Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, upućujem vas prvo na „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 16, 2005. godina – Odluka o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude i Jarandolskog tercijalnog basena na teritoriji Baljevca. Predmet koncesije je ustupanje prava istraživanja i eksploatacije borne rude Jarandolskog tercijalnog basena na teritoriji Baljevca kod Baljevca na Ibru, u ležištu „Piskanja“.

Da li postoji koncesioni ugovor za Jadar, za istraživanje ili eksploataciju? Mi nismo uspeli da ga nađemo ni u bazi podataka.

Druga stvar koju smo počeli da ispitujemo, na koju još nemamo odgovor, je sledeća – rešavajući po zahtevu „Rio Sava eksplorejšn“, ovo moram da pročitam, izvinjavam se, od 30. 9. 2020. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike je 29. 12. 2020. godine donelo konačno rešenje kojim je overilo otkrivene rezerve rude litijuma, bora i natrijum-sulfata u ležištu Jadar, sa stanjem na dan 31. 7. 2020. godine, vrednosti preko 56 milijardi evra.

U uvodu Rešenja stoji da Ministarstvo po ovlašćenju ministarke donosi to rešenje. Rešenje međutim nije potpisala ministarka, koja je imenovana dva meseca ranije, već je Rešenje potpisalo drugo lice, državni sekretar. Na zahtev naših pravnih zastupnika upućen Ministarstvu da dostavi ovlašćenje izdato državnom sekretaru da može potpisati to Rešenje umesto Ministarstva i ministarke, rečeno je da su sve pretražili i da to ovlašćenje nisu mogli da pronađu. Gde je to ovlašćenje? Tražićemo ga i zvanično, jer ako nema tog ovlašćenja onda rešenje nije validno.

E, sad, prelazeći na politički teren, gospođa Brnabić je više puta pomenula da SNS i SPS i koalicioni partneri imaju većinu i to je tačno, ali u izbornoj kampanji je ovaj projekat bio stavljen van snage, za ovo nisu glasali građani, nisu bili obavešteni da će da bude aktiviran posle izbora, samo to želim da napomenem.

Što se tiče ministarke Đedović, ona neprekidno zagovara Zelenu agendu i to je ušlo. Srbija se obavezala da će da prati tu Zelenu agendu zasnovanu na samo jednoj teoriji koja nije dokazana o globalnom zagrevanju, da mora da se smanje emisije štetnih gasova, tj. CO2 inače ćemo svi da pomremo, da će polarni led da se istopi. Znate li vi koliko smo mi imali tih predviđanja u poslednjih 30 godina? Po Paul Goru, koji je jedan od rodonačelnika ovoga što se pretvorilo u Zelenu agendu, on je predviđao, nije trebalo da bude led ni na Arktiku, ni na Antarktiku, a mi smo ušli u obaveze koje će da nas koštaju desetine milijardi evra, koje mi nemamo, za ispunjavanje nečije teorije koju aktivno propagira između ostalog Svetski ekonomski forum.

Zašto? Zašto mi moramo da plaćamo za to? Zašto mi moramo da idemo putem EU koja samu sebe uništava ekonomski time što se odrekla jeftinog ruskog gasa i prelazi na Zelenu agendu, skuplje energente, koji uzgred rečeno apsolutno ne smanjuju emisije tzv. štetnih gasova zato što eksploatacija tih ruda i retkih minerala verovatno proizvodi veće zagađenje nego ove tehnologije ekstrakcije postojećih tzv. fosilnih goriva. To je isto jedna sporna stvar.

Uzgred rečeno, ministarka Đedović vaš je resor, vi niste bili na nedavnoj moskovskoj energetskoj nedelji, bilo bi zanimljivo znati zašto niste bili na njoj, jednoj od najvažnijih foruma te vrste i da li ćete vi da date na uvid javnosti tekst energetskog sporazuma koji je Marko Đurić potpisao u SAD. Mi ne znamo sadržaj tog sporazuma i dan danas ne znamo, kad će javnost videti taj tekst?

Marko Đurić, inače vrlo agilno ide ovih dana, radi druge stvari koje nisu transparentne, o čemu je pregovarao u Estoniji, da li o prodaji srpskih tenkova M84, o čemu bruji Ministarstvo spoljnih poslova, to je posebna priča.

Za kraj ministarka neprekidno govori o srpskom strateškom interesu, ne razumem kako može o srpskom strateškom interesu da govori osoba koja se odrekla srpskog državljanstva u korist francuskog i koja je primljena nazad u državljanstvo možda čak i kada je već postala ministarka. Mislim da to ne ide jedno sa drugim. Niste vi osoba koja može da nam govori o srpskom nacionalnom strateškom interesu. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, prvo pitanje Poslaničke grupe MI – Snaga naroda je upućeno Ministarstvu finansija. Radovi na izgradnji nacionalnog stadiona su započeti, izdaci za nacionalni stadion su u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu rebalansom budžeta povećani na 31 milijardu dinara. Sa tim u vezi, tražimo od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da nam dostave studiju opravdanosti za izgradnju nacionalnog stadiona i studiju izvodljivosti za izgradnju nacionalnog stadiona. Pogotovu što su izbudžetirani pre izrade studije izvodljivosti, bar prema pisanju medija. Pri tome, stadion je smanjen sa najavljenog kapaciteta 62.000 na kapacitet od 52.000 gledalaca što je objavljeno letos, a cena se povećava.

Drugo pitanje je vezano za Vladinu akciju „najbolja cena“ sa lancima super marketa. Na koji način je ta akcija dogovorena sa super marketima, da li je održan neki sastanak, ko je inicirao sastanak, kada i gde je održan takav sastanak, ko je sastanku prisustvovao, koji direktori i kojih super marketa su prisustvovali, da li je održan zajednički sastanak ili pojedinačni sastanci sa direktorima pojedinih lanaca supermarketa? Ko je odredio cene i proizvode koji će biti na sniženju, predstavnici Vlade ili predstavnici super marketa? Da li je lancima super marketa ponuđen neki novac iz budžeta, otpis poreza ili dugova, zemljište za nove lokacije ili bilo koja druga materijalna korist u zamenu za stavljanje etikete „najbolja cena“ i šta je tačno nuđeno? Hvala.

Hvala.

Još jedan razlog zašto je naša poslanička grupa protiv povećanja pretplate je ono što su mnogi već pomenuli, ne samo partijski upliv u RTS, nego upliv globalističkih organizacija i globalističke propagande, koji moramo da slušamo svaki dan preko informativnih emisija RTS-a, pogotovo Drugog dnevnika.

Vremenska prognoza kao da je pisana u Davosu, a ne u našem Hidrometeorološkom zavodu. Mi dobijamo lekcije skoro svaki dan o globalnom zagrevanju koje je prouzrokovao čovek, a to je u skladu sa tom Zelenom agendom, koju ministar Đedović pominje non-stop, o kojoj ovde uopšte nije bilo nikakve javne debate.

Da li mi treba bezglavo da prihvatimo na slepo Zelenu agendu i da prihvatimo zdravo za gotovo da su klimatske promene rezultat čovekovog delovanja? Za to ne postoji konsenzus naučni na svetskom nivou.

Znači, mi prvo treba da napravimo Javni servis da bude naš, pa da opravda buduće eventualno veće pretplate. Znam da će to da bude teško, jer ja vidim da i gospodin Jovanov da je on u tu svoju globalističku mantru o nekim teorijama zavere, pa nas optužuje da smo teoretičari zavere. Prvo, to nije vaspitano. Drugo, to je tačno iz udžbenika CIA, gospodine Jovanov.

Mi znamo ko je izmislio celu tu floskulu o teorijama zavera – CIA. Tako je, CIA krajem šezdesetih godina da bi diskvalifikovala sve one koji su sumnjali u zvaničnu verziju atentata na predsednika SAD-a Džona Kenedija i to se sada koristi da bi se diskvalifikovali protivnici.

Ja mislim da bi bilo mnogo bolje da govorimo argumentima. Mi tražimo argumentovanu raspravu, ali ako nas vi etiketirate kao teoretičare zavere, šta mi onda možemo da kažemo za vas? Da ste partija Davosa, a ne samo Rio Tinta.

Vi prihvatate sve globalističke floskule, sve globalističke programe i zato vam i ne smeta RTS, zato što ste izgleda na istoj liniji. Prihvatili ste ne kritički ulazak da osnujemo centar za Četvrtu industrijsku revoluciju Klausa Švaba. Znači, mi smo se potpuno priključili tome a da o tome nije bilo nikakve javne debate.

Hvala.

Gospodine Jovanov, ja ne znam, mene redovno zove da gostujem TV „Russia Today“. Ja sam vodio kancelariju Fonda strateške kulture ruskog u Beogradu. Znači, redovno me pozivaju ruski mediji. Oni su valjda ti koji mogu da procene.

Pisao sam i kolumne za njih i pišem za RT Balkan. Valjda oni mogu da procene koliko sam ja štetan po njih. Da sam toliko štetan ne bi me stalno zvali da gostujem, niti da budem kolumnista, ni da idem u posetu Moskvi.

Nažalost, vama se vreme zamrzlo. Znate, vi živite u osamdesetim, devedesetim godinama, kada je Amerika u kojoj sam ja odrastao bila nešto drukčija. Znači, vremena se menjaju.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poslanička grupa MI – Snaga naroda će da podrži Deklaraciju Svesrpskog sabora, iako smatramo da to može još mnogo jače i konkretnije, ali mi nismo učestvovali u njenom koncipiranju i nama je najvažnije, na prvom mestu, što je ovu Deklaraciju već usvojila Narodna skupština Republike Srpske. Mi smo vrlo svesni toga koliko je to važno za Republiku Srpsku. Svaki vid povezivanja sa Republikom Srbijom i jedino nam je žao što ranije nije došlo do ovakve deklaracije i što je do skoro i ovde, u ovoj državi, nažalost, lažni visoki predstavnik bi prihvatan i priznat za pravog visokog predstavnik što on nije.

Isto tako delimo nezadovoljstvo koje su iskazali neki prethodni govornici što ovo nije posebna tačka dnevnog reda, pogotovo što ste kao predlagači sami istakli njen istorijski značaj. Umesto toga, ovo je samo jedna od 60 tačaka objedinjenih u jednu raspravu i mi sada imamo vrlo malo vremena da govorimo o ovoj deklaraciji, ali i da govorimo o drugim tačkama dnevnog reda iz ove sednice.

Ova deklaracija ima pun naziv – zaštita nacionalnih, političkih prava i zajednička budućnost srpskog naroda. Prvo, sama deklaracija, mi bi imali primedbe, vrlo kratko ću ih reći, da smo bili pitani. Smatramo da EU nema mesta u zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kao ni Berlinski proces, ni Otvoreni Balkan.

Zajednička budućnost srpskog naroda mora da bude u našim rukama, a ne u rukama osvedočenih neprijatelja srpskog naroda i Republike Srpske, a jedan takav osvedočeni neprijatelj je upravo Olaf Šolc i naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda nije doček kakav je priređen jednom zločincu Olafu Šolcu koji je samo koji mesec pre toga bio tj. njegova država jedna od kosponzora rezolucije o Srebrenici i kako je moguće da predsednik ove države se ponaša kao posluga tom sitnom, malom, nemačkom zločincu Olafu Šolcu, da ga čeka da blagoizvoli da izađe iz aviona i posle da ga čeka ispred kola. To je za nas poniženje koje je priređeno ovde od strane predsednika države. On je to dozvolio. To nije naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda.

Kao što nije naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda, ostale neke od tačaka današnje sednice, a tiču se zaduživanja Republike Srbije, pogotovo EPS-a prema stranim bankama zato što nas sve ovo gura u tzv. Zelenu agendu, a gde mi uopšte nećemo biti gospodari svoje sudbine. Zašto se EPS zadužuje kod stranih banaka, a nacionalni stadion se izgrađuje sredstvima, zajmom Poštanske štedionice? Zašto se EPS ne zadužuje kod Poštanske štedionice? Da nije to zato što onda ne bi bili uslovljeni time da se priključimo Zelenoj agendi koja, između ostalog, predviđa zatvaranje naših termoelektrana, odustajanje od uglja, a to znači da mi opet budemo zavisni od drugih, od onih istih koji nam rade o glavi, od Šolca, čije mi garancije treba da prihvatimo na reč,

Znači, smatramo da je ova deklaracija morala da bude posebna tačka dnevnog reda kao deo svečane sednice ovog doma, a da se prethodno diskutovalo.

Još jedna stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju, meni je žao što ovde nije predsednica Narodne skupštine, jeste, e, dobro, odlično, sjajno. Vi ste dobrodošli, pozdrav i vama.

Sada ovako. Vi ste prekjuče održali jednu vrlo finu lekciju mojoj koleginici Jeleni Pavlović o tome da je narodni poslanik dužan da govori istinu. Ja vas pitam - da li se to odnosi na vas i da li se to odnosi samo na ovaj dom? Imam vrlo konkretan razlog zašto to pitam. Vi ste kao predsednica Narodne skupštine u toku predizborne kampanje, preciznije 23. maja, na TV „Pinku“ bukvalno izgovorili klevete na račun naše poslaničke grupe. Vi ste bukvalno rekli da smo mi za to, da podržavamo tezu da se u Srebrenici desio genocid i da podržavamo Rezoluciju o Srebrenici koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN-a.

Šef naše poslaničke grupe je Branko Lukić, branilac Ratka Mladića. Da li vi stvarno mislite da on smatra da se u Srebrenici desio genocid?

Meni je pre neki dan izašlo četvrto izdanje knjige „Zabranjena istina o Srebrenici“. Prvo izdanje izašlo je 2006. godine kada je ovde vladao medijski teror koji nas je ubeđivao sve da se tamo desio genocid.

Znači, vi ste direktno izneli neistinu na naš račun, a mi nismo imali priliku da se branimo i to je sigurno uticalo na izbore održane 2. juna 2024. godine.

Samo postavljam pitanje na kraju - da li se obaveza da se stalno govori istina odnosi samo na ovaj dom ili vi možete kada odete na medije na koje mi ne možemo da idemo da kažete šta god hoćete o nama, a da mi ne možemo da odgovorimo? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što je Jelena Pavlović već iznela, mi ćemo glasati protiv izbora ove Vlade. Pošto je ona navela neke od glavnih razloga, ja ću postaviti nekoliko pitanja mandataru.

S obzirom da ste bili ministar odbrane u prethodnom sazivu, ja stvarno moram da postavim pitanje vezano za ovaj deo ekspozea vezan za politiku vojne neutralnosti. Nije jasno kako se spaja sa konceptom vojne neutralnosti kupovina rafala.

Kupovinom rafala mi postajemo zavisni od ne samo jedne, nego bar dve NATO članice, i Francuske i Velike Britanije, koje zajedno proizvode neke od raketa koje treba da budu deo opreme rafala. Mi postajemo zavisni od ključnog sistema našeg vazduhoplovstva. Postajemo zavisni ne samo od NATO, nego od jedne sada nama krajnje neprijateljske zemlje kao što je Francuska. Naši jedini potencijalni neprijatelji ili agresori jesu NATO zemlje. Da li će nama NATO dozvoliti da mi koristimo rafale protiv drugih NATO zemalja ako, ne daj Bože, dođe do takvog sukoba?

Ti rafali su vrlo ranjivi. Taj softver, oni mogu da ga isključe preko satelita, preko GPS-a. Da li naša PVO može da raspoznaje rafale od migova? Da li uopšte može da se uklopi to u naš sistem odbrane? Da li treba da šaljemo pilote u NATO zemlje na obuku, a i na vrbovanje? Da li treba da zavisimo od neprijatelja za rezervne delove, za servisiranje? Mislim da to narušava našu vojnu neutralnost, ozbiljno je narušava.

Još jedna stvar koja nam narušava uopšte neutralnost je činjenica da je kandidat za ministra spoljnih poslova nedavno, pre nekoliko meseci, došao u Srbiju vojnim avionom SAD. Mislim da je to potpuno neprihvatljivo i da ga već to diskvalifikuje za to mesto, a da ne govorim o tome da je on bio ključni učesnik tog celog Briselskog procesa koje je Kosovo i Metohiju samo udaljilo od Srbije. Naravno, najveći deo odgovornosti za to snose oni koji nam otimaju Kosovo, ali Briselski sporazum je urušio našu poziciju. Nije skroz, naravno, uništio i naravno da ne odustajemo od Kosova i Metohije, ali smatram da je vrlo urušio našu poziciju na Kosovu i Metohiji, pogotovo na severu gde su raspuštene institucije Republike Srbije, gde je 1.200 policajaca poslato u penziju, gde smo mi integrisani tj. naši ljudi u institucije lažne terorističke države Kosovo.

Kako možemo da se uzdamo u diplomatsko umeće i znanje čoveka koji nam se vraća iz Brisela govoreći da smo dobili 5:0, kad posle toga znamo šta se desilo, dodatno urušavanje naše pozicije upravo na severu Kosova i Metohije? Da ne govorimo o tome da je taj ceo princip Briselskih pregovara i procesa bio takav da smo mi jednostrano davali ustupke, što mislim da je presedan u diplomatiji i onda mi moljakamo drugu stranu da ispuni svoj deo. Hoćemo li tako voditi diplomatiju i dalje, sada u budućnosti, sa ovim ministrom spoljnih poslova? Hoćemo li i dalje da dajemo jednostrane ustupke neprijateljima ili suparnicima i da onda tražimo, da molimo njih da oni ispune njihov deo?

Na to liči i taj deo o nastavku evrointegracija. Znate, Poglavlje 35 je razrešilo sve dileme. Jasno su rekli tvorci francusko-nemačkog plana, tj. Ohridskog sporazuma da on podrazumeva faktičko priznanje lažne države Kosovo i to je sad ugrađeno u Poglavlje 35.

Kada smo bili na konsultacijama kao poslanička grupa kod predsednika Republike o sastavu nove Vlade, jasno je predsedniku postavljeno pitanje – a šta ako francusko-nemački plan bude ugrađen u Poglavlje 35? Predsednik je tada rekao da sumnja da će da bude ugrađen u tom obliku, međutim ipak jeste, ali onda je rekao da smatra da nećemo više otvoriti ni jedno poglavlje.

Slažem se sa tim. Ako je to tako, da li ćemo i dalje mi zarad fantomskih evrointegracija da dajemo jednostrane ustupke na uštrb našeg nacionalnog interesa za ljubav nekih evrointegracija koje se nikad neće desiti? To je vrlo zabrinjavajuće.

Na kraju, hteo bih da postavim pitanje opet vezano za odbranu zemlje. Istina je da je od 2012. do sada znatno popravljena odbrambena sposobnost zemlje, da je kupljeno mnogo sistema, da je vojska sačuvana od propasti i pozdravljamo vraćanje vojnog roka. Međutim, na unutrašnjem planu u isto vreme ovog meseca treba da stupi na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da postane obavezujući i u našem obrazovanju. Kako mi možemo da se branimo od spornih agresora kada urušavamo sopstveni identitet, urušavamo sopstveni jezik? To jednostavno nije kompatibilno. Kada su pitali Čerčila zašto tokom Drugog svetskog rata ulaže toliko u kulturu, on je rekao da bi znali, da bi imali šta da branimo. Šta ćemo mi imati da branimo? Rogobatni novogovor. Ko će biti inspirisan da brani to?

Hvala. Završiću.

Zato vas molim da uradite sve da se ukine taj Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Mi ćemo svakako predložiti da se taj zakon ukine i da se na taj način ojača odbrana zemlje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici.

Poslanička grupa „Mi snaga naroda – prof. dr Branimir Nestorović“ jasno je rekla zašto nije učestvovala na kolegijumima vezanim za ovu izbornu tematiku i zašto glasamo protiv ove izmene zakona.

Zahvaljujem predsednici Skupštine što je vrlo verno prenela naš stav na samom početku kada smo rekli na prvom kolegijumu da nećemo da učestvujemo u bilo kom procesu vezanim za ispunjavanje želja stranih ambasadora, a što je bio slučaj oko ispunjenja preporuka ODIHR-a.

Videli smo na trećem kolegijumu kada se pojavio Hil Žofre i ostali koji nisu bitni, zato što tu Hil vodi glavnu reč, onda je postalo jasno kome nije bilo jasno do tada. Smatramo da je ponižena Narodna skupština i tad i nekoliko dana kasnije kada je ponovo došao Hil. Ovoga puta sa Džejmsom O Brajanom. Obojica su saučesnici u združenom zločinačkom poduhvatu protiv naše zemlje.

Džejms O Brajan je desna ruka Merlin Olbrajt, jednoj od najvećih ratnih zločinaca u istoriji. Oni su došli u Skupštinu i nažalost podneta im je i neka vrsta raporta o tome kako teku pregovori o boljim izbornim uslovima. Kome Amerikanci više mogu da drže lekcije o tome kako se sprovode izbori? Njihov politički sistem je urušen. Kod njih nema poštenih izbora.

Na stranu to što su oni sponzori ove lažljive rezolucije o Srebrenici, što su sponzori svega što ide protiv naših interesa. Čak i da su ove preporuke, ove izmene zakona, čak i da se slažemo sa njima, mi bi glasali protiv, zato što su u njima učestvovali strani ambasadori, tj. ambasadori nama neprijateljskih zemalja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ja ću se držati teme, a tema je izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i držaću se teme te funkcije i šta ona znači. Ona je između ostalog i simbolična funkcija.

Ana Brnabić je bila premijer od 2017. godine do danas i ona je samo, dok je bila premijer, je nastavila politiku koja je razlog zbog kojeg smo se mnogi od nas angažovali politički, evo sada prvi put konkretno, a to je na prvom mestu urušavanje državne pozicije na Kosovu i Metohiji, našem najvažnijem pitanju.

Od 5. oktobra, a pogotovo od 2008. godine, a ubrzanim tempom od 2012. godine, Republika Srbija se povlači sa najvažnijeg dela svoje teritorije i to je nastavljeno ubrzano dok je Ana Brnabić bila predsednik Vlade.

Jednostranim ustupcima, ko daje jednostrane ustupke? Zar je to način da se vodi diplomatija? Ja sam siguran da se to ne radi kad se pregovara, ni o mestima u Vladi, ni u mestima upravnim odborima, tada se ne daju jednostrani ustupci, a daju se oko najvažnijeg državnog pitanja. Ona naravno više neće da bude predsednik Vlade, nego treba da bude predsednik Skupštine, ali to je simbol, to je jedan od simbola države i državnosti, predsednik Skupštine, ali, mnogi će se setiti i šta se dešavalo i za vreme njenog mandata.

Ne mogu sad i neću sad da nabrajam sve protiv čega smo mi bili i ostali, ali stvari, kao što su pregovori koji su rezultirali u francusko-nemačkom planu, tj. Ohridskom sporazumu i Briselskom sporazumu, prihvatanje zakona o rodnoj ravnopravnosti koji nam bukvalno urušava, to je direktan napad na naš nacionalni identitet, uredba o razoružavanju Srbije i Srba koja se sprovodi upravo sad, cela Evropa se naoružava, militarizuje. Mi i dalje imamo naoružane bande migranata, koji haraju po Srbiji, ali se ispunjava vekovni san naših neprijatelja da se Srbi razoružaju i to se radi upravo sad.

Mi ćemo svakako tražiti da se taj zakon, ta uredba ukine, kao što ćemo tražiti da se zakon o rodnoj ravnopravnosti ukine, ali ono što nas brine, posebno je nadležnosti, nove dužnosti na koje treba stupi Ana Brnabić kao predsednik Skupštine. Pogotovo u ovo vreme. Možemo mi da bežimo od istine, ali je činjenica da su se ratni oblaci nadvili nad, ne samo Evropom nego celim svetom.

Obaveštajne analize upravo objavljene, američkih obaveštajnih zajednica, govore o mogućnosti izbijanja novih etničkih konflikata i na našem prostoru. Mi to ne želimo, niko to ne želi u ovoj sali siguran sam, ali opasnost od toga postoji, ovde se odugovlači sa vraćanjem vojnog roka. Ali, zašto je to bitno, ako je neko predsednik Skupštine? Pa zato što u ovakvo vreme rastuće nestabilnosti političke svuda u svetu, pa i kod nas može da se desi da predsednik iz nekog razloga ne može da obavlja svoju dužnost, predsednik Republike, privremeno ili da mora čak i da skrati svoj mandat. U tom slučaju predsednik Skupštine preuzima ingerencije predsednika države. U ovakvo vreme, ono što posebno zabrinjava je da preuzima i nadležnosti iz odbrane Republike Srbije i da komanduje Vojskom Republike Srbije.

Mi nismo voljni da učestvujemo i da glasamo za rizik da u tri meseca Ana Brnabić komanduje vojskom. U slučaju da se to desi, ne daj Bože, ali može da se desi, to je samo jedan od razloga zašto smo protiv i samo ću napomenuti još nešto, pošto sam rekao da je predsednik Skupštine jedan od simbola državnosti. Pod Vladom Ane Brnabić, evo mi smo sada doživeli ovih dana da se razgovara o tome o mogućnosti da se ustupi zgrada Generalštaba američkim investitorima, pa to pokazuje toliko odsustvo savesti i dostojanstva, osećaja za državu, da se to ne može opisati. Nas uopšte nije briga da li je to Trampov zet ili nije, svi smo ovde bili za Trampa, to nema nikakve veze. Bilo koji Amerikanac, bilo koji zapadnjak iz zemlje koji je učestvovao u agresijama na našu zemlju da može da gradi na mestu bombardovanog Generalštaba , to je sramota i to je šamar za ovu državu i ovaj narod.

Iz svega navedenog, poslanička grupa Mi - glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović neće glasati za, a tj. glasaće protiv izbora Ane Brnabić za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.