje je predviđeno koristiću vreme grupe, samo da vam kažem.

Dakle, mi smo ovim amandmanom na član 4. predložili da se u članu 22. j) nakon stava 1. i nakon tačke 32. dodaju dva nova stava koji glase: „Komisija je ovlašćenja da poslove utvrđene stavom 1. ovog člana vrši i radi revizije, verifikacije, kontrole tačnosti i ažuriranja posebnog biračkog spiska nacionalne manjine. Poslovi iz stava 2. ovog člana koji se odnose na reviziju, verifikaciju, kontrolu tačnosti i ažuriranje posebnog biračkog spiska Komisija može vršiti samostalno ili na obrazložen predlog Nacionalnog saveta nacionalne manjine.“

Dakle, ponovo podsećamo na odredbu, na član 52. Ustava Republike Srbije, ali pored toga podsećamo na član 4. Ustava koji kaže da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven. Dakle, nešto što je propisano jednim zakonom drugim zakonom se ne može ni izbrisati, niti se praviti da ne postoji.

Dakle, član 14. Ustava Republike Srbije kaže: „Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, a država jamči posebnu zaštitu nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta“.

Član 19. kaže: „Jemstvo neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava“.

Član 21. kaže: „Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki“.

Na temelju ovih ustavnih odredbi mi smo zatražili, ali i na osnovu onoga što piše u Zakonu u nacionalnim savetima nacionalnih manjina mi smo tražili da se ovlašćenja Komisije prošire i na poseban birački spisak nacionalne manjine.

Drugo, to nije ništa novo. Mi smo i predsednici Skupštini 12. aprila 2024. godine kada je počeo proces dijaloga o reformi, o unapređenju izbornih uslova istakli isti zahtev. Isto smo to radili i kroz Radnu grupu i očekivao sam da uvažite to i da sami to stavite u Predlog zakona.

Mi smo predlažući zakon, zajedno sa kolegama iz Narodnog pokreta Srbije, ubacili ove odredbe u zakon, odnosno iste te odredbe smo predložili i na zakon koji ste vi predložili putem amandmana, ali predlagač kaže da rešenje u zakonu je celishodnije, mada ga ja nisam našao.

Zašto smo to tražili? Pored ovog ustavnog dela, dakle obaveze na koje ukazujemo ne mi, na koje vas Ustav obavezuje stanje u posebnom biračkom spisku je katastrofalno loše. Vi imate situaciju da bi birači u posebnom biračkom spisku nisu upisani prema mestu svog prebivališta. Glasaju na biračkim mestima koja su do 30 kilometara udaljeni od mesta gde imaju prebivalište. Veliki broj lica nisu im tačno upisana imena i prezimena u biračkom spisku. Dakle, imena i prezimena nisu tačno upisana u biračkom spisku.

Sve su to razlozi zbog kojih je neophodno da se kroz ovaj zakon ovlašćenja komisije prošire i na to da se bavi posebnim biračkim spiskom nacionalne manjine, jer podsećam vas, on je sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska. Ne samo zakon, nego svi do sada doneti važeći pravilnici o vođenju posebnog biračkog spiska jasno preciziraju uslov za upisivanje u poseban birački spisak jeste prethodno sticanje opšteg biračkog prava, odnosno upisivanje u jedinstveni birački spisak.

Zato mislimo da je jako važno da se kroz ovo što nas čeka, videćemo kako će to da ide, postoje određene bojazni, jer smo videli kako se prema ovim pitanjima odnosite kroz radne grupe, ali pokažite makar interesovanje, ne možete da se pravite da ovaj posebni birački spisak ne postoji. Ne možete da se pravite da problemi koji postoje. Dužni ste da ih rešavate na najbolji mogući način u interesu građana.

Iz tih razloga smo predložili ovaj amandman računajući da će kod vas imati političke volje da se on prihvati. Žao mi je što vidimo da to nema i jednostavno odnos prema većini amandmana malo pre sam rekao, koristi se jedna ista rečenica, čak da su rešenja u zakonu celishodnija, čak i za one amandmane koji predlažu dodavanje novih stavova, dakle, nečega što već nema u zakonu.

Mislim da ova obrazloženja zbog čega su amandmani odbijeni, koja su apsolutno ista za sve, najbolje govori i kakav je vaš odnos prema ovom pitanju. Opet, u danu za glasanje postoji prostor da narodni poslanici podrže oba naša amandmana i da proces revizije i kontrole tačnosti biračkog spiska jednako se sprovede kako za opšti, tako i za poseban birački spisak. Hvala vam.

Ako je ovo odgovor politički vaš, na ono što smo amandmanima tražili bez argumentacije, već na osnovu iznošenja kleveta, neistina, onda imamo veliki problem. Dakle, mi smo amandmanima tražili da se kroz ovaj zakon tretira i poseban birački spisak nacionalne manjine i obrazložili smo zbog čega. Međutim, šta imamo kao odgovor većine. Imamo iznošenje insinuacija i uvreda na račun stranke Demokratske akcije Sandžaka i njenog predsednika i mene to ne čudi, jer izvesni Janko Langura u vašem „ćacilendu“, pre možda dva ili tri dana rekao, citiram ga – dočekujete balije i Suljove balije , jer to odnos prema Bošnjacima vaše skupštinske većine i da, Sulejman Ugljanin jeste bio ministar i više je uradio za nedovoljna razvijena područja i za Bošnjake, nego bilo ko drugi. Rezultati govore sami o tome. Na našem sajtu stranke imate i sporazume zašto smo ušli u Vladu, i zašto više nismo deo nje od 2014. godine. Ali znate, vi ne možete neistinama da pokrijete vaše stvarne razloge zašto nešto nećete da uradite i nije odgovor na to, napad na Sulejmana Ugljanina, SDA Sandžaka, to ne sme da bude odgovor zašto nećete da prihvatite amandmane.

I dok smo mi bili u Vladi, neki od najboljih zakona su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini - Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je kasnije Ustavni sud, kad ste vi došli na vlast, apsolutno obesmislio i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i niz sektorskih zakona gde se na pravi i mogući način tretiraju pitanja položaja i ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Koristiću vreme grupe, izvinite.