Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici i članovi Vlade, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji mi nećemo podržati, predstavlja svojevrsno priznanje vlasti da su birački spisak, kao i sam izborni proces kompromitovan i kontaminirani, te da rezultat izbora 17. decembra 2023. godine nisu odraz političkog raspoloženja građana.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku izaziva opravdanu zabrinutost da li će postupak revizije i provere biračkog spiska na način kako je to predviđeno ovim zakonom iznedriti birački spisak koji je pouzdan, očišćen od svih nepravilnosti i zaštićeno od svih potencijalnih zloupotreba.

Izmena Zakonom o biračkom spisku nije jedina obaveza u procesu unapređenja izbornih uslova u Republici Srbiji, kad govorimo o tome pomenuću, primera radi prava izbornih lista na uvid u materijal sa biračkih mesta na primeru izbora u Novom Pazaru, nakon uvida u materijal sa 15 biračkih mesta utvrđene su nepravilnosti na svih 15 izbornih mesta, dok na ostalih 85 izbornih mesta nije bilo moguće izvršiti uvid u izborni materijal, jer zakon to ne dopušta.

Dakle, iako su utvrđene nepravilnosti apsolutno se ništa nije desilo, a izborne mahinacije na ostalih 85 mesta do danas nisu obelodanjene i nije bilo nikakvih sankcija za one koji su kršili zakon. Bilo je prepravljanja zapisnika nakon zatvaranja biračkih mesta, kao i slučajeva da su glasovi izborne liste SDA Sandžaka naknadno prebacivanjem u saldo glasova drugih izbornih lista, kao i mnoge druge nepravilnosti koje su dokumentovane, a o kojima Ustavni sud i danas ćuti.

Dakle, zatvaranje biračkih mesta apsolutno nije garancija da se izborni proces pored niza drugih nepravilnosti neće dalje kompromitovati i obesmišljavati. Što se tiče slabosti predloženog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, neprihvatljivo je da se u članu 22a, kojim se reguliše šta podrazumeva revizija biračkog spiska nije do kraja razrađeno, niti objašnjeno šta obuhvata verifikacija biračkog spiska, odnosno provera dostojnosti i veći unetih podataka, iako komisija u svom nazivu ima i to da se između ostalog bavi i verifikacijom biračkog spiska.

Dalje, ono što je sporno jeste pravni status komisije. Nije jasno zašto komisija nije definisana kao stalno nezavisno i samostalno telo koje vrši javna ovlašćenja u cilju provođenja revizije i utvrđivanja činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti biračkog spiska, kontrolisanja tačnosti i postupka ažuriranja biračkog spiska.

U ovlašćenjima komisije nije propisano pravo komisiji da inicira ili preduzme radnje na otklanjanju utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku. Pored toga, komisija ništa ne može uraditi samostalno, već je delovanje ove komisije uslovljeno voljom drugih organa da sprovedu određene radnje i postupke koje komisija označi kao bitne. Kako možemo očekivati da oni koji su organizovali, izvršili kompromitaciju biračkog spiska i obesmislili izbore, otkrivaju, ispravljaju i sankcionišu sopstvene mahinacije?

Postavlja se i pitanje da li se rok od pet meseci iz člana 12. Predloga zakona odnosi na obavezu resornog ministra da propiše način izlaganja biračkog spiska? Neshvatljivo je, osim u slučaju želje, da se postupak objavljivanja biračkog spiska uspori ili blokira propisivanje obaveznog donošenja podzakonskog akta u vezi sa…

Dopustite mi da završim, još 10 sekundi.

… jer je već jasno propisana obaveza objavljivanja sa svim elementima koji se odnose na to koji se podaci o biraču mogu objaviti i na koji način i gde se mogu objaviti. O ostalim detaljima ćemo govoriti prilikom obrazlaganja amandman.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, u ovom delu rasprave koji se odnosi na potvrđivanje međunarodnih ugovora pažnju ću posvetiti Predlogu zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

U kontekstu ovog zakona važno je istaći da je Vlada Republike Srbije 9. jula 2021. godine usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave za period od 2021. do 2025. godine.

Programom za reformu lokalne samouprave kao opšti cilj reforme sistema lokalne samouprave navedeno je, citiram: „Uspostavljanje sistema lokalne samouprave koji omogućava efikasno i održivo ostvarivanje prava građana na lokalnu samoupravu. Vizija ove reforme jeste moderna, profesionalna, efikasna i odgovorna lokalna samouprava. Lokalna samouprava u budućnosti treba da bude u potpunosti sposobna da pruža kvalitetne javne usluge građanima i privredi, da primenjuje načela dobrog upravljanja u svom radu i da svojim delovanjem unapređuje kvalitet života građana i doprinosi ravnomernom razvoju Republike Srbije.“ Kraj citata.

Načela decentralizacije i dekoncentracije definisana su kao vodilje reforme sistema lokalne samouprave.

Dalje se programom navodi da domaće zakonodavstvo nije u potpunosti usaglašeno sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i to da se u praksi ne sprovode potpuno i suštinski pojedina načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Pa se postavlja pitanje – šta je vlast sprečavalo da to uradi?

Zakonom o lokalnoj samoupravi, lokalna samouprava je definisana kao pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo.

Realnost je potpuno drugačija, jer lokalne samouprave u Republici Srbiji nemaju pravo i mogućnost da upravljaju značajnim delom javnih poslova koje možemo svrstati u kategoriju, kako to Zakon o lokalnoj samoupravi kaže – poslova od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo.

Republička vlast, koja inače raspolaže gotovo neograničenim pravnim, političkim, finansijskim i drugim resursima, često posegne za kažnjavanjem lokalne vlasti, a posledice trpe obični građani.

Republika Srbija, kao duboko centralizovana država, lišena je sposobnosti da pravedno i jednako vodi računa o svim područjima i građanima i trenutno ne može da dosegne ideal države jednake prema svim svojim građanima i države ravnopravnih građana i naroda.

Jedan od uzroka za takvo stanje jeste i činjenica da Republika Srbija nije ratifikovala neke od ključnih članova Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Taj problem je prepoznat i u Programu za reformu lokalne samouprave, pa se postavlja pitanje – zbog čega Vlada Srbije nije ovim zakonom obuhvatila i ratifikaciju člana 4. stavovi 3. i 5. i član 8. stav 3, već je samo ovim predlogom zakona propisana ratifikacija člana 6. stavovi 1. i 2. i člana 7. stav 2?

Član 4. stav 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi propisuje da će javne poslove prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ovo načelo je u samim temeljima evropskog koncepta lokalne samouprave, a zauzima i značajno mesto u uređenju Evropske unije.

Srbija nije ratifikovala ni stav 5. istog člana, koji glasi – tamo gde su im ovlašćenja dodeljena od strane centralne ili regionalne vlasti, lokalnim organima vlasti će, u meri u kojoj je to moguće, biti tada puna sloboda odlučivanja u prilagođavanju svojih aktivnosti lokalnim uslovima.

U programu se dalje kaže da ustavna rešenja za sistem lokalne samouprave daju mogućnost da se on dalje značajno razvija i unapređuje, dok deo reformi ipak iziskuje izmene Ustava, o kojima se treba otvoriti širi dijalog. Pa se, na primer, navodi uvođenje dvostepene lokalne samouprave, regionalnog nivoa samouprave, jačanje finansijske autonomije lokalne samouprave itd.

Ovaj strateški dokument predviđa da se do budućeg modela sistema lokalne samouprave treba doći uzimajući u obzir ekonomski, demografski, obrazovni, nacionalni, kulturološki i politički kontekst.

Kada govorimo o tome kojim nadležnostima treba ojačati status opština i gradova, stava smo da je u prvom redu potrebno sve poverene poslove koje opštine i gradovi sada obavljaju i predvideti kao izvorne poslove, odnosno izvorne nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

Pomenuću samo neke od nadležnosti i prava kojima je potrebno ojačati ulogu lokalne samouprave. Potrebno je, na temelju prakse koja postoji u modernim i demokratskim državama, upravne poslove koji se odnose na izdavanje ličnih dokumenata i dodeljivanje matičnih brojeva građanima, koje vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, poveriti lokalnim samoupravama, kao i samo upravljanje određenim segmentima policije.

Lokalnu samoupravu treba ovlastiti da daje saglasnost i na godišnje planove i programe rada i druge vrste akata kojima se reguliše aktivnost, rad i delovanje organizacionih jedinica javnih preduzeća, ustanova, službi i fondova i drugih pravnih lica osnovanih od strane Republike Srbije, a uspostavljenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Budžetima lokalnih samouprava treba pripasti i veći procenat od naplate PDV-a, ali i drugi prihodi koji se u stvari prikupljaju na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a na koje lokalne samouprave nemaju trenutno pravo, shodno odredbama važećeg Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Lokalnim samoupravama treba dati u nadležnost vlasništvo i gazdovanje šumama, upravljanje vodama, te bezuslovno korišćenje drugih prirodnih resursa koji se nalaze na teritoriji lokalne samouprave. Takođe je neophodno da se ukine obaveza da lokalne samouprave u Republici Srbiji plaćaju naknadu za korišćenje vodnog dobra koji građani koriste za piće i druge namene. Kada govorim o tome, podsetiću vas da član 1. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima kaže da svi narodi mogu slobodno da raspolažu svojim prirodnim bogatstvima i prirodnim izvorima, te da jedan ne može ni u kom slučaju da bude lišen sopstvenih sredstava za život.

Dakle, sve što je predviđeno Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, odnosno članom 4. stavovima 3. i 5. i članom 8. stavom 3, koji još uvek nisu ratifikovani, ključna je prepreka da bi jedna opština mogla u punom kapacitetu da upravlja javnim poslovima od opšteg, zajedničkog i neposrednog interesa za lokalno stanovništvo, kako to kaže Zakon o lokalnoj samoupravi.

Poslanica SDA Sandžaka, koleginica Minela Kalender danas je iznela suštinske probleme obespravljenih građana Sjenice, sa tačno navedenim činjenicama da građani u ovoj opštini svoja osnovna prava ostvaruju u susednim opštinama i gradovima, odnosno u tri okruga, a ne u svojoj opštini. Odgovore na probleme koje je koleginica Kalender istakla jedino može dati premijer, jer obuhvataju više oblasti i odnose se na više ministarstava, a predsednik Vlade je po zakonu ovlašćen da vodi i usmerava Vladu, usklađuje rad članova Vlade i jedini ima pravo ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja.

Međutim, ministarka zaštite životne sredine Pavkov je zloupotrebila svoje prisustvo i sve istaknute probleme građana Sjenice omalovažila i svela ih na pitanje upravljanja i organizacije rezervatom Uvac, od kojeg građani Sjenice u trenutnoj situaciji nemaju apsolutno nikakvu korist. Kao jedan od primera navešću problem realizacije razvojnih turističkih projekata i otvaranja adekvatnih turističkih objekata.

Kada se govori o pravilima i načelima kojima se uređuju uslovi za osnivanje opština, dužan sam da istaknem da je Republici Srbiji, bar prema našem mišljenju, tu potreban liberalniji i ujednačen pristup i da teritorijalni raspored opština i gradova u Srbiji, uobličen 60-ih godina 20. veka, samo je u manjoj meri menjan.

Upravo je u tom procesu, negde 1960. godine u Brodarevu, jednoj sandžačkoj varoši na granici Srbije i Crne Gore, nepravedno oduzet status opštine i uključeno je u sastav opštine Prijepolje. Brodarevo je udaljeno oko 25 kilometara od administrativnog centra opštine Prijepolje, a građani Brodareva često moraju putovati u Prijepolje za osnovne administrativne usluge. Građani Brodareva često su suočeni sa činjenicom da se zanemaruju njihove potrebe u izgradnji infrastrukture, ali i u drugim oblastima od značaja za zadovoljenje njihovih osnovnih potreba. Kao što sam rekao, Brodarevo je pogranično mesto, sa svojim specifičnim identitetom, tradicijom i posebnošću koje ga razlikuju od drugih delova opštine Prijepolje, kojoj trenutno pripada.

Zakon o lokalnoj samoupravi, u članu 18. stav 1, propisuje da se opština osniva za teritoriju koja ima najmanje 10.000 stanovnika. Međutim, trenutno stanje u ovoj oblasti pokazuje da u Republici Srbiji ima 28 opština sa brojem stanovnika manjim od 10.000. Dakle, ne bi smele da postoje smetnje da se ovoj sandžačkoj varoši vrati status opštine, koji joj je nepravedno oduzet. Važna činjenica jeste i to da Brodarevu Bošnjaci čine većinsko stanovništvo, te im je status opštine potreban i radi lakšeg ostvarivanja prava garantovanih Ustavom.

Lokalna samouprava ujedno je i važan faktor i mehanizam za položaj i ostvarivanje prava manje brojnih naroda, jer je staranje o ostvarivanju prava, zaštiti i unapređenju položaja nacionalnih manjina jedna od izvornih nadležnosti lokalne samouprave.

Možemo konstatovati da opravdanost ove inicijative je potkrepljena čvrstim argumentima i da bi se njenom implementacijom izašlo u susret potrebama građana Brodareva, što bi proizvelo višestruke pozitivne efekte u svim oblastima društvenog života. Hvala.

Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku tri lica oglasilo je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zbog otmice, zlostavljanja, mučenja i ubijanja 20 civila, odnosno 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog civila neutvrđenog identiteta, iz voza na stanici Štrpci 27. februara 1993. godine.

Očito dobro planiran i organizovan, uz aktivno učešće snaga bezbednosti tadašnje SRJ. Međutim, nalogodavci ovog zločina ni posle više od 32 godine nisu otkriveni i kažnjeni. Optuženi Gojko Lukić osuđen je na 10 godina zatvora, Duško Vasiljević takođe na 10 godina zatvora i Dragana Đekić na pet godina zatvora. Izrečene kazne više su satisfakcija za izvršioce zločina nego za žrtve i njihove porodice.

Iako nije pravično u pogledu izrečenih kazni, ova presuda u slučaju Štrpci ponovo potvrđuje činjenicu da je nad Bošnjacima u Sandžaku u periodu od 1991. do 1990. godine izvršen organizovan teror. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri žrtve otmice u Štrpcima, dok grobnice i posmrtni ostaci za ostalih 16 žrtava još uvek nisu pronađeni.

Otmica u Štrpcima nije jedini ratni zločin izvršen nad bošnjačkim narodom u Sandžaku. Podsetiću vas na slučaje Sjeverin, granatiranje sela Kukuroviće, pojedinačne otmice i ubistva Bošnjaka, kao i masovnu policijsku represiju i torturu.

Shodno tome, pitam predsednika Vlade - da li Vlada ima neki plan, politiku i da li će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se rasvetlili svi zločini počinjeni nad Bošnjacima, a odgovorni priveli pravdi?

Takođe, pitam i ministra pravde - da li je u planu da se izmenama Krivičnog zakonika pooštre zatvorske kazne za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kako bi se postigla proporcionalnost težine kazne sa težinom krivičnog dela i krivicom učinioca, zadovoljene pravde i opšta prevencija, što je prvostepenom presudom u slučaju Štrpci propušteno da se uradi?

Ovo je važno iz razloga, jer mnogi od zločina još uvek nisu procesuirani kao što je granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj 1993. godine, ali i mnogi drugi čije procesuiranje očekujemo u budućnosti.

Postavljam pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li će se kroz izmene važećeg zakonskog okvira ili donošenjem novog zakona osigurati i žrtvama ratnih zločina iz otmica slučaj Sjeverin i Štrpci, ali i drugim žrtvama iz Sandžaka, prizna status civilnih žrtava rata uvođenjem pravnih normi po kojima se status civilne žrtve rata priznaje i žrtvama koje nisu stradale na teritoriji Republike Srbije, a čije stradanje je posledica dejstva ili delovanja državnih oružanih snaga ili drugih oružanih formacija, koje nisu preduzimale vojne operacije protiv redovnih snaga sigurnosti ili su bile kao takve pod njihovom operativnom ili drugom vrstom kontrole?

Bošnjake Sandžaka nisu otimale, tukle i ubijale oružane snage druge države i zakoni treba da imaju adekvatan odgovor na tu činjenicu.

Država ima obavezu da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama i njihovim porodicama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji.

Predsednika Vlade i ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja takođe pitam – kada će Republika Srbija ispuniti svoju obavezu u pogledu donošenja zakona o nestalima?

Prema mojim saznanjima, Srbija je jedina država u regionu koja nema ovaj zakon, a u obavezi je da ga donese.

Već sam pomenuo da su u slučaju otmice u Štrpcima pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri osobe od ukupno 20, koliko ih je oteto. Pitanje nestalih lica je jedno od ključnih pitanja koje danas opterećuje odnos između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i jedna od ključnih prepreka u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira i vraćanju poverenja među narodima.

Na kraju želim da posebno naglasim da se SDA Sandžaka zalaže za demokratsku i pravednu Republiku Srbiju, državu ravnopravnih građana i naroda i državu jednaku prema svim svojim građanima.

Stava smo da Republika Srbija ne sme više biti sigurna kuća za ratne zločince i one koji promovišu mržnju, nasilje i netrpeljivost.

Ako prekoračim vreme predviđeno po amandmanu, oduzmite nam vreme od poslaničke grupe.

Ovim našim amandmanom tražili smo da se u članu 23. st. 2, 3. i 4. brišu, jer ovim predlogom dozvoljava se, odnosno onako kako je zakon koncipiran od strane Vlade, dozvoljava se puštanje u probni rad državnih puteva, a bez izvršenih neophodnih bezbednosni provera i testiranja čime se potencijalno građani dovode u neposrednu opasnost.

Ako se po završetku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta državnog puta moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti državnog puta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, ne može se takav put pustiti u saobraćaj bez obavljenih testiranja.

Ono što nas takođe brine kada je ovaj zakon u pitanju, što smo amandmanom na jedan drugi član zakona predvideli, jeste da je predlogom Vlade brisanje dela važećeg člana 140. stav 4. zakona, a kojim je propisan rok od pet godina za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte koji su obuhvaćeni članom 133. Ukidanjem ove obaveze omogućilo bi se da takvi objekti budu na neodređeno vreme u upotrebi bez izdate upotrebne dozvole. To je veoma rizično, jer je upotrebna dozvola ključna potvrda da je objekat izgrađen u skladu sa projektom i tehničkim normativima. Bez upotrebne dozvole objekat može biti korišćen, a da njegova bezbednost i ispravnost nisu garantovani.

Brisanje roka uklanja i jedini i jasan mehanizam koji obezbeđuje završetak procesa gradnje i kontrolu kvaliteta i stvara pravni vakum u kome investitori mogu neopravdano dugo odlagati pribavljanje dozvole, pa čak i neformalno koristiti objekte, što otvara prostor za zloupotrebe i manipulacije.

Pored toga, odredbe člana 17. kojim se ukida obaveza investitora za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte iz člana 133. zakona potpuno su obesmišljene članom 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju iizgradnji, a kojim je predviđeno da za sve objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a protekao je rok za njeno pribavljanje nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu u dodatnom roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U Predlogu zakona napravljena je i greška u smislu da je navedena u stavu 5. člana 17. da se brišu određeni stavovi u članu 8, iako je predmet izmene član 140. Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 31. Predloga zakona u potpunosti briše. Uvođenje mogućnosti da objekat ili čak zemljište ispod njega automatski postane javna svojina Republike Srbije bez adekvatnog sudskog postupka predstavljaju ozbiljno narušavanje ustavnog prava na imovinu. Ovakvo rešenje ne obezbeđuje pravnu zaštitu vlasniku, nema ni mogućnost za žalbu pre prenosa svojine, a i njime se krši član 58. Ustava Republike Srbije kojim se garantuje pravo svojine i propisuje da se oduzimanje može vršiti samo uz naknadu i u javnom interesu na osnovu odluke suda.

Član otvara prostor za arbitrarno postupanje inspekcijskih organa jer nije definisano šta znači kontinuirano praćenje promena u prostoru. Ni tehnički, ni pravno nije precizirano koji kriterijumi se koriste da bi se neki objekat označio kao nezakonit, niti da li strana u postupku ima priliku da iznese dokaze ili mišljenje pre nego što se izrekne obaveza uklanjanja i prenosa svojine.

Ovakva odredba može dovesti do nesrazmerne represije i kršenja prava građana, posebno u slučajevima kada se radi o objektima izgrađenim usled pravne zablude, propusta javne uprave ili spornog pravnog statusa zemljišta.

Hvala.

Amandmanom koji smo podneli na član 3. mi tražimo da se posle tačke 6. doda nova tačka 7) koja glasi da načelo zaštite podataka o ličnosti, odnosno mere zaštite informaciono-komunikacionih sistema moraju se planirati i sprovoditi na način kojim se sprečava neopravdano mešanje u privatnost i obezbeđuje da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u nužno potrebnom obimu za ostvarenje ciljeva ovog zakona.

Dakle, ovim amandmanom se unosi načelo zaštite podataka o ličnosti radi jasnog isticanja obaveze da primenom mera informacione bezbednosti ne dođe do neopravdanog narušavanja privatnosti građana.

Ova dopuna osigurava da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u neophodnom i srazmernom obimu, čime se Predlog zakona usaglašava sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima.

Uvođenjem načela zaštite privatnosti jača se pravna sigurnost da mere informacione bezbednosti neće prerasti u prekomerno mešanje u prava građana. Hvala.

I ovim amandmanom predlažemo da se u članu 4. posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi: "Obrada podataka o ličnosti u svrhe primene ovog zakona može se vršiti samo kada je to neophodno i srazmerno, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti".

Dakle, ovaj naš amandman precizira da se obrada podataka o ličnosti na osnovu ovog zakona mora ograničiti na ono što je zaista neophodno za ostvarenje svrhe, čime se štiti privatnost građana i sprečava prekomerna obrada podataka.

Dopuna jasno stavlja do znanja da svaka obrada ličnih podataka mora biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i načelima evropskih standarda o minimizaciji i srazmernosti obrade.

Na ovaj način otklanja se mogućnost da odredbe Predloga zakona budu tumačene kao osnov za širu obradu podataka nego što je to dopustivo, čime se obezbeđuje veći stepen zaštite privatnosti građana.

Amandman je u duhu evropskih standarda i prakse koji zahtevaju da svaka obrada podataka ima jasan pravni osnov i nužnost. Hvala.

Hvala.

U članu 31. stav 3. ovlašćuje se Kancelarija za informacionu bezbednost da obrađuje određene lične podatke lica koje prijavljuje incident. Ovim amandmanom, odnosno dodavanjem novog stava koji smo mi predložili, uvodi se ograničenje perioda u čuvanju ovih podataka, tako što se propisuje da se prikupljeni podaci čuvaju najduže u okvirima rokova koji su utvrđeni propisima o kancelarijskom poslovanju.

Na ovaj način obezbeđuje se da lični podaci građana ne budu zadržavani duže nego što je nužno za ispunjavanje svrhe zbog koje su prikupljeni, čime se sprovodi načelo ograničenja perioda čuvanja iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hvala.

Da vas zamolim, ako u okviru dva minuta ne uspem da obrazložim amandman, da nam oduzmete od vremena grupe.

Dakle, mi smo amandmanom na član 32. predložili da se doda novi stav 2. koji bi glasio: „Prilikom sprovođenja proaktivnog skeniranja iz stava 1. tačka 4. ovog člana, Kancelarija je dužna da ove aktivnosti sprovodi u saradnji i koordinaciji sa predmetnim operatorom, uz obezbeđenje da skeniranje ima minimalan uticaj na njegovo poslovanje. Kancelarija obezbeđuje da se tokom skeniranja ne pristupa sadržaju komunikacija ili podacima o ličnosti u obimu većem od neophodnog za otkrivanje ranjivosti, kao i da se svi podaci koji bi se eventualno tom prilikom slučajno prikupili odmah izbrišu ili zaštite u skladu sa zakonom“.

Dakle, ovim amandmanom tražimo da se u ovaj zakon unesu jasne garancije, kako bi se sprečila prekomerna ili nekontrolisana ovlašćenja državnog organa prilikom proaktivnog skeniranja IKT sistema.

Prva rečenica u ovom amandmanu obezbeđuje da Kancelarija za informacionu bezbednost ne sprovodi proaktivno skeniranje samostalno i bez znanja subjekta, već isključivo u saradnji i koordinaciji sa samim operaterom sistema, uz obavezu da se izbegne bilo kakav nepotreban poremećaj u njegovom radu.

Dalje, ovim amandmanom ograničava se delokrug skeniranja, tako da ono ne preraste u pristupanje sadržaju privatnih komunikacija ili ličnih podataka korisnika, osim u meri koja je apsolutno neophodna radi otkrivanja bezbednosnih ranjivosti.

Ujedno se nalaže da svaki podatak koji bi slučajno mogao biti prikupljen tokom skeniranja mora biti odmah izbrisan ili adekvatno zaštićen. Ovakvim merama se sprečava mogućnost da proaktivno skeniranje preraste u prekriveni nadzor građana, bez kontrole ili u narušavanje prava na privatnost koja je garantovana Ustavom.

Ovaj amandman obezbeđuje proporcionalnost i kontrolu nad ovlašćenjima kancelarije, što je u skladu sa standardima EU u oblasti ljudskih prava i zaštite podataka. Na ovaj način Predlog zakona se dodatno usklađuje sa zahtevima opšte uredbe o zaštiti podataka EU i direktivom EU iz 2022. godine o bezbednosti mrežnih informacionih sistema. Hvala.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 37. posle stava 8. dodaju novi stavovi 9. i 10. kojim bi se propisalo da organizacije koje su ovlašćene za upravljanje registrom domena najvišeg nivoa, odnosno da su dužne da prilikom registracije naziva domenom informišu registranta koji je fizičko lice, obradi njegovih podataka, o ličnosti uključujući i otkrivanja tih podataka, nadležnim organima na osnovu ovog zakona, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i takođe stav 10. koji predlažemo da bude sastavni deo zakona glasi – organizacji iz stava 1. ovog člana, takođe su dužni da vode evidenciju o svim zahtevima za otkrivanje podataka o registraciji domena i izvršenim otkrivanjima i da tu evidenciju čine dostupnom, nadležnom, nadzornom organu za zaštitu podataka o ličnosti na njegov zahtev.

Dakle, ovaj amandman ima za cilj da unapredi zaštitu privatnosti građana u postupku registracije nacionalnih internet domena i naknadno rukovanju podacima o registrantima, pre svega uvodi se obaveza za registre i druge ovlašćene organizacije da svaki registrant bude jasno obavešten o tome koji njegovi lični podaci se prikupljaju i obrađuju prilikom registracije, domena, kao i o tome da ti podaci mogu na osnovu zakona biti dostavljeni nadležnim državnim organima.

Ovakvo obaveštavanje registranata osigurava transparentnost i usklađeno je sa obavezama iz DžDPR o informisanju lica čiji se podaci obrađuju. Pored toga ovaj amandman propisuje vođenje evidencije o svakim pojedinačnim zahtevima, državnih organa za pristup podacima o registrantima, kao i o tome kome su i kada takvi podaci otkriveni. Obaveza vođenja i čuvanja te evidencije uz dostupnost iste nadzornom organu za zaštitu podataka, odnosno povereniku na zahtev, uspostavlja se dodatni mehanizam kontrole i prevencije zloupotreba i na taj način se obezbeđuje da državni organi ne mogu nekontrolisano pristupati podacima o vlasnicima domena, bez traga i nadzora, što znatno jača privatnost građana, utvrđeno Ustavom. Ove mere su u duhu evropskih standarda i preporuka poput onih iz EES 2, Direktive koji zahtevaju tačnost podataka o registrantima, njihovu dostupnost nadležnim organima uz jasne procedure o zaštiti tih podataka od potencijalnih zloupotreba. Hvala.

Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 18. stav 2. posle reči: „pouku posledicama neplaćanja takse u roku“ dodaju reči: „kao i pouku o pravu na oslobađanje umanjenja ili plaćanje u ratama sa uputstvom na dokaze koje treba dostaviti“.

Obavezna pouka o oslobađanju, umanjenju ili plaćanju u ratama obezbeđuje informisan pristup pravdi i sprečava da stranke iz neznanja uđu u prinudnu naplatu. Takođe smo ovim amandmanom predložili da se stav 3. u članu 18. menja i da glasif: „ako stranka u postupku ima punomoćnika, nalog za plaćanje se, pored punomoćnika, dostavlja i stranci lično. Rok za plaćanje ne može biti kraći od 15 dana za fizička lica.“

Paralelna dostava i produženi minimalni rok za fizička lica umanjuju rizik da se izvršenje sprovede pre nego što stranka realno sazna za obavezu koja je nastala. Takođe, predložili smo ovim amandmanom da se u članu 18. posle stava 3. doda i stav 4. koji glasi: „Opomena pred izvršenje dostavlja se obavezno i bez naknade, sa dodatnim rokom od najmanje osam dana za dobrovoljno plaćanje“. Dakle, besplatna opomena i dodatni rok štite dobronamerne dužnike, smanjuju nepotrebne izvršne troškove i administrativna opterećenja. Hvala.

Mi smo amandmanom na član 21. predložili da se reči: "kaznenu taksu od 50% od visine takse" zamene rečima: "kaznenu taksu od 10% od visine takse a najviše 5.000 dinara".

Dakle, ovim predlogom tražimo da se snizi prekomerna kaznena komponenta koja je predviđena ovim zakonom od 50%, koja nesrazmerno pogađa građane, a novi limit koji smo mi predložili zadržava disciplinu plaćanja bez prekomernog kažnjavanja.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se član 23. menja i da glasi - sud neće pokretati postupak prinudne naplate takse, ako iznos neplaćene takse u jednom predmetu ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku.

Smatramo da zadržavanje minimalnog praga sprečava nesrazmeru kako se čitav izvršni aparat ne bi pokretao za zanemarljive iznose uz nepotrebne troškove i opterećenja.