Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade.

Dakle, mi smo amandmanom na član 9. predložili potpunu drugu raspodelu sredstava od prihoda koji propisuje ovaj zakon u odnosu na ono kako je to predlagač uradio.

Dakle, prema našem predlogu, mi smatramo da 50% ukupnog prihoda treba da pripadne jedinicama lokalne samouprave 40% u budžetu Republike Srbije i 10% Agenciji.

Predložena raspodela odgovora stvarnom teretu posla i jedinice lokalne samouprave su tzv. prva linija sprovođenja ovog zakona, odnosno one izrađuju i održavaju digitalne zoning planove, ustupaju i proveravaju podatke, vode komunikacije sa strankama, sprovode javna izlaganja, sarađuju sa inspekcijama i komunalnim službama, operativno, omogućavaju evidentiranje i upis na terenu, troškove ljudskih resursa GIS, IT infrastrukture i lokalnih procedura padaju upravo na teret jedinica lokalne samouprave. Pa, je veći prihodni udeo nužan radi finansijske održivosti, bržeg postupanja i kvaliteta usluge građanima. Ovakvo rešenje usklađuje principe decentralizacije i subsidijarnosti sa javnim interesom. Država zadržava značajan deo prihoda i sistemsku ulogu, Agencija sredstva za tehničku podršku dok se jedinice lokalne samouprave stimulišu da efikasno, pravovremeno i pravno sigurno sprovedu postupke koji su propisani ovim zakonom. Hvala.

Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 11. stav 1. briše iz razloga, jer kako je to definisano Predlogom zakona, agenciji se faktički poverava meritorno utvrđivanje postojanja i obima stvarnih prava, što je po prirodi sudska nadležnost.

Dakle, sudovi odlučuju o građanskim pravima i obavezama, kako je to definisano načelom podele vlasti u članu 4. Ustava i pravu na pravično suđenje u članu 32. Ustava i Zakona o parničnom postupku.

Administrativni organ može obavljati evidencione radnje i proveru formalnih uslova, ali ne sme presecati sporove o vlasništvu, službenostima, koliziji prava ili prioritetu upisa. To vodi u koliziju nadležnosti, rizik prejudiciranja i suprotstavljenih odluka između agencije, sudova, te narušava pravu sigurnost.

Iz tih razloga smo predložili da se stav 1. u članu 11. briše, a da eventualne sporne situacije da se upućuju na sudsku zaštitu uz zadržavanje evidencione uloge agencije.

Takođe, ovim amandmanom smo predložili i da se stav 4. u članu 11. promeni, jer ovim rešenjem, koje smo mi ponudili u našem amandmanu, sprečava se da predmeti godinama stoje u pravnom vakumu zbog nerešenog prethodnog pitanja. Čuva se pouzdanost registra i pravna sigurnost učesnika u prometu. Ako u roku od pet godina nema pravosnažnosti ishoda, postupak se obustavlja. Istovremeno, kako smo to predložili, jednokratno produženje do 12 meseci štiti stranku u slučajevima objektivnih kašnjenja pred sudom ili organom.

Mera koju smo predložili ovim amandmanom je proporcionalna, procesno ekonomična i u funkciji je zaštite trećih lica javnog interesa.

Ovim amandmanom predložili smo da se član 12. stav 11. izmeni i da glasi: „Na potvrdu Agencije može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva u roku od 15 dana od dana prijema potvrde Agencije, u skladu sa zakonom“.

Takođe, predložili smo da se nakon stava 11. doda novi stav 12, koji glasi: „Na rešenje ministarstva doneto po žalbi može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja“.

Amandmanom koji smo predložili, odnosno rešenjima koja smo dali omogućava se građanima delotvoran pravni lek protiv rešenja Agencije, u skladu sa ustavnim pravom na žalbu i sudsku zaštitu.

Ovim amandmanom mi u Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima vraćamo jedinstvo pravnog poretka i naš amandman ovaj zakon usklađuje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o opštem upravnom postupku, jer garantuje pravo na žalbu u upravnom postupku, čime se jača pravna sigurnost i poverenje građana, a otklanja očigledne nedostatke koje ovaj zakon u ovom segmentu ima. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se kompletan član 13. briše jer fiksni rokovi koji su dati u stavu 1. člana 13. odnosno rok od pet godina za okončanje složenih imovinsko-pravnih odnosa, restitucije, ostavinski i parnični postupci, eksproprijacije, ispravke u katastru, višestruka veštačenja i pravni lekovi u praksi su nerealni zbog opterećenosti sudova i zavisnosti od više organa.

Prekluzivni presek vodi obustavi bez krivice stranaka i de fakto uskraćuje delotvornu sudsku zaštitu, čime se podriva pravna sigurnost i javna vera u registar. Celishodnije je da se postupci upisa nastavljaju po pravosnažnom okončanju prethodnih pitanja uz garancije transparentnosti nego da se materijalna prava strankama gase protekom roka koji stranke ne mogu da kontrolišu niti na njih mogu da utiču. Hvala.

Mi smo predložili da se stavi 1. član, 14. član briše, jer po našem mišljenju potpuno je neprihvatljivo da kako to ova odredba u zakonu definiše da se stavljaju predmeti pokrenuti po ovom zakonu u apsolutni prioritet, odnosno na sve ranije nezavršene zahteve za upis u katastar bez saglasnosti lica koja su ranije podnela te zahteve.

Ovakvo rešenje povređuje prava ranijih podnosilaca zahteva, jer njihovi predmeti su godinama čekali na rešavanja sada bi bili potisnuti novim predmetima što ih dovodi u potpuno neravnopravan položaj. Ovo je suprotno načelima pravičnosti i jednakosti, prava na redosledno rešavanje predmeta i uvažavanje prvenstva po redosledu podnošenja zahteva ne sme biti zanemareno.

Pored toga, ovakvo davanje prioriteta novim zahtevima može stvoriti pravnu nesigurnost i izazvati sporove, jer bi raniji podnosioci mogli tražiti sudsku zaštitu. Zbog navedenih razloga ova odredba je neodrživa i mi smo predložili da se ona briše iz zakona. Hvala.

Naša poslanička grupa je stava da član 16. treba da se briše, jer brisanjem ovog člana sprečava se stvaranje novih katastarskih parcela po osnovu ovog zakona koji nisu usklađeni sa postojećim planskim dokumentima. Na ovaj način štite se autoritet i ažurnost postojećih katastarskih evidencija, čuva se kontinuitet prostornog planiranja i poštuju dosadašnji napori uloženi u uređenje zemljišta.

Uklanjanjem člana 16. izbegava se potencijalno narušavanje principa planske discipline i obezbeđuje pravna sigurnost. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 17. umesto tačke stavi zarez i da se dodaju reči - niti na postupke koji se vode pred Agencijom za restituciju Republike Srbije.

Ovom dopunom naša poslanička grupa jasno stavlja do znanja da odredbe tog člana, odnosno odredbe člana 17. nemaju uticaja na postupke koji se vode pred Agencijom za restituciju. Ovo isključenje koje smo predložili je neophodno kako bi se izbegla pravna kolizija sa propisima o vraćanju oduzete imovine. Postupci restitucije imaju svoju posebnu regulativu i ne mogu biti narušeni primenom ovog ili nekog drugog zakona.

Na ovaj način, odnosno usvajanjem amandmana koji smo predložili, obezbeđuje se doslednost pravnog poretka i zaštita prava nekadašnjih vlasnika u postupcima restitucije. Hvala.

Hvala.

Amandmanom koji smo predložili na stav 1. člana 20, naš predlog je tako koncipiran da rok za podnošenje prijave počinje da teče istekom ne roka od 45 dana kako je to dato u Predlogu zakona, već rokom od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona i trajao bi, prema našem predlogu, 120 dana a ne 60 dana, kako je to navedeno u Predlogu zakona.

Generalno, svi rokovi dati u ovom zakonu nisu dobri, uglavnom su prekratki i mi smo amandmanima pokušali da to popravimo. Žao mi je što nema volje da se to prihvati.

Inače, kad je u pitanju samo stupanje na snagu ovog zakona, i tu smo predložili neke druge rokove, ali o tome ćemo posebno, kad taj amandman dođe na red da se o njemu raspravlja. Hvala.

Ukoliko u svom izlaganju prekoračim vreme predviđeno za amandmane, oduzmite nam od vremena grupe, jer usled nekog nesporazuma ili nečeg, nisam obrazložio amandman na član 21. koji smo podneli.

Dakle, amandmanom na član 28. mi smo predložili da Zakon stupi na snagu 8 dana od dana objavljivanja u Sl. Glasniku Republike Srbije, a da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu. Navedenim predlogom menja se odredba da Zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u Sl. Glasniku, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, odnosno članom 196. stav 4. kojim je navedeno da zakoni i drugi opšti akti, stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a da mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoji naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.

Naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu propisa koji omogućavaju ranije stupanje na snagu od uobičajenog roka, uključuju sprečavanje štete, hitnu potrebu za zaštitom života ili zdravlja, elementarne nepogode i usklađivanje sa međunarodnim propisima i obavezama.

Ovi razlozi moraju biti striktno definisani u samom propisu i predstavljaju izuzetak od pravila o naknadnom stupanju na snagu, i kao takvi nisu utvrđeni u samom aktu i samo obrazloženje koje je dato u razlozima za donošenje Zakona po hitnom postupku, odstupaju od onoga što Ustav propisuje. Odložena primena zakona, odnosno odstupanje na snagu posle isteka roka od 3 meseca se predlaže, jer se tako daje mogućnost građanima i drugim pravnim subjektima da se upoznaju sa njegovim sadržajem i pripreme za njegovu primenu, čime se izbegavaju prigovori, nepoznavanje zakona.

Ovaj period je od suštinskog značaja, jer novi propisi ne obavezuju građane da odmah po objavljivanju, već kako mi to tražimo, po isteku roka od tri meseca, posebno imajući u vidu značaj složenost propisa, odnosno njegov karakter, leks specijalisa, u odnosu na druge zakona.

Kada je u pitanju član 21. mi smo predložili njegovo brisanje, jer onako kako je predložen, odredbe stava člana 21. nalažu izmenu ili preispitivanje planskih dokumenata pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom, Zakona o planiranju i izgradnji, posebno u delu koji se tiče poštovanja i hijerarhije planskih dokumenata.

Primena ove odredbe dovela bi do konflikta sa važećim prostornim i urbanističkim planovima, što nije pravno dozvoljeno. Kako smo mi tražili brisanje ovog stava, a nadam se da će poslanici većine to prihvatiti, obezbedila bi se usklađenost sa postojećim zakonodavnim okvirom u oblasti planiranja i izgradnje, čime se sprečava narušavanje pravnog poretka i obezbeđuje pravna sigurnost u upravljanju prostorom. Takođe, ono što je po nama sporno, jeste i što se u st.2, 3. i 4. člana 21. predlaže formiranje nekog ad hok tela Saveta za urbanizam i arhitekturu RS, i prema onome što vidimo u Zakonu, to ad hok telo bi obavljalo slične ili iste poslove koji su u nadležnosti postojećih republičkih, pokrajinskih, lokalnih komisija za planove, a ovim spornim odredbama propisuje se odlučivanje tih komisija, mimo procedure propisane zakonom o planiranju i izgradnji i pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata, prostornog i urbanističkog planiranja.

Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja jasno je propisano da su komisije za planove isključivo nadležne da daju mišljenje na predloge odluka o izradi planskih akata, da obavljaju stručne poslove kontrole izlaganja planskih akata na javni uvid i slično.

Ovim članom Predloga zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, uvodi se ovo telo čije postojanje nije predviđeno nijednim zakonom ili podzakonskim aktom, a čijim postojanjem se narušava zakonom utvrđen način rada Komisija za planove i postupak izmene i usvajanja urbanističkih planskih akata.

Pored toga, predlagač zakona nije uredio, odnosno nije propisao precizan delokrug poslova i nadležnosti ovog Saveta za urbanizam i arhitekturu, način i postupak njegovog izbora, te druga pitanja koja su od značaja.

Imajući u vidu da je predlagač zakona propustio da u tekstu zakona razradi bitna pitanja koja se odnose na nama nepoznat Savet za urbanizam i arhitekturu, osim u onom delu kojim se narušava uspostavljeni sistem u oblasti urbanizma i prostornog planiranja i uvodi se ovo pravno i stručno nedefinisano telo, stava smo da je potrebno da se kompletan član 21. ovog Predloga zakona briše.

Hvala.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 1. stav 6. briše, odnosno ukidanje obaveze izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra za projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju predstavlja ozbiljno ugrožavanje kulturnog nasleđa i suprotno je važećem zakonskom sistemu zaštite.

O tome smo posebno govorili kada je u pitanju rasprava o ovom zakonu u načelu.

Ova studija je ključni instrument kojim se obezbeđuje stručna procena adekvatne zaštite kulturnih dobara pre planiranja i gradnje.

Predloženo rešenje stavlja investitorski interes iznad zaštite kulturnog nasleđa i otvara prostor za nepovratna oštećenja dobara od izuzetnog značaja.

Hvala vam.

Tvrdim da je način koji se srpski ministar Zukorlić obratio juče u ovom domu, rušenje dostojanstva Narodne skupštine. Bahatost, ton obraćanja, dizanje prsta, verovatno kao znak neke pretnje i sve ostalo što smo mogli da vidimo, ne može biti prihvatljiv način komunikacije u Narodnoj skupštini.

Ministar Zukorlić je izjavio da me je juče čekao celi dan. Moram kazati da kada neko dan provodi čekajući, to više govori o njegovoj besposlenosti nego o nečijoj hrabrosti.

Kada je u pitanju rezolucija o genocidu u Srebrenici, podsećam da je stranka kojoj pripada Zukorlić, od 2016. godine parlamentarna stranka. Dakle, skoro deset godina, a za svo to vreme nikada nisu u Narodnoj skupštini uputili na usvajanje rezoluciju ili neki drugi dokument kojim se traži priznavanje genocida u Srebrenici. Dakle, Usame Zukorlić je poslednja osoba koja po ovom osnovu može bilo kome šta prigovoriti. Stranka SDA Sandžak od 2015. godine svake godine Narodnoj skupštini podnosi predlog rezolucije za priznavanje genocida u Srebrenici i mi smo time jasno iskazali svoj stav o tom pitanju.

Kada je u pitanju predsednik SDA Sandžak, pomenuću samo neke od rezultata koje je ostvario delujući kroz Vladu Republike Srbije ili u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Godine 2006. Vlada Republike Srbije na inicijativu doktora Ugljanina osnovala je državni univerzitet u Novom Pazaru, Bošnjacima su priznati nacionalni grb, zastava, himna i nacionalni praznici, nastava na bosanskom jeziku uvedena je u državni obrazovni sistem i donet je niz zakona od značaja za nacionalne manjine. Vlada Srbije 2011. godine na njegovu inicijativu usvojila je program za povratak prognanih Bošnjaka iz Priboja, deo programa je realizovan dok je bio ministar, a nakon izlaska iz Vlade 2014. godine taj program je stopiran i tako dalje.

Doktor Ugljanin je više puta bio u Srebrenici, ali od toga nije pravio politički marketing niti je taj odlazak koristio za pranje političke biografije. Stranka SDA Sandžaka je u Tutinu na vlasti od 1996. godine i u toj opštini do danas nije izgubila poverenje naroda. Ta činjenica najbolje govori do jučerašnje….

Završavam.

Zukorlićeve insinuacije nisu proizvod istine, već frustracija jer narod u Tutinu jasno razlikuje čuvare Bošnjaka od demagoga i privatnih režimskih Bošnjaka.

Moram konstatovati da nisam…

Završavam.

Moram konstatovati da nisam dobio odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja. Nije mi jasna ljutnja i nervoza ministra, jer mu je ovo najbolji način da dokaže… (Isključen mikrofon.)

Član 107. stav 2. Nije dopušteno, kako ovde piše, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom, odnosno učesnika u raspravi.

Ministar nije odgovorio ni na jedno pitanje koje mu je postavljeno. Pričao je o svemu, osim o pitanju koje mu je postavljeno, a poslaničko pitanje koje mu je postavljeno je najbolja prilika da dokaže šta je radio, kako je radio, ako je išta radio. Neka nam dostavi službena dokumenta, predloge, projekte, inicijative koje je uputio, ako ih je uputio.

Što se tiče Srebrenice, ona nije tema za kafane, skupštinske bifee i restorane, bar ne za nas. Za to smo predlog vaših stranačkih kolega odbili.

Što se tiče ponude, da vas podsetim u kabinetu. Mogu da vam obećam da ću doći samo onda kada vas sve skupa sa koalicionim partnerima budemo iseljavali iz njih. Hvala.

Hvala. Ja sam vam rekao još malopre, vi ste poslednji na svetu koji u vezi Srebrenice imate pravo bilo kome šta da kažete.

Drugo, nije predmet mog poslaničkog pitanja Sulejman Ugljanin, dr Sulejman Ugljanin predsednik je SDA Sandžaka, nego vi. Vi ste ministar, vi ste od Bošnjaka tražili glasove, uzeli i bezuslovno ih predali režimu. Recite ljudima šta ste sa vaše pozicije uradili konkretno da se neki od gorućih problema reše. Nemojte da vršite zamenu teza, da spinujete. Dajte konkretan odgovor, na to vas obavezuje ovaj Poslovnik. Ovo nisu pravila koja sam ja izmislio, a trebalo bi da jednako važe i za poslanike pozicije i za poslanike opozicije.

Jako sam vodio računa kako sam vam se obratio, a svi su juče imali priliku da vide ton i način vašeg obraćanja i ophođenja prema meni. Ne vidim razlog, ako ste nešto uradili, dostavite nam dokumenta i ja ću prvi da izađem i da kažem – evo ga, ministar je uradio. A i vi i ja znamo da niste uradili ništa. Mi nikad ovde nismo hteli, poštujući neke naše tradicionalne vrednosti, da otvorimo temu kom ste vi iz vašeg ministarstva, iz vašeg budžeta delili novac na konkursima. Mediji su pisali, mi nismo hteli, zato što želimo i vama da sačuvamo dostojanstvo, bez obzira što niti podržavam vašu politiku, niti politiku ove Vlade.

Pominjete izdaju. A kud ćete veću izdaju, nego učešće u ovoj Vladi? Pa vaš ministar pravde, vaš kolega je pre neki dan dao izjavu da ova država treba da stane iza Ratka Mladića, Radovana Karadžića i svih presuđenih ratnih zločina. Jel to pravda i pomirenje za koje se zalažete?

Ova Skupština je usvojila Deklaraciju o svesrpskom jedinstvu. Reč niste izgovorili. A time se atakuje na suverenitet i integritet Bosne i Hercegovine. Mi smo ovde kao poslanici predlagali amandmane… (Isključen mikrofon.)