Zahvaljujem.

Dakle, predlagač je propustio da pri određivanju visine podrške u dovoljnoj meri uzme u obzir razvojne razlike i stvarne troškove života u manje razvijenim sredinama, pa smo mi ovim amandmanom predložili da zakon bolje odgovori na te realne društvene okolnosti. Za lica koja ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, njihove neposredne negovatelje i lica obuhvaćena događajima u Sjeverinu, Štrpcima i Kukurovićima, predlažemo jednokratnu finansijsku pomoć u iznosu od 25.000 dinara. Taj iznos nije određen proizvoljno. Predlog zakona već predviđa 25.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka, pa nema opravdanja i da ove kategorije koje predlažemo budu tretirane nepovoljnije ili da se nikako ne tretiraju.

Drugi deo amandmana odnosi se na razvojne razlike. Mi tražimo dodatnih 5.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći lica sa najtežim oblicima invaliditeta, obuhvaćen amandmanom i njihove neposredne negovatelje, ako imaju prebivalište u jedinicama lokalne samouprave, treće ili četvrte grupe razvijenosti, odnosno ukoliko žive u nerazvijenim ili devastiranim opštinama.

21/2 JJ/MP

Tamo gde su zdravstveni i socijalne usluge slabije dostupne i gde su troškovi života veći i mogućnost za zaposlenje manje, socijalna ugroženost ima i dodatnu razvojnu dimenziju. Kriteriji koje predlažemo zasnivaju se na zvaničnoj listi razvijenosti i važi jednako za celu Srbiju i obuhvata brojne nerazvijene Sandžačke opštine. Propisujemo i da isto lice regionalno uvećanje može da dobije samo jednom, a korisnik dečijeg dodatka jednom bez obzira na broj dece, kako bi se sprečile višestruke isplate po istom osnovu.

Mera podrške je pravedna samo ako uvažava i stvarne razlike i uslove u kojima ljudi žive i ukoliko država na jednak način tretira sve njene građane, a odbijanjem amandmana na ovaj zakon videli smo da u slučaju ove aktuelne vladavine Republike Srbije to nije tako. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto predlagač nije obuhvatio kategorije koje mi predlažemo, nije mogao ni urediti njihov status prema drugim osnovama za isplatu, pa ovim amandmanom želimo da zakon bude precizan, primenjiv i zaštićen od pravnih nedoumica i neopravdanih višestrukih isplata.

Pravila iz Predloga zakona da se kod više osnova isplaćuje najviše pripadajući iznos proširujemo i na lica koja ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Kada su iznosi jednaki i ta kategorija uključuje se u propisani redosled raspoređivanja, pritom razlikujemo stvarne životne i pravne osnove. Ako je neko korisnik određenog socijalnog prava, a ujedno neposredno brine o licu koje je potpuno zavisno od drugog, podrška po osnovu negovateljstva može se isplatiti pored pomoći koju ostvaruje po drugom osnovu.

Isto važi i za podršku porodicama žrtava Sjeverina, Štrbaca i žrtvama Kukurovića koja se vezuje za posledice otmica, napada, ubijanja, uništenja imovine, proterivanje i raseljavanje, ali i postavljamo jasne granice. Ako isto lice ispunjava uslove i kao negovatelj i kao lice iz kategorije Sjeverina, Štrbaca ili Kukurovića posebna podrška isplaćuje po jednom od ta dva osnova. Ako unutar kategorije žrtva ispunjava više osnova, podrška, takođe, može biti isplaćena samo jednom. Naše rešenje priznaje različite životne okolnosti, ali štiti sistem od neopravdanih dvostrukih i višestrukih isplata. Hvala.

Predlagač nije video nove kategorije korisnika koje predlažemo pa samim tim nije uredio ni način njihove isplate. Naš cilj je da svako pravo koje zakon prizna bude praćen jasnim i efikasnim mehanizmima njegovog ostvarivanja. Zbog novih stavova koje uvodimo u članu 3. potrebno je proširiti postojeću nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tako da obuhvati i isplate koje proizilaze iz novih kategorija koje predlažemo i regionalnog uvećanja.

25/2 AL/MO

Za lica koja već ostvaruju uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica predlažemo jednostavno rešenje, jednokratna podrška kao i dodatnih 5 hiljada dinara kada na to imaju pravo po osnovu razvijenosti opštine, a isplaćivali bi se istim putem kojim se već isplaćuje uvećani dodatak, odnosno razlika do njegovog punog iznosa. Ti korisnici već se nalaze u službenim evidencijama i postoji utvrđen način isplate. Nema razloga da zbog jednokratne pomoći ponovo prolaze kroz novi administrativni postupak, otvaraju novi računi ili dostavljaju podaci kojima nadležni organi već raspolažu.

Rešenje koje predlažemo jednostavnije je i za građane i za administraciju i omogućava da sredstva budu isplaćena i brzo i bez nepotrebnih prepreka. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Budžet je najbolji prikaz politike i odnosa Vlade prema određenim društvenim kategorijama i regijama.

Mi smo bili prinuđeni da intervenišemo amandmanima na budžet zato što ni u ovom rebalansu Vlada nije pokazala dovoljno razumevanje za stvarne potrebe Bošnjaka i građane regije Sandžaka. Problemi sa kojima se ljudi suočavaju ili nisu prepoznati u punoj meri ili im nije dat značaj koji oni zahtevaju.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se nešto više od pet milijardi dinara koje već postoji u budžetu usmere na konkretne projekte i potrebe koji se godinama odlažu. Ukupni rashodi i fiskalni deficit se ne povećavaju, a pokazali smo odakle se ta sredstva mogu obezbediti. Tačnije, smatramo da se ta sredstva trebaju obezbediti time što će se umanjiti pozicije, odnosno deo sredstava planiran za nacionalni stadion, projekat EKSPO, izgradnju vojne infrastrukture u Priboju, što smo mi tražili ovim, ali i drugim amandmanom.

Predloženi rebalans povećava javnu potrošnju, a ni nakon izmena nema posebnog razvojnog programa za Novi Pazar ni druge sandžačke opštine, niti su rešenja pitanja od neposrednog značaja za Bošnjake. Predloženom preraspodelom sredstava koja već postoje u budžetu usmeravaju se na projekte i obaveze koje se godinama odlažu. Vlada Republike Srbije usvojila je Program za povratak izbegli i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj u periodu od 1991. godine do 1999. godine. Preostale obaveze iz tog programa još uvek nisu završene, a našim amandmanom mi predlažemo da se planira i izdvoji iznos od 300 miliona dinara kako bi se omogućilo da se deo projekta koji nije završen privede kraju, jer ovaj program je prihvatila Vlada i ona ima obavezu da ga privede kraju.

Granični prelaz Vrbnica od jula 2026. godine otvoren je za međunarodni putnički saobraćaj, Sandžaku i pograničnim opštinama potreban je i robni saobraćaj, i mi smo predložili da se 50 miliona dinara nameni izgradnji objekata i infrastrukture iz nadležnosti MUP, dok uspostavljanjem robnog saobraćaja zahteva odgovarajuće odluke i kordinaciju carinskih veterinarskih i fitosanitarnih i drugih nadležnih organa. Takođe smo predložili da se u budžetu gradi izgradnja novog zatvora u Novom Pazaru koja je opravdana potreba pravosuđa i sistema izvršenja krivičnih sankcija na ovom području. Videli smo da se budžetom planiraju ulaganja i nove rekonstruisane zatvorske kapacitete u drugim sredinama pa smatramo da postoji osnova da se takva kapitalna investicija predvidi i za Novi Pazar.

Novi Pazar ima mlad, demografski profil i stvarnu potrebu za većim kapacitetima osnovnog obrazovanja i zbog toga smo predložili da se izgrade nove osnovne škole za naselja u Novom Pazaru, Potok i Bukreš, jer time treba rasteretiti

19/2 VS/MO

postojeće škole a deci obezbediti odgovarajuće uslove obrazovanja u naseljima u kojima žive. Takođe smo predložili, odnosno tražili da se ovim budžetom izdvoje sredstva za početak rada srednje škole unutrašnjih poslova u Novom Pazaru, koja bi otvorila mladima iz Sandžaka mogućnost da se školuju za rad u policiji, otvorila kadrovsku osnovu za povećanje zastupljenosti Bošnjaka u policiji. Smatramo, a to smo i amandmanom predložili da je Priboju više potreban visoko školski program, odnosno, visoko obrazovanje, nego kako to budžet predviđa izgradnju kasarne u Priboju koja bar u periodu nakon Drugog svetskog rata, tamo nikada nije bila i smatramo da ovim budžetom umesto izgradnje vojnih objekata, građanima Priboja veći prioritet je otvaranje, odnosno osnivanje visoko školskih ustanova, nego izgradnja kasarne za koju ne znamo ništa ni čemu će da služi.

Problemi elektroenergetske mreže u Novom Pazaru, Tutinu, i drugim Sandžadžkim opštinama, godinama su poznati i stabilno snabdevanje električnom energijom je uslov za normalan život građana. Tražili smo da se iz budžeta izdvoje dve milijarde dinara i jedna milijarda da se usmeri na stabilizaciju elektroenergetskog sistema u Novom Pazaru, a da se druga milijarda dinara usmeri na stabilizaciju elektroenergetskog sistema u Tutinu, Prijepolju, Sjenici i Novoj Varoši.

Takođe smo amandmanom na ovaj budžet zatražili da porodici žrtava Sjeverin i Štrbaca, kao i preživele žrtve i porodice žrtava stradalih u Kukurovićima, dobiju odgovarajući status u budžetu, jer oni još uvek čekaju da se njihov pravni status i pravo urede. Budžetskim amandmanom mi ne možemo da ustanovimo poseban status ni nova individualna prava, ali možemo da obezbedimo sredstva za podršku koja se ostvaruju već kroz postojeći sistem socijalne zaštite. Država ima obavezu da čuva sjećanje na žrtve i stradanje pripadnika nacionalne manjine, i da oni dobiju odgovarajuće mjesto u javnom institucionalnom pamćenju.

Predložena sredstva tražimo da se usmere i da se njima omogući podrška o dokumentovanju činjenici kulture sjećanja i suočavanja sa prošlošću i tranzicionoj pravdi, kao i izgradnji odgovarajući spomen obeležja. Takođe nacionalnim savetima nacionalnim manjina, država je poverila određena javna ovlašćenja, za izvršenje tih javnih ovlašćenja smatramo da sredstva koja su planirana u budžetu nisu dovoljna i da se ona moraju dodatno povećati. Naš amandman odnosno dva amandmana koje smo mi kao poslanici SDA Sandžaka predložili, predstvljaju samo izvršenje ustavnih obaveza koje Vlada ima, a kojim nažalost ni ovim rebalansom budžeta za 2026. godinu, nije imala sluha da prepozna i ugradi u budžet. Hvala vam.

Ja sam i juče u obraćanju rekao da mi ne sporimo da je bilo nekih ulaganja. Međutim, ako uzmete zvanične statističke podatke vidite da odnos između onoga što su realne potrebe građana Sandžaka i onoga što Vlada radi u Sandžaku apsolutno imamo veliku disproporciju.

Gde su najniže prosečne zarade na teritoriji Republike Srbije? Kod nas. Gde je najveći procenat nezaposlenosti? Kod nas. Šta kaže Ustav? Ravnomerni regionalni razvoj. Mi ga ne prepoznajemo u politici vaše Vlade, a još manje u ovom budžetu. Amandmanom smo pokušali i onim što sam ja podneo i koleginica Minela Kalender da ukažemo Vladi šta bi to bilo potrebno i to se ne odnosi samo na vaše Ministarstvo ili oblast koju vi pokrivate.

Vlada treba da vodi jedinstvenu politiku, a da svi vi pojedinačno kao ministri svako iz svog domena sprovodite tu politiku. Mi je ne vidimo sem onda kada treba preko režimskih medija da Bošnjake okarakterišete kao remetilački faktor u Republici Srbiji i da nam stalno stavljate teret da smo mi neka sumnjiva lica.

Mi učestvujemo na izborima, učestvujemo u institucijama i kroz institucije sistema tražimo ono, ne što mislimo da nam pripada, nego što nam Ustav daje. To što Vlada žmuri pred svojim Ustavnim obavezama i činjenicama, to je neka druga stvar, a sami ste pomenuli. Biće izbori, pa će i građani dati sud o tome.

Mi bi voleli kada bi svi ministri imali sluha da prihvate ove predloge jer i nama odgovara da imamo puteve, da imamo stabilno elektroenergetsko napajanje, da ostvarujemo Ustavom garantovana prava.

Svaki naš amandman je dokaz i apel da mi ono što nam Ustav daje mi ne možemo da koristimo. Svako ko hoće da pomogne mi vama ne branimo da uradite bilo šta dobro. Vaš izbor je da to ne radite. Mi vas amandmanima podsećamo ne samo na ovaj zakon, nego na niz drugih zakona šta nama treba.

Rekao sam vam juče, naše je da vam ukažemo, to je naša odgovornost. Vaša odgovornost je za ono što to nećete da prihvatite i zbog toga što ne radite ono što treba i kako treba.

Nadam se da će i građani znati to da cene, pa će vam na izborima kada god dođu poslati poruku o tome, barem što se tiče Sandžaka i Bošnjaka u Sandžaku. Hvala.

Dakle, predsedavajuća, reklamiram povredu člana 108. stav 1. koji kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi ste dozvolili kolegi koji je malopre govorio da iznese jako ozbiljne optužbe. Ja jako dugo pratim rad Parlamenta, pre nego što sam postao narodni poslanik, i nisam imao priliku da čujem da se građani Republike Srbije, a posebno narodni poslanici stavljaju u negativan kontekst i stavljaju se na teret teške optužbe isključivo zbog svoje nacionalne pripadnosti.

Svi mi koji sedimo u ovom Parlamentu moramo da vodimo računa kakve poruke šaljemo javnosti. Nije prihvatljivo da jedan narodni poslanik samo zbog toga što neko ne pripada srpskom narodu bude označen kao nepoželjan u Parlamentu Republike Srbije i u društvu, generalno u društvu

8/1 JJ/VZ 11.10 – 11.20

Vi ste trebali kolegu da zaustavite, da mu oduzmete reč i eventualno da izreknete određene mere koje propisuje Poslovnik, jer mi nismo ovde došli što nam je merak, kako mi to u Sandžaku kažemo, za nas je neko glasao, mi smo politički predstavnici jednog manjinskog naroda, u Republici Srbiji. Otvoreno govorimo o problemima koje imamo, sa namerom da ih kroz institucije sistema rešimo.

Ako je ovo odgovor na naše probleme, ako je ovo način na koji mi, kako vi mislite da naš položaj treba da bude u društvu, da budemo odbačeni, ne prihvaćeni i etiketirani, zato što otvoreno govorimo o problemima, onda mislim da je ova Narodna skupština delegitimisana i slažem se, ovo treba da se reši na izborima, građani Republike Srbije na izborima treba da kazne politiku koja ljude deli na osnovu nacionalne i verske pripadnosti.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom su zakonski predlozi kojim vlast namerava da interveniše u budžetskoj i poreskoj politici, regionalnom razvoju, sistemu slobodnih zona, ali i u propisima koji uređuju pravosuđe i pravosudnu akademiju.

Kada vlast menja zakone u oblasti koje neposredno utiču na razvoj, funkcionisanje institucija i ostvarivanje prava građana, onda u sadržinu novih rešenja moramo pogledati stanje na koja se ona primenjuju kao i rezultat politike koja je dosad vođena.

Za SDA Sandžaka upravo je odnos vlasti prema Sandžaku jedna od najjasnijih merila rezultata takve politike. Ustav Republike Srbije propisuje da se Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, čime je odnos prema regionalnom razvoju postavljen kao ustavna obaveza, a ne pitanje trenutne političke procene. Zato kada govorimo o budžetu, slobodnim zonama i drugim instrumentima razvoja, imamo obavezu da pitamo šta je ravnomernim regionalnim razvojem Sandžaka? Ako sandžačke opštine i dalje imaju niže zarade, slabiju privrednu osnovu i ozbiljni infrastrukturne probleme, a pitanja energetske mreže, putne povezanosti, obrazovanja i zaštite životne sredine, prelaze iz jednog mandata u drugi, onda više ne govorimo o nekoliko nepovezanih lokalnih problema. Govorimo o razvojnom položaju Sandžaka kao istorijskog i političkog prostora, ali i o poštovanju ustavnih obaveza vlasti.

Pitanje nesanitarnih deponija to dobro pokazuje. Čista životna sredina nije luksuz, ona je uslov zdravlja ljudi, kvaliteta života i razvoja privrede, poljoprivrede i turizma. Isto važi i za elektroenergetsku i putnu infrastrukturu, obrazovanje i druge pretpostavke regije Sandžaka. Posebnu odgovornost vlast ima obavezama iz programa povratka Bošnjaka u opštini Priboj. Taj program je donela Vlada Republike Srbije i obaveze koje su njime preuzete, a nisu izvršene moraju biti završene.

Tu je i pitanje žrtava Sjeverina, Štrbaca i Kukurovića i njihovih porodica. Posle više od tri decenije nadležni organi moraju pružiti jasan odgovor žrtvama i njihovim porodicama.

U Sandžaku je bilo pojedinačnih ulaganja i svako ulaganje, koje poboljšava život građana treba pozdraviti. Međutim, ravnomeran regionalni razvoj ne meri se brojem otvorenih ili najavljenih projekata, već konkretnim rezultatom. Ako su razvojne razlike između Sandžaka i razvijenih delova Republike Srbije i dalje toliko izražene, da se neposredno održavaju i na život građana, onda imamo dovoljno razloga da zaključimo da je ustavno načelo ravnomernog regionalnog razvoja, bar kada je regija iz koje dolazim u pitanju, u velikoj meri mrtvo slovo na papiru. U tom kontekstu posmatramo i zakon o slobodnim zonama. Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš imaju različite razvojne mogućnosti, ali njihovim povezivanjem može se stvoriti ozbiljniji prostor za proizvodnju, logistiku i izvoz.

33/3 AL/MJ

Ako razvojni instrument najteže mogu koristiti oni kojima je razvoj najviše i potreban, kriterijume onda treba prilagoditi njihovoj svrsi. Takav odnos prema razvoju Sandžaka otvara i drugo važno pitanje. Gde su Bošnjaci u institucijama i državnim organima Republike Srbije i u kojoj meri se u praksi ostvaruje ustavno načelo njihove srazmerne zastupljenosti? Ustav propisuje da se pri zapošljavanju u državnim organima i javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti nacionalnih manjina. Kada se posle toliko godina u državnim organima i službama ne vidi rezultat koji bi odgovarao ustavnom načelu srazmerne zastupljenosti, vlast duguju odgovor zbog čega takvo stanje još uvek traje.

Posebno je važno pravosuđe. Kada već raspravljamo o uređenju pravosuđa ne možemo zaobiđi ni pitanje njegove dostupnosti građanima Sandžaka, kao ni zastupljenost Bošnjaka u pravosudnim institucijama SDA Sandžaka godinama traži osnovni i prekršajni sud i osnovno javno tužilaštvo u Tutinu, osnovno javno tužilaštvo u Sjenici i privredni sud u Novom Pazaru i zahtev za srednjom školom unutrašnjih poslova u Novom Pazaru treba posmatrati kao stvaranje boljih uslova da obrazovanje za policijski poziv bude dostupniji mladima iz Sandžaka.

Priboj pokazuje šta se dešava kada je pravo Ustavom i zakonom garantovano, a njegovo ostvarivanje u praksi izostaje. Bošnjaci u toj opštini ispunjavaju zakonske uslove za službenu upotrebu bosanskoj jezika. Međutim, to pravo još uvek nije ostvareno. Zakonska obaveza je poznata. Uslovi su ispunjeni, a pravo se godinama ne ostvaruje u praksi. To je pitanje odnosa vlasti prema zakonom garantovanom pravu Bošnjaka. Ništa nije bolje stanje ni u drugim oblastima. Zahtevi koje SDA Sandžaka iznosi kroz Narodnu skupštinu polaze od konkretnih problema građana, od Ustavom garantovanih prava Bošnjaka i razvojnih potreba Sandžaka.

34/1 MV/MO 16.25 – 16.35

Odnos vlasti prema sadržaju tih zahtjeva zato pokazuje njen odnos prema problemima i potrebama Bošnjaka i regije Sandžak. O konkretnim pravnim, finansijskim i drugim rešenjima više ćemo govoriti kroz amandmane koje smo podnijeli. Politička uvjerenja, ideološka opredeljenja i programska usmerenja stranaka koje vrše vlast mogu da određuju ekonomsku, socijalnu, poresku i drugu politiku, ali ne mogu da budu razlog da se Ustavom garantovana prava Bošnjaka ne ostvaruju, niti mogu biti opravdanje za neravnopravan odnos prema Sandžaku.

Puna ravnopravnost Bošnjaka i ravnomerni razvoj Sandžaka nisu pitanja političke naklonosti ili odluke jedne vlada. To su pitanja poštovanja Ustava i izvršavanja obaveza koje vlast ima prema građanima. Na kraju ovog mandata mora ostati jasno, niko u vlasti u Srbiji ne može reći da nije znao za potrebe i probleme Bošnjaka i Sandžaka. SDA Sandžaka je ta pitanja kontinuirano iznosila pred Narodnu skupštinu kroz amandmane, prijedloge zakona, poslanička pitanja i inicijative i nudili smo konkretna rešenja. O njima smo govorili i pred relevantnim predstavnicima međunarodne zajednice. Što je bilo do nas kao narodnih poslanika i političke stranke kojoj pripadamo, uradili smo.

Naša odgovornost je bila da probleme otvorimo pred institucijama i ponudimo rešenja. Odgovornost za odluke pripada onima koji imaju vlast, nadležnost i sredstva da postupaju. Za ono što su znali, mogli i bili dužni da urade, a nisu uradili, odgovornost je njihova. Bošnjaci su autohton narod Sandžaka i trajni politički i društveni činilac u Sandžaku i Republici Srbiji. Vlade će se mijenjati, mijenja će se političke većine, ideologije i opredeljenja onih koji vrše vlast, ali promjena vlasti ne mijenja obavezu da se Ustavom garantovana prava Bošnjaka, ali i drugih manjina moraju ostvarivati u praksi, niti obavezu ravnomernog regionalnog razvoja. To mora biti jasno i danas i ubuduće.

Političke većine mogu da se mijenjaju, ali ostvarivanje Ustavom garantovanih prava i ravnomerni regionalni razvoj ne smiju zavisiti od toga, niti se dovoditi u pitanje ko u jednom trenutku vrši vlast. Odlaganje odluka ne otklanja probleme niti prestaje obaveza njihovog rešavanja. SDA Sandžak će i ubuduće zahtevati puno ostvarivanje Ustavom garantovanih prava Bošnjaka i ravnomerni regionalni razvoj, a svaku politiku vlasti prema Bošnjacima i Sandžaku ocijenjivaćemo prema rezultatu – da li su Bošnjaci ravnopravni u institucijama i da li je njihov sveukupni položaj bolji i da li je Sandžak razvijeniji nego što je bio.

Aktuelna vlast prihvatila da sprovede mjere i politiku kako bi vratila poverenje Bošnjaka u državne organe. Nije postojala politička volja da se unaprijedi položaj Bošnjaka i to će, takođe, ostati kao zapisana činjenica kada je u pitanju ovaj saziv Skupštine. Siguran sam da će politički procesi koji su pred nama pozicionirati Bošnjake kao snažan politički faktor koji više neće pristati na poziciju objekta, već aktivnog kreatora društvenih i političkih prilika u Republici Srbiji. Bošnjaci će biti nezaobilazan faktor u stabilizaciji političkih prilika u Srbiji, u uspostavljanju pozitivne političke klime, vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.

Pre nego što iskoristim pravo da govorim o temi dnevnog reda, iskoristio bih priliku da rukovodstvu, članovima, simpatizerima i biračima Stranke demokratske akcije Sandžaka čestitam 36 godišnjicu postojanja i rada SDA Sandžaka koja je osnovana 29. jula 1990. godine u Novom Pazaru.

Predsedavajuća, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani, rasprava o poverenju Vladi jeste rasprava o ukupnom stanju u državi i odgovornosti Vlade za posledice njene politike. Odnos Vlade prema vladavini prava, samostalnosti institucija i ravnopravnosti građana, naroda i regija, sa posebnim akcentom na položaj Bošnjaka i regije Sandžak, predstavljaju parametre po kojima SDA Sandžaka meri i radi učinak ove vlade. Demokratičnost višenacionalne države meri se stvarnim položajem manje brojnog naroda, ostvarivanjem prava bez uslovljavanja, odgovarajućom zastupljenošću i ravnopravnim učešćem u odlučivanju. Ravnopravnost, jednakost pred zakonom, tolerancija i suživot moraju biti ugrađeni u rad institucija i državnu politiku. Srbija pod ovom vlašću ne odgovara tom merenju.

Politika ove vlade vodi državu u suprotnom pravcu. U medijima pod kontrolom režima i kroz izjave državnih funkcionera Bošnjaci se neosnovano predstavljaju kao remetilački faktor, zahtevi za ostvarivanje prava i razvoj Sandžaka povezuju se sa separatizmom, ekstremizmom i ugrožavanjem države. Mediji koji proizvode mete ne čuvaju državu, već pripremaju društvo za nepravdu.

Kada se politički predstavnici jednog naroda proglašavaju neprijateljima zbog toga što zahtevaju primenu Ustava i zakona stvara se atmosfera u kojoj su diskriminacija, pritisak i uskraćivanje prava unapred opravdani. Vladi su prihvatljivi Bošnjaci koji ćute o problemima i koji opravdavaju njenu politiku. Pred izbore im se povremeno dopušta da govore o pojedinim pitanjima, ali iza tih reči ne dolaze odluke, niti konkretne reakcije Vlade. Problemi Bošnjaka se koriste u izbornoj kampanji, a posle izbora ponovo ostaju bez odgovora.

Vladajuća većina u Narodnoj skupštini prilikom izbora članova Saveta REM-a jedino nije izabrala člana iz kategorije manjina, a u kojoj su kandidati bili jedan Bošnjak, jedna Albanka. Nakon toga je članica Vlade izjavila da bi 1998. godine sprovela etničko čišćenje. I pored javnog karaktera i težine takve poruke nije utvrđena politička odgovornost, niti je članica Vlade razrešena. A vlada koja toleriše govor mržnje i prećutno odobrava etničko čišćenje, kao model za ostvarivanje političkih ciljeva, nije faktor mira i stabilnosti. Sa takvim odnosom urušava se poverenje građana u institucije i stvara osećaj nesigurnosti. U takvoj političkoj atmosferi Bošnjacima se nameće status podstanara i konstantno se postupa prema njima kao prema sumnjivim licima. To je opšta dijagnoza političkog, institucionalnog i bezbednosnog položaja i statusa Bošnjaka u ovoj državi. Bošnjaci ne mogu biti građani samo kada izvršavaju obaveze prema državi, plaćaju poreze i poštuju zakone. Jednake obaveze zahtevaju jednaka prava, ravnopravno mesto u institucijama i učešće u odlučivanju. Bošnjaci su autohtoni narod u Sandžaku i moraju biti subjekt svih procesa koji utiču na njihov položaj, prava, identitet i budućnost.

Stranka demokratske akcije Sandžaka odbacuje svaki status koji kao meru prihvatljivosti Bošnjaka zahteva ćutanje, odricanje od prava i bezuslovno prihvatanje odluka koje drugi donose o njihovom položaju i budućnosti. Prava Bošnjaka utvrđena su Ustavom i zakonima. Ta prava nisu odraz bilo čije volje, jer ih Vlada ne poklanja. Njena obaveza je da ih primenjuje potpuno i bez izuzetka. Bosanski jezik još uvek nije uveden u službenu upotrebu u Priboju, iako zakon to nalaže. Bošnjaci nisu srazmerno zastupljeni u policiji, pravosuđu, državnoj upravi, zdravstvu, obrazovanju, javnim

33/3 TĐ/CG

preduzećima i drugim republičkim sistemima koji deluju u sandžačkim opštinama. Vlada i drugi državni organi dosada nisu predstavili plan sa konkretnim merama i rokovima za promenu takvog stanja. Zadovoljstvo građana je osnovi uslov stabilnosti i poverenja u državne organe. Ova vlada nije preduzela konkretne mere kojim bi takvo poverenje izgradila u Sandžaku.

Kroz 167 podnetih amandmana na različite zakone, na predloge zakona i poslanička pitanja, tražili smo konkretne mere projekte i politike za Bošnjake i Sandžak. Nijedan od tih zahteva od ove vlade nije prihvaćen. Tražili smo punu primenu ustavnih prava, službenu upotrebu bosanskog jezika, obrazovanje na maternjem jeziku, srazmernu zastupljenost u državnim organima i stvarno učešće nacionalnih manjina u odlučivanja. Za Sandžak smo zahtevali odgovarajuću mrežu sudova, javnih tužilaštava, zdravstvenih i obrazovnih i drugih javnih ustanova kako bi građani svoja prava ostvarivali u sredinama u kojima žive.

34/1 AL/LjL 16.30–16.40

Zahtevali smo ulaganja u putnu, elektroenergetsku, vodovodnu i komunalnu infrastrukturu, rešavanje problema nesanitarnih deponija i zaštitu životne sredine.

Tražili smo posebne programe za razvoj Pešteri, poljoprivrede, stočarstva, turizma, lokalne privrede i zapošljavanja, kao i ravnomeran razvoj svih sandžačkih opština.

Insistirali smo na završetku povratka prognanih Bošnjaka iz Priboja, uređivanju prava žrtava i njihovih porodica, rasvetljavanju zločina i uspostavljanju delotvornog sistema tranzicione pravde.

Svi ti zahtevi imali su cilj da Bošnjaci u punom obimu ostvaruju prava koja im pripadaju, da Sandžak dobije institucije, infrastrukturu i razvojni položaj koji odgovara potrebama njegovih građana, da se obnovi poverenje Bošnjaka u državne organe i stvore uslovi za sretnu sadašnjost i sigurnu budućnost.

Vlada nema konkretan program razvoja regije Sandžak, sa projektima, sredstvima, rokovima i odgovornošću za rezultate. Zato se mora otvoreno postaviti pitanje – zbog čega se Sandžak permanentno zapostavlja i šta u političkom smislu znači kada se regionu u kojem Bošnjaci čine većinsko stanovništvo godinama uskraćuje razvoj koji mu pripada, dok se bošnjačkom narodu uskraćuju elementarna prava koja mu pripadaju po Ustavu.

Takva politika potvrđuje da su Bošnjaci i Sandžak potisnuti na margine političkih, institucionalnih i razvojnih prioriteta, osim u slučaju kad ih treba predstaviti kao opasnost za Srbiju.

Vlada nije pokrenula suštinsku regionalizaciju, ni decentralizaciju. Takav sistem produbljuje razvojne razlike i građanima oduzima stvarni uticaj na odluke koje određuju njihov život.

Srbija se nalazi u dubokoj društvenoj i političkoj krizi i izbori jesu potreban demokratski izlaz. Međutim, pre njihovog raspisivanja, Komisija za kontrolu biračkog spiska treba Narodnoj skupštini da podnese izveštaj o svom radu i stanju jedinstvenog biračkog spiska. Nadležno ministarstvo treba da podnese izveštaj o stanju posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina, uključujući poseban bošnjački birački spisak. Uređeni birački spiskovi, ravnopravni pristup medijima, zaštita birača od pritisaka i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa moraju prethoditi izborima.

Odgovornost vlade meri se i njenom regionalnom politikom. Srbija treba da od suseda stvara prijatelje, a ne da bude izvoznik nestabilnosti i nacionalnih tenzija. Odnose sa državama nastalim raspadom bivše SFRJ i drugim državama regiona mora graditi uz poštovanje njihovog suvereniteta, granica i ustavnog poretka, kroz dijalog i obnovu poverenja između naroda. Mir u regionu uspostavlja se i održava poštovanjem susednih država a ne njihovim podrivanjem.

Odgovorna država priznaje sudski utvrđene činjenice, procesuira ratne zločine, štiti žrtve i ne veliča počinioce. Srbija ne sme biti sigurna kuća i utočište licima za koje postoji osnovana sumnja da su odgovorna za genocid i ratne zločine.

Porodice žrtava otetih u Sjeverinu i Štrpcima i žrtve zločina u Kukurovićima još uvek čekaju da država uredi njihov status i prava, na način dostojan njihove patnje.

Vlada koja poštuje međunarodno humanitarno pravo ne bi smela prodavati oružje i vojnu opremu Izraelu, niti ostvarivati vojno-industrijsku saradnju dok traje masovno stradanje palestinskih civila i razaranje Gaze. Srebrenica i Gaza zahtevaju isti princip. Dostojanstvo žrtve ne zavisi od njenog imena, vere i nacionalnosti.

34/2 AL/LjL

Stranka demokratske akcije Sandžaka želi Srbiju jednaku prema svim svojim građanima. Želimo državu pravednih institucija, slobodnih medija, poštenih izbora, decentralizovane vlasti, ravnomernog razvoja i dobrih odnosa sa susedima. Ne želimo Srbiju koja nije sigurna kuća nasilju, diskriminaciji, govoru mržnje i ratnim zločincima, već državu koja štiti žrtve, kažnjava počinioce i svakom građaninu obezbeđuje jednaku zaštitu.

U takvoj Srbiji Bošnjaci neće imati status podstanara, niti će biti tretirani kao sumnjiva lica. Ostvarivaće sva prava bez uslovljavanja, biće srazmerno zastupljeni u institucijama sistema, a Sandžak će imati svoj razvojni položaj koji mu pripada.

Ova Vlada Srbiju ne vodi u tom pravcu i zbog toga će SDA Sandžaka podržati inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo u vezi posebnog biračkog spiska imali prilike više puta da raspravljamo. Ono što smo tada isticali, a mislim da vi to niste uradili, jeste što je neophodno da se on uporedi sa jedinstvenim biračkim spiskom, jer birači u tom biračkom spisku nisu razvrstani po mestu prebivališta, što je zakonom propisana obaveza. Jedno je uvid u birački spisak, a drugo je njegovo sređivanje da bi izbori za nacionalna veća mogli da se sprovedu onako kako to zakon nalaže.

Birački spisak taj nije u redu i vi bi trebali da uradite sve što je u vašoj mogućnosti da se taj birački spisak popravi i da bude onakav kako to zakon nalaže, a tj. da birači u njemu budu razvrstani po mestu prebivališta. Jer, u Novom Pazaru imamo situaciju, a mislim da je to reč i u drugim lokalnim samoupravama, da birači iz jedne mesne zajednice u biračkom spisku, posebnom biračkom spisku, se nalaze po 30, 40 kilometara udaljeno od mesta prebivališta.

Mi smo više puta intervenisali, samo u ovom mandatu, u vezi sa tim pitanjem. Nismo ni od Vlade, ni od skupštinske većine naišli na razumevanje da se to pitanje reši, a to je neophodno da se uradi kako bi imali zakonit, demokratičan i transparentan izborni proces za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Hvala.

Dakle, reklamiram povredu člana 109. Mislim da ste trebali da opomenete ministarku Paunović, jer ovde kaže – ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika. Ona je rekla, koliko sam je ja razumeo, da neko neće nešto da preživi, pominjući neke spinove. Samo da mi odgovori – da li je spin, iako zakon to nalaže, ona ništa nije uradila da se bosanski jezik uvede u službenu upotrebu u opštini Priboj? Jer ni ona, ni ministar za ljudska i manjinska prava, to je činjenica… Dakle, neko ko hoće da legalizuje ili promoviše etničko čišćenje, sa druge strane drugim pripadnicima nacionalne manjine uskraćuje ostvarivanje Ustavom garantovanih prava… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 1. Poslovnika gde piše – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne može ministar policije da neku izjavu, ne znam gde je čuo i ko je izrekao, poistoveti sa jednom katastrofalnom izjavom koju je dala članica Vlade Republike Srbije. Izvinite.

Dakle, koja je to poruka? Ne možete upoređivanjem tih stvari koje nisu uporedive i odgovornost koju nosi jedan ministar da spuštate na taj nivo.

Ako mislite da je neko nešto uradio protiv zakona vi ga procesirajte, ali isto tako procesuirajte i krivično i politički ministarku koja je članica vaše stranke. Posle te izjave... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Ovaj naš amandman na član 25. možemo da podelimo u neke tri celine.

Prva celina se odnosi na to da ako zagađenje potiče iz postrojenja koje ima dozvolu ili podleže izdavanju dozvole operater je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i onda mi ovim amandmanom preciziramo čitav lanac odgovornosti, koji podrazumeva da se zaustavi izvor zagađenja, da se spreči dalje širenje, da se sanira šteta, gde je moguće da se životna sredina vrati u prethodno stanje, gde nije moguće da se obezbede dopunske i kompenzacione mere i da se plate troškovi intervencija koje su javni organi morali da preduzmu.

Drugi deo amandmana se odnosi na to da se ove odredbe koje smo predložili odnose i na nesanitarne deponije i smetlišta. To je za nas u Sandžaku jako važno pitanje i ovaj amandman najdirektnije govori o stvarnom stanju u regiji iz koje dolazim kad je u pitanju životna sredina, odlaganje i tretman otpada. Mi podržavamo uvođenje evropskih standarda koji, istina, nisu prilagođeni najnovijim, ali ne možemo da evropske standarde sprovodimo u područjima gde je infrastruktura gora nego na Madagaskaru.

Dakle, u julu 2025. godine Golo Brdo je gorelo više od mesec dana. U junu 2026. godine Sjenica je posle krize oko Goveđaka privremeno preusmerila otpad na Prijepolje, Priboj i Novu Varoš. Krajem juna 2026. godine gorela je i deponija Duboki Potok u Dugalićima kod Priboja. To je stvarnost u kojoj Vlada danas želi da usvojimo zakon o integrisanoj kontroli zagađenja.

Zato naš amandman kaže da nepostojanje dozvole ne može da bude privilegija. Ako se otpad organizovano odlaže na nesanitarnoj deponiji ili smetlištu i nastane zagađenje, neko mora iznad svega da preuzme odgovornost, ali mora da se zaustavi izvor, spreči širenje, sanira šteta i da se plate troškovi. Ako odgovorno lice nije odmah poznato, nadležni organ mora da reaguje odmah, pa da kasnije naplati trošak.

Takođe, ovim amandmanom preciziramo da oni koji su odgovorni za narušavanje zdravlja građana imaju obavezu da svakom kome je zdravlje ugroženo usled posledica koje su nastale da li paljenjem ili zagađenjem vode, vazduha i zemljišta, moraju da svim licima nadoknade troškove dijagnostike medicinskih ispitivanja, troškove lečenja i zdravstvenih usluga itd., itd.

8/2 MV/MJ

Dakle, ne može biti logika sistema da formalno uređenje ima jasnu obavezu sanacije, a da lokacija koja godinama radi bez uređenog statusa ostane u pravno sivoj zoni. Nedostatak dozvole ne može da bude nagrada za nelegalnost.

Princip „zagađivač plaća“ mora značiti da trošak zagađenja ne ostaje na bolesnom građaninu, njegovoj porodici i svima onima koji trpe štetu usled toga, već država mora da preuzme odgovornost, a u nekim drugim amandmanima precizirali smo i način kako to može i treba da se uradi. Hvala.

Hvala.

Dakle, pravo na sud postoji samo ako može da se koristi na vreme. U ekološkim sporovima, presuda posle više godina može doći kada je šuma posečena, voda zagađena ili postrojenje završeno, odnosno kada više ne može da se stanje vrati u ono koje je bilo pre.

Zato tražimo tri stvari. Prva, da pravo zainteresovane javnosti na upravni spor ne zavisi od prethodnog učešća u upravnom postupku, da troškovi ne budu prepreka i da sud može da odredi privremenu meru, kada utvrdi da postoji ozbiljna ili teško popravljiva šteta. Ovo je posebno važno za male lokalne zajednice. Meštani oko deponije, izvorišta ili industrijskog postrojenja često nemaju pravnu službu, ne znaju za svaki rok i nisu organizovani od prvog dana postupka. Zar zbog toga treba da trajno izgube pravo da traže sudsku kontrolu nezakonite odluke? Država koja je sigurna u kvalitet svojih dozvola koje izdaje ne treba da se plaši efikasne sudske zaštite. I sektorski zakon može i treba jasno da garantuje delotvornu zaštitu u oblasti u kojoj šteta može da postane nepovratna.

Mi ovim amandmanom ne stvaramo novi sud, niti uvodimo novu vrstu spora, već uklanjamo prepreke i potvrđujemo mogućnost hitne zaštite u okviru zakona. Hvala.

Mi smo amandmanom na član 44. predložili jedan potpuno novi koncept kada su u pitanju inspekcijski nadzor, odnosno obaveštavanje javnosti i umesto godišnjeg izveštaja mi smo predložili da se on dostavlja najkasnije u roku od 15 dana za svaki pojedinčani inspekcijski nadzor i prema našem amandmanu, taj dokument koji bi se objavio javno, sadržao bi osnovne podatke o postrojenju i datumu kontrole, ključne nalaze inspekcijskog nadzora, utvrđene nepravilnosti i povrede propisa ili uslove dozvole izrečene predložene mere i rokove, za postupanje operatora i podatke o izvršenju ranije naloženih mera, kada su dostupni.

Naravno zaštićeni podaci u skladu sa zakonom koji reguliše tu oblast i ne bi se objavljivali ali smatramo da sve ostalo mora da bude javno. Čuli smo više puta ovde i mi smo to isticali, i u Sandžaku smo imali požare i krize sa odlaganjem otpada zbog čega su se ljudi s pravom pitali šta je kontolisano i šta je naloženo i kome je naloženo i da li je to realizovano ili nije realizovano.

Da li su odgovorni postupili i ako su imali neku obavezu da postupe, uopšte ne može, odgovor na ovakvo pitanje zavisi od toga ko zna ili može da napiše zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i koliko je meseci spreman da čeka na odgovor, jer transparentnost je mogućnost. Smatramo da ovaj zakon treba da propiše tu vrstu obaveze, ali i mogućnost građanima da vide nalaz o objektu koji utiče na vazduh koji udišu i vodu koju piju. Hvala.

Dakle, mi ovim amandmanom povezujemo kazneni sistem sa novim materijalnim obavezama i zakona. Privredni prestup obuhvata situaciju kada operater ne pripremi ili ne primenjuje sistem upravljanja životne sredine i ne postupi po naloženim izmenama sistema ili ne obezbedi nezavisnu eksternu proveru i kaznena odgovornost kako smo to predložili ovim amandmanom, povezuje se sa neizvršavanjem mera i sprečavanja dalje štete i sanacije uključujući obaveze odgovornog lica kod nesanitarne deponije ili smetlišta.

Za najteže povrede koje proizvedu značajno zagađenje i značajnu štetu, ili ozbiljan rizik po zdravlja životne sredine, prema našem amandmanu uvodi se kazna povezana sa ekonomskom snagom operatera. Za prvi takav prestup, raspon je procena godišnjeg prometa uz minimalni novčani prag, i kod ponovljene teške povrede, u roku od pet godina, raspon kazne je viši.

11/1 GD/IR 11.45 – 11.55

Amandman definiše godišnji promet kao prihod od prodaje robe, proizvoda i usluga prema poslednjem relevantnom finansijskom izveštaju. Sud pri odmeravanju ceni prirodu, težinu, trajanje, broj izloženih ljudi, obim posledica, ekonomsku korist mere koju operater je preduzeo i činjenicu ponavljanja. Fiksna kazna od nekoliko miliona dinara nije ista sankcija za malo preduzeće i industrijski gigant. Kazna mora biti proporcijalna i dovoljno velika, dovoljno ozbiljna, da je veliki zagađivač ne računa kao redovan trošak poslovanja. Hvala.