Koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predložili da Programski savez zadrži broj od 15 članova jer u obrazloženju zakona niste naveli, odnosno Vlada nije navela iz kog razloga želi da smanji taj broj.

Druga stvar koju smo tražili ovim amandmanom jeste da se od ukupnog broja članova Programskog saveta dva izaberu na zajednički predlog svih nacionalnih veća nacionalnih manjina jer i u samom Predlogu zakona stoji da Programski savet predstavlja slušaoce, gledaoce i čitaoce i zastupa njihova prava, interese i komunikacione potrebe pred ostalim organima javnih medijskih servisa. Takođe, u zakonu stoji da nadležni odbor Skupštine za oblast javnog informisanja bira za članove Programskog saveta lica čiji izbor održava teritorijalnu, nacionalnu, socijalnu, obrazovnu, polnu i drugu strukturu stanovništva Republike Srbije.

Naš amandman je išao u smeru da preciziramo odredbe zakona i da se omogući predstavnicima manje brojnih naroda da učestvuju u Programskom savetu RTS-a.

Meni je žao što je Vlada odbila ovaj amandman, a ono što me posebno čudi jeste da u svom obrazloženju Vlada navodi, između ostalog kaže da su navedeni i predstavnici udruženja čiji je cilj zaštita ljudskih prava i demokratija. Ovo je elementarno nepoznavanje Ustava i zakona Republike Srbije. Nacionalna veća, odnosno nacionalni saveti nisu udruženja. Njihovu definiciju imate u Ustavu Republike Srbije i imate u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i stvarno je skandalozno da Vlada, koja bi trebala da brine o položaju i ostvarivanju prava, ne poznaje Ustav po kom bi trebalo da radi ili je u pitanju nešto drugo.

Mene bi zanimalo kako su oni koji se deklarišu kao Bošnjaci i koji su vaši ministri u vašoj Vladi glasali kad su ovi zaključci u pitanju.

Iako je Vlada odbila da prihvati ovaj naš amandman ja pozivam sve narodne poslanike da podrže naš amandman da on postane sastavni deo zakona i da omogućite predstavnicima manje brojnih naroda da konačno u ovoj državi počnu da ostvaruju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku.

Hvala.

Članom 106. stav 3. zabranjeno je, kako ovde piše, za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno između ostalog i dobacivanje. Juče tokom naših ….Pustite me da završim.

Dakle, kad mi kao bošnjački narodni poslanici u ovoj Skupštini kada god imamo nešto da kažemo, bilo da je u pitanju naš stav o nekom zakonu ili kada obrazlažemo amandmane, konstanto poslanici većine dobacuju i onemogućavaju nas da govorimo. Vi očigledno, ne možete da sakrijete mržnju i ono što je u vašem…(Isključen mikrofon.)

Dakle, reklamiram povredu, u stvari javljam se za repliku po osnovu člana 104. stav 2.

Član 107. stav 1.

Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo nije prvi put u ovom sazivu da predstavnici vladajućih stranaka u negativnom kontekstu stavljaju predstavnike manje brojnih naroda članove ovog parlamenta.

Vi ste kao predsednica Narodne skupštine bili dužni da primenite mere iz Poslovnika i da koleginici prvoj izreknete opomenu, a posle oduzmete i reč.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, zakonska rešenja koja su predmet rasprave u Narodnoj skupštini, a kad to kažem prevashodno mislim na zakone iz oblasti informisanja, još jedna su propuštena šansa da se Bošnjacima i drugim nesrpskim narodima koji žive van teritorije Vojvodine omogući korišćenje Ustavom garantovanih prava, odnosno prava na informisanje na svom maternjem jeziku.

Dakle, SDA Sandžaka nije zadovoljna politikom, merama, naročito zakonima kojima se uređuju status, položaj i ostvarivanje prava manje brojnih naroda u Republici Srbiji, koje sprovodi i predlaže aktuelna vlast. Ova vlast ne dopušta Bošnjacima da ostvaruju prava koja im garantuju domaće i međunarodno pravo.

Predlogom zakona o javnim medijskim servisima ponovo nema redakcije na jezicima nacionalnih manjina, što je, podsećam vas, obaveza utvrđena pravnim sistemom Republike Srbije. Režimski mediji konstantno i nekažnjeno negiraju identitet bošnjačkog naroda, bošnjačke nacionalne simbole, koji su, podsećam, priznati od državnih organa i konstantno u javnosti plasiraju mržnju, neosnovano etiketirajući bošnjački narod i njegove legitimne predstavnike kao neprijatelje Srbije i srpskog naroda i pretnju za sigurnost Republike Srbije.

SDA Sandžaka, kao parlamentarna opoziciona bošnjačka politička stranka, gotovo na dnevnom nivou je meta napada i stigmatizacije od strane režimskih medija. Ko god traži da bošnjački narod bude ravnopravan, da ostvaruje svoja prava, da se politički sistem i ambijent u društvu prilagode i potrebama Bošnjaka, nađe se na udaru režima i režimskih medija. Režimski mediji su očigledno iznad Ustava i zakona ove države, pa se postavlja pitanje koja je funkcija i svrha medijskih i drugih zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima ne predviđa krivične sankcije za laži, mržnju i netrpeljivost koji se sa režimskih medija konstantno plasiraju u javnost.

Zakonima bi trebalo na pravičan način urediti odnose u društvu, uvažavajući potrebe različitih struktura stanovništva i propisati adekvatne sankcije za svakoga ko krši norme i pravila propisana zakonom. Na istim načelima i principima potrebno je definisati temelje političkog sistema i državnog uređenja Republike Srbije.

Šta vrede zakoni koji se ne sprovode? Koja je svrha zakona koji nemaju adekvatne sankcije, a to se po pravilu dešava kada su u pitanju zakoni kojima se uređuju ljudska i manjinska prava, ali i druge oblasti društvenog života, kao što je informisanje?

U Srbiji se donose zakoni koji su mrtvo slovo na papiru, osim u slučajevima kada treba legalizovati diktaturu i korupciju, obesmisliti demokratiju i vladavinu prava ili kada treba uskratiti manje brojnim narodima mehanizme za ostvarivanje prava koja im garantuje Ustav Republike Srbije. U Srbiji danas nema slobode za građane i medije i ovim medijskim zakonima ništa se suštinski i značajnije neće promeniti.

Predloženi zakoni iz oblasti medija neće doprineti slobodi medija i u tom smislu neće promeniti bilo šta, niti su odgovor na društvenu krizu u Republici Srbiji. Isto tako, predloženi zaključci na Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu ili zaključci na izveštaje regulatornih tela neće izbrisati činjenicu da su Bošnjaci, Albanci i neki drugi manjinski narodi nezadovoljni svojim položajem i da ne mogu da ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava.

Kad smo kod toga, moram da izrazim naše negodovanje na činjenicu da su izveštaji regulatornih tela, namerno neću da kažem nezavisnih, za 2022. i 2023. godinu razmatrani tek ove 2025. godine od strane Odbora za ljudska i manjinska prava. Odgovor na nezadovoljstvo i obespravljenost Bošnjaka ne sme dolaziti preko režimskih medija, već je potrebna odgovorna politika Vlade, koja ima za cilj da izgradi Republiku Srbiju kao državu jednaku prema svim svojim građanima u kojoj Sandžak i Bošnjaci imaju odgovarajući pravni i politički status.

Bošnjaci iz Sandžaka jako dobro razumeju poruke koje im ovaj režim šalje, bilo da se radi o politikama i zakonima koje predlažu i sprovode ili preko medija koje uređuju i kontrolišu. Bošnjaci iz Sandžaka će na prvim narednim izborima ovom režimu dati adekvatan odgovor shodno porukama koje im šalje. Kapitulacija režima Slobodana Miloševića došla je iz Sandžaka i vas ne čeka ništa bolje. Pokušaj da se uspeh gradi na tuđoj obespravljenosti, diskriminaciji, uz korišćenje nasilja za postizanje političkih ciljeva unapred je osuđen neuspehom. Ne postoji oblast društvenog života u kojoj politika ove vlasti ide u susret potrebama bošnjačkog naroda.

Ako u obzir uzmemo stanje demokratije u Srbiji i stanje u medijima, slobodno možemo da kažemo da je ono na istom ili možda čak i nižem nivou nego za vreme vladavine režima Slobodana Miloševića. Nas ne čudi ovakva politika ovih struktura koje su svoj politički uspeh gradili na tezi da će za jednog Srbina ubiti sto Bošnjaka u trenutku dok je u Srebrenici vršen genocid.

Ista ta politika koja je odgovorna za genocid u Srebrenici, ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, organizovani državni teror i progon Bošnjaka u Sandžaku, sankcije, izolaciju i bombardovanje, politika koja nosi ključnu odgovornost za činjenicu da je Republika Srbija proglašena krivom pred Međunarodnim sudom pravde jer nije sprečila genocid, a mogla je, danas ponovo prodajom oružja i municije Izraelu učestvuje u genocidu koji Izrael vrši nad civilima u Gazi. Ista ta politika ovu državu svrstava na stranu nasilja i suprotstavlja je opšteprihvaćenim civilizacijskim normama. Tražim od Vlade Republike Srbije da odmah uvede zabranu prodaje oružja, municije i druge vojne tehnike i sredstava Izraelu.

Na kraju ponovo pozivam sve narodne poslanike koji se deklarišu i osećaju kao Bošnjaci da uskrate podršku ovom režimu, da ne budu korišćeni kao izgovor da postoje neki Bošnjaci koji podržavaju i opravdavaju štetno delovanje ovog režima, dok još za to nije kasno. Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, SDA Sandžaka i naša poslanička grupa neće podržati izbor nove Vlade. Odluku da ne podržimo izbor nove Vlade zasnivamo na činjenicama koje se odnose na legalitet i legitimitet Vlade, predložene kadrove, program i politiku i posebno na politički trenutak u kome se nalazi društvo.

Organi izvršne vlasti u Republici Srbiji pretvoreni su politički trofej, uzurpiran otimanjem suvereniteta od građana na pokradenim izborima 17. decembra 2023. godine. Vlada koju planirate da izaberete neće biti legalna i legitimna, jer je posledica antiustavnog delovanja. Izborom takve Vlade, učešćem u njenom radu, preuzima se odgovornost za degradiranje pravnog poretka u Republici Srbiji. Na taj način legalizujete pravno i političko nasilje kao legitimne metode uspostavljanja i očuvanja vlasti, što je suprotno opšteprihvaćenim pravnim normama civilizacijskim vrednostima.

Dakle, SDA Sandžaka stoji iza univerzalnog načela da svaka politička dobit ostvarena nasiljem mora biti poništena. Politička i programska platforma ove Vlade, zajedno sa predloženim kadrovskim rešenjima, kontinuitet su nepravde, neodgovornosti i korupcije i dokaz je da ni ova, uslovno rečeno, nova Vlada nema nameru da ukloni uzroke građanskog nezadovoljstva, čijoj masovnoj manifestaciji svedočimo svakodnevno. Dakle, rešenje nije u nametanju Vlade spornog legaliteta i legitimiteta i duboko kompromitovane politike koja je ključni izvor nestabilnosti. Rešenja postoje, ona su prosta.

Prvo je da Ustavni sud donese odgovarajuće odluke na osnovu pokrenutih postupaka i priloženih dokaza i vrati građanima otete institucije i suverenitet, a drugo rešenje prelazna Vlada, kao pravično rešenje privremenog karaktera u procesu uspostavljanja dugoročne i održive društvene stabilnosti. Ako ovu Vladu posmatramo sa vrednosnog aspekta, ona predstavlja ostatke režima Slobodana Miloševića.

Politika i predloženi program Vlade je pokušaj stvaranja privida normalnosti namerno zanemarujući činjenicu da je Srbija u dubokoj društvenoj i institucionalnoj krizi. Izazovi koji opterećuju sve segmente društva u Republici Srbiji moraju biti ispravno tretirani i adekvatno rešeni. Nezadovoljstvo građana nije u fokusu vašeg interesovanja, a program koji je predložio mandatar ne nudi politiku i konkretne mere, niti predviđa angažovanje Vlade na rešavanju tih problema.

Ne dajete odgovor na pitanje kada će birački spiskovi biti sređeni, a iz njih uklonjeni fantomski birači. Kada će se osloboditi mediji kako bi građani mogli da na slobodnim i demokratskim izborima izaberu legalnu i legitimnu vlast. Izborima se mora vratiti smisao kako bi konačno postali odraz realnog političkog raspoloženja građana. Nismo dobili nikakve garancije niti konkretne mere kako i na koji način će se vratiti vladavina prava i pravna sigurnost u Srbiji.

Položaj Bošnjaka u Srbiji nije dobar za šta odgovornost snosi ova vlast. Zanemarujete činjenicu da Bošnjacima nije dopušteno da ostvaruju prava garantovana Ustavom i zakonima, a sa druge strane u programu Vlade ne postoje konkretne mere kojima bi se sa jasno definisanim rokovima osiguralo unapređenje položaja Bošnjaka i ostvarivanja prava garantovanih Ustavom i zakonima. Očigledno je da ćete zadržati politički kurs kojim želite da bošnjački narod zadržite u poziciji građana drugog reda, a da regiju Sandžak marginalizujete.

Međutim, ono što je dobro jeste da je režim delegitimisan i da nema poverenje građana. To je nova realnost koju ćete morati da prihvatite i da svoja delovanja uskladite sa tim. Proces oslobađanja građana od straha je daleko odmakao i nije ga moguće više zaustaviti, a još manje ga možete staviti pod kontrolu.

Protesti studenata i sve veća manifestacija bunta građana su pozitivne društvene pojave koje su stvorile novu društvenu realnost. Slika nove stvarnosti u Srbiji manifestovana je 12. aprila na studentskom skupu u Novom Pazaru. Tog dana smo imali na delu dva procesa - rađanje jedne nove, tolerantne, miroljubive i demokratske Srbije lišene mržnje i netrpeljivosti u Novom Pazaru, dok smo istog dana u Beogradu imali manifestaciju političkog izdisaja prošlosti i svega što je prepreka onome što je većinsko osećanje i potreba građana.

Politiku koja svoje postojanje temelji na rušenju ustavnog poretka, obesmišljavanju vladavine prava, izazivanju nacionalne ili verske mržnje i netrpeljivosti, a naročito politiku koja ne dopušta Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima da ostvaruju svoja Ustavom i zakonom garantovana prava SDA Sandžaka neće podržati. Iz tih razloga nećemo podržati izbor ove Vlade.

Pozivamo sve narodne poslanike i kandidate za ministre koji se deklarišu kao Bošnjaci da uskrate podršku ovom režimu i prekinu svaki vid saradnje sa njima.

Predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege poslanici, postaviću dva pitanja Vladi Republike Srbije.

Članom 14. Ustava Republike Srbije propisana je obaveza državnim organima da osiguraju posebnu zaštitu Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Ustav Republike Srbije u članu 77. utvrđuje pravo Bošnjacima da u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama budu zastupljeni srazmerno nacionalnoj strukturi stanovništva u tim opštinama.

Pitanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnom sektoru regulisano je nizom zakona, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o policiji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u javnim službama.

Međutim, pored Ustava i zakona Bošnjacima nije omogućeno da ostvare Ustavom garantovano pravo u pogledu adekvatne i srazmerne zastupljenosti u državnim organima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama. Ta činjenica je jedan od parametara koji možemo meriti stvarni položaj Bošnjaka u Republici Srbiji, ali i miroljubivost i demokratičnost ove vlasti.

Podsećam sve na član 3. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da se vladavina prava između ostalog ostvaruje tako što se vlast povinuje Ustavu i zakonu. Shodno tome pitam predsednika Vlade Republike Srbije, zašto Vlada Republike Srbije ne dozvoljava Bošnjacima ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovano pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama?

Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ustav Republike Srbije i Zakon o visokom obrazovanju utvrđuju pravo da se na visokoškolskim ustanovama ostvaruju studijski programi i na manjinskim jezicima, kako bi se školovali kadrovi za izvođenje nastave na manjinskim jezicima u osnovnim i srednjim školama. Međutim, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoje studijski programi na kojima bi trebalo da se obrazuju kadrovi za potrebe nastave na bosanskom jeziku. Nastava na bosanskom jeziku izvodi se u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju. Dakle, postoji potreba i potrebno je ići u susret toj potrebi.

Pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da li će se budžetom za 2025. godinu predvideti sredstva za uspostavljanje odgovarajuće katedre i studijskih programa na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru i da li će se preduzeti druge mere kojima će se omogućiti da državni univerzitet u Novom Pazaru u svakom smislu bude odraz socijalnog okruženja u kom radi i deluje? Hvala.

Predsedavajuća reklamiram povredu člana 107. stav 2. koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza i smatram da ste trebali da tokom izlaganja predsednice Skupštine, odnosno u ovom slučaju, koja je govorila kao narodni poslanik da izreknete meru iz člana 109, odnosno da joj zbog upotrebe uvredljivih izraza izreknete opomenu.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 2. u delu koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza. Smatram da ste trebali kao predsedavajuća da prethodnom govorniku, odnosno poslanici Brnabić izreknete opomenu iz člana 109. stav 6. upotreba uvredljivih izraza, a nakon toga da primenite i čl. 110. i čl. 111. i da oduzmete reč i da je udaljite sa sednice. Iz jednog razloga.

Jako je opasno kad neko ko vrši funkciju predsednika Narodne skupštine etiketira dva manjinska naroda kao nepoželjne partnere bilo kojoj političkoj stranci u ovoj državi. To je nedopustivo. Drugo …

Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsedniče i članovi Vlade, amandmanom koji je SDA Sandžaka podnela na rebalans budžeta predložene su tri intervencije sa ciljem da se u meri u kojoj je to moguće u ovom trenutku ugrade samo neki od potreba Bošnjaka i regije Sandžak.

Prva intervencija koja je predložena ovim amandmanom odnosi se na usmeravanje 300 miliona dinara u razvoj sandžačkih opština. Podsetiću vas da prema stepenu razvoja sandžačke opštine pripadaju kategoriji nerazvijenih i devastiranih područja.

Drugi predlog odnosi se na izdvajanje 200 miliona dinara za završetak programa povratka proteranih i prognanih Bošnjaka opštine Priboj u periodu od 1991. do 1999. godine. Taj program je usvojen od Vlade Srbije 4. novembra 2011. godine na inicijativu tadašnjeg ministra dr Sulejmana Ugljanina. Osnovni cilj ovog programa je stvaranje uslova za povratak i održiv opstanak prognanih Bošnjaka opštine Priboj.

Podsetiću vas da su pre nego je ova vlast zaustavila taj program izgrađene i obnovljene 84 kuće, pripremljena je projektna dokumentacija za 45 kilometara putne infrastrukture, zgrada za socijalno stanovanje, data je poljoprivredna mehanizacija za 50 porodica povratnika, a programom je predviđena izgradnja infrastrukture, mesni centar, škola, ambulanta itd. kako bi se povratnicima olakšao život. Zaustavljanje ovog programa i odbijanjem ovog amandmana jasan je pokazatelj da ova vlast ne želi da osigura fundamentalne uslove da bi se Bošnjaci osećali sigurno, da bi mogli biti ravnopravni i slobodni.

Podsećam vas i na to da Bošnjaci u Republici Srbiji ne mogu da ostvare svoja Ustavom garantovana prava kao što je pravo na srazmernu zastupljenost u policiji, sudstvu i tužilaštvu.

Takođe, ovim amandmanom predloženo je i opredeljivanje dodatnih 96 miliona dinara kojima bi se osnažio rad i kapaciteti svih nacionalnih veća nacionalnih manjina u Republici Srbiji u ovoj tekućoj godini.

Bez obzira što aktuelna Vlada očigledno ne želi da sprovede pravične i održive mere kojima bi se išlo u susret potrebama i problemima Bošnjaka, predlažem koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje podrže ovaj amandman. Hvala.

Javio sam se za repliku, ali sam morao da podignem Poslovnik da bi obratili pažnju.

Dakle,…

Za repliku.

U redu. Član 104.

Dakle, radi istine, kada govorimo o tome ko je lider Bošnjaka, a ko nije, podsetiću vas da je Stranka demokratske akcije Sandžaka u Sandžaku bošnjačka politička stranka koja je u statusu manjinske liste uzela najveći broj glasova od svih učesnika na izborima.

Dakle, ministar koji je govorio o tome da je… (Isključen mikrofon.)

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, stranka Demokratske akcije Sandžaka ne spori pravo srpskom narodu na saradnju ukoliko se ta saradnja ne ostvaruje na štetu interesa, potreba i sigurnosti drugih naroda, suvereniteta i teritorijalnog integriteta drugih država, a naročito države Bosne i Hercegovine.

Detaljnom analizom predloženog dokumenta sam po sebi nameće se zaključak da je ova deklaracija pretnja miru i stabilnosti na Balkanu. Ukoliko se ova deklaracija usvoji, ona će predstavljati prepreku za vraćanje poverenja među narodima i državama na prostoru zapadnog Balkana, a naročito vraćanju poverenja između Bošnjaka i Srba, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Deklaracija o kojoj danas raspravljamo pokazatelj je jasne namere za nacionalnom dominacijom i realizacijom velikodržavnih projekata, što se ne može oceniti kao pozitivan korak ka vraćanju poverenja i uspostavljanja saradnje u regionu. Predložena deklaracija zanemaruje više ključnih pravnih i političkih činjenica, a ja ću pomenuti samo neke.

Prva. U Srebrenici je nad bošnjačkim narodom izvršen genocid. To je utvrđeno presudama relevantnih međunarodnih sudova. Tu činjenicu ova niti bilo koja deklaracija ili rezolucija ne mogu izbrisati.

Dva. Republika Srpska nije država već deo međunarodno priznate države i Bosne i Hercegovine.

Tri. Republika Srbija je višenacionalna država. Jedan od manje brojnih naroda koji žive u Republici Srbiji su i Bošnjaci kojima nije dopušteno da ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava.

Četiri. Republika Srbija je sekularna država u kojoj verski službenici ne bi mogli, niti bi trebali kreirati državnu politiku, a posebno ne u slučajevima kao što je ova deklaracija i ono što je njen krajnji cilj.

Republika Srpska kao neotuđivi deo države Bosne i Hercegovine ne može imati nikakav dan državnosti. Prema tome, ovo što piše u tački 29. deklaracija predstavlja otvoren udar na suverenitet i državnost Bosne i Hercegovine.

Proglašavanjem pesme „Bože pravde“ za svesrpsku himnu, stvara se obaveza revizije Ustava i zakona i promena sadržine grba, zastave i himne Republike Srbije. Novi grb, zastava i himna treba da odražavaju multietnički karakter Republike Srbije i da svojom sadržinom ne vređaju ničija nacionalna i verska osećanja.

Vlada i državni organi Republike Srbije imaju obavezu da svim narodima koji žive u Republici Srbiji omoguće sve ono što traže za pripadnike srpskog naroda u drugim državama, uključujući unapređenje ustavno-pravnog statusa, unapređenje sveukupnog položaja i ostvarivanje do sada garantovanih prava.

Koristim priliku i prisustvo članova Vlade da vas podsetim da je Bošnjacima u Sandžaku onemogućeno ostvarivanje Ustavom garantovanog prava, nezastupljenost u policiji, sudstvu, tužilaštvu, vojsci, službama sigurnosti i drugim državnim organima i službama u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva. Tražim od vas da hitno preduzmete odgovarajuće mere i otklonite sve prepreke koje ne dopuštaju Bošnjacima da koriste prava, koja im Ustav i zakon garantuju.

Na kraju, u uvodu ove deklaracije navodi se, između ostalog da i narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije proglašavaju ovaj dokument, aludirajući da svi narodni poslanici stoje uz ovu deklaraciju.

Stranka Demokratske akcije Sancaka, neće podržati usvajanje ove deklaracije.

Kao što sam rekao SDA Sandžak ne podržava donošenje ove deklaracije, mi ne stojimo iza ovog dokumenta, i ne možete isticati i predstvljati da svi narodni poslanici podržavaju ovu deklaraciju.

U naše ime nemate pravo to da radite, hvala vam.

Reklamiram član 109. stav 1. tačka 6).