Mi smo ovim amandmanom iznad svega vršili usaglašavanje sa amandmanom koji smo podneli na član 1, odnosno da se osnuju osnovni sudovi u Tutinu i Perševu, a ovim amandmanom smo, pod pretpostavkom da će biti prihvaćen, predložili da se područje nadležnosti, konkretno Višeg suda u Novom Pazaru proširi na Osnovni sud u Tutinu i Sjenici.

Međutim, predlagač je odbio ovaj amandman pod obrazloženjem – amandman se ne prihvata, jer je rešenje u Predlogu zakona celishodnije. Međutim, taj isti predlagač u razlozima za donošenje zakona kaže – osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću temeljeno je na kriterijumima teritorijalne udaljenosti, pristupa sudu, broju stanovnika, obimu predmeta i tako dalje. Zašto ova ista pravila nisu primenjena i kada je u pitanju opština Tutin i Perševo?

6/2 GD/IR

Podsetiću vas da opština Tutin na poslednjem popisu stanovništva ima 33.053 stanovnika, za 2.000 više nego u odnosu na popis iz 2011. godine. Takođe, i opština Preševo ima veći broj stanovnika.

Šta na samom početku obrazloženja kaže predlagač? Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javno-tužilačke mreže sa realnim, demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima. Iz tih razloga smo tražili da se osnuju osnovini sudovi u Tutinu i Preševu i osnovna javna tužilaštva zajedno sa osnovnim i javnim tužilaštvom u Sjenici, jer mreža osnovnih i javnih tužilaštava prati mrežu osnovnih sudova.

Šta kaže dalje predlagač u istom ovom obrazloženju? Sledeći principe racionalnosti, dostupnosti i efikasnosti pravosudnog sistema, kao i usklađivanje javno-tužilačke mreže sa sudskom, određuje se sadašnjeg osnovnog i javnog tužilaštva umesto u Vladičinom Hanu da bude u Surdulici, gde već postoji osnovni sud. I u Sjenici ima osnovni sud, ali nema osnovno javno tužilaštvo.

Zašto za opštine gde žive Bošnjaci važe druga pravila u odnosu na ostale opštine u Republici Srbiji? Mi nemamo ništa protiv da u svim opštinama postoje sudovi i javna tužilaštva, ali tražimo da se isti ovaj princip primeni i na sandžačke opštine. Zašto primenjujete različite standarde?

Podsetiću vas da su i kolega predlagač i ministar pravde u ovoj Skupštini položili zakletvu, gde piše da će da štite ljudska i manjinska prava. Da li je ovo mehanizam i metod zaštite manjinskih prava od aktuelne većine, da ne dopustite da Bošnjaci dobiju odgovarajuće sudove, a evo i kriterijumi. Kao da ste ih naveli u obrazloženju zakona u razlozima za donošenje.

Čak je i Vlada, a o tome ćemo nešto kasnije, rekla da ovaj zakon prihvata i traži od Skupštine da ga prihvati u celini sa obrazloženjima datim u razlozima za donošenje, ali kada to treba primeniti na sandžačke opštine vi to nećete. Zašto? Zato što u tim opštinama su Bošnjaci većinsko stanovništvo i mislim da je ovo nedopustivo.

Hvala.

Član 107. stav 2.

Dakle, trebali ste predsedavajuća kada je predlagač zakona malopre iznosio argumente, odnosno nisu argumenti, nego to je nešto što je samo njemu poznato, trebali ste da ga opomenete, jer je koristio neprimerene izraze, komentarišući nešto što smo mi amandmanom tražili.

Dakle, u svom izlaganju, ja sam pročitao samo ono što piše u obrazloženju zakona, nisam rekao da u Kosjeriću postoji Osnovni sud, već sudska jedinica, ali sam pomenuo kriterijume koji su korišćeni da bi se osnovala sudska jedinica, i pročitao sam prvu rečenicu, koji su inače kriterijumi koje je predlagač ili neko drugi, pošto čovek očigledno ne zna šta piše u obrazloženju zakona koji je sam predložio, koji su kriterijumi korišćeni da bi se osnovali neki drugi osnovni sudovi. Mi smo to tražili da se ti kriterijumi primene kada su u pitanju opštine gde žive Bošnjaci i Albanci kao pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji. Kada nemate argument, nije sramota to da se kaže, ali bez korišćenja uvredljivih izraza.

Znate, ambijent u kom smo mi odrastali u Sandžaku, postoje pravila u razgovoru, sagovornika poštujete dok ne pokaže suprotno. Ako sagovornik iskaže nepoštovanje prema vama, onda će naš svaki sledeći susret da bude opterećen tim šta smo jedni drugima rekli. Mi se nikada nikome lično obratili nismo, vodimo računa kako se obraćamo, bez obzira što se ne slažemo i što ne podržavamo zakone koje vi predlažete, ali imamo jedan nivo i uvek se držimo teme.

Vi ste trebali kolegu da opomenete, jer ponavljam, ne bi bilo dobro da neki naš sledeći susret bude opterećen onim što smo jedni drugima rekli, odnosno kako se on nama obraća, tj. meni, bez navođenja argumenata, već na osnovu iznošenja nekih kvalifikacija. Ja sam samo pročitao šta piše u obrazloženju zakona i pozvao se na kriterijume koje predlagač… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili kako bi se uredio postupak popunjavanja sudijskih funkcija i vršilaca funkcije predsednika sudova čije osnivanje je predviđeno amandmanom na član 1. Dakle, radi se o osnivanju osnovnog suda u Tutinu i Preševu.

Ovim amandmanom takođe se pored usklađivanja sa amandmanom na član 1. osigurava i o obavezujuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u vršenju sudijskih funkcija shodno njihovom učešću u ukupnom broju stanovnika područja za čiju teritoriju je predloženo osnivanje sudova.

Dakle, predložili smo i da se nešto što je ustavna kategorija implementira u ovaj zakon. Međutim, predlagač to nije prihvatio uz obrazloženje da amandmani se ne prihvataju jer rešenje u Predlogu zakona je celishodnije. Zakon inače ne govori o ovome. Apsolutno ne tretira nijedno pitanje od značaja za pripadnike nacionalnih manjina, ali ono što mene zabrinjava jeste što imam ispred sebe mišljenje Vlade, koje kaže – Vlada je saglasna sa rešenjima sadržanim u Predlogu zakona, kao i sa razlozima za njegovo donošenje datim u obrazloženju, te predlaže Narodnoj skupštini da prihvati dostavljeni Predlog zakona u celini.

Dakle, Vlada je politički stala iza ovog zakona, a imala je pravo i mogućnost na osnovu člana 155. Poslovnika da ako je imala neke primedbe na zakon da ih dostavi u vidu amandmana ili je mogla da kaže – sačekajte da izvršimo malo jednu dobru analizu, da vidimo kakvi su efekti primene ovog zakona, pa bi onda došli do toga da je i u Tutinu potreban osnovni sud i Preševu i da nacionalne manjine nisu adekvatno zastupljene, konkretno Bošnjaci i Albanci u sudovima i tužilaštvima u skladu sa nacionalnom strukturom, ali bi došli i do toga da sve primedbe koje ste dobili od kolega iz opozicije, koje su osnovane i opravdane, da ih primenite.

16/3 AL/MP

Međutim, očigledno da Vladi nije stalo do primene Ustava i zakona, posebno u onom delu koji se odnosi na ostvarivanje prava manje brojnih naroda i sad, pošto je ministar tu, pitam – kako je mogao ovo da dopusti? Zašto Vlada nije reagovala, a trebala je?

Koristiću dalje vreme ovlašćenog, jer vama je kao ministru poznata mreža sudova, poznati su vam rezultati popisa, videli ste argumente koje predlagač koristi, zašto niste reagovali? Zašto niste rekli – ovo nije dobro, zakon treba da se doradi?

U sudovima i tužilaštvima nema dovoljno Bošnjaka. Ispravite to. Dajte da sprovedemo neke mere koje će osigurati primenu Ustava. Ne, Vlada je rekla – mi ovo prihvatamo i pazite – sa razlozima za njegovo donošenje datim u obrazloženju. Vi ste kao Vlada stali iza primene dvostrukih standarda na štetu bošnjačkog i albanskog naroda u Republici Srbiji.

Ako izađem iz okvira vremena koristiću vreme ovlašćenog.

(Predsedavajuća: Izvinite, to se podrazumeva. Slobodno govorite.)

21/3 JD/JG

Dobro, da vam naglasim pošto nemate isti pristup prema svima.

Ovim amandmanom smo predložili kako bi se uredilo pitanje preuzimanje imovine, opreme arhive predmeta i zaposlenih od sudova i javnih tužilaštava, za koje smo predložili da se ovim zakonom osnuje, odnosno da se osnuje osnovni sud u Tutinu, osnovni sud u Preševu i osnovno javno tužilaštvo u Sjenici, međutim i ovaj amandman, predlagač zakona je odbio, navodeći da je rešenje celishodnije u Predlogu zakona i ako zakon uopšte ne govorio o tome.

Malo pre sam govorio o tome da je Vlada predložila Skupštini da prihvati ovaj zakon u celosti sa razlozima datim u obrazloženju, a nije iskoristila svoje pravo iz člana 155. Poslovnika da predloži određene amandmane na Zakon.

U amandmanima koje smo podneli na ovaj Zakon, pored toga što smo tražili osnivanje odgovarajućih osnovnih javnih tužilaštava i sudova na prostoru Sandžaka i Preševske doline, tražili smo i da se usaglasi nacionalna struktura zaposlenih, odnosno sudija i nosilaca javno-tužilačke funkcije u tim tužilaštvima i sudovima čije osnovanje smo tražili.

Predlagač je i to odbio, a Vlada nije našla za shodno da izvrši jednu sveobuhvatnu analizu i da na osnovu prava – daj ovaj Poslovnik, kaže predlagaču da možda ovaj zakon treba doraditi ili sačekati sa njegovim donošenjem dok se ne steknu svi uslovi i dok se ne obezbedi ono što Ustav nalaže.

Ustav kaže da su pred zakonom svi jednaki. Videli smo da to nije tako jer u razlozima za donošenje ovog zakona navedeni su neki kriterijumi po kojima bi i Tutin trebao da ima i osnovni sud, osnovno tužilaštvo i prekršajni sud i Sjenica da ima osnovno javno tužilaštvo, a Sjenica već ima Osnovni sud, a trebalo bi mreža tih sudova da prati mrežu osnovnih javnih tužilaštava, vi to ništa niste uvažili.

Kažete malo pre da se Vlada stara o ljudskim i manjinskim pravima, pa mi recite – zašto nacionalna struktura zaposlenih u pravosuđu i policiji nije usaglašena sa nacionalnom strukturom stanovništva? To vam je ustavna obaveza.

Drugo, Evropska komisija u svom izveštaju koji ste kao ministar pravde, a i predlagač, nadam se da ste imali prilike to da pročitate, kaže – institucionalni okvir Srbije za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina je nepotpun jer se novi Akcioni plan značajno odlaže.

Pripadnici manjina se i dalje suočavaju sa diskriminacijom. Srbija mora uzeti u obzir peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope o nacionalnim manjinama koje, između ostalog govori i o nezastupljenosti nacionalnih manjina u pravosuđu, pa kaže – nacionalne manjine su i dalje zastupljene u javnoj upravi i policiji, na kraju, govor mržnje prema nacionalnim manjinama u medijima i od strane političara se nastavio.

22/1 GD/IR 13.30 – 13.40

Kako vi ispunjavate svoje obaveze koje vam Ustav nameće? Niste mi odgovorili na pitanje. Rekli ste planirate da promenite mrežu sudova. Pa, ovim zakonom se, između ostalog, menja mreža sudova. Zašto niste sugerisali predlagaču, uzimajući u obzir rezultate poslednjeg popisa stanovništva ili da vi kao Vlada amandmanima intervenišete, da se osnuje odgovarajući sudovi na prostoru Sandžaka i Preševske doline‌.

Time nejednako postupate prema svim građanima ove države, zanemarujući interese, potreba i prava manje brojnih naroda, a na to nemate pravo da radite.

Ponovo vas podsećam da ste u ovoj Skupštini položili zakletvu da ćete da štitite ljudska i manjinska prava. Ovo što vi radite nije način na to.

Hvala.

Mi smo amandmanom predložili brisanje člana 1. Predloga zakona, jer se članom 1. Predloga zakona menja naziv i koncept organizacione jedinice nadležne za borbu protiv visokotehnološkog kriminala čime se uvodi reorganizacija koja nije prethodno potkrepljena jasnim i merljivim razlozima i procenom efekata. Ovakva materija ima direktan uticaj na institucionalne garancije nezavisnosti i na postupanje u predmetima koji se često odnose na digitalna prava, privatnost i slobodu izražavanja, što zahteva poseban oprez.

Pored toga, nije opravdano da se ovako značajne sistemske izmene razmatraju po hitnom postupku. Kad smo kod hitnog postupka, koristim priliku da obavestim sve kolege narodne poslanike, dakle, 30. oktobra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu u Novom Pazaru policija je, nakon kontrole ličnih dokumenata, brutalno pretukla Samira Dolovca i Besima Mavrića.

Samir Dolovac je juče preminuo, a nakon što ga je policija pretukla prebačen je u bolnicu u Kragujevcu gde je bio u komi i nakon toga je preminuo. Zato bi dobro bilo da nadležno tužilaštvo u Novom Pazaru obavesti javnost o okolnostima, kao i policija, da li su preduzeli neke mere, jer ne bi bilo dobro da se jedan ovako strašan događaj završi na institucionalnom ćutanju i da nema adekvatne reakcije.

Da li su policijski službenici koji su učestvovali u prebijanju preminulog i drugog građanina Novog Pazara Besima Mavrića… Da li je smrt nastupila usled posledica prebijanja, jer je čovek nakon toga dva meseca bio u komi? Mislim da javnost zaslužuje ove odgovore, a mislim da bi posebno ovo bilo važno za predlagača zakona, pošto je rekao da se u pisanju ovih zakona konsultovao sa tužilaštvom, a danas smo videli da čak baš dobro i ne zna šta mu piše u obrazloženjima zakona koje je napisao. Hvala.

38/2 TĐ/IR

Dakle, i naša poslanička grupa je predložila da se član 2. Predloga zakona briše, jer njime je predviđeno da je za postupanje u predmetima visokotehnološkog kriminala nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije uz obrazovanje posebnog odeljenja u okviru tog tužilaštva.

Ovim rešenjem se vrši centralizacija i jača vertikalna kontrola nad postupanjem osetljivim predmetima, što povećava rizik od selektivnosti pritisaka, posebno u predmetima koji se mogu odnositi na internet i društvene mreže. Takva promena nije primerena za hitan postupak i mora biti predmet šire, javne i stručne rasprave.

Na primer, ja sam kao narodni poslanik nakon nekih izlaganja u ovoj Narodnoj skupštini dobio otvorene pretnje putem društvenih mreža, a to sam prijavio nadležnom višem tužilaštvu. Međutim, posle skoro dva meseca nisam dobio nikakav odgovor i to je samo jedan o primera gde Više javno tužilaštvo po predmetima postupa selektivno.

Uz ovu centralizaciju koju želite da uvedete i kontrolu postupaka koje to tužilaštvo radi i podnetih prijava, bojim se da se na ovaj način zadire u samostalnost tužilaštva, koja je garantovana Ustavom, a uz sve to Vlada je kako smo dobili ovde dala mišljenje da je saglasna sa rešenjima u Predlogu zakona, kao i sa razlozima za njegovo donošenje, datim u obrazloženju te predlaže Narodnoj skupštini da prihvati i dostavljeni Predlog zakona u načelu i celini.

39/2 AL/MJ

Dakle, Vlada je i politički stala iza centralizacije pravosuđa, odnosno u ovom slučaju tužilaštva i prosto je saglasna sa tim da se još dodatno samostalnost tužilaštva ugrozi što je suprotno Ustavu, a moglo je da sve ono što piše u Poslovniku u članu 55. sprovede, pa sam siguran da bi stručna javnost, a i kritike koje ste ovde čuli, mogle da budu ugrađene, odnosno da ovi zakoni u ovom obliku ne budu predloženi, već da imamo jedne dobre i kvalitetne zakone što za ove koje imamo ne možemo da kažemo.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, SDA Sandžaka, kao i poslanička grupa kojoj pripadamo, neće podržati predložene zakone.

Narodna skupština ima ustavnu obavezu da vršeći svoju predstavničku, zakonodavnu i kontrolnu funkciju osigura bezuslovnu primenu vladavine prava, koja se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim i ostvarivanjem ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanju vlasti Ustavu i zakonu.

U Republici Srbiji zaslugom ove vlasti izbori nisu slobodni, sudovi nisu nezavisni, tužilaštva nisu samostalna, a vlast se ne povinuje Ustavu i zakonu.

Zakoni su uglavnom izvor nepravde i korupcije. Društvo u kojem živimo nije ni pravedno, ni demokratsko. Sloboda od građana je oteta, a vlast preko institucija i medija koje kontroliše nekažnjeno na dnevnom nivou atakuje na dostojanstvo ljudi, a posebno su tome izloženi Bošnjaci. U Srbiji pred zakonom nisu svi jednaki, a naročito prava nacionalnih manjina se ne poštuju.

Podsetiću javnost da Više tužilaštvo u Beogradu nas narodne poslanike SDA Sandžaka do danas nije obavestilo da li je preduzelo bilo kakve radnje po osnovu krivične prijave koju smo 4. avgusta 2025. godine podneli protiv predsednice Skupštine Ane Brnabić zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

1/2 AL/MP

Pravosuđu u Srbiji je zabranjeno da štiti pravni poredak, ljudska i manjinska prava i da obezbeđuje pravičnost u društvu.

Pravosuđe u Srbiji nije stub društvene stabilnosti, a još manje je izvor i utočište pravdi.

Redovni sudovi nisu ništa uradili da zaštite pravo građana da imaju legalnu i legitimnu vlast, od lokalne vlasti u Novom Pazaru do republičke vlasti. Ustavni sud pune dve godine ćuti i ništa ne preduzima po pitanju nelegalnih izbora iz decembra 2023. godine. Tužilaštvo u Novom Pazaru takođe ništa nije uradilo u vezi sankcionisanja onih koji su 21. decembra 2023. godine ispred Gradske uprave u Novom Pazaru organizovali prvi „ćacilend“ u Srbiji, što se kasnije ispostavilo kao ključno sredstvo nasilnog očuvanja vlasti i na državnom nivou.

U takvom stanju ustavne i društvene havarije, predlagač zakona je došao na ideju da zanemari realnost i da pod izgovorom navodnog unapređenja efikasnosti i bolje organizacije mreže sudova za račun režima, kojem pripada, predloži nekoliko zakona kojima se uređuje rad sudova i javnih tužilaštava.

Skupštinska većina, uključujući i stranke koje čine tu većinu, a uzimaju glasove od Bošnjaka, nisu prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji su 25. novembra 2024. godine predložili narodni poslanici SDA Sandžaka i Partije za demokratsko delovanje.

Našim zakonom je predviđeno osnivanje osnovnog i prekršajnog suda i osnovnog javnog tužilaštva u Tutinu, osnovnog suda i osnovnog javnog tužilaštva u Preševu, osnovnog javnog tužilaštva u Sjenici, osnovnog i višeg javnog tužilaštva i višeg suda u Bujanovcu, kao i osnovanje privrednog suda u Novom Pazaru.

Kada govorimo o mreži sudova navešću nekoliko primera koji pokazuju da su izmene i dopune Zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava, o kojima raspravljamo, trebalo ići u potpuno drugom smeru u odnosu na ono što imamo u predloženom zakonu.

Opština Raška sa 21.498 stanovnika ima Prekršajni sud, dok sa druge strane opštine Tutin sa više od 33.000 stanovnika nema prekršajni sud. Pored toga, neprirodno je da za teritoriju opštine Bujanovac bude nadležan Prekršajni sud u Vranju, umesto Prekršajnog suda u Preševu.

Opština Tutin je uskraćena i za postojanje osnovnog suda, dok na primer osnovni sudovi postoje u Šidu, Velikom Gradištu, Knjaževcu, Kuršumliji, Lebanu, Majdanpeku, Mionici itd. iako opština Tutin ima veći broj stanovnika u odnosu na pomenute opštine u kojima postoje osnovni sudovi.

Pored toga, opština Preševo ima veći broj stanovnika od opštine Trstenik u kojoj takođe postoji Osnovni sud za razliku od opštine Preševo. Mi podržavamo to što u svim ovim opštinama postoje odgovarajući sudovi, ali pitamo – zašto sandžačke opštine i opštine Preševske doline, zašto su uskraćene za iste te sudove i tužilaštva? Brine nas to što se ignorišu obaveze koje nameću Ustav, zakoni i potvrđeni međunarodni ugovori. Brine nas to što za ovaj režim položaj i pravo Bošnjaka tema su samo onda kada nešto treba zabraniti, uskratiti ili onemogućiti.

Posebno naglašavamo činjenicu da je zastupljenost Bošnjaka u sudovima i javnim tužilaštvima u sandžačkim opštinama da nije srazmeran nacionalnoj strukturi stanovništva, o čemu jasno govori i poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, a predloženi zakon ne nudi ništa što bi značilo promenu tog stanja na bolje.

1/3 AL/MP

U cilju prilagođavanja organizacije i mreže sudova, društvenim i nacionalnim, demografskim i drugim relevantnim okolnostima i prepoznavanje potreba različitih struktura stanovništva u različitim regijama u Republici Srbiji predlagač je trebalo da uvaži i potrebe područja u kojima Bošnjaci tradicionalno žive i da predloži osnovanje sudova koji su potrebni građanima Sandžaka, ali i građanima Preševske doline.

Osnivanje privrednog suda u Novom Pazaru utemeljeno je u realnoj potrebi privrede za postojanjem ovog suda posebne nadležnosti. Prema rezultatima popisa iz 2022. godine na području na kojem bi se prostirala nadležnost ovog suda, kada to kažem mislim na grad Novi Pazar, opštine Tutin i Sjenica, živi ukupno 164.056 stanovnika, a prema podacima iz APR registrovano je ukupno 7.579 privrednih subjekata, što predstavlja dokaz opravdanosti i potrebe za osnivanjem ovog suda.

Sudska vlast kao jedan od temelja na kojima počiva Republika Srbija treba se organizovati i uspostaviti između ostalog i na temelju interesa i potreba bošnjačkog naroda. Amandmani koje smo predložili na ovaj zakon imaju za cilj da zakon koristi i građanima, a ne režimu.

Ako sve navedeno se uzme u obzir postavlja se pitanje – zašto predlagač nije uvažio ove činjenice? Zašto u Tutinu nema osnovnog i prekršajnog suda i osnovnog javnog tužilaštva? Zašto u Sjenici nema osnovnog javnog tužilaštva i zašto u Novom Pazaru nema privrednog suda?

Pitam predlagača zakona – da li je prilikom izrade ovog Predloga zakona izvršio analizu zastupljenosti Bošnjaka u sudovima i tužilaštvima ili analizu ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu maternjeg jezika u sudskim postupcima? Da li je izvršio analizuju koliko su tužilaštvo i sudovim uradili na rasvetljavanju i procesuiranju zločina koje su počinjeni nad Bošnjacima tokom devedesetih godina?

2/1 MV/CG 10.15 – 10.25

Kolega koji je predložio set pravosudnih zakona još jednom je potvrdio da unapređenje položaja Bošnjaka i vraćanje poverenja u državne organe kao izgradnje države koja je jednaka prema svim svojim građanima ne zanima ni ovaj režim, ali ni one koji za sebe kažu da su Bošnjaci, a glasanjem u ovoj Skupštini pomažu režimu da uz njihovu saglasnost sprovodi politiku na štetu Bošnjaka.

Nama su potrebni zakoni koji doprinose suštinskom priznanju društvene raznolikosti i kreiraju ambijent neophodan za punu integraciju potreba, interesa Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina u pravni, politički i društveni sistem Republike Srbije.

Na kraju, ponavljam, Stranka demokratske akcije Sandžaka neće podržati predložene pravosudne zakone. Hvala.

Mislim, predsedavajuća, da ste povredili član 100. koji kaže – Predsednik Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika.

Otkuda vama pravo da na taj način komentarišete moje izlaganje sa te pozicije? Da znate, mandati naši nisu sporni. Vi ste pokrali izbore i vaši mandati su sporni. Sporna je Vlada i sve ono što ste uzeli kao plen posle pokradenih izbora. To nemojte nikada da mešate te pojmove. Hvala.

2/2 MV/CG

Hvala predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, dakle, mi smo ovim amandmanom zatražili da se osnuju dva osnovna suda, jedan za teritoriju opštine Tutin i drugi za teritoriju opštine Preševo.

U raspravi u načelu smo govorili o razlozima zašto je to potrebno. Međutim, ono što mi nije jasno, jeste u obrazloženju zbog čega se amandman odbija predlagač zakona, kolega Mrdić kaže – amandman se ne prihvata jer je rešenje u Predlogu zakona celishodnije.

Naveo sam primere koje se opštine u Republici Srbiji sa manjim brojem stanovnika imaju osnovne sudove, a opština Tutin i opština Preševo nemaju. Valjda bi zakon trebao da donosi rešenja koja imaju opšte društvenu korist, da budu lišena bilo kakvih političkih interesa.

Kada govorimo o tome vratiću se na izveštaj Evropske komisije koja u oblasti pravosuđa kaže da u narednoj godini Srbija naročito treba da smanji političko uplitanje u pravosuđe i tužilaštva i postara se da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima nedozvoljenog uticaja.

Dakle, neko je bio vidovit, pa je očigledno imao uvid u nešto što se sprema, pa je jednu od preporuka dao onako kako je koncipirano u ovom izveštaju.

Naš amandman je trebao biti sastavni deo ovog zakona, a predlagač je imao uvid jer smo mi kao narodni poslanici još 25. novembra prošle godine predložili izmene i dopune ovog zakona i tražili smo sve ono što je napisano u amandmanu.

Često ovde čujemo od kolega koji pripadaju skupštinskoj većini, raznorazne etikete i za stranku kojoj pripadam i za narod kojem pripadam. Kada nešto tražimo da dobijemo u okviru sistema Republike Srbije, nešto što nam po Ustavu i zakonu pripada pravo, vi se pravite potpuno nemi i gluvi.

Ako hoćemo da ovaj zakon donese neku korist onda se ne koncipira na način kako ga je kolega predložio, već se koncipira na način kako smo mi to tražili ovim amandmanom.

Dakle, osnovni sud u Tutinu i osnovni sud u Preševu i to je celishodnije rešenje od onoga kako je kolega naveo u svom Predlogu zakona jer je ovo opšte društvena korist, a ovo što skupštinska većina radi, a što Ministarstvo pravde nije imalo hrabrosti da podnese jeste klasičan primer političkog interesa koji uz pomoć većine stranka na vlasti, koalicije na vlasti žele da postignu na uštrb nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Još jedan u nizu kršenja Ustava i zakona u ovoj državi. Hvala vam.

Kolega je o svemu govorio, osim o onome što je duh i smisao i srž naših amandmana. Ja Zagorku Dolovac nisam pomenuo. Ja vas pitam, zašto u Tutinu ne postoji Osnovni sud? Zašto u Preševu ne postoji Osnovni sud? I zašto niste prihvatili naš amandman? To vi meni odgovorite. Pustite se vi prazne priče. Hvala.

Pa eto, hvala vam na odgovoru. Meni je drago da su građani Tutina, Sjenice, Novog Pazara, Preševa, Bujanovca, Prijepolja i Priboja imali prilike da čuju da SNS ne dopušta osnivanje odgovarajućih sudova koji su potrebni građanima koji žive u tim opštinama, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i da iz regije Sandžaka postoje određene stranke koje vas podržavaju u tome. Puno vam hvala na tom odgovoru, da prosto ljudi znaju sa kime imaju posla.

22/2 VS/MP

Pričao sam o amandmanu na član 1. Tu smo tražili osnivanje Osnovnog suda u Tutinu i Preševu. Amandmanima na neke druge članove tražili smo Privredni sud u Novom Pazaru i nešto drugo. Očigledno je da je vaš stav politički isti, jer ste za sve amandmane koje ste odbijali dali isto obrazloženje, pa sam se nekako u diskusiji osvrnuo i na neke druge amandmane, a pričaćemo o njima posebno, ali mi je drago što su građani imali pravo ovo da čuju.

Što se tiče toga da li znate za Sandžak ili ne, znate vi jako dobro. Skoro sam sa nekim od vaših poslanika vodio debatu, vi ste počeli da protežete tezu o nezavisnosti Sandžaka.

Vi, ja sam vas upozorio da pazite šta želite, jer to nije naš politički cilj, niti smo se ikad za to zalagali. Znate vi to jako dobro, ali da se vratimo na temu. Dakle, vi ne dopuštate osnivanje Osnovnog suda u Tutinu i Preševu i to je ono što je bitno da građani čuju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mi ponovo imamo pokušaj da se Bošnjaci u ovoj državi predstave kao neki remetilački faktor. To smo imali prilike da čujemo i sad, a i u nekim od jučerašnjih diskusija narodnih poslanika.

Dakle, SDA Sandžaka nikad nije imala u svojim programskim ciljevima, niti je radila na tome, da Sandžak bude bilo kakav entitet van ustavnog okvira i suvereniteta Republike Srbije. I prestanite više sa plasiranjem tih teza, sa ciljem da valjda mobilišete javno mnjenje na osnovu neistinitih optužbo.

Mi tvrdimo i zalažemo se da Bošnjaci u Bosni i Hercegovini i Bošnjaci u Sandžaku imaju pravo na održavanje odnosa koji su jednaki odnosima koje imaju Srbi u Republici Srbiji i Republici Srpskoj i ništa ne vidimo sporno u tome.

37/2 VS/LjL

Mi smo posvećeni da u ovoj državi izgradimo i vladavinu prava i sve ono što joj nedostaje, a o čemu ste imali prilike da čujete, da se poštuju Ustav i zakoni i da nam se omogući da ostvarujemo pravo u skladu sa Ustavom.

Drugo, ja nikad nisam video ni jedan akt ili bilo šta što dolazi od državnih organa Bosne i Hercegovine koji ide u prilog tome da implicira da se izvrši bilo kakva vrsta secesije Sandžaka iz Republike Srbije.

Ali, vi u ovom izveštaju imate na stranama 77, 78 i 79, u delu koji govori o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, zamerku EU da se Deklaracijom za 2024. godine, koja je usvojena ovde u ovoj Skupštini o Svesrpskom saboru, zamera vam se da time podrivate suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Podsećaju vas u ovom izveštaju da nemate pravo da podržavate obeležavanje 9. januara, koji je u BiH proglašen kao neustavan. Vi se ne osvrćete na to.

Drugo, stalno pominjete pitanje secesije Sandžaka i otvarate tu temu, iako to nije naš politički cilj i mi nikad ništa nismo uradili po tome. Ali, mene brine ta vaša želja da se to desi. Zato budite oprezni sa tim željama, pazite šta želite. Bolje vam je da se posvetite da svi zajedno u ovoj Skupštini i ovoj državi obezbedimo društveni ambijent u kome će svi ljudi moći da žive i rade, bez obzira na to kako se zovu i kojoj religiji pripadaju.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu ne ostavlja nikakvu dilemu o donošenju zaključka da vlast u Srbiji ometa proces učlanjena i Evropsku Uniju. I ako deklarativno opredeljeni za pristupanje EU, vlast u Srbiji suštinski koči proces priključenja.

39/1 GD/IR 17.25 – 17.35

Političkom voljom vlasti Srbije se trenutno nalazi u sivoj zoni evropskih integracija. Stranka demokratske akcije Sandžaka smatra da je članstvo u EU i pristupanje evroatlanskim organizacijama potrebno Republici Srbiji, ali i drugim državama u regionu radi osiguranja trajnog i stabilnog mira, rešavanje svih otvorenih pitanja kako bi se uspostavilo poverenje između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i naroda koji u njima žive sa ciljem da se obezbedi pozitivna politička klima i ambijent, da bi kompletan region mogao da se dugoročno usmeri ka ekonomskom razvoju i saradnji radi unapređenja životnog standarda građana u Srbiji, ali i širem regionu.

Proces priključenja EU podrazumeva i primenu standarda koji politički sistem, Ustav, zakon i institucije treba da se prilagode realnim potrebama stanovništva kako bi očuvanje ljudskog dostojanstva, ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom demokratskom i otvorenom društvu, zasnovano na načelu vladavine prava, postalo temelj na kojem počiva Republika Srbija.

Bez ispunjenja tih ciljeva ne može se unaprediti sveukupni kvalitet života, niti se može osigurati društvena stabilnost koja podrazumeva poštovanje prava nacionalnih manjina, poštovanje ljudskih prava, nezavisno pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija, razvoj obrazovanja, nauke itd.

Pored toga, važno je istaći značaj razvijanja stabilnih odnosa sa državama u regionu. Mi ne sporimo da je u određenim segmentima napravljen pomak i napredak, ali u onom ključnom momentu, koji treba da Srbiju u vrednosnom i političkom smislu definiše kao demokratsku državu, jednaku prema svim svojim građanima, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, imamo nazadovanje, a ne napredak.

Animozitet koji se forsira od strane predstavnika režima i medija pod njihovom kontrolom prema pripadnicima nacionalnih manjina, kasnije se nameće i kao osnov za širenje animozitete i netrpeljivosti prema državama u kojima većinsko stanovništvo čine sunarodnjaci građana Republike Srbije koji pripadaju manje brojnim narodima, a nekad se to radi i u obrnutom smeru.

Institucionalizacija netrpeljivosti i njena legalizacija nisu vrednosti koje vode u EU. Postoji više ključeva koji otvaraju vrata priključenja Srbija i EU. Neki od tih ključeva koji otvaraju vrata EU nalaze se u spoljnoj politici koju vodi Srbija, njenim odnosom prema državama u regionu, a posebno prema BiH, ali i stagnacijom u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.

Politika koja ima cilj destabilizaciju regiona, neprihvatanje načela spoljne politike EU, svesno zatvara vrata Srbije, ulasku Srbije u EU. Ta činjenica je prepoznata i naglašen u Izveštaju Evropske komisije.

Vlast u državi koja je kandidat za članstvo u EU ne može biti generator izvoznik nestabilnosti, još manje može biti uzročnik potencijalnog narušavanja mira u regionu.

Odsustvo društvene stabilnosti, nedopuštanje Bošnjacima da ostvare prava garantovana Ustavom, kršenje ljudskih prava, gušenje slobode medija, progon studenata i profesora, kriminal i korupcija, ukratko nepostojanje vladavine prava i pretvaranje institucija u mehanizme represije, ključni su razlozi zbog kojih vlast u Srbiji drži zaključanim i ostala vrata koja Srbiju vode u članstvo u EU. Ponavljam da ne postoji suštinska volja da Srbija postane članica EU.

Šta kaže Izveštaj Evropske komisije o Srbiji? Pročitaću samo neke stavke i izveštaji koji potkrepljuju navedene konstatacije. U samom uvodu na strani 3.izveštaj stoji: da bi se ispunili ciljevi Srbije o pogledu pregovora o pristupanju EU, potrebni su jaka politička volja, pristup kojim se uključuje celokupno društvo, delotvorno planiranje i koordinacija zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim ključnim institucijama.

39/2 GD/IR

Narativ protiv EU je očigledan ne samo u srpskim medijima, već ga koriste i nosioci političkih funkcija, uključujući one na najvišem nivou.

Na strani 4. u glavnim zaključcima u vezi Klastera 1. stoji da Vlada nije pokazala istinsku političku volju da postigne sve prioritete u vezi sa EU i da. shodno tome. ubrza pripreme. Trenutna duboka polarizacija društva, kao i stalna anti-EU retorika suprotstavljeni su ovom cilju. Tako stoji u izveštaju.

Kada je u pitanju reforma javne uprave, na strani 5. izveštaja konstatovano je da nije bilo napretka.

U funkcionisanju pravosuđa takođe nije bilo napretka i tu se navodi, citiram, da Srbija još uvek nije iskazala istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina i nije imenovala glavnog tužioca za ratne zločine.

U vezi sa ovim pitanjem izveštaj detaljnije govori na strani 36, gde se navodi da je Srbija nastavila da izbegava podnošenje optužnica protiv osumnjičenih visokog profila, navodeći da Srbija nije ništa uradila u 1.800 nerazrešenih predistražnih predmeta u vezi ratnih zločina što, kako stoji u izveštaju, predstavlja razlog za zabrinutost EU.

Na strani 37 dalje se izražava zabrinutost zbog nekažnjivosti glorifikovanja genocida, ratnih zločina i ratnih zločinaca. Takođe se navodi kao veliki propust to što Srbija nije izručila BiH Novaka Đukića, Duška Kornjaču i Tomislava Kovača.

Država je postala sigurna kuća za ratne zločince i ona nikako, ako zadrži to svojstvo, ne može biti u društvu civilizovanih demokratskih država.

Kada je u pitanju Duško Kornjača, podsetiću javnost da je, pored počinjenih ratnih zločina u istočnoj Bosni, fizičkim napadima na studente hladnim oružjem, to lice označeno kao jedno od lica koje je tokom 1994. godine učestvovalo u mučenju i iskazivanju iskaza od lica izmontiranog političkog procesa koji je vođen protiv bošnjačkih političkih aktivista u Bijelom Polju u Crnoj Gori, čija je nevinost dokazana na sudu. Oni su u svojim odbranama sudu njega okarakterisali kao jednog od lica koje ih je mučilo, a danas mu ova vlast kao nagradu za sve to pruža utočište.

Takođe je kritikovana politika kažnjavanja Srbije u predmetima ratnih zločina i nerešavanje sudbine nestalih lica. Ova pitanja su od posebnog značaja za Bošnjake iz Sandžaka zbog otmice Bošnjaka u slučajevima Štrpce i Severin.

Ovim je ponovo potvrđeno da je ova vlast protivnik procesa vraćanja poverenja između država i naroda u regionu, izgradnje trajnog i stabilnog mira jer ne postoji politička volja da se proces suočavanja sa prošlošću i tradicionalna pravda sprovedu i da svi odgovori za ratne i druge zločine odgovaraju.

Kada smo kod pravosuđa, ponovo naglašavam da Bošnjacima nije dopušteno ostvarivanja prava na zastupljenost u sudovima i tužilaštvima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.

Identično stanje je i kada su u pitanju policija i drugi organi javne vlasti u sandžačkim opštinama i tu činjenicu pocrtava i ovaj izveštaj Evropske komisije, koji na strani 52 ističe: pripadnici nacionalnih manjina i dalje se suočavaju sa diskriminacijom. Srbija mora uzeti u obzir novo Peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope o nacionalnim manjinama. Dalje se u izveštaju kaže – nacionalne manjine su i dalje manje zastupljene u javnoj upravi i policiji. Izveštaj dalje kaže – govor mržnje prema nacionalnim manjinama u medijima i od strane političara se nastavio itd.

39/3 GD/IR

Demokratičnost jedne države meri se, između ostalog, i njenim odnosom prema manje brojnim narodima, a postojanje ili odsustvo demokratije u jednoj državi jedan je od parametara koji predstavlja meru njene prihvatljivosti za druge države i relevantne međunarodne organizacije.

Podvlačim da Srbija neće postati članica EU dok, između ostalog, i bošnjački narod ne počne da ostvaruje sva svoja prava koja su mu garantovana domaćim i međunarodnim pravom.

Bošnjački narod u svojim rukama drži jedan od ključeva za članstvo Srbije u EU. Zato pitanje položaja i ostvarivanja prava nacionalnih manjina nije eksplicitno samo unutrašnje pitanje, ono je ujedno i pitanje od šireg međunarodnog značaja i jedan od parametara kojim se određuju budući položaj i status Srbije u međunarodnoj zajednici.

Ako ustavna načela i odredbe uporedimo sa realnim stanjem bar kada su Bošnjaci u pitanju, imam obavezu da istaknem da Bošnjaci, kao što sam rekao, nisu zastupljeni u policiji, sudstvu i tužilaštvu, u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva. Pravo na visoko obrazovanje na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji. Obrazovanje na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama konstantno se sabotira. Službena upotreba jezika i pisma praktično ne postoji. RTS nema redakciju za proizvodnju programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Kultura je izložena sistemskom zapostavljanju. Manjinska samouprava se strateški unižava i obesmišljava. Identitet Bošnjaka se konstantno negira, a Bošnjaci se trajno stigmatizuju sa jasnom namerom da se getoiziraju i izoluju.

Srbija još uvek nema akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Dakle, nema stratešku politiku za unapređenje statusa i položaja nacionalnih manjina. Ne postojanje akcionog plana ostavlja utisak da je za ovu vlast manjinsko pitanje pitanje od drugorazrednog značaja.

Akcioni plan je potreban, ali ne da bude nametnut, već da bude donet u inkluzivnom procesu i da njegov sadržaj bude odgovor na potrebe i probleme Bošnjaka, ali i drugih nacionalnih manjina.

40/1 TĐ/MJ 17.35 – 17.45

Ono što nas posebno zabrinjava jeste to što je, pored toga što je Izveštaj Evropske komisije izuzetno oštar i kritičan, Odbor za evropske integracije predložio zaključke kojim želi da zanemari činjenicu da ovaj i ovakav izveštaj u svojoj suštini predstavlja znak upozorenja da Srbija mora menjati svoj pristup i politiku kako na regionalnom, tako i na unutrašnjem planu.

Odbor nije predložio ni jednu konkretnu meru kako i u kom roku je potrebno popraviti sve ono što Izveštaj Evropske komisije detektuje kao slabost i probleme koji ugrožavaju proces evropske integracije.

Predloženim zaključcima se kaže, između ostalog, Narodna skupština snažno podržava Vladu. Čemu da se pruži podrška? Izveštaj kaže da ova Vlada udaljava Srbiju od EU, da se pruži podrška obespravljivanju Bošnjaka, obesmišljavanju Ustava, vladavine prava, etnički motivisanoj mržnji, gušenju demokratije, pokradenim izborima, progonu profesora i studenata, rušenju izbora članova REM-a. U predloženim zaključcima ne osuđuje se ništa što je u Izveštaju Evropske komisije označeno kao pretnja daljem produbljivanju krize u Srbiji, ali i u regionu.

Odbor za evropske integracije nije bilo vredno da se osvrne na činjenicu da nacionalnim manjinama nije dopušteno da ostvare prava garantovana Ustavom ili na činjenicu da je govor mržnje prema nacionalnim manjinama postao dominantan narativ i prihvatljiva norma društvenog ponašanja.

Predloženi fantomski zaključci ne mogu izbrisati realnost, niti se ovim može izbeći ispunjenje obaveze kako na unutrašnjem tako i na regionalnom i međunarodnom planu sa posebno snažnim fokusom za unapređenje položaja i statusa Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina.

Ovaj Izveštaj vidimo kao jedan od poslednjih apela da je ovoj državi potreban dijalog, ali i sveobuhvatne političke i sistemske reforme koje će služiti očuvanju ljudskog dostojanstva, ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava, gde će i bošnjački narod zajedno sa drugim narodima uživati u blagodetima pravde i slobode, a regija Sandžak zajedno sa drugim regijama u Republici Srbiji biti konstituent nove demokratske i tolerantne Republike Srbije. Naša poslanička grupa u danu za glasanje glasaće protiv ovi zaključaka. Hvala.

Reklamiram povredu člana 108. Poslovnika, stav 1. u kojem kaže – o redu na sednici Narode skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Prethodni govornik je u svom izlaganju pokušao da citirajući, odnosno stavljajući u pogrešan kontekst izjavu, da nama pripiše… Dakle, stranka Demokratske akcije Sandžak poštuje i zalaže se za očuvanje ustavnog uređenja i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i činjenica da sedimo u ovoj Skupštini i da učestvujemo na izborima ruši svaku tvrdnju koju ja pokušava da nas predstavi kao neku političku organizaciju koja radi mimo Ustava i zakona.

Kad smo kod Ustava i zakona, mislim da ovde imamo problem što ga većina, odnosno stranka na vlasti krši i obesmišljava. Izjava koja je citirana data u kontekstu toga da su Bošnjaci na prostoru bivše Jugoslavije pripadali jednom nacionalnom korpusu i o tome nema ništa sporno.

Dakle, Bošnjaci živeli u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji ili bilo gde drugde na Balkanu i svetu predstavljaju jedan jedinstven nacionalni korpus i uopšte ne vidim sporno niša oko toga.

Drugo, mi nismo u nikakvoj koaliciji sa kolegama iz Zeleno-levog fronta. Mi zajedno kao opozicija sarađujemo i nemojte da izjave izvlačite iz konteksta i da koristite nas kao pokušaj da diskreditujete ostale kolege iz opozicije. To nije korektno i to nije dobro. To nije dobro za demokratiju i to uopšte nije dobro za stanje u društvu u ovoj državi, a to da li kome smeta što se mi osećamo da pripadamo istom narodu sa našim sunarodnicima u BiH, meni to ništa nije sporno, ali to govori o karakteru ove vlasti.

Molim vas da kad god neko pokuša da nekom amputira antiustavno delovanje, nepoštovanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, da vi kao predsedavajuća reagujete i da se uvek trudite da govornik govori o tački koja je na dnevnom redu. Hvala.