Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka, uostalom kao i naša poslanička grupa neće glasati za donošenje zakona koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja. Stava smo da zakoni koji su na dnevnom redu, bilo da se radi o izmenama i dopunama važećih zakona ili donošenju novih zakona, sadrže odredbe koje su suprotstavljene Ustavu i drugim zakonima i može se konstatovati da će njihova primena više doprineti anarhiji i ugrožavanju interesa i potreba građana, nego što će na pravičan način urediti oblasti koje regulišu.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je predložila Vlada, iako se pokušava predstaviti kao Zakon o legalizaciji, on to nije. Kolokvijalno označen kao Zakon o legalizaciji, ovim zakonom se ne propisuje naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, niti se ozakonjuje postojeće stanje, već se samo vrši evidentiranje objekata bez odgovarajućih dozvola.

Predloženim zakonom se ne ulazi ni u urbanističko-tehnički aspekt objekata. Vlast ovim zakonom želi da sa sebe skine odgovornost za bezbednosti i sigurnost korišćenja objekata koje će ovim zakonom uvesti u evidenciju nepokretnosti.

Ovim zakonom predlagač želi da evidentira objekte, ali ne i da garantuje da je njihovo korišćenje sigurno po građane. Možda je upravo to razlog zbog čega se van snage stavlja Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine. Time se uvodi anarhija u oblast građevinarstva, planiranja i izgradnje. Stavljanje van snage Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine obustavljaju se svi postupci koji su započeti po ovom zakonu, a do danas nisu rešeni bez obzira o kojoj se fazi nalaze.

Činjenica da postupci o ozakonjenja objekata gotovo 10 godina nisu okončani nije krivica građana, odgovornost je na onima koji te postupke nisu okončali, kao i odgovornosti onih koji nisu adekvatno vršili nadzor nad primenom tog zakona. Ko će da preuzme odgovornost za to što sada po vašim rečima imamo skoro pet miliona nelegalnih objekata? Ovim zakonom se samo evidentira opšti haos i ide se dalje kao da se ništa nije desilo.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima ne rešava status građana koji su shodno Zakonu o ozakonjenju platili izradu geodetskog elaborata, projekat izvedenog stanja, a do danas nisu ishodovali pravnosnažno rešenje. Sprovođenje ovog zakona imaće niz problema, a jedan od prvih jeste taj da službe za katastar u tehničkom i kadrovskom smislu nisu spremne za sprovođenje ovog zakona. Upitna je i njegova usaglašenost sa Zakonom o državnom premeru i katastru.

Ono što je sporno jeste i to što se ovim zakonom ukida pravo na delotvoran pravni lek i sudsku zaštitu. Postoji niz drugih i lošijih rešenja i manjkavosti koja sadrži ovaj zakon. Amandmanima koje smo podneli pokušali smo da zaštitimo ustavna prava građana, da izađemo u susret njihovim potrebama, ali i da ih zaštitimo spornih odredbi za koje smo sigurni da neće proizvesti pozitivne efekte.

Takođe bi se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmene koje se odnose na zaštitu od izvršenja jedine nepokretnosti u svojini dužnika, odnosno odredbe koje su restriktivne i kumulativno date neće u praksi zaštititi većinu vlasnika nepokretnosti kojima je to jedina nepokretnost i izazvaće velike teškoće u primeni.

Zakon kao takav u celosti je manjkav i u praksi može dovesti do zloupotreba. Uvode se suviše velika ovlašćenja javnih izvršitelja, zakon ne pruža adekvatnu zaštitu građanima i treba razmisliti o usvajanju potpuno novog zakona sa fundamentalno drugačiji pristup. Zakon o informacionoj bezbednosti ne pruža čvrste garancije građanima da neće doći do zloupotrebe i narušavanja privatnosti građana usled primene ovog zakona.

Ovaj zakon nije usaglašen sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima i njima se takođe stavljaju van snage garancije i zaštita koju Ustav pruža građanima.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao što ste imali priliku da čujete od koleginice Kalender, njime se stavljaju van snage prava bošnjačkog, ali i drugih manje brojnih naroda. Član 1. i član 4. predloženog zakona ostavlja potpuno bez zaštite kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalne manjine. Ako uzmemo u obzir da Vlada Srbije, bar kada su u pitanju kulturna dobra od posebnog značaja za bošnjački narod, nije pokazala interes za njihovom zaštitom i adekvatnom konstrukcijom, sa pravom izražavamo zabrinutost kako će se Vlada, ako se donese ovaj zakon u ovoj formi, odnositi prema našim kulturnim dobrima.

Svoju zabrinutost temeljimo i na činjenici i da u drugim oblastima aktuelna Vlada Srbije ne dopušta Bošnjacima da ostvare svoja garantovana prava. Podsetiću vas da je Bošnjacima onemogućeno da ostvare pravo na informisanje, jer nema redakcije na bosanskom jeziku na RTS-u, pravo na visoko obrazovanje je onemogućeno, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru nema katedre, na bosanskom jeziku, a da ne govorimo o zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama.

Postoje problemi o ostvarivanju prava i u drugim oblastima o kojima smo ranije govorili u ovoj Skupštini. Primera radi, Vlada Srbije u svakom trenutku i bez ikakvih kriterijumima može nesmetano ugroziti Kulu motrilje ili Bedem u Novom Pazaru, te svaki drugi naš sandžački i bošnjački kulturno istorijski spomenik. Po ovom zakonu Vlada može da radi šta hoće sa bilo kojim kulturnim dobrom, a to nije dobro.

Ono što kao zaključak možemo izvući iz predloženih zakona, oni o kojima smo kao poslanici iz Sandžaka nešto rekli, ali i o drugim zakonima o kojima se raspravlja, pored činjenica da su vladajuće stranke, vlast i sistem suprotno Ustavu podredili svojim interesima i potrebama, a analizom onoga što je od početka ovog saziva Skupštine, usvojeno, izrečeno ili odbijeno da se usvoji i realizuje, sagledavajući celokupnu politiku i kadrovska rešenja ove vlasti, možemo konstatovati kao kontinuitet politike koja po svemu sudeći nije raspoložena dobro prema Bošnjacima. Jedino što su uspeli kada su Bošnjaci u pitanju jeste da su sebi pribavili privatne Bošnjake za jednokratnu upotrebu i koriste ih za realizaciju svojih ciljeva. Na kraju, ponavljam da SDA Sandžaka neće podržati predložene zakone. Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, dakle, mi smo ovim amandmanom koji smo predložili, dakle, predložena odredba stava 2. tačke 1. člana 1. omogućava retroaktivnu legalizaciju objekata izgrađenih protivno zakonu čime se narušava načelo jednakosti pred zakonom i pravne sigurnosti.

Ovakva odredba podstiče nepoštovanje propisa i može ozbiljno narušiti urbanističko planiranje i javni interes. Zbog toga se predlaže brisanje sporne odredbe dodavanjem odrednice – građevinskom, poljoprivrednom i šumskom precizira se pojam zemljišta i otklanjaju se moguće nedoumice u tumačenju. Budući da sam član 1. Predloga zakona već predviđa evidentiranje objekata na sve tri vrste zemljišta.

Takođe, propisivanje obaveze pribavljanja mišljenja Agencije za restituciju u skladu sa važećim propisima o javnoj svojini i restituciji, neophodno je radi zaštite prava bivših vlasnika čija imovina može biti predmet vraćanja.

Ovim dopunama obezbeđuje se usaglašenost predloženog leks specijalista sa sistemskim zakonima i jača pravna sigurnost u postupku upisa prava svojine. Preciziranjem da se izuzeci odnose i na zemljište ispod objekta, a ne samo na same objekte otklanja se pravna nejasnoća u primeni ovih odredbi. Dalje proširenje izuzetka na objekte i zemljište koje su u postupku restitucije usklađuje primenu zakona sa tekućim procesima vraćanja oduzete imovine.

Ovim amandmanom uvode se nova ograničenja niti se krše važeći propisi već se precizira obuhvat izuzetaka radi postizanja veće pravne sigurnosti.

Tačka 5. koja se odnosi na stambene objekte, a i b kategorije i privredne objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli, a članom 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da za sve objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a protekao je rok za njeno pribavljanje nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu u dodatnom roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tako da navedeni objekti mogu ishodovati upotrebnu dozvolu što je u pravnom i urbanističkom smislu povoljnije za njih. Tako da ne bi morali ponovo da plaćaju naknadu iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koju su već platili u redovnom postupku, time ova odredba gubi smisao normiranja.

Zahtev da se briše tačka 7. koja se odnosi na objekte za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim propisima, kojima je uređivan postupak ozakonjenja, odnosno legalizacije objekata ishodovano pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji objekata a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

S obzirom da se radi o ispravama koje su podobne za upis u katastar, odnosno u evidenciju nepokretnosti predlaže se da ovi objekti ne budu predmet evidentiranja po Predlogu zakona. Hvala vam.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 3. stav 2. tačka 1. briše reč „isključivo“, a da se na kraju rečenice umesto tačke stavlja zapeta i dodaju reči: „u skladu sa planskom i zakonskom regulativom Republike Srbije“.

Brisanjem reči „isključivo“ sprečava se prekomerno, restriktivno tumačenje koje bi moglo neopravdano da ograniči primenu zakona. Dodavanjem klauzule: „u skladu sa planskom i zakonskom regulativom Republike Srbije“, postiže se pravna usaglašenost i jasno stavlja do znanja da se odredbe ovog zakona moraju primenjivati u kontekstu važećih planskih dokumenata i opšteg pravnog okvira.

Takođe, ovim amandmanom smo intervenisali u članu 3, na način da se reči: „bez odlaganja“ zamenjuju rečima: „u roku od najmanje 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja“. Formulacija: „bez odlaganja“ je previše neodređena i ostavlja prostor za arbitrarnu primenu, što može dovesti do pravne nesigurnosti i različitih tumačenja u praksi. Osim toga, zahtev za momentalnim postupanjem često nije izvodljiv zbog realnih administrativnih i tehničkih okolnosti. Uvođenjem preciznog roka od najmanje pet radnih dana, obezbeđuje se jasnoća i predvidivost postupanja, usklađenost sa načelom pravne sigurnosti, kao i realan vremenski okvir za izvršenje obaveze, bez mogućnosti da organi postupaju proizvoljno.

Ovim amandmanom smo takođe intervenisali da se u članu 3. stav 4. posle reči: „i drugi posebni“ dodaju reči: „i sistemski zakoni Republike Srbije“. Pozivanje isključivo na posebne zakone može stvoriti pravnu prazninu u situacijama kada je određena oblast već uređena sistemskim zakonima, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o javnoj svojini i drugi. Uključivanjem formulacije: „i sistemski zakoni Republike Srbije“ obezbeđuje se dosledna primena celokupnog pravnog poretka i sprečavaju potencijalne kontradiktornosti. Jasno se ističe da se posebni propisi ne smeju tumačiti izolovano od sistemskih zakona koji uređuju osnovne institute, čime se jača pravna sigurnost. Hvala.

Ovim amandmanom predložili smo uvođenje pravila da se jedna prijava podnosi jedinstveno za sve objekte na istoj katastarskoj parceli kako bi se obezbedila procesna ekonomičnost, odnosno jedan predmet, jedan elaborat, jedan obračun, ujednačenost i potpunost činjeničnog stanja, kao i veća pravna sigurnost kroz izbegavanje kolizionih ili protivurečenih odluka po pojedinačnim predmetima.

Jedinstvena prijava sprečava zloupotrebe cepkanja predmeta radi snižavanja naknade ili zaobilaženja zabeležbi, skraćuje rokove, smanjuje troškove stranaka i organa, odnosno Agencije republičkog geodetskog zavoda i omogućava jasnije i transparentan obračun naknada po zoni za celinu stvarnog stanja na parceli.

Takođe smo ovim amandmanom predložili da se u članu 7. doda novi stav 16. koji glasi – kriterijume pod kojima Agencija može odluku iz stava 15. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva i urbanizma.

Trenutne odredbe ne preciziraju uslove pod kojim Agencija može doneti zaključak o ispunjenosti uslova za upis prava svojine u slučaju da podnosilac prijave ne otkloni nedostatke. Preciziranje kriterijuma za takvo postupanje obezbeđuje veću pravnu sigurnost, smanjuje prostor za proizvoljna tumačenja i omogućava adekvatnu kontrolu nad odlukama Agencije. Uvođenjem obaveze donošenje podzakonskog akta kojim će se svi kriterijumi propisati obezbeđuje se jasnoća i ujednačenost u primeni zakona. Hvala.

Predsedavajuća Narodne skupštine, mislim da ste prekršili Poslovnik, jer načinom na koji se ministar u Vladi Republike Srbije obraćao jednom poslaniku srušio je dostojanstvo Narodne skupštine. Čovek konstantno diže ton i obraća mi se dizanjem prsta, verovatno kao neki znak pretnje. Izneo je niz neistina. Ja sam potpuno uljudno u skladu sa Poslovnikom i Ustavom Srbije po kojem Skupština i između ostalog i vrši kontrolnu funkciju u radu Vlade postavio ministru pitanja iz kraja da vidimo šta je uradio za kraj iz koga potiče. Ovo nije odgovor. Odgovor se dostavlja pismeno sa svim onim što sam ja tražio.

Što se tiče Tutina, SDA Sandžaka je tamo na vlasti 35 godina i biće još 35 godina. Ministar Zukorlić nikad, jer niko neće da ga glasa. (Isključen mikrofon.)

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje ministru u Vladi Republike Srbije zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usami Zukorliću.

Elektroenergetska mreža u Novom Pazaru i Tutinu više od 10 godina pod konstantnim je opterećenjem i ne može da zadovolji potrebe građana u napajanju električnom energijom.

Taj problem je sve više izražen i postoji realna pretnja da sistem za napajanje električnom energijom, usled konstantnog neodržavanja i opterećenja bude van funkcije i trajno ugrozi osnovne životne funkcije ovim sandžačkim opštinama, a upravo se to desilo u Novom Pazaru i Tutinu.

Posebno alarmantno stanje je u Tutinu. Do prekidanja u snabdevanju električnom energijom došlo je u četvrtak 2. oktobra 2025. godine, kada je cela teritorija opštine Tutin ostala bez struje.

Bez električne energije se i dalje se nalaze delovi te opštine, Kadiluk, Donja Pešter i Riborićki kraj. U Novom Pazaru više desetina naselja u proseku je po 20 sati bilo bez električne energije. Nestanak struje uzrokovao je ozbiljne poteškoće ljudima. Grejanje je onemogućeno, pumpe za vodu nisu u funkciji, hrana propada, a zabeleženi su i slučajevi da je i nastava u školama otkazivana.

Pored toga u Novom Pazaru postoji i problem sa prikupljanjem i deponovanjem otpada i problem za tzv. deponijom Golo Brdo, koja pored toga što nema potrebne dozvole u potpunosti je ne sanitarno i ekološki neprihvatljivo mesto za odlaganje otpada.

Kao takva ugrožava živote ljudi i znatno utiče na kvalitet života. Kompletan biodiverzitet, vazduh, vodotokove i prirodnu estetiku u velikoj meri negativno utiče na živote i zdravlje ljudi.

U Novom Pazaru se nelegalno transferstanice za otpad pretvaraju u divlje deponije, a ostali otpad se iz Novog Pazara odlaže u nekoliko gradova i opština u Srbiji.

Pored toga na državnom univerzitetu u Novom Pazaru još uvek nije uvedena prinudna uprava i još uvek nema katedre za bosanski jezik, SDA Sandžak deli zabrinutost sa građanima koji trpe posledice neodgovorne državne vlasti.

Posebno zabrinjava što u ovoj Vladi postoji ministar zadužen za poverenje, društvenu stabilnost, poreklom iz Tutina koji je uzeo glasove od bošnjaka Sandžaka, a nije ništa konkretno uradio po tim, a ni drugim važnim pitanjima, jer što je njemu bolje u Beogradu narodu je gore u Sandžaku.

Pitamo ministra Usame Zukorlića, da li se pomirio sa ministrima energetike, prosvete i ekologije kako bi rešavanjem ovih problema osigurao društvenu i svaku drugu stabilnost u Sandžaku? Da li je na Vladi Republike Srbije ili kod resornih ministarstava službeno pokrenuo inicijativu, predložio projekat ili zatražio preduzimanje adekvatnih mera u cilju osiguranja dugoročnog i stabilnog napajanja Novog Pazara i Tutina električnom energijom, rešavanje problema vezanih za prikupljanje i deponovanje otpada, problema u vezi deponije Golo Brdo, kao i uvođenja prinudne uprave i katedre za bosanski jezik na državnom univerzitetu u Novom Pazaru?

Ukoliko postoje takve inicijative projekti ili predlozi mera tražim da se isti dostave u odgovoru. Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predložili da Programski savez zadrži broj od 15 članova jer u obrazloženju zakona niste naveli, odnosno Vlada nije navela iz kog razloga želi da smanji taj broj.

Druga stvar koju smo tražili ovim amandmanom jeste da se od ukupnog broja članova Programskog saveta dva izaberu na zajednički predlog svih nacionalnih veća nacionalnih manjina jer i u samom Predlogu zakona stoji da Programski savet predstavlja slušaoce, gledaoce i čitaoce i zastupa njihova prava, interese i komunikacione potrebe pred ostalim organima javnih medijskih servisa. Takođe, u zakonu stoji da nadležni odbor Skupštine za oblast javnog informisanja bira za članove Programskog saveta lica čiji izbor održava teritorijalnu, nacionalnu, socijalnu, obrazovnu, polnu i drugu strukturu stanovništva Republike Srbije.

Naš amandman je išao u smeru da preciziramo odredbe zakona i da se omogući predstavnicima manje brojnih naroda da učestvuju u Programskom savetu RTS-a.

Meni je žao što je Vlada odbila ovaj amandman, a ono što me posebno čudi jeste da u svom obrazloženju Vlada navodi, između ostalog kaže da su navedeni i predstavnici udruženja čiji je cilj zaštita ljudskih prava i demokratija. Ovo je elementarno nepoznavanje Ustava i zakona Republike Srbije. Nacionalna veća, odnosno nacionalni saveti nisu udruženja. Njihovu definiciju imate u Ustavu Republike Srbije i imate u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i stvarno je skandalozno da Vlada, koja bi trebala da brine o položaju i ostvarivanju prava, ne poznaje Ustav po kom bi trebalo da radi ili je u pitanju nešto drugo.

Mene bi zanimalo kako su oni koji se deklarišu kao Bošnjaci i koji su vaši ministri u vašoj Vladi glasali kad su ovi zaključci u pitanju.

Iako je Vlada odbila da prihvati ovaj naš amandman ja pozivam sve narodne poslanike da podrže naš amandman da on postane sastavni deo zakona i da omogućite predstavnicima manje brojnih naroda da konačno u ovoj državi počnu da ostvaruju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku.

Hvala.

Članom 106. stav 3. zabranjeno je, kako ovde piše, za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno između ostalog i dobacivanje. Juče tokom naših ….Pustite me da završim.

Dakle, kad mi kao bošnjački narodni poslanici u ovoj Skupštini kada god imamo nešto da kažemo, bilo da je u pitanju naš stav o nekom zakonu ili kada obrazlažemo amandmane, konstanto poslanici većine dobacuju i onemogućavaju nas da govorimo. Vi očigledno, ne možete da sakrijete mržnju i ono što je u vašem…(Isključen mikrofon.)

Dakle, reklamiram povredu, u stvari javljam se za repliku po osnovu člana 104. stav 2.

Član 107. stav 1.

Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo nije prvi put u ovom sazivu da predstavnici vladajućih stranaka u negativnom kontekstu stavljaju predstavnike manje brojnih naroda članove ovog parlamenta.

Vi ste kao predsednica Narodne skupštine bili dužni da primenite mere iz Poslovnika i da koleginici prvoj izreknete opomenu, a posle oduzmete i reč.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, zakonska rešenja koja su predmet rasprave u Narodnoj skupštini, a kad to kažem prevashodno mislim na zakone iz oblasti informisanja, još jedna su propuštena šansa da se Bošnjacima i drugim nesrpskim narodima koji žive van teritorije Vojvodine omogući korišćenje Ustavom garantovanih prava, odnosno prava na informisanje na svom maternjem jeziku.

Dakle, SDA Sandžaka nije zadovoljna politikom, merama, naročito zakonima kojima se uređuju status, položaj i ostvarivanje prava manje brojnih naroda u Republici Srbiji, koje sprovodi i predlaže aktuelna vlast. Ova vlast ne dopušta Bošnjacima da ostvaruju prava koja im garantuju domaće i međunarodno pravo.

Predlogom zakona o javnim medijskim servisima ponovo nema redakcije na jezicima nacionalnih manjina, što je, podsećam vas, obaveza utvrđena pravnim sistemom Republike Srbije. Režimski mediji konstantno i nekažnjeno negiraju identitet bošnjačkog naroda, bošnjačke nacionalne simbole, koji su, podsećam, priznati od državnih organa i konstantno u javnosti plasiraju mržnju, neosnovano etiketirajući bošnjački narod i njegove legitimne predstavnike kao neprijatelje Srbije i srpskog naroda i pretnju za sigurnost Republike Srbije.

SDA Sandžaka, kao parlamentarna opoziciona bošnjačka politička stranka, gotovo na dnevnom nivou je meta napada i stigmatizacije od strane režimskih medija. Ko god traži da bošnjački narod bude ravnopravan, da ostvaruje svoja prava, da se politički sistem i ambijent u društvu prilagode i potrebama Bošnjaka, nađe se na udaru režima i režimskih medija. Režimski mediji su očigledno iznad Ustava i zakona ove države, pa se postavlja pitanje koja je funkcija i svrha medijskih i drugih zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima ne predviđa krivične sankcije za laži, mržnju i netrpeljivost koji se sa režimskih medija konstantno plasiraju u javnost.

Zakonima bi trebalo na pravičan način urediti odnose u društvu, uvažavajući potrebe različitih struktura stanovništva i propisati adekvatne sankcije za svakoga ko krši norme i pravila propisana zakonom. Na istim načelima i principima potrebno je definisati temelje političkog sistema i državnog uređenja Republike Srbije.

Šta vrede zakoni koji se ne sprovode? Koja je svrha zakona koji nemaju adekvatne sankcije, a to se po pravilu dešava kada su u pitanju zakoni kojima se uređuju ljudska i manjinska prava, ali i druge oblasti društvenog života, kao što je informisanje?

U Srbiji se donose zakoni koji su mrtvo slovo na papiru, osim u slučajevima kada treba legalizovati diktaturu i korupciju, obesmisliti demokratiju i vladavinu prava ili kada treba uskratiti manje brojnim narodima mehanizme za ostvarivanje prava koja im garantuje Ustav Republike Srbije. U Srbiji danas nema slobode za građane i medije i ovim medijskim zakonima ništa se suštinski i značajnije neće promeniti.

Predloženi zakoni iz oblasti medija neće doprineti slobodi medija i u tom smislu neće promeniti bilo šta, niti su odgovor na društvenu krizu u Republici Srbiji. Isto tako, predloženi zaključci na Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu ili zaključci na izveštaje regulatornih tela neće izbrisati činjenicu da su Bošnjaci, Albanci i neki drugi manjinski narodi nezadovoljni svojim položajem i da ne mogu da ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava.

Kad smo kod toga, moram da izrazim naše negodovanje na činjenicu da su izveštaji regulatornih tela, namerno neću da kažem nezavisnih, za 2022. i 2023. godinu razmatrani tek ove 2025. godine od strane Odbora za ljudska i manjinska prava. Odgovor na nezadovoljstvo i obespravljenost Bošnjaka ne sme dolaziti preko režimskih medija, već je potrebna odgovorna politika Vlade, koja ima za cilj da izgradi Republiku Srbiju kao državu jednaku prema svim svojim građanima u kojoj Sandžak i Bošnjaci imaju odgovarajući pravni i politički status.

Bošnjaci iz Sandžaka jako dobro razumeju poruke koje im ovaj režim šalje, bilo da se radi o politikama i zakonima koje predlažu i sprovode ili preko medija koje uređuju i kontrolišu. Bošnjaci iz Sandžaka će na prvim narednim izborima ovom režimu dati adekvatan odgovor shodno porukama koje im šalje. Kapitulacija režima Slobodana Miloševića došla je iz Sandžaka i vas ne čeka ništa bolje. Pokušaj da se uspeh gradi na tuđoj obespravljenosti, diskriminaciji, uz korišćenje nasilja za postizanje političkih ciljeva unapred je osuđen neuspehom. Ne postoji oblast društvenog života u kojoj politika ove vlasti ide u susret potrebama bošnjačkog naroda.

Ako u obzir uzmemo stanje demokratije u Srbiji i stanje u medijima, slobodno možemo da kažemo da je ono na istom ili možda čak i nižem nivou nego za vreme vladavine režima Slobodana Miloševića. Nas ne čudi ovakva politika ovih struktura koje su svoj politički uspeh gradili na tezi da će za jednog Srbina ubiti sto Bošnjaka u trenutku dok je u Srebrenici vršen genocid.

Ista ta politika koja je odgovorna za genocid u Srebrenici, ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, organizovani državni teror i progon Bošnjaka u Sandžaku, sankcije, izolaciju i bombardovanje, politika koja nosi ključnu odgovornost za činjenicu da je Republika Srbija proglašena krivom pred Međunarodnim sudom pravde jer nije sprečila genocid, a mogla je, danas ponovo prodajom oružja i municije Izraelu učestvuje u genocidu koji Izrael vrši nad civilima u Gazi. Ista ta politika ovu državu svrstava na stranu nasilja i suprotstavlja je opšteprihvaćenim civilizacijskim normama. Tražim od Vlade Republike Srbije da odmah uvede zabranu prodaje oružja, municije i druge vojne tehnike i sredstava Izraelu.

Na kraju ponovo pozivam sve narodne poslanike koji se deklarišu i osećaju kao Bošnjaci da uskrate podršku ovom režimu, da ne budu korišćeni kao izgovor da postoje neki Bošnjaci koji podržavaju i opravdavaju štetno delovanje ovog režima, dok još za to nije kasno. Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, SDA Sandžaka i naša poslanička grupa neće podržati izbor nove Vlade. Odluku da ne podržimo izbor nove Vlade zasnivamo na činjenicama koje se odnose na legalitet i legitimitet Vlade, predložene kadrove, program i politiku i posebno na politički trenutak u kome se nalazi društvo.

Organi izvršne vlasti u Republici Srbiji pretvoreni su politički trofej, uzurpiran otimanjem suvereniteta od građana na pokradenim izborima 17. decembra 2023. godine. Vlada koju planirate da izaberete neće biti legalna i legitimna, jer je posledica antiustavnog delovanja. Izborom takve Vlade, učešćem u njenom radu, preuzima se odgovornost za degradiranje pravnog poretka u Republici Srbiji. Na taj način legalizujete pravno i političko nasilje kao legitimne metode uspostavljanja i očuvanja vlasti, što je suprotno opšteprihvaćenim pravnim normama civilizacijskim vrednostima.

Dakle, SDA Sandžaka stoji iza univerzalnog načela da svaka politička dobit ostvarena nasiljem mora biti poništena. Politička i programska platforma ove Vlade, zajedno sa predloženim kadrovskim rešenjima, kontinuitet su nepravde, neodgovornosti i korupcije i dokaz je da ni ova, uslovno rečeno, nova Vlada nema nameru da ukloni uzroke građanskog nezadovoljstva, čijoj masovnoj manifestaciji svedočimo svakodnevno. Dakle, rešenje nije u nametanju Vlade spornog legaliteta i legitimiteta i duboko kompromitovane politike koja je ključni izvor nestabilnosti. Rešenja postoje, ona su prosta.

Prvo je da Ustavni sud donese odgovarajuće odluke na osnovu pokrenutih postupaka i priloženih dokaza i vrati građanima otete institucije i suverenitet, a drugo rešenje prelazna Vlada, kao pravično rešenje privremenog karaktera u procesu uspostavljanja dugoročne i održive društvene stabilnosti. Ako ovu Vladu posmatramo sa vrednosnog aspekta, ona predstavlja ostatke režima Slobodana Miloševića.

Politika i predloženi program Vlade je pokušaj stvaranja privida normalnosti namerno zanemarujući činjenicu da je Srbija u dubokoj društvenoj i institucionalnoj krizi. Izazovi koji opterećuju sve segmente društva u Republici Srbiji moraju biti ispravno tretirani i adekvatno rešeni. Nezadovoljstvo građana nije u fokusu vašeg interesovanja, a program koji je predložio mandatar ne nudi politiku i konkretne mere, niti predviđa angažovanje Vlade na rešavanju tih problema.

Ne dajete odgovor na pitanje kada će birački spiskovi biti sređeni, a iz njih uklonjeni fantomski birači. Kada će se osloboditi mediji kako bi građani mogli da na slobodnim i demokratskim izborima izaberu legalnu i legitimnu vlast. Izborima se mora vratiti smisao kako bi konačno postali odraz realnog političkog raspoloženja građana. Nismo dobili nikakve garancije niti konkretne mere kako i na koji način će se vratiti vladavina prava i pravna sigurnost u Srbiji.

Položaj Bošnjaka u Srbiji nije dobar za šta odgovornost snosi ova vlast. Zanemarujete činjenicu da Bošnjacima nije dopušteno da ostvaruju prava garantovana Ustavom i zakonima, a sa druge strane u programu Vlade ne postoje konkretne mere kojima bi se sa jasno definisanim rokovima osiguralo unapređenje položaja Bošnjaka i ostvarivanja prava garantovanih Ustavom i zakonima. Očigledno je da ćete zadržati politički kurs kojim želite da bošnjački narod zadržite u poziciji građana drugog reda, a da regiju Sandžak marginalizujete.

Međutim, ono što je dobro jeste da je režim delegitimisan i da nema poverenje građana. To je nova realnost koju ćete morati da prihvatite i da svoja delovanja uskladite sa tim. Proces oslobađanja građana od straha je daleko odmakao i nije ga moguće više zaustaviti, a još manje ga možete staviti pod kontrolu.

Protesti studenata i sve veća manifestacija bunta građana su pozitivne društvene pojave koje su stvorile novu društvenu realnost. Slika nove stvarnosti u Srbiji manifestovana je 12. aprila na studentskom skupu u Novom Pazaru. Tog dana smo imali na delu dva procesa - rađanje jedne nove, tolerantne, miroljubive i demokratske Srbije lišene mržnje i netrpeljivosti u Novom Pazaru, dok smo istog dana u Beogradu imali manifestaciju političkog izdisaja prošlosti i svega što je prepreka onome što je većinsko osećanje i potreba građana.

Politiku koja svoje postojanje temelji na rušenju ustavnog poretka, obesmišljavanju vladavine prava, izazivanju nacionalne ili verske mržnje i netrpeljivosti, a naročito politiku koja ne dopušta Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima da ostvaruju svoja Ustavom i zakonom garantovana prava SDA Sandžaka neće podržati. Iz tih razloga nećemo podržati izbor ove Vlade.

Pozivamo sve narodne poslanike i kandidate za ministre koji se deklarišu kao Bošnjaci da uskrate podršku ovom režimu i prekinu svaki vid saradnje sa njima.

Predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege poslanici, postaviću dva pitanja Vladi Republike Srbije.

Članom 14. Ustava Republike Srbije propisana je obaveza državnim organima da osiguraju posebnu zaštitu Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Ustav Republike Srbije u članu 77. utvrđuje pravo Bošnjacima da u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama budu zastupljeni srazmerno nacionalnoj strukturi stanovništva u tim opštinama.

Pitanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnom sektoru regulisano je nizom zakona, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o policiji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u javnim službama.

Međutim, pored Ustava i zakona Bošnjacima nije omogućeno da ostvare Ustavom garantovano pravo u pogledu adekvatne i srazmerne zastupljenosti u državnim organima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama. Ta činjenica je jedan od parametara koji možemo meriti stvarni položaj Bošnjaka u Republici Srbiji, ali i miroljubivost i demokratičnost ove vlasti.

Podsećam sve na član 3. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da se vladavina prava između ostalog ostvaruje tako što se vlast povinuje Ustavu i zakonu. Shodno tome pitam predsednika Vlade Republike Srbije, zašto Vlada Republike Srbije ne dozvoljava Bošnjacima ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovano pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama?

Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ustav Republike Srbije i Zakon o visokom obrazovanju utvrđuju pravo da se na visokoškolskim ustanovama ostvaruju studijski programi i na manjinskim jezicima, kako bi se školovali kadrovi za izvođenje nastave na manjinskim jezicima u osnovnim i srednjim školama. Međutim, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoje studijski programi na kojima bi trebalo da se obrazuju kadrovi za potrebe nastave na bosanskom jeziku. Nastava na bosanskom jeziku izvodi se u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju. Dakle, postoji potreba i potrebno je ići u susret toj potrebi.

Pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da li će se budžetom za 2025. godinu predvideti sredstva za uspostavljanje odgovarajuće katedre i studijskih programa na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru i da li će se preduzeti druge mere kojima će se omogućiti da državni univerzitet u Novom Pazaru u svakom smislu bude odraz socijalnog okruženja u kom radi i deluje? Hvala.

Predsedavajuća reklamiram povredu člana 107. stav 2. koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza i smatram da ste trebali da tokom izlaganja predsednice Skupštine, odnosno u ovom slučaju, koja je govorila kao narodni poslanik da izreknete meru iz člana 109, odnosno da joj zbog upotrebe uvredljivih izraza izreknete opomenu.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 2. u delu koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza. Smatram da ste trebali kao predsedavajuća da prethodnom govorniku, odnosno poslanici Brnabić izreknete opomenu iz člana 109. stav 6. upotreba uvredljivih izraza, a nakon toga da primenite i čl. 110. i čl. 111. i da oduzmete reč i da je udaljite sa sednice. Iz jednog razloga.

Jako je opasno kad neko ko vrši funkciju predsednika Narodne skupštine etiketira dva manjinska naroda kao nepoželjne partnere bilo kojoj političkoj stranci u ovoj državi. To je nedopustivo. Drugo …