Prošle godine je gostujući na TV "Prva" predsednik države Aleksandar Vučić rekao da država finansira sve medije iz svog ćupa i da ne postoji tržište, znači sve medije. Voditeljki te televizije, koja je rekla da oni ipak delimično zarađuju svoj novac, je rekao - nažalost da nije tako i da je reč o desetinama miliona evra samo za jednu tu televiziju koja ima nacionalnu frekvenciju. Onda je stvarno neverovatno kada se čuje iz redova vladajuće koalicije, uključujući i predlagača, kada se govori o tome da je neki medij privatni i da samim tim, evo, recimo, vlasnik "Informera može da govori šta god hoće tu, jer to je tržište, a jasno je svima i prethodno je kolega isto objasnio u ciframa koliko ko prima iz državnog ćupa, kako je to rekao predsednik.

Radi se o tome što to nije državni ćup. To je partijski ćup, jer da je državni ćup, ako ništa drugo, pa onda bi se bar diskutovalo o tome, proporcionalno, ako ništa drugo, brojnosti poslaničkih grupa, koliko koji medij treba da dobije. Ovako je jasno da pripadnici vladajuće koalicije finansiraju medije sa kojih se onda sprovodi, između ostalog, cenzura i ne možete, recimo, da spočitate našoj poslaničkoj grupi da ima bilo kakve veze sa ovim drugim medijima koji se emituju iz inostranstva, kao što je "N1", "Nova S", zato što nas tu apsolutno nema, apsolutno nema. Vama odgovara da nas nema na televizijama koje vi finansirate da biste mogli da pričate ovakve stvari i da biste napravili jednu veštačku crno-belu sliku. Znači, da se prodube rovovi u samoj Srbiji, i tome vi doprinosite. Nemamo debatu o tome. Po ko zna koji put mi se spočitava iz redova vladajuće koalicije zašto sam tražio dokaze da postoji obojena revolucija

Pa, tražio sam na isti način kao što je predlagač iz vladajuće koalicije tražila pre, sada ima tu sedamnaest godina, od Odbora za odbranu i bezbednost dokaze za koje sve službe radi Aleksandar Vučić. Pošto je za MI6 to već proverena stvar i da je on zavrbovan od strane MI6. Pa, to je upravo to što mi tražimo i ako ne možemo da tražimo kroz odbore, tj. tražim kroz odbore, a ne dobijam tu informaciju, nemam priliku da to tražim, recimo, na nekom od medija sa nacionalnom frekvencijom.

Znači, to je sasvim legitiman zahtev i to je nešto što bi u svakom slučaju informisalo javnu debatu i javnost Srbije, a ne ovako da se samo paušalno iznose optužbe. Da, vrlo bih voleo da znamo, da vidimo te dokaze što se tiče obojene revolucije. Opet kažem, vi ste tražili slične dokaze za koje sve službe radi sadašnji predsednik? Znate šta, jednom kada vas zavrbuje MI6, to je trajno, nema bivših.

Prema tome, to je jedan od razloga zašto smatramo da sam sastav REM-a novi neće rešiti problem, dok god se partijski pod geslom, firmom države finansiraju svi mediji u zemlji i time se drastično sužava javni prostor za bilo kakvo drugačije mišljenje. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja ću koristiti vreme predviđen za ovlašćenog. Čujemo da za utehu će biti u tom hotelskom kompleksu izgrađen memorijal. Znači, sad smo došli do toga da se aucorsuje sećanje nacionalno tačno u skladu sa tom ideologijom takozvanog neolibirazlizma i sve vreme govorite da o nekoj propaloj ideologiji koju sad mnogi brane time što hoće da se restorurira, što traži da se restarurira Generalštab, ja nisam pristalica te ideologije, ali nisam pristalica ni ove propadajuće ideologije, kao neoliberalizma koje je ustvari samo drugo ime za planetarnu pljačku resursa od raznih naroda po svetu uključujući i nas, koji se dešava poslednjih 30 godina.

Vi hoćete sada da podignete spomenik neoliberalizmu. Toj ideologiji protiv koje ustaju svi narodi ovoga sveta legalizovanoj pljački, otuđenju nacionalnih resursa sa svakog naroda na planeti nekim privatnim interesima, privatizaciji cele planete, privatizaciji sećanja treba da bude privatizovan naše sećanje i otpor koji je pružan 1999. godine što je poenta da se strancima da to i to ne strancima iz zemlje koja nas je bombardovala, glavni arhitekta bombardovanja vi uopšte možete da razdvojite privatno od javnog.

Da li vi shvatate šta ovo znači? Znači, zemlja agresora je bombardovala mesto gde je bio Generalštab ko god da ga dignuo i saće oni da isto grade tu, kaže, ne, ne ne treba vama tu Generalštab, tu vama treba hotel, vi pristajete na to i to uzdižete kao da je to nešto moralno veliko, idemo napred, neoliberalizam propada i diskreditovanje samo ga drži to, ta koncentracija moći koju kontroliše medije, finansije, berza u svetu, ali ona je na izdisaju i narodi, zdravi ljudi ustaju protiv nje vi hoćete sada da mi budemo poslednji bastion tog neoliberalizma, odmah i da prodajemo svoj nacionalni ponos i svoje sećanje zarad nečije zarade, da pravimo neki novi Dubai u centru, u jezgru Beograda, gde su prelepe građevine stare 100 i više godina, koji treba da bude neko ogledalo civilizacije koje ovde postoje, mi ćemo to da pretvorimo sada, u samo nešto šljašteće što već ima svuda u svetu, a da ne govorimo o tome da ovo što sam već pomenuo, da potiramo sami sebe.

Znači, memorijal je nešto što mi sami tražimo da izgradimo. Mi sami treba da se pitamo šta će da bude na tom mestu, ne mora da bude isto arhitektonsko rešenje, mi treba da odlučimo makar referendumom šta će tu da bude, a ne strani investitor. Nije progres da vi sve date stranim investitorima da oni odlučuju kako će da izgleda zemlja, da im dajete najeksluzivnije lokacije, koje su vezane za nešto što je pogodilo svakog građanina ove zemlje.

Pre neki dan je pomenuto ovde da ne znate više koji još novi oblik obojene revolucije može da se izmisli. Pa, evo, vi ste ga izmislili. Obojena revolucija u koju učestvuje vlast. Znate šta su obojene revolucije? Obojene revolucije su sredstvo da se preuzme makar i nasilno politika jedne zemlje i preusmeri ka zapadu, istok ne pravi obojene revolucije. Pa, upravo vi to radite, vi to radite kršenjem zakona, gaženjem zakona, to jeste jedna vrsta revolucije, to jeste jedna vrsta puča i vi nas udaljavate od tog suvereniteta, od našeg suvereniteta, pa to jeste suština obojene revolucije, pobede. Kakve pobede? Pobeda, kao 5-0 oko Briselskog sporazuma.

Znate, ja se mnogo brinem što je opet pre neki dan su došli Srbi sa Kosova i Metohije ovde u grad, u sam centar grada, 26. maja 2023. godine upravo na dan kad je Kurti najavio preuzimanje tri opštine na severu Kosova, ovde je dovedeno desetak hiljada Srba sa Kosova i Metohije što je olakšalo Kurtiju uzimanje okupaciju i opštine na severu i okupaciju Kosova i Metohije, pa šta je to nego obojena revolucija.

Ovo je bukvalno nametanje nove vrste stranog tutorstva, nama i to u centru prestonice. I ovo vam neće proći. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, pre godinu dana, malo više od godinu dana, vlasnik i glavni urednik Televizije „Informer“ je uživo u programu izvređao našeg kolegu doktora Borislava Antonijevića, uživo u programu. On je učestvovao, kao i ja na protestu protiv projekta „Jadar“ u Loznici i Vučićević je uživo u programu bukvalno izgovorio niz uvreda na njegov račun, neke psovke koje ovde ne želim da pomenem, neke druge reči, poput - bedniče, gnjido itd. Mislim, za Vučićevića to je njegov normalan način izražavanja, ali nije normalno da jedna televizija, pogotovu koja je očigledno dobila visok, tj. nizak broj na kablovskoj mreži MTS-a da može da koristi za lečenje ličnih frustracija njenog vlasnika i da on tu može da govori šta god hoće, kome god hoće, da strelja, da vređa one koji su politički protivnici vladajuće stranke, na prvom mestu Aleksandra Vučića i nikom ništa.

Mi smo podneli prijavu REM-u prošle godine. Mislim da je bio 23. oktobar. Nikada nismo dobili ni odgovor na to. To nas naravno uopšte ne čudi.

Koriste se i drugi mediji koji su pod kontrolom očigledno vladajuće stranke tj. najbrojnije, a to jeste SNS, da se vređaju, diskvalifikuju politički protivnici bez ikakve mogućnosti da se na to odgovori.

Mi smo o sebi čuli, recimo i od predsednice Narodne skupštine na TV „Pinku“ da podržavamo tezu da se desio genocid u Srebrenici i da smo za nezavisno Kosovo, ali nam nije data nikakva mogućnost da na to odgovorimo. I tako se stalno radi.

Vučićević je mrtav ladan u jednoj drugoj emisiji rekao je da smo mi primaoci fondova iz inostranstva, čak je naveo i cifru. Laž je bila i cifra i laž da primamo ikakve fondove iz inostranstva, ali to je prošlo, zato što mu se može.

Znači, REM, stari saziv, novi saziv, radi se o tome što politička volja je tu najbitnija, a ovde politička volja upravlja institucijama i ona nadjačava tj. politička samovolja, bolja reč, nadjačava i Ustav i zakone i regulatorna tela.

Dok se ne promeni takav pristup politici i političkim protivnicima, možemo da imamo kakav god hoćemo sastav REM-a, to neće uticati ni na šta. Znači, prošli saziv REM-a se sigurno nije potrudio da obezbedi bilo kakvu ravnopravnost u iznošenju stavova koji su politički zastupljeni u Narodnoj skupštini, u javnosti.

S obzirom da je ista konstalacija koja vlada Srbijom, uopšte nismo nikakvi optimisti da će tako da bude i sada, ali u nekom trenutku, znate te vatre koje se pale na prvom mestu, moram stalno da ističem, TV „Informer“, na prvom mestu Vučićević, one će na kraju da se pretvore u požar i onda će da bude kasno.

Znači, neverovatno je da mogu da se vređaju politički protivnici i da na to apsolutno niko ne reaguje. Vučićević je nazvao Antonijevića između ostalog junačinom. Pa baš treba biti junak pa sedeti zaštićen u studiju i vređati protivnike, znajući da imate nekažnjivost koja se primenjuje prema vama, da imate državni aparat koji stoji iza vas, da imate vrhovnu vlast koja stoji iza vas. Možete koliko hoćete. Bilo bi dobro kada bi Vučićević i njemu slični bili tako žestoki prema predaji Kosova, predaji severa Kosova pogotovo. Izdaji koja se dešava uživo već više od 10 godina, pogotovo na severu KiM. Nikada nismo čuli psovku upućenu režiserima te izdaje, onima koji su govorili da pobeđujemo pet nula, onima koji su prihvatili Briselski sporazum bez ikakve javne debate, koji su pristali da se ukinu naše institucije na severu KiM.

Mi čak nemamo ni načina, mi nemamo adekvatnu debatu na tu temu, a to bi trebalo da nam bude najvažnije državno pitanje. Nemamo zato što mediji ne obezbeđuju takvu vrstu ravnopravnosti, takvu vrstu diskusije. Čisto sumnjam da će novi sastav REM-a to omogućiti dok god se pristaje na tako nešto, na takav način javnog diskursa u vladajućoj većini i dok god važi sistem glasačke mašine.

Mera uspeha nekog novog sastava REM-a, između ostalog, će biti i to da li će moći da se i dalje sprovodi ova medijska tortura koja se sprovodi preko „Informera“ na prvom mestu. To će biti prvi test, da li će i dalje moći da se vređaju nekažnjeno politički protivnici, da li će i dalje moći nekažnjeno da se vrši cenzura nad onim ko može da se pojavi na medijima a ko ne može. To se naravno radi tiho iza scene. Mi to znamo koji smo to okusili na svojoj koži. Dok nismo bili politički angažovani, dok nismo postali narodni poslanici mogli smo da se pojavljujemo na svakakvim medijama. Odjednom kada se ne uklapaš u ono što je vladajuća paradigma, odjednom si nepoželjan, odjednom te zove urednik, a onda sledećeg dana – nešto je iskrslo, zvaćemo vas za par dana, pa onda više nikad te i ne pozovu.

Znači, jasno je da postoji intervencija iza scene. Jasno je da jedna nevidljiv ruka upravlja time ko sme da se pojavljuje, a ko ne sme da se pojavljuje, koji analitičari su podobni, a koji nisu. Znamo koji su podobni, oni koji se ne skidaju sa svih televizija, ali kako onda vi mislite da ne bude protesta na ulici, a ne može u Skupštini prvo da se uvaži skoro ništa što dolazi iz opozicije, a kada ne može ni na medijima da se artikuliše ništa što se protivi onome što je politika vladajuće stranke. Pa šta je onda jedino preostalo ljudima nego da izlaze na ulicu i onda ispada odjednom da su oni obojeni revolucionari.

Uzgred rečeno, ja sam tražio više puta na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove dokaze o finansiranju i podršci o obojenoj revoluciji za koju se tvrdi da je u toku. Nismo ih dobili.

Nismo ih dobili, apsolutno. Čak ni na zatvorenim sednicama. Jedino što smo dobili na tri strane, pre mesec i po dana ili dva, jedno birokratsko nabrajanje od strane Ministarstva odbrane šta su to dužnosti Ministarstva odbrane, zakonske, i da je bivši premijer Vučević imao pravo na pretnju „Kobri“ na skupu u Novom Sadu, ali ni reč o tome ko to organizuje obojenu revoluciju, ko je finansira.

Čuli smo predsednika ove države da kaže da, u stvari on zna ko je to ali neće da ga imenuje da ne bi pokvario odnose sa tim državama. Čekajte, onda to nije obojena revolucija ili je to onaj najnoviji vid obojene revolucije koji se u stvari ovde dešava, a koji sprovodi sama vlast.

Hoću da kažem – vi ako terate ljude van institucija, ako ne može da se artikuliše ništa smisleno i stalno kao alternativno mišljenje o medijima, pa onda će ljudi da izlaze na ulice i nemojte da se čudite. To je kleveta kad se kaže za ljude koji nemaju drugi način da utiču na politiku države da izađu na ulicu jer su jednostavno frustrirani. Pa, nisu oni svi obojeni revolucionari.

Predsednik Rusije je odgovarajući na pitanje istoričara Aleksandra Rakovića na Valdajskom forumu jasno rekao da je ogromna većina, da su mladi ljudi koji protestuju u Srbiji patriote. To je vrlo slabo prošlo u medijima ovde.

Da, Vladimir Putin je to rekao. I to jeste tako.

Kriminalizuje se na takav način drugačije mišljenje koje ne može da se izrazi ni kroz medije, ni kroz institucije, pa se izražava na ulici. Onda se na taj način kopa rov, još dublji, a izgleda da to jeste svrha. To jeste svrha medija kao što je „Informer“ na prvom mestu.

Zato, čak i da se najbolji ljudi biraju u REM ako oni nemaju način da utiču na mesto gde se stvarno kreira politika, gde se kreira atmosfera u ovoj zemlji, a to je na prvom mestu Predsedništvo, Andrićev venac, onda čak i najbolje namere i najbolje biografije neće imati nikakav uticaj i mi ćemo imati neku vrstu permanentnih protesta u Srbiji koji najmanje imaju veze sa obojenom revolucijom, ali naravno što duže traje takva vrsta nezadovoljstva, takva nemogućnost institucionalnog opozicionog delovanja naravno da će to ostaviti sve više prostora za mešetarenje spolja od strane neprijatelja države.

Baš me zanima kako će da izgleda i koliko će medijski biti propraćeno recimo nova packa koja je stigla iz Moskve danas na račun namera predsednika države da proda EU municiju koja se proizvodi u Srbiji, a oni neka rade sa njom šta hoće. Marija Zaharova je jasno rekla da predsednik Srbije izgleda da govori jedno u Moskvi a drugo govori kad je u Nemačkoj.

Da vidimo baš hoće li se o tome povesti neka debata ili diskusija, hoće li to biti omogućeno, zato što se radi o odnosima sa našim najvažnijim spoljnim saveznikom.

Vrlo sumnjam da će se to desiti, praktično ni jedan medij nije ni preneo delove tog intervjua predsednika Srbije koji je dat u nemačkom časopisu „Cicero“ gde je on upravo to rekao što je izazvalo ovakvu reakciju, pa smo danas imali i vrlo, rekao bih, drčnu reakciju od strane Ministarstva spoljnih poslova upućenu Mariji Zaharovoj od strane iste žene koja je reagovala kad smo mi reagovali što je srpski Kokus predlagao, predsedavajuća srpskog Kokusa predlagala predsedniku Amerike, Trampu, da posreduje u pregovorima između Srbije i lažne države Kosovo o međusobnom priznanju. Onda smo mi napadnuti od strane iste žene koja je napala Mariju Zaharovu.

To je nešto što recimo zavređuje pravu medijsku debatu i diskusiju, ali ovo nije ambijent za to.

Opet kažem – koliko god da bude taj novi sastav REM-a i adekvatan ili manje adekvatan dok ne bude volje među vama da se razvije takva vrsta državotvorne diskusije i debate i razmene mišljenja ovde će situacija i atmosfera u društvu biti sve gora.

Hvala.

Zahvaljujem.

Pitan sam direktno zašto me ne zanimaju dokazi, kako ne vidim da se ovde sprovodi obojena revolucija. Pa, je onda rečeno kako sam to komentarisao obojenu revoluciju u Ukrajini, u Kijevu. Na osnovu činjenica. Na osnovu javnih činjenica da je pet milijardi dolara dato za pripremu obojene revolucije u Ukrajini. Na osnovu prisluškivanih razgovora Viktorije Nulen, koja je jasno rekla, diktirala praktično sastav nove post Majdanske pučističke vlasti. Znači, to su činjenice.

Ja sam samo tražio da iste činjenice da dobijemo sa kojima ovde možemo da baratamo, i zašto nam to nije dostupno. Ako se bojimo protiv obojene revolucije, pa, valjda treba da imamo činjenice, a ne da paušalno ocenjujemo, da li je obojena revolucija ili ne, a siguran sam da neke činjenice postoje, a zašto se kriju. Zato, iz razloga koje sam već naveo, zato što deo vlasti učestvuje u tome. Nije li Aleksandar Vulin rekao da u okruženju predsednika postoje agenti CIA. Postoje, i drugih još opasnijih službi. Dajte nam činjenice o tome, to tražim. Ja ću vam reći jednu činjenicu, koja potkrepljuje moju tvrdnju da vi učestvujete u obojenoj revoluciji, to ovaj vaš veliki protest od 26. maja 2023. godine, kada ste odvukli 10.000 Srba sa Kosova i Metohije u vreme kada je Kurti najavio zauzimanje tri opštine na Severu Kosova i Metohije. Zašto ste to radili? Zašto ste to radili, zato što ste mu pomogli da okupira Sever Kosova. E, to je obojena revolucija koju sprovodi vlast, i to je stvarno novi izum, vaš.

Da, da repliciram.

Vezano za tih čuvenih 92.000 koji ležu na račun. Da, otprilike je toliko. Međutim, naravno, to je neuporedivo sa onim što vi dobijate, ali radi se o tome, to je stvarno mala količina za politički život u ovoj zemlji, ali ako je to toliko malo i ako smo, recimo, hajde da kažemo, mi toliko beznačajni, a zašto se toliko plašite da nas pustite i na jedne medije koje kontrolišete? Zašto ste nas izbrisali iz svih medija?

Zašto se toliko plašite? Zato što bi vas mi potukli, kada bi imali šansu samo da se obratimo ravnopravno građanima Srbije. I da vam kažem još nešto. To je jako dobar metod koji vi imate da kažete – pa cela opozicija je za uvođenje sankcija Rusiji. E pa, kada bi imali pristup medijima, koji nemamo, mi bismo rekli, vi bi znali da postoji opozicija u Srbiji koja nije za uvođenje sankcija Rusiji. Znači, vi ste napravili jedan medijski logor, koji vi kontrolišete i tu ste glavni. Onda možete da pobeđujete. Ali, da vidimo kakvi biste bili, kada biste dozvolili jedno sučeljavanje, nekoliko sučeljavanja, ali vi se toga plašite. Plašite se, i mora da znate zašto se toga plašite. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, imam nekoliko pitanja. Na prvom mestu, pitanje upućeno Ministarstvu pravdi i policije, da se učini sve da se puste što pre uhapšeni povodom incidenata ispred Skupštine, uključujući i Vladimira Štimca, koji je mnogo dao za ovu zemlju kao reprezentativac, srcem je igrao i srcem radi ovo što radi.

Ovo nije vezano za pravo, ovo je politika i može se reći da su i to politički zatvorenici zato što je ovo naselje šatorsko. Ovo odvratno šatorsko naselje je uvreda i provokacija svakodnevna za svakog ko se seća Beograda pre tog šatorskog naselja. Neću da ga zovem tim imenom kojim ga vi zovete, namerno neću, ali svi vide na šta to liči. Dokle god je ono tu, ne samo da narušava dostojanstvo državnih institucija i Narodne skupštine i zgradu predsedništva i Skupštinu grada, ono bukvalno je uvreda. Ona je ruglo.

Svi kojima je ona provokacija zaslužuju da budu na slobodi i treba da uradite što pre da to uklonite jer to je rasadnik provokacija i biće tako. Verujem da je možda to čak i namera, ali samo kažem biće još uhapšenih zbog toga zato što ne mogu ljudi da se pomire sa time da tako nešto ostane trajno u centru Beograda. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje je, bio sam pre dve nedelje u Moskvi na dvadesetogodišnjici rada medijske kuće RT i tamo su me zamolili da postavim pitanje ministru komunikacija i informisanja, a i direktoru Telekoma, zašto već godinu dana se ne da da se pusti signal Russia Today, to jest RT, RT Balkan, u Republici Srpskoj, preko Mtel-a, iako postoje sve tehničke mogućnosti za to ona se iz nekog razloga ne pušta. U isto vreme direktor Telekoma je dozvolio da bude pušten jedan ukrajinski kanal na ruskom jeziku tamo, čist propagandni kanal koji treba ljude da prevari da slušaju rusku televiziju, a u stvari da slušaju ukrajinsku propagandu.

Treće pitanje vezano upućeno je Ministarstvu odbrane na prvom mestu, ali i Vladi. Mi smo po Rezoluciji Narodne skupštine a i po doktrini koju je usvojilo Ministarstvo odbrane, vojno neutralna država. Međutim, pre neki dan u intervjuu za nemački časopis „Cicero“ predsednik države je rekao da smo mi ponudili, to jest on je ponudio u ime države svu proizvodnju naših fabrika municije EU da otkupi sve što imamo, a oni neka rade sa tim šta hoće. Evropska unija je strana u sukobu, ona je strana u ratu protiv Rusije. Da li mi kršimo vojnu neutralnost našu deklarisanu time što prodajemo jednoj od zaraćenih strana, to jest nudimo da prodajemo našu municiju?

Zašto se svrstavamo uz jedan anti-ruski blok kada to nismo radili ni 1941. godine? Odgovorite na pitanje - zašto uvlačite Srbiju u rat protiv Rusije? Treba li za municijom da krenu i srpski vojnici? To ne može da bude vojna neutralnost, čak se i ne zahteva „end user“ sertifikat, da budemo sigurni bar donekle da neće to da završi u Ukrajini, mada bi znali da hoćemo, ali čak ni to predsednik je rekao da ga ne zanima šta EU bude radila sa tom municijom koju bi mi njoj prodali. Znači, opet ćemo da uđemo u sukob sa Rusijom, a u isto vreme očekujemo i jeftin gas od nje. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi snaga naroda neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku. Mi smo više puta rekli zbog čega načelno imamo protivljenja ovom zakonu, tj. predlogu izmena i dopunama zakona.

Na prvom mestu, nama se nije dopalo učešće stranog elementa, a možda je najbolja, najbolji argument što se nas tiče dao predsednik Srbije prošlog meseca, kada je doslovce rekao sledeće - i što se tiče biračkih spiskova i zahteva ODIHR-a, sve što požele, sve im ispunite, sve što im je palo napamet i nije im palo napamet ni u jednoj drugoj zemlji, sve im ispunite, to je moja molba, šta god da traže sve im dajte.

Nažalost, to je suština državne politike ovde, godinama, prvenstveno kada je reč o EU, a EU je jako dobro pokazala koliko joj je stalo do demokratije. Videli smo Rumuniju, videli smo Moldaviju, videli smo u Francuskoj kako se apsolutno izigrava izborna volja građana, vidimo pokušaje zabrane i sada najpopularnije političke stranke u Nemačkoj i EU jednostavno ne može da bude reper za bilo kakve demokratske standarde, a ovde se sa vrha države govori – dajte im šta god traže. Ali to nije samo politika što se tiče izbora, to je politika što se tiče i Kosova i Metohije, nažalost. To je politika što se tiče skoro svega drugog i to je naš suštinski problem sa ovim pristupom ovde.

Mi smo na početku rekli, kada su krenule ove javne rasprave, na početku smo rekli, mi smo načelno protiv toga da se nevladine organizacije koje se finansiraju spolja, da se uključuju i praktično se sa ovim ugrađuju u deo državnog mehanizma sa izvršnim i nadzornim ovlašćenjima, moći će da nadziru MUP. Mi ne vidimo potrebe za time. Ako su posmatrači na izborima, mogu da budu posmatrači i ovde, a ne da zauzimaju ravnopravno mesto sa onima koji su dobili izborno poverenje građana.

Znači, opet mi dozvoljavamo da nam se stranci ugrađuju u tkivo naše države, a vidimo da se upravo u tim zemljama koje to najviše traže, da se najviše u stvari urušava i gazi demokratija.

Mi smo isto tako predlagali, evo, sada ćemo predložiti predlog zakona, tj. izmene Zakona o uvođenju kamera na biračkim mestima. Ne razumemo zašto to nailazi na toliki otpor unutar Republičke izborne komisije i od strane predstavnika vlasti i predstavnika opozicije već skoro godinu dana. Ali, mi ćemo pokušati, pa da čuje javnost Srbije, evo i u Skupštini, gledajući skupštinske prenose, zašto su sporne kamere, zašto su sporne kamere na izbornim mestima? Zašto bežati od te vrste transparentnosti na izborni dan? Evo, imaćete priliku da kažete zašto je to sporno i sa jedne i sa druge strane.

Tako da, ovo se nadovezuje i na ovaj predlog, 2. tačku dnevnog reda. To je ovaj leks specijalis o Generalštabu. Opet treba udovoljavanje nekom stranom faktoru da nam sad rešava probleme.

Pre devet godina Vlada Srbije, koju je tada predvodio Aleksandar Vučić, koji je sada predsednik Srbije, je donela zaključak o vraćanju tog kompleksa Generalštaba u prvobitno stanje. Šta se to promenilo? Da li se promenilo to što sada treba navrat-nanos kupovati naklonost Trampove administracije tako što će im se dati ovaj prostor i time pogaziti zakoni Srbije, da bi im se udovoljilo, da bi se kao kupila njihova naklonost?

Trampova naklonost, po onome što je moglo da se vidi, se kupuje tako što mu dajete podršku pre izbora, kao što je to uradio Orban, kao što je to uradio Dodik, znači, dajete mu iz uverenja kad nije sigurno. Kupovina naklonosti prema takvim ličnostima, verujte, to se doživljava sa jednom vrstom prezira. I to je Tramp pokazao više puta, pogotovo prema ovima iz EU koji se utrkuju da mu budu vazali. Pogledajte kako ih tretira, kao đačiće. Pa i zaslužili su da ih tako tretira. Ali, Srbija nije zaslužila da bude tako tretirana, bez obzira ko god od nas imao naklonost prema Trampu u odnosu na druge kandidate, evo, ja lično sam imao, svi naši narodni poslanici, većina Srba je imala, to ne znači da mi sada treba da budemo na izvolite njemu ili interesima njegove porodice.

Tako se ne grade pravi i zdravi odnosi, nego se grade na zajedničkim vrednostima, a ne možete da gradite takve odnose ako vi zastupate neke stare, prevaziđene, retro globalističke vrednosti, „vouk“ agendu, a ovamo nudite i ono što ne treba da se nudi Trampovoj administraciji.

Ono što je ovde trebalo uraditi je poštovati veliki otpor koji je ova zemlja dala 1999. godine, bez ulaženja u to ideološki da li se slažemo sa onima koji su napravili sadašnje izdanje Generalštaba koje je srušeno 1999. godine. Evo, ja lično, ja sam ideološki na potpuno suprotnim pozicijama. Meni ideološki ta zgrada apsolutno ništa ne znači, ali znači kao simbol otpora.

Trebalo je imati široku javnu raspravu o tome, da vidimo da li sačuvati jedan deo kao memorijal, kao pamćenje na otpor, veliki otpor i naroda i države i vojske u to vreme, toj besprizornoj i nelegalnoj NATO agresiji, a možda nešto drugo, možda izgraditi neko modernije zdanje, ali da to bude naše, a ne da nas opet spašava, pod znacima navoda, strani investitor. Pa, vidimo dokle nas je to dovelo.

Znači, stranci treba ili da nam rešavaju probleme ili mi treba njima da damo sve što požele, pa će nam biti bolje. Nikome nije bilo bolje i niko se nije izgradio, niti razvio na takav način što će udovoljavati bilo kom stranom elementu. Evo, to mogu da kažem kao neko ko je bio pristalica i javno podržao Trampa i 2016. i 2020. i 2024. godine. Način da se to uradi treba da bude mnogo drugačiji i mnogo temeljniji.

Ako budete ovo uradili sa Generalštabom, verujte imaćete probleme mnogo veće u samom centru, budite sigurni da će biti otpora i nemojte da se iznenadite. Kolega Stanojević je prepodne dao jednu jako zanimljivu ideju da će sigurno biti zahteva za dozvolu za podizanje šatora ispred placeva Generalštaba, ali ove druge strane i kako ćete vi to sada da sprečite? Zašto mogu da se dižu šatori ispred Narodne skupštine, a ne mogu ispred ruiniranog Generalštaba? Znate u šta ćete pretvoriti centar Beograda? U otvoreno poprište, arenu jednog buktajućeg, tinjajućeg građanskog rata. Zašto ne može ovo da se uradi na ljudski način?

Generalštab je simbol 1999. godine, a tada, ko se seća, ko je bio tada ovde prisutan, dobro se seća da su i vlast i opozicija tada, bar što se tiče samog naroda, a i u dobrom delu političke scene, stavili svoje razlike sa strane i ujedinili se oko odbrane zemlje. Zašto to nije mogao da bude par pokušaj traženja zajedničkog jezika - kako da poštujemo to sećanje, a u isto vreme da ne ostane trano neka ruina u centru Beograda? Ne, nego mora ovako na silu, mora ovako preko noći bez javne rasprave, uz gaženje zakona, uz ignorisanje aktivnih istraga koje su u toku, e pa zato će stalno biti nekih protesta ovde, zato što se insistira na takvom načinu rada i vladavine.

Samo iz tih razloga bi trebalo da povučete ovaj Predlog zakona, naravno da nećete, ali videćete na kraju. Na kraju ćete samo dobiti negativne poene kod Trampove administracije koja će proceniti, kao što je već jednom procenila, da joj ne treba to. Oni imaju dovoljno novca. Zašto mora baš ova lokacija? Zašto ne može druga lokacija? Na kraju će da dignu ruke od ovoga kad vide kakav otpor će to da izazove, kakav revolt i onda ćemo samo moći da vam kažemo – bili ste upozoreni. Tada će biti kasno, izgubićemo vreme, dodatno će se dizati tenzija u društvu i bićemo još u goroj situaciji nego što smo sad. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Poštovani narodni poslanici, pod broj jedan, da se osvrnemo na ova dalja zaduživanja vezano za zelenu agendu. Znači, zelena agenda je, već smo ovde ponovili više puta, način na koji se Evropska unija trenutno deindustrijalizuje ogromnom i sve većom brzinom. To posebno važi za Nemačku. Sve je skuplje zahvaljujući tom slepom držanju za tu zelenu agendu, koja treba da nas načini samo još zavisnijim od drugih, od spoljnog sveta, a da nas liši sopstvenih izvora energije koje imamo i da nas čini zavisnim od onih izvora i tehnologija koje nemamo.

Pri tome, kao što je ovde već rečeno u Skupštini od strane poslanika Branka Pavlovića, Kina je vodeća sila i država što se tiče zelenih tehnologija. Umesto da se za to obratimo Kini, koja je uz to i prijateljska država i ne priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, ne priznaje lažnog visokog predstavnika u BiH, mi i dalje sve većom brzinom hrlimo u ruke bukvalno neprijatelja. I ta zelena agenda jeste način da se mi još čvršće vežemo za ovog hodajućeg mrtvaca, nažalost, zvanog Evropska unija, koji želi da i druge uvede u svoje kolo smrti, da zajedno se pridružimo tom ritualnom samoubistvu koje se dešava uživo pred očima celog sveta.

Evo, Rusija ima i zelenih energenata, a to je na prvom mestu i nuklearna energija, a i gas. EU je danas donela, tj. evropski savet je doneo odluku da se od početka 2028. godine više ne dozvoli uvoz ruskog gasa čak ni kao tranzit preko teritorije EU, osim ako njima, nekima od njih ne bude potrebno, a to sigurno neće napraviti izuzetak za Srbiju. To je akt neprijateljstva. Sve je skočilo što se tiče cena, proizvodnje, energetike, životnog standarda u EU od kako su se odrekli ruskih energenata. Oni sad žele nas da uključe u to, taj čin ritualnog samoubistva koji oni sprovode i da se mi tome radujemo, da mi još jače, brže i bolje, što je omiljeni slogan vladajuće partije, da se još jače, brže i bolje priključimo onima koji žele sebe da unište, a uz to i nas da unište. Na šta to liči?

Umesto da mi što više da budemo usklađeni sa prijateljima u svetu, a i sa onima koji mogu da nam budu prijatelji, sa Trampovom administracijom bi mogli da imamo mnogo bolje odnose nego što imamo, nažalost, pošto je naš predsednik bio pametan, nije dao podršku Trampu onako kako je dao Orban. Između ostalog, zato će Samit rusko-američki da bude u Budimpešti, a mogao je da bude, trebalo je da bude u Beogradu.

Ja ću vam citirati šta je Tramp rekao o zelenoj agendi upravo na Generalnoj skupštini UN. Kaže – mi napuštamo ovo što se lažno naziva obnovljivim izvorima energije, a oni su ionako neslana šala, jednostavno ne funkcionišu, preskupi su i nisu dovoljno jaki da bi omogućili ponovnu industrijalizaciju naše velike zemlje. Vetar ne duva onoliko koliko bi trebalo. One velike vetrenjače su patetične i toliko su loše, a toliko su skupocene za korišćenje da malo-malo pa ih treba obnavljati, a one se rđaju i raspadaju, pri tome, skoro ih je nemoguće reciklirati. Kaže – to je najskuplja energija koja je ikad zamišljena. Vi treba da zarađujete novac od energije, a ne da gubite novac. Vi gubite novac, a to Vlada treba da funkcioniše, ili tajkune koji će bez rizika da ulažu u zelenu energiju.

Ne možete da ih ugasite bez novih velikih subvencija. I, naravno, one se grade u Kini. Ja dajem Kini veliko priznanje. Oni grade, ali nemaju mnogo vetroparkova. Zašto ih grade po celom svetu, a oni ih sami jedva koriste? Znate šta, oni koriste ugalj, koriste gas, koriste bilo šta što im je na raspolaganju, ali ne vole previše vetar, ali vrlo vole da prodaju vetrenjače.

Godine 1982. izvršni direktor Ekološkog programa UN predvideo je da će do 2000. godine klimatske promene da izazovu globalnu katastrofu. Rekao je da neće moći da se spreči, biće inverzibilna, kao što bi bio svaki nuklearni holokaust. To je rečeno u UN. I šta se desilo? Evo nas danas. Još jedan zvaničnik UN je rekao 1989. godine da će u roku od jedne decenije čitave nacije biti izbrisane sa mape sveta zbog globalnog zagrevanja. Ne dešava se to. Sva ova predviđanja koja su napravljena u UN i na mnogim drugim mestima su bila pogrešna, napravljena od strane glupih ljudi.

Ja vam govorim - ako se ne odreknete te prevare oko zelene energije, vaša zemlja će da propadne. Ja sam predsednik SAD, ali ja se brinem za Evropu, ja volim Evropu, ja volim narod Evrope i ne volim da vidim da se Evropa tako uništava preko loše energetske politike i preko imigracija. Ova dvoglava aždaja uništava sve na svom putu i ne može im se više dozvoliti da tako rade. Vi hoćete da to radite i dalje zato što hoćete da budete dobri, hoćete da bude politički korektni, ali vi uništavate svoje nasleđe.

To je rekao Donald Tramp. To je rekao jedan od ljudi koji mogu i te kako da utiču na našu sudbinu, ali mi se slepo držimo EU, propadajuće EU, da upotrebim jedan od omiljenih Trampovih izraza „propadajuće EU“ koja se pri tome naoružava za rat protiv Rusije i hoće u roku od dve godine da nas liši jeftinih ruskih energenata.

Pitam vas – kako vi možete bez neke nove javne rasprave, s obzirom na vreme u kojem se nalazimo, da nas uporno gurate i dalje u taj smrtonosni zagrljaj EU? Kakva je to politika? Da li mi hoćemo da prijavimo, da stanemo u red da dobrovoljno umremo kao što to rade u Briselu preko Ursule fon der Lajen zbog koje predsednik Srbije nije otišao na moskovsku nedelju energetike? Zbog nje. Ona nas je baš lepo zadužila.

Dobar deo vladajuće koalicije se ponosi svojim antifašizmom. Trebalo je dati otpor Nemcima 1941. godine. Potpisujem. Nemačka je tada bila najjača armija u Evropi i okupirala nas je. Opet ste bili za otpor i slavimo taj otpor dan, danas. Nedić je prokažen. Nedić je zagovarao kapitulaciju pred najvećom vojnom silom sadašnjice. Evropska unija nije najveća vojna sila sadašnjice, a mi se njoj klanjamo kao da je vodi Hitler. Vode je neki koji bi želeli da budu Hitler, kao što je Merc, kao što je Ursula fon der Lajen. Zašto sada ne možemo da pružimo taj otpor?

Ako zagovarate Nedićevu politiku, izvolite izgradite mu spomenik, rehabilitujte ga, ali Nedić je u mnogo gorim uslovima vodio politiku koju bi vi sada želeli da vodite. Za dve godine EU hoće da nas uguši, hoće da nas uvuku u taj njihov konc-logor, da se ne pitamo ni za šta, da zavisimo od svega od njih i da nas odseku od naših prijatelja i saveznika i da nas potpuno izmeste iz ovog novog sveta koji prave Putin i Tramp.

Ovo novo zaduživanje za Zelenu agendu upravo šalje takav signal i Vašingtonu i Kremlju.

Ja sam mislio da imam još malo. Ja sam dovoljno rekao. Zelena agenda je put smrti za ovaj narod i ovu državu. Mi zahtevamo javnu raspravu po tom pitanju, a ne dalje zaduživanje. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova u vezi procesa oduzimanja oružja od građana Srbije na osnovu uredbe koja je promenila zakon. To već traje već dve i po godine i ne vidi se tome kraj. Mi smo videli sada posle ovog debakla koji smo doživeli u fudbalu da u Preševu, Bujanovcu i te kako ima vatrenog oružja, a tamo se očigledno nije na tome insistiralo da se razoružavaju ekstremisti, albanski, ali se očigledno dobro razoružavaju Srbi.

Dobio sam informacije sa slikama i fotografijama od strane jednog našeg šerifa iz Arizone sa sanducima oduzetog oružja od građana Srbije koji dolaze u Ameriku i bivaju… To oružje tamo se prodaje, a od naših ljudi se oduzima bez naknade. To oružje se tamo prodaje. Dolazi lično naoružanje gde se vide ime, adresa, matični broj građana kome je oduzeto oružje. To je neverovatno kršenje privatnosti u sve to. Vidim sanduke na kojima piše Kruševac, fotografije su sve tu. Pitanje je koliko još će da bude nastavljen proces razoružavanja Srbije u vreme kada su se ratni oblaci nadvili nad Evropom, a pri tome se razoružavaju izgleda samo pojedini građani, a ne svi? To je vrlo opasno za našu nacionalnu bezbednost.

Drugo, do kada će se kršiti Ustav, do kada će se oduzimati oružje građanima na osnovu uredbe koja menja zakon, a to ne može da se dešava? To je moje pitanje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, imam pitanje za premijera Macuta u vezi vrlo lošeg, alarmantnog stanja u elektroenergetskom sektoru Srbije koje se iz dana u dan drastično pogoršava i ugroziće i privredu i građane Srbije, pogotovo kada dođu hladniji dani.

Šta ćete preduzeti u slučaju krize koja bude nastala u elektroenergetskom sistemu Srbije i celom energetskom sistemu s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi sad i pored poskupljenja struje i izmene tarifnog sistema prema kojem je sada jedan kilovat čas 12 puta skuplji u crvenoj tarifi koja je spuštena sa 1.600 na 1.200 kilovat sati? Potrošnja struje je ogromna pri spoljnim temperaturama od 15 stepeni, a uvoz je enorman. Juče sena svakih sat vremena uvozilo i do 750 megavata po ceni do 240 evra za megavat.

Termo sektor radi drastično smanjenim kapacitetom, hidroelektrane ne rade ni sa jednom trećinom kapaciteta, nema čak ni premupvanja energije u reverzibilne hidroelektrane. Gasne elektrane praktično ne rade zato što nije ugovoreno snabdevanje gasom sa „Gaspromom“.

Građani Srbije treba da znaju da od 1. oktobra trošimo gas iz skladišta Banatski Dvor, što je ogroman rizik po ceo energetski sistem u nadolazećoj zimi.

Visokonaponski vodovi koji su instalirani na 400 kilovolti rade na preko 420 kilovolti, što je kao da čovek trči u predinfarktnom stanju.

Toplane jedva da rade zbog toga što nema ni gasa, a broj kvarova na toplovodnoj mreži je nikad zabeležen zbog čega ogroman broj građana nema grejanje deveti dan od početka isporuke električne energije. Zato je potrošnja struje ogromna pa građani pored grejanja koje je ponovo poskupelo plaćaju struju da se greju, a zima još nije počela, inače smo celu našu energetiku podredili propaloj i suludoj Zelenoj agendi čiji je cilj da korporacije preuzmu sve energetske resurse države.

Dakle, šta će se uraditi da se spreči mogući raspad elektroenergetskog sistema ove zime? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje se tiče jučerašnjeg upozorenja, javnog, predsednika Republike, Aleksandra Vučića, zbog turskog ponašanja na KiM. Turska krši Rezoluciju 1244, aktivno naoružava secesionističku vojsku mimo Rezolucije 1244 i očigledno je da ima ambicije da obnovi otomansku imperiju.

Pitanje je – da li ćemo iskoristiti predsedavanje Rusije u Savetu bezbednosti tokom celog oktobra meseca da postavimo pitanje ponašanja Turske, njenog kršenja Rezolucije 1244 i da li ćemo ponovo zatražiti povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, na koje imamo pravo, do 1.000 po Rezoluciji 1244 i aneksima? Da li ćemo to postaviti isto pred Savet bezbednosti?

Moram da kažem i sledeće – već je jedan takav zahtev upućen, bar smo tako javno obavešteni, pre više od dve godine, međutim na naše zahteve da dobijemo kopiju tog zahteva upućenog komandantu KFOR-a nismo dobili odgovor do dan danas, godinu dana. Tražili i od Ministarstva odbrane, tražili smo i od Narodne skupštine.

Nismo uopšte dobili dokument koji pokazuje da je Srbija stvarno tražila povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, tako da ovom prilikom tražim od Ministarstva odbrane da se ne proglašava nenadležnim nego da nam dostavi kopiju tog zahteva koji je navodno upućen komandantu KFOR-a.

Hvala.

Zahvaljujem.

Apropo ovog medijskog izveštavanja Javnog servisa, mimo toga moj kolega nije tražio zabranu da se predsednik pojavljuje, ali definitivno ovo što tražimo da tokom cele godine bude ravnomerno predstavljanje, ali kod nas, u našem slučaju sigurno se otišlo u drugi ekstrem.

Znači, mi primećujemo izveštavanje kad je Skupština, prošle nedelje, prvo je moj kolega Branko Lukić ima izlaganje. Naravno, to se nije našlo ni u „Dnevniku“, ni u „Šta radite, bre“ RTS-a, niti u izveštavanju, ali nije tu RTS jedini, „N1“ koji ima blog koji prati govornike, pokrio je govornika pre Branka Lukića i posle, ali ne i njega. On kao da nije govorio. To se isto desilo sa mnom sledećeg dana i što se tiče RTS i što se tiče „N1“. Hoću da kažem, to su dve strane istog novčića i to je medijska scena u Srbiji.

Što se tiče RTS-a, nije samo reč o ovome - ravnomerno predstavljanje različitih, pogotovo parlamentarnih političkih organizacija i stranaka, radi se o tome što i dalje, po ko zna koji put, ponavljamo da se preko javnog servisa guraju neke agende koje se očigledno jednostrano guraju. Da li je to uz nečiju podršku spolja? To bi bilo dobro da se utvrdi.

Branko Lukić je pominjao i pogubnost ovih zakona vezanih za Zelenu agendu. To je verovatno bio razlog zašto je bio cenzurisan. Ja sam govorio o štetnosti kupovine „rafala“, verovatno sam ja zato bio cenzurisan, ali isto važi i za N1. Odmah da kažem, znači, nije RTS jedini prestupnik, ali RTS jeste jedini javni servis. Ne znam zašto i po kom osnovu smo mi izloženi stalnoj propagandi vezano za Zelenu agendu i, navodno, globalno zagrevanje koje prouzrokuje čovek. Na vremenskoj prognozi non-stop, evo pre neki dan, to nismo videli na RTS-u, možda ima manje od desetak dana, još jednom je izašla Deklaracija od preko 1900 naučnika svetskog glasa da je globalno zagrevanje vrlo malo, da je prirodno i da to skoro nema veze sa čovekovom aktivnošću, a da je ugljendioksid, u stvari, vrlo koristan za biljni život.

Mi smo zbog agendi EU izloženi non-stop jednostranoj propagandi preko javnog servisa. Za N1, Novu S to delimično mogu i da razumem, ali za javni servis. On treba da bude servis svih građana, ako gurate Zelenu agendu onda treba da budete u stanju da dajete i prostor za drugu stranu te priče, ali to se nikad ne dešava.

Što se tiče političkih stranaka, nije samo da su nas potpuno izbrisali, kao da nismo bili u Skupštini uopšte, a kamoli govorili, čak i kadrovi iz Skupštine vrlo dobro se trude da ne pokažu nikog od nas da smo prisutni. Jako zanimljivo. Ja mislim da bi oni trebali da odu u Severnu Koreju i da malo uzmu lekcije od toga o demokratičnosti. Toliko je nisko pao taj tzv. Javni servis zvani RTS. Hvala.

Javio sam se po prethodnoj tački, ali predsednica nije primetila. Hteo sam samo da se osvrnem na ono što je ona rekla da smo govorili van tačke amandmana – o klimatskim promenama, o „Rafalima“ itd. Ne, to jeste bilo u sklopu tačka amandmana i nije bila poenta u klimatskim promenama i u „Rafalima“, bila je poenta u ravnomernom predstavljanju različitih političkih opcija tokom cele godine i u tom smislu sam samo iskoristio tu priliku da ilustrujem o čemu smo pričali, a što nije ušlo ne u sadašnji prenos, da, jeste, mi jesmo na RTS-u, ja sam govorio o izveštavanju, na RTS 1, informativni program, o tome sam pričao, a naravno, RTS je dužan, RTS 2, da prenosi sednice Skupštine. Znači, samo sam to hteo da razjasnim, nismo govorili van tačke amandmana i eto toliko. Hvala.

Još malo na temu "Rafala".

Gospodine ministre, mi nikad nismo dobili objašnjenje, iako je traženo više puta, koji su to parametri, koje su bile alternative? Ne znamo uopšte proces odluke da se kupe "Rafali" i zašto su oni bili najbolji? I taj deo je netransparentan.

Potpuno je jasno da jeste bilo vazduhoplovstvo uništeno, 2012, 2013, 2014. godine. Apsolutno je tako. Ali, ostaje pitanje - zašto se mi prebacujemo na tehniku, i to vrlo naprednu, jedne NATO zemlje koja se nije pokazala u najmanju ruku prijateljski prema nama, u vreme rastuće svetske krize, kad nam je potrebno ne samo performanse nego i pouzdanost. Pouzdanost i rezervnih delova i obuke i softvera i svega ostalog. O tome se radi.

Znači, nikad nismo dobili parametre, šta su bile alternative, koje su bile alternativne cene? Ništa od toga nismo dobili. Uz sve ove druge kritike, ni to nismo dobili. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu je, između ostalog, i Zakon o zaduživanju kod francuskih banaka u vrednosti od 1,9 milijardi evra, za kompletiranje kupovine, avansne kupovine "Rafala", što je inače nešto što je protiv uobičajenog načina kupovine, gde se sve plaća avansno pre nego što je išta isporučeno od borbenih aviona.

Ja ću ovde da, pošto sam član i Odbora za odbranu i bezbednost, međutim, ni ja, ni još neke kolege nismo uspevali na Odboru da dobijemo neke najosnovnije odgovore na pitanja vezana za "Rafale", da iskoristim priliku da javnost bar čuje ono što smo mi hteli da dobijemo kao informaciju a nismo dobili. Pogotovo je paradoksalno što mi, evo, kupujemo od jedne NATO države borbene avione, i to ne bilo koje NATO države, od NATO države koja se otvoreno meša u izbore u susednim zemljama, u Rumuniji, a mi postajemo sve zavisniji od Francuske. Dok se Afrika oslobađa kolonijalnog ropstva francuskog, mi sve više padamo u ropstvo koje je vrlo slično afričkom i sad ispada da mi još treba da se ugledamo na afričke narode. Pa i treba, u tom pogledu. Uopšte, današnja Francuska mnogo više podseća na Višijevsku Francusku nego na onu Francusku De Gola, pogotovo danas kada je predsednik u Odesi, iako je dobio prilično diplomatsko upozorenje iz Moskve da ko hoće da sarađuje sa Rusijom treba da razmisli da li je na strani istine ili na strani neonacizma. To je sve u sklopu ovoga što kažem kakva je Francuska danas, koja aktivno učestvuje u ratu. Sad će da gradi i vojne fabrike u Ukrajini i mi se oslanjamo na njih za jedan tako važan borbeni sistem kao što su "Rafali".

Sad ću da postavim ta pitanja na koja nismo dobijali odgovor mesecima na Odboru za odbranu i bezbednost.

Jedan, na osnovu čega je doneta odluka o kupovini višenamenskih borbenih aviona tipa "Rafal"? Osnovno pitanje, još uvek čekamo odgovore.

Da li je ikad urađena studija o tehničkom opremanju RV i PVO novim borbenim avionima i da li je u njoj naveden "Rafal"?

Tri, da li je rađena studija nabavke i opremanja i ako jeste, koji tipovi aviona su uzimani u obzir?

Četiri, da li su i koliko opitnih pilota letelo borbenim avionima tipa "Rafal" i koji je uporedno avion prikazan i uziman u obzir za alternativu?

Pet, da li je, ako su piloti leteli "Rafalom", napisana analiza uporednih karakteristika, prednosti i mana alternativnih aviona?

Šest, ako nije, zašto nije? Ili je to stvar isključivo političkog dogovora, bez pitanja struke?

Sedam, zašto ranije nije izvršena nabavka novih borbenih aviona iz Rusije ili Kine? Uopšte, da li je bio u opticaju kineski avion "J-10-S" koji se izvanredno pokazao u nedavnom indijsko-pakistanskom ratu, koji je jeftiniji, a ispada da je delotvorniji od "Rafala"?

Osam, da li je i kada uopšte uziman u obzir ruski ili kineski avion i koji tip?

Devet, koliki su ukupni troškovi za avion "Rafal" bez naoružanja?

Deset, koliki troškovi otpadaju na naoružanje "Rafala"?

Jedanaest, koliko će koštati prilagođavanje aerodromske infrastrukture za prijem i smeštaj aviona "Rafal", kao i poletno-sletna staza?

Dvanaest, osim aerodroma Batajnica, da li će se vršiti prilagođavanje aerodromske infrastrukture na vojnim aerodromima Niš i Lađevci?

Trinaest, koliki su ukupni troškovi obuke pilota, koliko će trajati smeštajni kapaciteti i ko to plaća, Srbija ili kompanija "Daso"?

Četrnaest, obuku zemaljskog osoblja vrši kompanija "Daso". Koliko traje i koliko košta po osobi?

Petnaest, kako će država sprečiti odlazak mehaničara i električara, s obzirom da osim vojnih dobijaju i civilne sertifikate?

Šesnaest, da li je rešeno tehničko održavanje, remont jedan, dva, tri i da li će se nešto vršiti u Srbiji ili sve u Francuskoj?

Sedamnaest, kolika je cena remonta dva motora, radara i elektronike?

Osamnaest, kako je rešeno pitanje rezervnih delova za avione "Rafal"?

Devetnaest, da li je konačno poznato šta od raketa "vazduh-vazduh" i "vazduh-zemlja" dobijamo?

Dvadeset, spominje se i navodna integracija domaćeg naoružanja za borbenu avijaciju, da li je to medijska spekulacija ili istina? Ako jeste, zašto onda nije jeftinija nabavka "Rafala" nego skuplja?

Dvadeset jedan, da li će i koliko integracija softvera biti dostupna nama ili će samo biti dostupna pod ograničenim uslovima? Evo sad Indija već pravi problem oko toga zato što hoće da ima ključ za taj softver koji oni upotrebljavaju na "Rafalima", upravo zbog načina na koji su se pokazali u ovom nedavnom sukobu.

Dvadeset dva, kolika je cena sata leta borbenim avionom "Rafal"?

Dvadeset tri, za koliko godina ćemo znati ekonomsku opravdanost kupovine aviona tipa "Rafal"?

Dvadeset četiri, šta planiramo sa postojećim MiG-29 u periodu posle 2030. i 2033. godine?

Dvadeset pet, da li smo nabavili polovne MiG-29 iz Mađarske za rezervne delove i da li planiramo da ih osposobimo za let, da ostanu operativni bar do 2035. godine, ili će se koristiti za postojeće MiG-ove?

Dvadeset šest, da li imamo dovoljno pilota za let na avionima tipa "Rafal"?

Dvadeset sedam, da li s obzirom na ovu kupovinu planiramo nabavku novih školsko-borbenih aviona?

Dvadeset osam, kakva je uloga Makrona, s obzirom da je Vlada Srbije vodila razgovor sa kompanijom "Daso" u ambasadi Srbije u Parizu?

Kakva je uloga bila ambasadorke koja se sastajala sa direktorom kompanije "Daso"?

Dvadeset devet, da li se stručno analiziraju nedavna iskustva Indijsko Pakistanskog rata i pogotovo činjenica da su jeftiniji kineski avioni po dostupnim izveštajima, pokazali su superiornost u odnosu na "Rafale".

Ministar odbrane nas obaveštava da je nemoguće doći do takvih podataka, osim iz sredstava javnog informisanja i to je meni direktno govorio na nedavno zatvorenoj sednici i to nije nikakva tajna, to postavljam javno to pitanje na koje nema odgovora, i čemu onda nama obaveštajne službe ako sve moramo da čitamo iz medija, pogotovo o jednom tako važnom pitanju, kada je reč kao što je nabavka borbenih aviona?

Trideset, da li se prate letovi Hrvatskih "Rafala" uz granicu sa Srbijom?

Trideset i jedan, da li imamo informaciju o Hrvatskom opremanju raketama "Vazduh-vazduh", velikog dometa i krstarećim raketama?

Trideset i dva, da li je bilo reči o vazdušnom patroliranju na prostoru nekadašnje SFRJ, pošto samo Hrvatska i Srbija imaju borbenu avijaciju, svih eks ju republika, i da li su nabavljeni "Rafali"da bismo zajedno sa Hrvatima za račun NATO, patrolirali nad tim prostorom i to je nešto što se stalno provlači, kao nešto što je vrlo pod velikim oblakom sumnje, da li se ustvari mi spremamo za jednu tihu integraciju NATO bez članstva i da mi ustvari u nekoj budućnosti zajedno sa Hrvatima obavljamo patroliranje nad nebom bivše Jugoslavije, za račun NATO, pošto imamo iste avione?

Kao poslednja vest je da je Azerbejdžan upravo sada prijateljska zemlja posle indijsko-pakistanskog sukoba rešila da nabavi dodatnih 40 kinesko-pakistanskih lovačkih aviona kineske proizvodnje JF-17C Blok 3 za oko 4,2 milijarde dolara ili 100 miliona dolara po letilici.

Pošto smo mi mnogo bogatiji od Azerbejdžana izgleda, mi možemo da plaćamo više nego duplo po letilici, a imamo, to jest imali smo do nedavno odlične vojne odnose sa Kinezima i sve mi to dovodimo u pitanje.

Ja bih mogao da se kladim, dok mi budemo dobijali možda taj prvi „Rafal“, da će situacija u svetu biti potpuno drugačija, da će Francuska biti definitivno na stani poraženih zemalja u ovom ratu, a mi ćemo biti vezani za tu Francusku i već ćemo potrošiti unapred 2,8 milijarde dolara za ovaj borbeni avion.