Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mi ponovo imamo pokušaj da se Bošnjaci u ovoj državi predstave kao neki remetilački faktor. To smo imali prilike da čujemo i sad, a i u nekim od jučerašnjih diskusija narodnih poslanika.

Dakle, SDA Sandžaka nikad nije imala u svojim programskim ciljevima, niti je radila na tome, da Sandžak bude bilo kakav entitet van ustavnog okvira i suvereniteta Republike Srbije. I prestanite više sa plasiranjem tih teza, sa ciljem da valjda mobilišete javno mnjenje na osnovu neistinitih optužbo.

Mi tvrdimo i zalažemo se da Bošnjaci u Bosni i Hercegovini i Bošnjaci u Sandžaku imaju pravo na održavanje odnosa koji su jednaki odnosima koje imaju Srbi u Republici Srbiji i Republici Srpskoj i ništa ne vidimo sporno u tome.

37/2 VS/LjL

Mi smo posvećeni da u ovoj državi izgradimo i vladavinu prava i sve ono što joj nedostaje, a o čemu ste imali prilike da čujete, da se poštuju Ustav i zakoni i da nam se omogući da ostvarujemo pravo u skladu sa Ustavom.

Drugo, ja nikad nisam video ni jedan akt ili bilo šta što dolazi od državnih organa Bosne i Hercegovine koji ide u prilog tome da implicira da se izvrši bilo kakva vrsta secesije Sandžaka iz Republike Srbije.

Ali, vi u ovom izveštaju imate na stranama 77, 78 i 79, u delu koji govori o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, zamerku EU da se Deklaracijom za 2024. godine, koja je usvojena ovde u ovoj Skupštini o Svesrpskom saboru, zamera vam se da time podrivate suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Podsećaju vas u ovom izveštaju da nemate pravo da podržavate obeležavanje 9. januara, koji je u BiH proglašen kao neustavan. Vi se ne osvrćete na to.

Drugo, stalno pominjete pitanje secesije Sandžaka i otvarate tu temu, iako to nije naš politički cilj i mi nikad ništa nismo uradili po tome. Ali, mene brine ta vaša želja da se to desi. Zato budite oprezni sa tim željama, pazite šta želite. Bolje vam je da se posvetite da svi zajedno u ovoj Skupštini i ovoj državi obezbedimo društveni ambijent u kome će svi ljudi moći da žive i rade, bez obzira na to kako se zovu i kojoj religiji pripadaju.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu ne ostavlja nikakvu dilemu o donošenju zaključka da vlast u Srbiji ometa proces učlanjena i Evropsku Uniju. I ako deklarativno opredeljeni za pristupanje EU, vlast u Srbiji suštinski koči proces priključenja.

39/1 GD/IR 17.25 – 17.35

Političkom voljom vlasti Srbije se trenutno nalazi u sivoj zoni evropskih integracija. Stranka demokratske akcije Sandžaka smatra da je članstvo u EU i pristupanje evroatlanskim organizacijama potrebno Republici Srbiji, ali i drugim državama u regionu radi osiguranja trajnog i stabilnog mira, rešavanje svih otvorenih pitanja kako bi se uspostavilo poverenje između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i naroda koji u njima žive sa ciljem da se obezbedi pozitivna politička klima i ambijent, da bi kompletan region mogao da se dugoročno usmeri ka ekonomskom razvoju i saradnji radi unapređenja životnog standarda građana u Srbiji, ali i širem regionu.

Proces priključenja EU podrazumeva i primenu standarda koji politički sistem, Ustav, zakon i institucije treba da se prilagode realnim potrebama stanovništva kako bi očuvanje ljudskog dostojanstva, ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom demokratskom i otvorenom društvu, zasnovano na načelu vladavine prava, postalo temelj na kojem počiva Republika Srbija.

Bez ispunjenja tih ciljeva ne može se unaprediti sveukupni kvalitet života, niti se može osigurati društvena stabilnost koja podrazumeva poštovanje prava nacionalnih manjina, poštovanje ljudskih prava, nezavisno pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija, razvoj obrazovanja, nauke itd.

Pored toga, važno je istaći značaj razvijanja stabilnih odnosa sa državama u regionu. Mi ne sporimo da je u određenim segmentima napravljen pomak i napredak, ali u onom ključnom momentu, koji treba da Srbiju u vrednosnom i političkom smislu definiše kao demokratsku državu, jednaku prema svim svojim građanima, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, imamo nazadovanje, a ne napredak.

Animozitet koji se forsira od strane predstavnika režima i medija pod njihovom kontrolom prema pripadnicima nacionalnih manjina, kasnije se nameće i kao osnov za širenje animozitete i netrpeljivosti prema državama u kojima većinsko stanovništvo čine sunarodnjaci građana Republike Srbije koji pripadaju manje brojnim narodima, a nekad se to radi i u obrnutom smeru.

Institucionalizacija netrpeljivosti i njena legalizacija nisu vrednosti koje vode u EU. Postoji više ključeva koji otvaraju vrata priključenja Srbija i EU. Neki od tih ključeva koji otvaraju vrata EU nalaze se u spoljnoj politici koju vodi Srbija, njenim odnosom prema državama u regionu, a posebno prema BiH, ali i stagnacijom u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

Politika koja ima cilj destabilizaciju regiona, neprihvatanje načela spoljne politike EU, svesno zatvara vrata Srbije, ulasku Srbije u EU. Ta činjenica je prepoznata i naglašen u Izveštaju Evropske komisije.

Vlast u državi koja je kandidat za članstvo u EU ne može biti generator izvoznik nestabilnosti, još manje može biti uzročnik potencijalnog narušavanja mira u regionu.

Odsustvo društvene stabilnosti, nedopuštanje Bošnjacima da ostvare prava garantovana Ustavom, kršenje ljudskih prava, gušenje slobode medija, progon studenata i profesora, kriminal i korupcija, ukratko nepostojanje vladavine prava i pretvaranje institucija u mehanizme represije, ključni su razlozi zbog kojih vlast u Srbiji drži zaključanim i ostala vrata koja Srbiju vode u članstvo u EU. Ponavljam da ne postoji suštinska volja da Srbija postane članica EU.

Šta kaže Izveštaj Evropske komisije o Srbiji? Pročitaću samo neke stavke i izveštaji koji potkrepljuju navedene konstatacije. U samom uvodu na strani 3.izveštaj stoji: da bi se ispunili ciljevi Srbije o pogledu pregovora o pristupanju EU, potrebni su jaka politička volja, pristup kojim se uključuje celokupno društvo, delotvorno planiranje i koordinacija zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim ključnim institucijama.

39/2 GD/IR

Narativ protiv EU je očigledan ne samo u srpskim medijima, već ga koriste i nosioci političkih funkcija, uključujući one na najvišem nivou.

Na strani 4. u glavnim zaključcima u vezi Klastera 1. stoji da Vlada nije pokazala istinsku političku volju da postigne sve prioritete u vezi sa EU i da. shodno tome. ubrza pripreme. Trenutna duboka polarizacija društva, kao i stalna anti-EU retorika suprotstavljeni su ovom cilju. Tako stoji u izveštaju.

Kada je u pitanju reforma javne uprave, na strani 5. izveštaja konstatovano je da nije bilo napretka.

U funkcionisanju pravosuđa takođe nije bilo napretka i tu se navodi, citiram, da Srbija još uvek nije iskazala istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina i nije imenovala glavnog tužioca za ratne zločine.

U vezi sa ovim pitanjem izveštaj detaljnije govori na strani 36, gde se navodi da je Srbija nastavila da izbegava podnošenje optužnica protiv osumnjičenih visokog profila, navodeći da Srbija nije ništa uradila u 1.800 nerazrešenih predistražnih predmeta u vezi ratnih zločina što, kako stoji u izveštaju, predstavlja razlog za zabrinutost EU.

Na strani 37 dalje se izražava zabrinutost zbog nekažnjivosti glorifikovanja genocida, ratnih zločina i ratnih zločinaca. Takođe se navodi kao veliki propust to što Srbija nije izručila BiH Novaka Đukića, Duška Kornjaču i Tomislava Kovača.

Država je postala sigurna kuća za ratne zločince i ona nikako, ako zadrži to svojstvo, ne može biti u društvu civilizovanih demokratskih država.

Kada je u pitanju Duško Kornjača, podsetiću javnost da je, pored počinjenih ratnih zločina u istočnoj Bosni, fizičkim napadima na studente hladnim oružjem, to lice označeno kao jedno od lica koje je tokom 1994. godine učestvovalo u mučenju i iskazivanju iskaza od lica izmontiranog političkog procesa koji je vođen protiv bošnjačkih političkih aktivista u Bijelom Polju u Crnoj Gori, čija je nevinost dokazana na sudu. Oni su u svojim odbranama sudu njega okarakterisali kao jednog od lica koje ih je mučilo, a danas mu ova vlast kao nagradu za sve to pruža utočište.

Takođe je kritikovana politika kažnjavanja Srbije u predmetima ratnih zločina i nerešavanje sudbine nestalih lica. Ova pitanja su od posebnog značaja za Bošnjake iz Sandžaka zbog otmice Bošnjaka u slučajevima Štrpce i Severin.

Ovim je ponovo potvrđeno da je ova vlast protivnik procesa vraćanja poverenja između država i naroda u regionu, izgradnje trajnog i stabilnog mira jer ne postoji politička volja da se proces suočavanja sa prošlošću i tradicionalna pravda sprovedu i da svi odgovori za ratne i druge zločine odgovaraju.

Kada smo kod pravosuđa, ponovo naglašavam da Bošnjacima nije dopušteno ostvarivanja prava na zastupljenost u sudovima i tužilaštvima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.

Identično stanje je i kada su u pitanju policija i drugi organi javne vlasti u sandžačkim opštinama i tu činjenicu pocrtava i ovaj izveštaj Evropske komisije, koji na strani 52 ističe: pripadnici nacionalnih manjina i dalje se suočavaju sa diskriminacijom. Srbija mora uzeti u obzir novo Peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope o nacionalnim manjinama. Dalje se u izveštaju kaže – nacionalne manjine su i dalje manje zastupljene u javnoj upravi i policiji. Izveštaj dalje kaže – govor mržnje prema nacionalnim manjinama u medijima i od strane političara se nastavio itd.

39/3 GD/IR

Demokratičnost jedne države meri se, između ostalog, i njenim odnosom prema manje brojnim narodima, a postojanje ili odsustvo demokratije u jednoj državi jedan je od parametara koji predstavlja meru njene prihvatljivosti za druge države i relevantne međunarodne organizacije.

Podvlačim da Srbija neće postati članica EU dok, između ostalog, i bošnjački narod ne počne da ostvaruje sva svoja prava koja su mu garantovana domaćim i međunarodnim pravom.

Bošnjački narod u svojim rukama drži jedan od ključeva za članstvo Srbije u EU. Zato pitanje položaja i ostvarivanja prava nacionalnih manjina nije eksplicitno samo unutrašnje pitanje, ono je ujedno i pitanje od šireg međunarodnog značaja i jedan od parametara kojim se određuju budući položaj i status Srbije u međunarodnoj zajednici.

Ako ustavna načela i odredbe uporedimo sa realnim stanjem bar kada su Bošnjaci u pitanju, imam obavezu da istaknem da Bošnjaci, kao što sam rekao, nisu zastupljeni u policiji, sudstvu i tužilaštvu, u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva. Pravo na visoko obrazovanje na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji. Obrazovanje na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama konstantno se sabotira. Službena upotreba jezika i pisma praktično ne postoji. RTS nema redakciju za proizvodnju programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Kultura je izložena sistemskom zapostavljanju. Manjinska samouprava se strateški unižava i obesmišljava. Identitet Bošnjaka se konstantno negira, a Bošnjaci se trajno stigmatizuju sa jasnom namerom da se getoiziraju i izoluju.

Srbija još uvek nema akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Dakle, nema stratešku politiku za unapređenje statusa i položaja nacionalnih manjina. Ne postojanje akcionog plana ostavlja utisak da je za ovu vlast manjinsko pitanje pitanje od drugorazrednog značaja.

Akcioni plan je potreban, ali ne da bude nametnut, već da bude donet u inkluzivnom procesu i da njegov sadržaj bude odgovor na potrebe i probleme Bošnjaka, ali i drugih nacionalnih manjina.

40/1 TĐ/MJ 17.35 – 17.45

Ono što nas posebno zabrinjava jeste to što je, pored toga što je Izveštaj Evropske komisije izuzetno oštar i kritičan, Odbor za evropske integracije predložio zaključke kojim želi da zanemari činjenicu da ovaj i ovakav izveštaj u svojoj suštini predstavlja znak upozorenja da Srbija mora menjati svoj pristup i politiku kako na regionalnom, tako i na unutrašnjem planu.

Odbor nije predložio ni jednu konkretnu meru kako i u kom roku je potrebno popraviti sve ono što Izveštaj Evropske komisije detektuje kao slabost i probleme koji ugrožavaju proces evropske integracije.

Predloženim zaključcima se kaže, između ostalog, Narodna skupština snažno podržava Vladu. Čemu da se pruži podrška? Izveštaj kaže da ova Vlada udaljava Srbiju od EU, da se pruži podrška obespravljivanju Bošnjaka, obesmišljavanju Ustava, vladavine prava, etnički motivisanoj mržnji, gušenju demokratije, pokradenim izborima, progonu profesora i studenata, rušenju izbora članova REM-a. U predloženim zaključcima ne osuđuje se ništa što je u Izveštaju Evropske komisije označeno kao pretnja daljem produbljivanju krize u Srbiji, ali i u regionu.

Odbor za evropske integracije nije bilo vredno da se osvrne na činjenicu da nacionalnim manjinama nije dopušteno da ostvare prava garantovana Ustavom ili na činjenicu da je govor mržnje prema nacionalnim manjinama postao dominantan narativ i prihvatljiva norma društvenog ponašanja.

Predloženi fantomski zaključci ne mogu izbrisati realnost, niti se ovim može izbeći ispunjenje obaveze kako na unutrašnjem tako i na regionalnom i međunarodnom planu sa posebno snažnim fokusom za unapređenje položaja i statusa Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina.

Ovaj Izveštaj vidimo kao jedan od poslednjih apela da je ovoj državi potreban dijalog, ali i sveobuhvatne političke i sistemske reforme koje će služiti očuvanju ljudskog dostojanstva, ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava, gde će i bošnjački narod zajedno sa drugim narodima uživati u blagodetima pravde i slobode, a regija Sandžak zajedno sa drugim regijama u Republici Srbiji biti konstituent nove demokratske i tolerantne Republike Srbije. Naša poslanička grupa u danu za glasanje glasaće protiv ovi zaključaka. Hvala.

Reklamiram povredu člana 108. Poslovnika, stav 1. u kojem kaže – o redu na sednici Narode skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Prethodni govornik je u svom izlaganju pokušao da citirajući, odnosno stavljajući u pogrešan kontekst izjavu, da nama pripiše… Dakle, stranka Demokratske akcije Sandžak poštuje i zalaže se za očuvanje ustavnog uređenja i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i činjenica da sedimo u ovoj Skupštini i da učestvujemo na izborima ruši svaku tvrdnju koju ja pokušava da nas predstavi kao neku političku organizaciju koja radi mimo Ustava i zakona.

Kad smo kod Ustava i zakona, mislim da ovde imamo problem što ga većina, odnosno stranka na vlasti krši i obesmišljava. Izjava koja je citirana data u kontekstu toga da su Bošnjaci na prostoru bivše Jugoslavije pripadali jednom nacionalnom korpusu i o tome nema ništa sporno.

Dakle, Bošnjaci živeli u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji ili bilo gde drugde na Balkanu i svetu predstavljaju jedan jedinstven nacionalni korpus i uopšte ne vidim sporno niša oko toga.

Drugo, mi nismo u nikakvoj koaliciji sa kolegama iz Zeleno-levog fronta. Mi zajedno kao opozicija sarađujemo i nemojte da izjave izvlačite iz konteksta i da koristite nas kao pokušaj da diskreditujete ostale kolege iz opozicije. To nije korektno i to nije dobro. To nije dobro za demokratiju i to uopšte nije dobro za stanje u društvu u ovoj državi, a to da li kome smeta što se mi osećamo da pripadamo istom narodu sa našim sunarodnicima u BiH, meni to ništa nije sporno, ali to govori o karakteru ove vlasti.

Molim vas da kad god neko pokuša da nekom amputira antiustavno delovanje, nepoštovanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, da vi kao predsedavajuća reagujete i da se uvek trudite da govornik govori o tački koja je na dnevnom redu. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, izbor sudija Ustavnog suda, ali i sam rad Ustavnog suda prema mišljenju SDA Sandžaka predstavlja jednu od ključnih tačaka u vraćanju poverenja građana u institucije vlasti, što je po nama jedan od vitalnih interesa društva.

Shodno trenutku u kome se nalazimo rad Ustavnog suda i njegov sastav jedno su od rešenja za izlazak iz krize u kojoj se Srbije nalazi i prvi korak u vraćanju otuđenih institucija pod kontrolu građana.

16/2 JD/MT

Dakle, SDA Sandžaka je stava da su rad i sastav Ustavnog suda bitni sa stabilizaciju političkih prilika u Srbiji, društvenu i institucionalnu stabilnost, vladavinu prava i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sa tim povezanu ravnopravnost u položaju i statusu građana bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku i svaku drugu pripadnost.

Većina predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda jasan su pokazatelj da proces izbora sudija Ustavnog suda ide u smeru cementiranja trenutnog stanja u kome su režimske stranke suprotne Ustavu vlast podredile svojim interesima i potrebama.

Plašim se da će građani ove države umesto čuvara ustavnosti, zakonitosti i pravnog poretka Republike Srbije dobiti sudije Ustavnog suda koje će da štite rušenje pravnog poretka, obesmišljavanje vladavine prava, urušavanje institucija i države u svakom segmentu njenog prisustva u životima ljudi.

Prema našem mišljenju konstatovana činjenica će se negativno odraziti i na bošnjački narod, njegov status i položaj koji je ionako dovoljno težak i nepovoljan.

Pravno nasilje većine suprotne Ustavu imali smo da vidimo prilikom izbora REM-a kad je skupštinska većina uskratila pravo kandidatima za članove REM-a iz bošnjačke i albanske nacionalnosti da pod jednakim uslovima učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije, kako to Ustav kaže. To je samo jedan u nizu primera kako izgledaju demokratija i vladavina prava u Srbiji gde je Ustavni sud umesto da bude čuvar pravde i prava pretvoren u čuvara nepravde, neprava i pravnog nasilja.

Vladavina prava bi trebalo da stoji nasuprot pravnom nasilju u savremenom društvu, a ključna institucija koja to treba da osigura je Ustavni sud, što do sad u Srbiji nije bio slučaj.

Ustavni sud će očigledno nastaviti da bude jedna od ključnih prepreka vladavini prava i uspostavljanju otvorenog, pravednog i demokratskog društva i države jednake prema svim svojim građanima.

Funkcija sudije Ustavnog suda podrazumeva pravnu kompetentnost, moralnu karakternost i imunost na političke pritiske, a upravo ta politička nezavisnost sudija je kod velikog broja predloženih kandidata izuzetno upitna. Postoji realna bojazan da se izborom većine od predloženih kandidata briše granica između političke stranke i stranaka koje vrše vlast, sa jedne strane, i države, sa druge strane.

Prema našem mišljenju Republici Srbiji treba racionalan i uravnotežen pravni sistem, veći korpus individualnih i kolektivnih prava i sloboda, regionalno organizovana i decentralizova država, sadržajnija prosvetna, naučna, medijska, sindikalna autonomija, značajno sadržinski veća samouprava nacionalnih manjina, potpuno drugi izborni sistem, a iznad svega neupitna vladavina prava i pravednih zakona gde se vlast nikad više ne može odmetnuti iznad Ustava i zakona.

Bez efikasnog i politički neutralnog Ustavnog suda ne možemo govoriti o pravednoj demokratskoj Srbiji.

Šta je to Ustavni sud i koja je njegova društvena i politička uloga? Ustav Srbije u članu 166. Ustavni sud definiše kao samostalan i nezavistan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava. Ustavni sud je garant ljudskih i manjinskih prava koja su utvrđena Ustavom i Zakonom. Ustavni sud ne može biti pretvoren u ideološko politički servis ili produženu ruku bilo koje političke stranke ili pojedinca. Gotovo svi predloženi kandidati nisu politički neutralni i njihovim izborom nastaviće se dalje urušavanje Ustavnog suda, ali i Srbije kao države.

16/3 JD/MT

Dakle, ne možemo govoriti ustavnost i zakonitost u Republici Srbiji ukoliko se ljudska i manjinska prava utvrđena Ustavom ne ostvaruju. Ustavni sud od danas ni jednom svojom radnjom, verom ili odlukom nije otklonio prepreke da Bošnjaci mogu ostvariti prava koja im garantuju domaće i međunarodno pravo.

Ako za primer uzmemo realni položaj i ostvarivanje prava bošnjačkog naroda u Sandžaku, a posebno pod ovim režimom može se zaključiti da Ustav ne važi jednako za sve građane i da Ustavni sud ćuti na činjenicu da aktuelni režim na svakom koraku ne dopušta Bošnjaku, ne dopušta Bošnjacima da ostvare svoja prava i da ih permanentno drži u poziciji građana drugog reda.

Ako uzmemo u obzir da se shodno Ustavu Srbije vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, Ustavnim i svima ljudskim i manjinskim prava podelom vlasti nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i Zakonu možemo videti da u Srbiji nema vladavine prava, da je Ustav suspendovan, a da je društvo prepušteno na milost i nemilost aktuelnom režimu.

Šta radi Ustavni sud? Ustavni sud ćuti. Ustavni sud ćuti i ne pokreće postupke na osnovu zahteva SDA Sandžaka, ali i drugih stranaka u vezi činjenice da su izbori iz decembra 2023. godine, pokradeni, da rezultati izbora ne održavaju političko raspoloženje građana i da je vlast u Srbiji uspostavljena i da se održava silom.

Podsetiću vas da je Ustavni sud, shodno Ustavu ali i članu 105. Zakona o Ustavnom sudu ima obavezu da obaveštava Narodnu skupštinu o stanju i problemima ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti u Republici Srbiji, daje mišljenja i ukazuje na potrebu donošenja izmene zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.

Po tome, Ustavni sud je obavezan da prati primenu zakona, jer kao što sam već rekao, njegova osnovna funkcija, zaštita ustavnosti i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Ustavni sud do sada nikada nije postupio po toj obavezi, već mirno gleda i šta više, podržava vlast u nastojanju da dalje obespravljuje bošnjački narod, ali i sve druge građane koji hoće slobodno, demokratsko i afirmativno društvo.

Ustavni sud ništa nije uradio da zaštiti Ustavno zajemčene autonomiju Državnog Univerziteta u Novom Pazaru, prava studenata i da osigura primenu ustavnih i zakonskih obaveza u radu te visokoškolske institucije gde je i Vlada kao osnivač tog univerziteta saučesnik u progonu profesora i studenata.

Iako Ustav i Zakoni to nalažu DUNP nema katedru na Bosanskom jeziku, sve državne institucije, a posebno Vlada i Ustavni sud ćute i na taj način podržavaju rušenje pravnog poretka.

17/1 GD/LjL 12.45 – 12.55

Pitamo se zašto Vlada ne uvodi prinudnu upravu na tom univerzitetu, zašto se dopušta otpuštanje profesora, izbacivanje studenata i zašto državni univerzitet u Novom Pazaru ne održava socijalno okruženje u kom deluje?

Poslanička grupa Pokret slobodnih građana - SDA Sandžaka I PDD podržava profesore i studente koji se bore da se taj univerzitet vrati osnovnim ciljevima zbog kojih je osnovan i da se kao zajednica studenata i profesora vrati onima kojima pripada. Svi otpušteni profesori i izbačeni studenti moraju se vratiti na univerzitet, neodložno se treba uspostaviti katedra na bosanskom jeziku i neophodno je isključiti svaku mogućnost odmazde prema studentima koji se bore za slobodno i tolerantno društvo i slobodan državni univerzitet u Novom Pazaru.

Prvi korak u relaksaciji tih odnosa i uvođenja rada državnog univerziteta u Novom Pazaru u ustavne i zakonske okvire jeste smena aktuelnog rukovodstva i uvođenje privremenih mera na tom univerzitetu. Hvala.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 1. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Vi ste trebali da kad je koleginica, koja je govorila pre mene, komentarisala izbor članova REM-a, da je upozorite da je obavezna da, kada se obraća u Narodnoj skupštini, govori istinu, proverene i tačne informacije.

Šta je to sa čim koleginica manipuliše? To su dve stvari. Prvo, mi smo imali proceduru koju je sproveo Odbor za kulturu i Odbor za kulturu je, u skladu sa zakonom, propisanom procedurom odabrao kandidate koji su poslati Skupštini da se izjasni. To što politička volja je bila iznad zakona, odnosno interes, to je druga stvar i o tome će, nadam se, neki naredni izvešaj Evropske komisije ili drugih relevantnih institucija tretirati to pitanje.

Druga stvar sa kojom koleginica manipuliše jeste pravni položaj Koordinacije nacionalnih saveta. Dakle, 2018. godine vršene su izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ja sam bio član te Radne grupe i jedan od mojih zahteva bio je da Koordinacija dobije pravni status i da bude pomenuta u zakonu.

Članovi stranke kojoj pripada koleginica Kovač to nikada nisu hteli da podrže i zbog toga mi danas Koordinaciju nemamo u zakonu upisanu. Ona više služi da nacionalni saveti se međusobno usaglašavaju.

36/2 GD/MJ

Treća stvar, promenjen je zakon, pa je postupak predlaganja od strane nacionalnih saveta potpuno drugačiji u odnosu na pravila koja su važila ranije, ali očigledno je da u ovoj Skupštini nije bitno šta piše u Ustavu, nije bitno šta piše u zakonu, bitno je šta je politički interes većine i vi ne prezate da prekršite Ustav i zakone da bi sebi obezbedili dominaciju u REM-u kako se ne bi stanje u medijima promenilo.

Šta je bitno da se promeni? Kroz vaše režimske medije Bošnjaci se stalno stigmatizuju kao neprijatelji ove države i to će da se nastavi kako uz najveći paradoks da jedna druga nacionalna manjina hoće da podrži režim u tome, odnosno ne sva nego njeni poslanici ovde u Skupštini Srbije. Zbog toga ste trebali, zbog opšte društvene koristi, zbog onoga što Ustav nalaže kako državni organi treba da rade, da koleginicu upozorite, da je vratite na dnevni red i da u svom obraćanju iznosi samo činjenice i istinite podatke.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina garantovana je Ustavom Republike Srbije Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i okvirnom Konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina, koje su ratifikovane od strane Srbije i sastavni su deo njenog pravnog sistema.

Članom 11. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine o ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.

Jedinica lokalne samouprave uvodi jezik i pismo nacionalne manjine u službenu upotrebu najkasnije u roku od 90 dana od utvrđivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova. Identična obaveza propisana je i članom 11. stav 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Ustav Republike Srbije u članu 190. stav 3. i Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 20. stav 1. tačka 10. propisuju obavezu opštinama da se između ostalog staraju i o ostvarivanju zaštite i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine Bošnjaci u opštini Priboj čine 17,20% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, ispunjeni su svi uslovi da se u opštini Priboj, bosanski jezik uvede u službenu upotrebu. Međutim, lokalna vlast u Priboju to odbija da uradi. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u državi za koju predstavnici vlasti kažu – da je ozbiljna pravna i demokratska država.

Imajući u vidu da Vlada Srbije do danas ništa nije preduzela po ovom pitanju te da saučestvuje ili podstrekava lokalnu vlast u Priboju da Bošnjacima uskrati Ustavom i zakonom garantovana prava. tražim od predsednika Vlade, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da shodno svojim nadležnostima koja su utvrđena Ustavom, Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima, ali i drugim zakonima neodložno osiguraju da se maternji jezik Bošnjaka uvede u službenu upotrebu u opštini Priboj.

Takođe, pitam predsednika Vlade kada će Vlada kao osnivač Državnog univerziteta u Novom Pazaru da uvede privremene mere na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru kako bi se zaustavilo njegovo dalje propadanje i urušavanje?

Na kraju predsedavajuća, imao bih obavezu vas nešto da zamolim. Naime, juče ste kada je bila rasprava o amandmanima na Zakon o vojsci, pre nego što ste dali reč kolegi iz naše poslaničke grupe, gospodinu Vladimiru Pajiću, citiram vas, rekli: „Amandman su podneli poslanici iz poslaničke grupe PSG i ostali“.

Dakle, molim vas, kada sledeći put navodite ime naše poslaničke grupe da koristite naše puno ime, jer mislim da je neprihvatljivo da vi kao predsedavajuća dve manjinske stranke koje su sastavni deo te poslaničke grupe, svrstavate u kategoriju ostalih. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, mi smo tražili da se briše član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Koncepcija zakona inače je pogrešna, bar sa stanovišta prava Bošnjaka na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Predlagač nije uzeo u obzir probleme koji postoje u pogledu odobravanja udžbenika za izvođenje nastave na bosanskom jeziku.

U članu 2. stav 2. Predloga zakona u materijalnom ili formalnom smislu više je primeren nekoj strategiji nacionalne sigurnosti, nego zakonu o udžbenicima i ne podržavamo intenciju da se ovaj zakon prožima sekuritizacijom i da se proces obrazovanja pretvara u jedan od bezbednosnih rizika ili izazova i da služi bilo kojoj vrsti indoktrinacije koja dugoročno može da proizvede niz negativnih pojava u društvu.

Predloženi zakon takođe u dobroj meri odstupa od opštih principa obrazovanja i vaspitanja iz člana 7. stav 1. tačka 1, 3. i 9. kao i ciljeva obrazovanja i vaspitanja iz člana 8. stav 1. tačka 12, 13, 14, 15. i 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Pored toga, ono što zameramo jeste što obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, bar sa stanovišta Ustava i zakona, bi trebalo da bude jednako i da ima isti status sa obrazovanjem na većinskom srpskom jeziku, a vi ga ovim zakonom dodatno gurate na margine i dovodite u suštinsku neravnopravnost. Hvala.

Hvala.

Mi smo tražili da se član 3. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o udžbenicima briše. Ono što je generalno za nas neprihvatljivo i što smatramo da je suprotstavljeno ustavnim načelima i obavezama jeste i to što ovim zakonom udžbenici od posebnog značaja za nacionalne manjine nemaju jednak status sa ovim ostalim udžbenicima koje zakon naziva udžbenicima od nacionalnog značaja.

Terminološko igranje rečima i odrednicama u zakonu ostavlja određene dileme. Da li se pojam udžbenici od nacionalnog značaja odnosi na državni ili etnički značaj i interes? Ili se između tih stvari stavlja znak jednakosti?

Šta god da je u pitanju, unapred da naglasim da nemamo ništa protiv, međutim, postoje neka pitanja na koja je trebalo zakonom dati odgovor. Dakle, zašto u udžbenicima na jezicima nacionalnih manjina nije utvrđen isti status? Ako je u pitanju etnički značaj, onda vas podsećam da u Srbiji žive i pripadnici drugih nacionalnosti i da Vlada nema pravo da kreira sistemsku nejednakost, a takođe smo stava da institucionalizacija nacionalne dominacije nije dugoročno dobra, već je potrebno okrenuti se afirmaciji nacionalne različitosti koje Republika Srbija poseduje i koja može da bude njena dobra šansa za sveopšti razvoj.

Takođe smo stava da obrazovanju nije potrebno davati bilo kakve ideološke karakteristike i elemente koji ne mogu doprineti pozitivnim efektima u društvu, već dugoročno mogu proizvesti posledice po društvo.

Pitam se zašto udžbenik informatike nije stavljen u kategoriju udžbenika od izuzetnog značaja, kad znamo da je digitalna pismenost uslov da naša deca jednog dana budu osposobljena da rade inovativne i kvalitetne poslove?

Zašto novac koji je uložen u nacionalnu čitanku nije uložen u dodatnu digitalizaciju škola u Srbiji ili za proširivanje kategorija koje dobijaju besplatne udžbenike?

Iskoristio bih ovo vreme da odgovorim ministru na nešto što je malo pre rekao. Dakle, nije tačna tvrdnja da SDA Sandžaka u bilo kom procesu koji se odnosi na pisanje i usvajanje ovog zakona istom pružila podršku. Možda jesu vaši koalicioni partneri koji dolaze iz Sandžaka ali očigledno nisu svesni posledica koje ovaj zakon može da proizvede i sve ono što sa sobom nosi a nije dobro, posebno za obrazovanje na maternjem bosanskom jeziku.

Ministre, izneli ste jednu neistinu i pokušavate manipulacijama da neistinu predstavite kao istinu. A o tome koliko udžbenika u nastavi na bosanskom jeziku je u upotrebi, o tome ću govoriti u sledećem amandmanu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, mi smo predložili da se ovim amandmanom, da se u članu 5. stavi 3. briše.

Dakle, kada govorimo o izdavanju udžbenika na jezicima nacionalnih manjina mogućnost njihovog neodobravanja kada su Bošnjaci u pitanju, nažalost prerasla je u pravilo.

U Izveštaju o realizaciji Memoranduma o saradnji između Bošnjačkog i nacionalnog veća, Ministarstvo prosvete i Zavoda za udžbenike iz 2016. godine imamo podatak da je 16 udžbenika neodobreno i ne koristi se u nastavništu, u velikoj meri otežava ostvarivanju Ustavom garantovanog prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Toliko o tome, o brizi za manjinsko obrazovanje.

Takođe, 12 programa nastave i učenja za predmete bosanski jezik i književnosti dodataka za predmete bosanski jezik i književnost i dodataka za predmete od posebnog značaja za Bošnjake takođe nije odobreno.

Dakle, pored neodobrenih udžbenika, postoji i neodobreni programi nastave i učenje za određene predmete. Brojni programi za osnovne i srednje škole nisu dobili saglasnost institucija, a ne odobreni su sadržaji koji se odnose na istoriju Bošnjaka, upotrebu termina Sandžak, pesničke i muzičke tekstove vezane za bošnjački i sandžački identitet, kao i pojedini istorijski i kulturni materijali.

Iako je ponegde odobrena struktura programa, konkretni sadržaji nisu prihvaćeni, što je posebno izraženo u razredima drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i u srednjim školama.

Dakle, pored toga ovim Predlogom zakona o udžbenicima potpuno se ruši kreativna industrija obrazovnog izdavaštva koja je u poslednjih 20 godina doprinela da se u obrazovanju uvedu kvalitetni i inovativni obrazovni materijali, kako za učenike, tako i za nastavnike.

Ovim Predlogom zakona, prema našim saznanjima, krše se i određeni sporazumi koji su potpisani sa EU, koje je, istina, Vlada svojim amandmanima pokušala da popravi. Međutim, taj proces nije doveden do kraja i generalno mi ovaj zakon nećemo podržati, jer ni u kom svom segmentu on ne može da proizvede pozitivne društvene efekte, već će služiti nekim stvarima koje će, nadam se neka nova demokratska vlast potpuno ispraviti i u ovom procesu u oblasti obrazovanja vratiti smisao. Hvala.

Pored vremena za amandman, koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.

Budžet kao politički instrument u rukama vlasti najbolji je prikaz njenog karaktera.

Budžet ima ulogu da harmonizuje društvo i da u domenu u kome je to moguće doprinese stabilizaciji ekonomskih, socijalnih i političkih prilika.

Budžet ne bi smeo da bude hir vlasti ili odraz njenog nastojanja da ostvari svoje interese i ciljeve koji su suprotni Ustavu i zakonima. Podsetiću vas da je, pored ostalog, budžet ujedno i jedan od ključnih mehanizama putem kojeg država implementira svoje ustavne i zakonske obaveze.

Iz tih razloga, mi kao narodni poslanici SDA Sandžaka podneli smo amandmane na predloženi budžet, s namerom da u prvom redu ukažemo na realno stanje i potrebe građana regije iz koje dolazimo ali i naroda kojem pripadamo.

Položaj Bošnjaka u Srbiji nije dobar, a u Sandžaku se teško živi. Ova vlast je odgovorna za to. Takođe, ovaj budžet ni u kom smislu to ne prepoznaje, niti nudi rešenja kako stanje da se unapredi.

Amandmanom koji sam podneo, u delu budžeta koji se odnosi na kabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština, predložili smo uvećanje sredstava za 300 miliona dinara, kako bi se ta sredstva usmerila na program Vlade Republike Srbije za povratak prognanih, izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj od 1991. do 1999. godine. Podsetiću vas da je taj program Vlada Srbije usvojila 4. novembra 2011. godine, na predlog tadašnjeg ministra dr Sulejmana Ugljanina.

U razdelu 15, koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova, u okviru programske aktivnosti "Upravljanje radom granične policije", predložio sam da se planirani iznos uveća za 50 miliona dinara a da se ta sredstva opredele za izgradnju odgovarajućih objekata na graničnom prelazu Vrbnica na teritoriji opštine Sjenica, koji povezuje Srbiju i Crnu Goru, ali i da se tom graničnom prelazu utvrdi status stalnog graničnog prelaza za međunarodni saobraćaj putnika i roba sa svim inspekcijskim službama, što može da ima veliki značaj za razvoj privrede i turizma u regionu.

Amandmanom je zatraženo da se u okviru razdela 23, Ministarstvo pravde i upravljanje izvršenja krivičnih sankcija povećaju planirana sredstva kako bi se izgradio i opremio novi zatvor u Novom Pazaru, kapaciteta za 400 lica. To je prvenstveno važno za porodice osuđenika iz regije Sandžak koji svoje kazne služe u zatvorima širom Srbije, a koji bi izgradnjom novog zatvora dobili priliku da zatvorske kazne služe u svom kraju.

Postojeći zatvor u Novom Pazaru ima kapacitet za smeštaj 80 lica lišenih slobode a u ranijem periodu bilo je više najava državnih zvaničnika da će ovaj projekat da se realizuje. Međutim, do danas ništa nije urađeno po tom pitanju. Izgradnja novog zatvora u Novom Pazaru je društveno opravdana i sigurnosno potrebna.

Takođe je predloženo da se na budžetskoj poziciji u okviru Ministarstva zaštite životne sredine predloženi iznos za uređenje sistema upravljanja otpadom uveća za 350 miliona, kako bi se adekvatno rešilo pitanje prikupljanja, odlaganja, tretmana i prerade otpada na području grada Novog Pazara, opštine Tutin ali i drugih sandžačkih opština, sa ciljem da otpad više ne bude problem i opasnost po ljude i životnu sredinu, već naš razvojni potencijal.

U okviru budžetske pozicije koja se odnosi na Ministarstvo zaštite životne sredine, na programskoj aktivnosti sanacije i zatvaranje nesanitarnih deponija, predloženo je da se planirana sredstva povećaju za 400 miliona dinara, kako bi se zatvorila nesanitarna deponija Golo brdo u Novom Pazaru, koja u stanju kakvom jeste ugrožava i dovodi u opasnost živote i zdravlje ljudi na širem području Novog Pazara i Tutina. Predloženo povećanje sredstava takođe bi se usmerilo i na zatvaranje drugih nesanitarnih deponija u ostalim sandžačkim opštinama.

U okviru budžetskih pozicija koje se odnose na Ministarstvo prosvete, u delu koji se odnosi na osnovno obrazovanje, predložili smo povećanje sredstava u iznosu od 100 miliona dinara za izgradnju nove osnovne škole u Novom Pazaru za potrebe stanovnika naseljenih mesta Potok i Bukreš.

U okviru istog ministarstva u oblasti srednjeg obrazovanja zatraženo je povećanje u iznosu od 150 miliona dinara za izgradnju i osnivanje srednje škole unutrašnjih poslova u Novom Pazaru.

Takođe, u oblasti visokog obrazovanja zatražili smo opredeljivanje znatno više sredstava, ukupno 650 miliona, kako bi se deo u iznosu od 150 miliona usmerio na osnivanje katedre za bosanski jezik i književnost i studijskih programa na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru, dok bi se drugi deo sredstava iz ove aproprijacije u iznosu od 500 miliona dinara namenio osnivanju odeljenja ovog univerziteta u Priboju, sa studijskim programima iz mašinstva i elektrotehnike.

Stava smo da su u samom Priboju, čitavoj regiji a posebno Bošnjacima mnogo potrebniji fakulteti nego vojni objekti, kao što je kasarna koju planirate da izgradite, posebno zbog činjenice da do danas niko nije procesuiran zbog napada vojske bivše SFRJ na pribojsko selo Kukurovići 18. februara 1993. godine. Iz tih razloga smo tražili da se izgradnja i opremanje kasarne zameni osnivanjem fakulteta za mašinstvo i elektrotehniku.

U oblasti energetike, u razdelu 28, Ministarstvo rudarstva i energetike, zatražili smo da se planirana sredstva uvećaju za dve milijarde, od kojih bi se 50% uložilo u izgradnju nove elektroenergetske mreže i odgovarajućih razvodnih postrojenja, odnosno trafo stanica, radi stabilizacije napajanja električnom energijom opština Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, dok bi se ostalih 50% sredstava namenilo za izgradnju elektroenergetske mreže i odgovarajućih razvodnih postrojenja, radi stabilizacije napajanja električnom energijom teritorije grada Novog Pazara. Samo radi primera da vam kažem da ponovo danas u Novom Pazaru nema struje.

Elektroenergetska mreža u svim sandžačkim opštinama, naročito u Novom Pazaru i Tutinu, više od deset godina je pod konstantnim opterećenjem i ne može da zadovolji potrebe građana u napajanju električnom energijom. Taj problem je sve više izražen i postoji realna pretnja da sistem za napajanje električnom energijom usled konstantnog neodržavanja i opterećenja bude van funkcije i trajno ugrozi osnovne životne funkcije ne samo u Novom Pazaru, već i u ostalim sandžačkim opštinama.

U razdelu 33, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predložili smo povećanje planiranih sredstava koja bi se namenila izgradnji dostojnih spomen-obeležja žrtvama iz redova pripadnika nacionalnih manjina nad kojima su izvršeni zločini u periodu od 1990. do 2001. godine na teritoriji Republike Srbije, te finansiranje programa i projekata kojima se promoviše vladavina prava, tranziciona pravda i suočavanje sa prošlošću i kultura sećanja na žrtve i stradanja pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji u periodu od 1990. do 2001. godine.

Takođe, ovim amandmanom tražimo povećanje sredstava predviđenih za finansiranje rada nacionalnih veća nacionalnih manjina. Kada govorimo o položaju i odnosu budžeta prema nacionalnim manjinama, dužan sam da pomenem i da budžet koordinacionog tela za Preševo, Medveđu i Bujanovac nije povećan od 2015. godine.

Sa predloženim iznosima u ovom budžetu nije moguće obezbediti ozbiljan razvoj ovog kraja, nema novih projekata, nema javnih investicija i nema stvarne i ravnopravne integracije albanske zajednice u Republici Srbiji. Takođe, koristim priliku da podsetim da, iako je na popisu stanovništva, koje je održano od 1. do 31. oktobra 2022. godine, broj Bošnjaka u opštini Priboj sada iznosi 17,20%, iako zakoni i Ustav Republike Srbije obavezuju državne organe i lokalnu samoupravu da obezbede službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma u ovoj opštini, to do danas nije ostvareno.

U razdelu 55 - Komesarijat za izbeglice i imigracije, u okviru odgovarajuće programske aktivnosti zatražili smo obećanje iznosa sredstava koja su planirana za 500.000.000 dinara sa ciljem da se namene i usmere ka porodicama Bošnjaka, otetim u otmicama u Sjeverinu i Štrpcu, preživeli žrtvama i porodicama žrtava koje nisu preživeli napad Vojske bivše SFRJ na bošnjačkom selu Kukurovići u opštini Priboj, ali i drugim žrtvama i nasilja i represije koja je u tom periodu vršena u Sandžaku nad Bošnjacima.

Naši amandmani imaju za cilj da u okviru Ustava i zakona pomognu vraćanju poverenja Bošnjaka u državne organe, ali i da predstavimo samo neke od ključnih problema. Ponudimo rešenja i da predloženom budžetu u nekoj meri u kojoj je to moguće vratimo svrhu i smisao i da makar deo potreba i problema regije i građana koje predstavljamo izgradimo budžet, rukovodeći se principom stranke kojoj pripadamo, da sve ono što radimo, radimo za opšte dobro, a ni na čiju štetu. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka neće glasati za usvajanje Zakona o budžetu za 2026. godinu, kao ni za druge zakone koji su na dnevnom redu. Predloženi budžet u ključnim oblastima u velikoj meri odstupa od Ustava i važećih zakona i ono što budžet nudi nije odgovor na realne potrebe i probleme građana regije Sandžak i bošnjačkog naroda.

Predloženi budžet za 2026. godinu ponovo potvrđuje kontinuitet strateškog opredeljenja aktuelne vlasti na politici marginalizacije Sandžaka i bošnjačkog naroda i potvrdu za ovu tvrdnju nalazimo upravo u onome što nosi ovaj predlog budžeta. Predloženi budžet vidimo kao jedan od ključnih instrumenata putem kojeg ova vlast, ako uzmemo u obzir širi politički kontekst i sveukupni odnos vlasti prema bošnjačkom narodu i Sandžaku, ima za cilj da bošnjački narod i regiju Sandžak politički, ekonomski i društveno izoluje, a putem medija, pod njihovom kontrolom, diskredituje i na kraju politički i društveno eliminiše kao faktor i aktivne sudionike javnog i političkog života u Republici Srbiji.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu suprotan je Ustavu, Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, Zakonu o regionalnom razvoju i Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Prema Ustavu, država je dužna da uređuje i obezbeđuje politiku i mere ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i da garantuje posebnu zaštitu prava nacionalnih manjina. U predloženom budžetu stavke koje su predložene apsolutno ne održavaju ovu ustavnu obavezu.

Zakon o budžetskom sistemu propisuje da se budžet donosi u skladu sa principima efikasnosti, ekonomičnosti, delotvornosti, pravičnosti i transparentnosti. Pravičnost se prevashodno odnosi na to da se ne smeju odražavati postojeće razvojne razlike i da se kroz adekvatna budžetska izdvajanja razvojne razlike moraju smanjivati. Međutim, predloženi budžet takođe ne ispunjava ni ovu vrstu obaveze.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave formalno ide u prilog navedenoj konstataciji, jer nalaže da se prilikom raspodele transfere lokalnim samoupravama pođe od broja stanovnika, stepena razvijenosti i fiskalnog kapaciteta. Samim tim što je opština nerazvijenija, sa manjim sopstvenim prihodima, to bi transferi centralne vlasti trebalo da budu veće, ne samo nominalno, već i u odnosu na broj stanovnika.

Podsetiću vas da je nakon poslednjeg popisa stanovništva broj stanovnika u regiji Sandžak, posebno u gradu Novom Pazaru i u opštini Tutin povećan, a da su transferna sredstva i dalje ista kao što su bila i 2012. godine. Dakle, ni u ovom segmentu predloženi budžet ne ispunjava svoje ustavne i zakonske obaveze.

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da je država dužna da sprovodi mere ka razvoju nedovoljno razvijenih područja u kojima tradicionalno žive nacionalne manjine. Regija Sandžak je jedna od tih regija, odnosno sandžačke opštine pripadaju grupi nerazvijenih i devastiranih opština. Budžet u tom smislu ne prepoznaje, odnosno ne predviđa nikakve razvojne ili druge projekte koji bi unapredili život u Sandžaku.

Kada govorim o tome, podsetiću vas da, prema poslednjem popisu stanovništva, u Sandžaku živi 233.000 stanovnika, što je ukupno 3,5% od ukupnog broja stanovnika u Republici Srbiji. Međutim, sredstva koja su usmerena ka regiji Sandžak apsolutno ne odražavaju to, već vidimo da vlast apsolutno nije zainteresovana da bilo šta popravi kada je u pitanju regija Sandžak, i kada je u pitanju infrastruktura, ali i kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina, odnosno bošnjačkog naroda i Državni univerzitet u Novom Pazaru.

Podsetiću vas, a o tome smo govorili i ranije u ovoj Skupštini, da u Sandžaku postoji veliki problem kada je u pitanju napajanje električnom energijom. Ovaj budžet ne nudi projekte kako i na koji način izvršiti stabilizaciju elektroenergetskog sistema u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši. Mi smo pokušali amandmanima koje smo predložili, i nadamo se da će naići na razumevanje, predložili smo način i dovoljan broj sredstava kako bi neka od tih pitanja trebalo rešiti.

Takođe, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji katedra za bosanski jezik, a prisustvujemo urušavanju tog univerziteta u svakom smislu, i kadrovskom i obrazovnom i svakom drugom. Podsetiću vas da je to ustavna obaveza da se pripadnicima manje brojnih naroda omogući i obrazovanje kadrova za izvođenje nastave na svom maternjem jeziku.

Iako ste ovim budžetom povećali sredstva za Državni univerzitet u Novom Pazaru, u odnosu na budžet za 2025. godinu, ponovo nije predviđeno osnivanje katedre za bosanski jezik. Takođe nije rešeno i pitanje deponije, odnosno pitanje odlaganja otpada, koje posebno pogađa grad Novi Pazar i Tutin.

Ovim budžetom je predviđeno da se pravi kasarna u opštini Priboj, u neposrednoj blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. Nama to nije potrebno. Nama je potreban elektrotehnički i mašinski fakultet u Priboju i to smo amandmanom predložili. Nijedna stavka u ovom budžetu ne ide u susret potrebama, odnosno rešavanju problema kada je u pitanju regija Sandžak i bošnjački narod.

Dakle, nemate rešenje za stabilizaciju elektroenergetskog sistema, nemate rešenje za unapređenje stanja infrastrukture, nemate rešenje za državni univerzitet, odnosno niste hteli da ih date, a nudite nam nešto što nama nije potrebno.

Sredstva za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina su ista u odnosu na prošlu godinu, a ta sredstva nisu dovoljna da nacionalni saveti, odnosno nacionalna veća u punom kapacitetu vrše svoja ovlašćenja koja im zakon daje. Zašto u budžetu nema fonda za razvoj nedovoljno razvijenih područja? Malopre sam citirao zakone koji obavezuju državu, odnosno vlast da budžet koncipira i na taj način, kako bi se stepen razvijenosti različitih regiona u Republici Srbiji ujednačio i kako bi pripadnici manje brojnih naroda, uključujući i Bošnjake, dostigao stepen, kako to kaže Ustav, da svi živimo u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu. Ovaj budžet i ono što ova Vlada nudi Bošnjacima ne ide ni ka otvorenom, ni pravednom, ni demokratskom društvu.

Predlogom ovog budžeta za nerazvijene opštine, odnosno za ravnomerni regionalni razvoj planirano je 451.725.000 dinara, a u okviru te budžetske stavke samo je predviđeno 372.953.000 dinara. To nije dovoljno. Dok je za nešto što se naziva pomirenje, društvena stabilnost, odvojeno 485.000.000 dinara, iako meni nije poznato da je Vlada Republike Srbije nekim strateškim dokumentom definisala šta je to za nju pomirenje i kako misli da osigura društvenu stabilnost. Vama očigledno Ustav i zakoni ne znače ništa. Vi očigledno nemate sluha da čujete probleme Sandžaka, da čujete probleme Bošnjaka i da, ne samo kroz budžet, nego i kroz druge zakone koje usvajate, pokažete dobru volju prema Bošnjacima i prema regiji Sandžak.

(Predsednik: Hvala vam. Isteklo je vreme. Možete da završite rečenicu.)

Upravo iz tih razloga mi nećemo glasati za ovaj budžet, a pozivamo vas da prihvatite amandmane koje smo predložili na ovaj budžet. Hvala.

Reklamiram povredu člana 6. stav 3, koji kaže: "Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora."

Mi ovde svedočimo na dnevnom nivou kada Skupština radi da kada god mi, manjinski poslanici iz SDA Sandžaka iznesemo neki stav po svom pitanju, kolege iz većine, pošto ih ne poznajem dovoljno, ne znam ko kojoj stranci pripada, imaju potrebu da dobacuju i pokušavaju da omalovaže ono što mi imamo da kažemo.

To niti je u parlamentarnom duhu, ali govori o odnosu onih koji čine većinu prema manjinama i manjinskom pitanju u Republici Srbiji, a vi kao predsedavajuća sve to vidite i nećete da sankcionišete. To nam je poruka i vi kako mislite da primenjujete ovaj Poslovnik, uglavnom na našu štetu.

Ne želim da se Skupština izjasni o ovome. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, dakle, Stranka demokratske akcije Sandžaka, kao i generalno naš poslanički klub će učestvovati u glasanju za izbor članova Saveta REM-a.

Stabilizacija prilika u društvu pod čijim je uređivanjem stanja u medijima i želimo da verujemo da je izbor članova Saveta REM-a početna tačka u stabilizaciji prilika i političke situacije u zemlji. Shodno ulozi REM koju ima, a koju joj daje zakon može se nazvati i organizacijom sa statusom opšteg javnog dobra. Svako opšte javno dobro mora biti iznad pojedinačnih partijskih ili drugih interesa koji su suprotstavljeni načelu vladavine prava, a složićete se svi da vladavina prava nije švedski sto.

Žao mi je što smo imali priliku da tokom ove rasprave čujemo da pojedini poslanici su formirali jedan zajednički antiustavni blok sa ciljem da obesmisle i suspenduju pravni poredak na štetu pripadnika nacionalnih manjina i da se uvede presedan na štetu pripadnika nacionalnih manjina.

Mi ne znamo da li je ovo je unapred pripremljen scenario ili su u pitanju pojedinačni ispadi, pojedinih delova skupštinske većine, motivisani pravno i političkim neutemeljenim razlozima sa ciljem da se stave iznad Ustava i zakona. Očigledno ne razmišljajući o dimenziji i razmerama štetnosti koje takvo delovanje može da proizvede.

Iskoristio bih ponovo priliku da sve kolege i koleginice narodne poslanike pozovem da u danu za glasanje glasaju, odnosno da odaberu po jednog kandidata iz svih devet kategorija koji je Odbor za kulturu utvrdio u skladu sa procedurom koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani.

Stranka demokratske akcije Sandžaka će pružiti svoj doprinos i učestvovati u izboru članova Saveta REM-a. Regulatorno telo za elektronske medije pripada grupi specijalizovanih institucija i organizacija za izuzetno važnom i specifičnom društvenom ulogom.

Ako se sa jedne strane uzme u obzir da Ustav Republike Srbije kao ključne društvene ideale prepoznaje očuvanje ljudskog dostojanstva, ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovano na načelu vladavine prava, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta, postojanje slobodnih medija koje istinito, potpuno i blagovremeno izveštavaju o pitanjima od javnog značaja, podsticanje duha tolerancije i međukulturnog dijaloga i kroz oblasti informisanja radi unapređenja uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na teritoriji Republike Srbije bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet, pritom zabranjujući izazivanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Iako se sa druge strane sagleda zakonom propisana uloga i značaj REM-a može se zaključiti da je ostvarenje navedenih ustavnih ideala uslovljeno između ostalog i načinom koji REM vrši svoje poslove.

U trenutku aktuelne društvene krize REM može bar sa stanovišta svojih zakonskih ovlašćenja biti jedan od ključnih mehanizama za ponovo uspostavljanje društvene stabilnosti, rešavanje društvene krize, a potpunim usklađivanjem rada elektronskih medija sa Ustavom i medijskim zakonima.

Regulatorno telo za elektronske medije možemo slobodno nazvati i mehanizmom za uvođenje reda u elektronskim medijima, što je u trenutnoj situaciji u Republici Srbiji jedan od osnovnih preduslova za uvođenje reda i stabilizacije političke situacije.

Regulatorno telo za elektronske medije, njegov efikasan rad zasnovan je na ispunjavanju obaveza propisanih zakonom, prema mišljenju stranke Demokratske akcije Sandžaka, od izuzetne je važnosti za položaj i ostvarivanja prava bošnjačkog naroda u Republici Srbiji i Sandžaku.

Regulatorno telo za elektronkse medije vidimo kao jednu od republičkih institucija i organizacija koje su dužne da se staraju o ostvarivanju prava nacionalnih manjina, garantovanih Ustavom i zakonom, a u ovom konkretnom slučaju prava na informisanje na maternjem jeziku. U sagledavanju sveukupnog položaja Bošnjaka u Republici Srbiji, jedan je od ključnih parametara i odnos medija prema Bošnjacima. Dakle, uvođenje reda u medijima ostvarivanje prava nacionalnih manjina i informisanje na maternjem jeziku i odnos medija prema bošnjačkom narodu i regiji Sandžak, jesu tri ključne tačke obaveze ili izazovi koje novi sastav REM po našem mišljenju treba imati u fokusu svog interesovanja. Iz tih razloga veoma je važno izabrati kompletan sastav ovog regulatornog tela, odnosno po jednog predstavnika iz svake od devet kategorija ovlašćenih predlagača. Posebno je važno da se izabere jedan od dva kandidata iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na čemu zasnivamo taj stav i takvo viđenje. Koleginice i kolege narodni poslanici, podsetiću vas da je bošnjacima i drugim manjinskim narodima koji žive van teritorije AP Vojvodine, uskraćeno Ustavom i zakonom garantovano pravo na informisanje na svom maternjem jeziku, jer javni medijski servis RTS nije formirao posebnu redakciju za informisanje na manjinskim jezicima. Niti proizvodi odgovarajuće programske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina.

Ustav Republike Srbije, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o javnom informisanju i medijima izričiti su , mada bez obzira na to, to pravo do danas nije ostvareno. Prethodni sazivi REM nisu se bavili ovim pitanjima i za njih primena Ustava i Zakona, očigledno ih nije zanimala, iako bi REM shodno odredbama člana 5. stava 1. tačka 5. i člana 7. stav 1. tačka 17. Zakona o elektronskim medijima morao bi biti garant ostvarivanja ovog prava.

Iz izveštaja o radu REM za 2022, 2023. i 2024. godinu, jasno se vidi da informisanje na jezicima nacionalnih manjina skoro i da ne postoji van teritorije AP Vojvodine, kao i da REM do sada ništa nije uradio konkretno po tom pitanju.

Očekujemo da će novi sastav REM prekinuti sa dosadašnjom praksom i da institucije i kadrovi koji rukovode radom institucija da ih Ustav i zakon ne obavezuju kada je potrebno omogućiti bošnjacima i drugim manjinama da ostvare svoja prava koja ima po Ustavu i Zakonu pripadaju.

Iz tog razloga izuzetno je važno da se ne sabotira izbor kompletnog sastava REM-a, već da se za članove Saveta regulatornog tela za elektronske medije izabere neko od kandidata predloženih od strane Nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Kada govorimo o odnosu medija prema Bošnjacima, dužan sam da podelim našu zabrinutost zbog činjenice da ni jedan saziv REM-a, do sada nije sankcionisao medije pod kontrolom vladajućeg režima zbog konstantnog propagiranja i islamofobije, mržnje i ne trpeljivosti prema Bošnjacima, ali i drugim manje brojnim narodima u Republici Srbiji.

„Kurir“, „Pink“, „Informer“ i njima slični, svojim medijskim sadržajima koje plasiraju u javnost na dnevnom nivou, Bošnjake Sandžaka predstavljaju kao neprijatelje srpskog naroda i države Srbije pokušavajući da oblikuju društvo na tezi da je u Republici Srbiji suživot nemoguć i da mržnja po osnovu nacionalne i verske različitosti je prihvatljiva norma društvenog ponašanja.

Prema istraživanju Instituta za medije i različitost na zapadnom Balkanu, u periodu od januara 2024. do jula 2025. godine, etnička i kulturna mržnja treći je po učestalosti oblika govora mržnje.

Ono što nas zabrinjava, jeste to što je najveći broj slučajeva govora mržnje od strane medija i državnih zvaničnika upućen upravo prema Bošnjacima. Mediji ne smeju biti instrument u rukama vlasti i sa ciljem da se plasiranjem laži i neistina o Bošnjacima i Sandžaku Bošnjaci diskredituju i izoluju radi lakše političke ili neke druge društvene marginalizacije i eliminacije.

Apsolutna ista situacija je i kada su u pitanju politički neistomišljenici režima. Očekujemo da novi sastav REM-a doslednom primenom ovlašćenja koja mu daje Zakon o elektronskim medijima stane na put govoru mržnje, progonu i stigmatizaciji bilo koga po bilo kom osnovu.

Pri samom kraju, želim naglasiti da SDS očekuje da REM u narednom mandatu bude isključivo u funkciji i ulozi koji mu zakon propisuje, ni manje ni više od toga. U tom pogledu daćemo svoj doprinos da članovi saveta REM-a budu izabrani kako bi ovo telo moglo da radi posao zbog kojeg postoji i zbog kojeg je osnovan.

Imali smo prilike da čujemo proteklih dana od nekih predstavnika skupštinske većine, kako traži od svojih koalicionih partnera da blokira izbor članova saveta REM-a, odnosno da ne glasaju za izbor članova REM-a kojeg su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Predlažem koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da ne prihvate taj poziv jer ne postoji ni jedan valjan razlog koji bi išao u prilog tom neutemeljenom zahtevu.

Smatramo da je interes Republike Srbije da u ovom trenutku dobije REM u punom kapacitetu, sa svih 10 članova i da je to veći interes od interesa pojedinih političkih stranaka ili pojedinaca iz tih stranaka.

Takođe, želim da naglasim da bi pravni poredak Republike Srbije ali i njen međunarodni položaj dodatno bio ugrožen, pored svih izazova sa kojima se suočava i sa kojim će se suočavati ukoliko se skupštinska većina odluči da uskrati pravo pripadnicima nacionalnih manjina da, kako to Ustav kaže, mogu pod istim uslovima, kao ostali građani da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i stupaju na javne funkcije.

Ne želim da verujem da će skupštinska većina pored svega ostalog odlučiti i da otvoreno i sistematski legalizuje diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti.

Hvala.

Reklamiram povredu člana 108. stav 1. koji propisuje da se o redu na sednici stara predsednik, odnosno predsedavajući.

U svom izlaganju ni jednom rečju nisam dao povod za bilo kakvu repliku, jer nikoga nisam pomenuo, niti ime i prezime, niti političku stranku, čak nismo čuli da je povreda Poslovnika bila u pitanju, koji je član Poslovnika povređen.

Apsolutno sa vaše strane je bilo nedopustivo da na ovaj način favorizujete poslanicu, odnosno narodnog poslanika koji pripada skupštinskoj većini dok smo imali prilike da vidimo da u sličnim ili istim situacijama apsolutno suprotno postupate kada su kolege, pa nekad i ja lično iz opozicije u pitanju.

O ovome o čemu je koleginica govorila mi smo to raspravili. Činjenica da je Odbor za kulturu sproveo postupak…

(Predsedavajuća: Šta sada vi radite? Samo produžite. U redu je. Dozvoljavam, samo podsećam da isto radite kao i koleginica. Neću vas prekidati. Izvolite.)

Dakle, mi smo o ovome razgovarali i na Odboru za kulturu i ovde u Narodnoj skupštini. Zakon je jasan. Odbor za kulturu je postupak sproveo po zakonu, da ne ulazimo u termine kad je trebalo, šta je trebalo itd.

Imamo proces jedan doveden do kraja. Jako je opasno pozivati poslanike da ne glasaju za jednu od kategorija ovlašćenih predlagača. To se zove nasilje većine. To ne dopušta ni Poslovnik, ni Ustav, ni bilo koji zakon.

Ponovo apelujem na sve narodne poslanike, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, da im na prvom mestu bude Ustav, zakon i interesi Republike Srbije, da se ne povode pojedinačnim partijskim ili ličnim interesima bilo koga ovde u ovoj Skupštini. Hvala.