Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Poštovani narodni poslanici, pod broj jedan, da se osvrnemo na ova dalja zaduživanja vezano za zelenu agendu. Znači, zelena agenda je, već smo ovde ponovili više puta, način na koji se Evropska unija trenutno deindustrijalizuje ogromnom i sve većom brzinom. To posebno važi za Nemačku. Sve je skuplje zahvaljujući tom slepom držanju za tu zelenu agendu, koja treba da nas načini samo još zavisnijim od drugih, od spoljnog sveta, a da nas liši sopstvenih izvora energije koje imamo i da nas čini zavisnim od onih izvora i tehnologija koje nemamo.

Pri tome, kao što je ovde već rečeno u Skupštini od strane poslanika Branka Pavlovića, Kina je vodeća sila i država što se tiče zelenih tehnologija. Umesto da se za to obratimo Kini, koja je uz to i prijateljska država i ne priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, ne priznaje lažnog visokog predstavnika u BiH, mi i dalje sve većom brzinom hrlimo u ruke bukvalno neprijatelja. I ta zelena agenda jeste način da se mi još čvršće vežemo za ovog hodajućeg mrtvaca, nažalost, zvanog Evropska unija, koji želi da i druge uvede u svoje kolo smrti, da zajedno se pridružimo tom ritualnom samoubistvu koje se dešava uživo pred očima celog sveta.

Evo, Rusija ima i zelenih energenata, a to je na prvom mestu i nuklearna energija, a i gas. EU je danas donela, tj. evropski savet je doneo odluku da se od početka 2028. godine više ne dozvoli uvoz ruskog gasa čak ni kao tranzit preko teritorije EU, osim ako njima, nekima od njih ne bude potrebno, a to sigurno neće napraviti izuzetak za Srbiju. To je akt neprijateljstva. Sve je skočilo što se tiče cena, proizvodnje, energetike, životnog standarda u EU od kako su se odrekli ruskih energenata. Oni sad žele nas da uključe u to, taj čin ritualnog samoubistva koji oni sprovode i da se mi tome radujemo, da mi još jače, brže i bolje, što je omiljeni slogan vladajuće partije, da se još jače, brže i bolje priključimo onima koji žele sebe da unište, a uz to i nas da unište. Na šta to liči?

Umesto da mi što više da budemo usklađeni sa prijateljima u svetu, a i sa onima koji mogu da nam budu prijatelji, sa Trampovom administracijom bi mogli da imamo mnogo bolje odnose nego što imamo, nažalost, pošto je naš predsednik bio pametan, nije dao podršku Trampu onako kako je dao Orban. Između ostalog, zato će Samit rusko-američki da bude u Budimpešti, a mogao je da bude, trebalo je da bude u Beogradu.

Ja ću vam citirati šta je Tramp rekao o zelenoj agendi upravo na Generalnoj skupštini UN. Kaže – mi napuštamo ovo što se lažno naziva obnovljivim izvorima energije, a oni su ionako neslana šala, jednostavno ne funkcionišu, preskupi su i nisu dovoljno jaki da bi omogućili ponovnu industrijalizaciju naše velike zemlje. Vetar ne duva onoliko koliko bi trebalo. One velike vetrenjače su patetične i toliko su loše, a toliko su skupocene za korišćenje da malo-malo pa ih treba obnavljati, a one se rđaju i raspadaju, pri tome, skoro ih je nemoguće reciklirati. Kaže – to je najskuplja energija koja je ikad zamišljena. Vi treba da zarađujete novac od energije, a ne da gubite novac. Vi gubite novac, a to Vlada treba da funkcioniše, ili tajkune koji će bez rizika da ulažu u zelenu energiju.

Ne možete da ih ugasite bez novih velikih subvencija. I, naravno, one se grade u Kini. Ja dajem Kini veliko priznanje. Oni grade, ali nemaju mnogo vetroparkova. Zašto ih grade po celom svetu, a oni ih sami jedva koriste? Znate šta, oni koriste ugalj, koriste gas, koriste bilo šta što im je na raspolaganju, ali ne vole previše vetar, ali vrlo vole da prodaju vetrenjače.

Godine 1982. izvršni direktor Ekološkog programa UN predvideo je da će do 2000. godine klimatske promene da izazovu globalnu katastrofu. Rekao je da neće moći da se spreči, biće inverzibilna, kao što bi bio svaki nuklearni holokaust. To je rečeno u UN. I šta se desilo? Evo nas danas. Još jedan zvaničnik UN je rekao 1989. godine da će u roku od jedne decenije čitave nacije biti izbrisane sa mape sveta zbog globalnog zagrevanja. Ne dešava se to. Sva ova predviđanja koja su napravljena u UN i na mnogim drugim mestima su bila pogrešna, napravljena od strane glupih ljudi.

Ja vam govorim - ako se ne odreknete te prevare oko zelene energije, vaša zemlja će da propadne. Ja sam predsednik SAD, ali ja se brinem za Evropu, ja volim Evropu, ja volim narod Evrope i ne volim da vidim da se Evropa tako uništava preko loše energetske politike i preko imigracija. Ova dvoglava aždaja uništava sve na svom putu i ne može im se više dozvoliti da tako rade. Vi hoćete da to radite i dalje zato što hoćete da budete dobri, hoćete da bude politički korektni, ali vi uništavate svoje nasleđe.

To je rekao Donald Tramp. To je rekao jedan od ljudi koji mogu i te kako da utiču na našu sudbinu, ali mi se slepo držimo EU, propadajuće EU, da upotrebim jedan od omiljenih Trampovih izraza „propadajuće EU“ koja se pri tome naoružava za rat protiv Rusije i hoće u roku od dve godine da nas liši jeftinih ruskih energenata.

Pitam vas – kako vi možete bez neke nove javne rasprave, s obzirom na vreme u kojem se nalazimo, da nas uporno gurate i dalje u taj smrtonosni zagrljaj EU? Kakva je to politika? Da li mi hoćemo da prijavimo, da stanemo u red da dobrovoljno umremo kao što to rade u Briselu preko Ursule fon der Lajen zbog koje predsednik Srbije nije otišao na moskovsku nedelju energetike? Zbog nje. Ona nas je baš lepo zadužila.

Dobar deo vladajuće koalicije se ponosi svojim antifašizmom. Trebalo je dati otpor Nemcima 1941. godine. Potpisujem. Nemačka je tada bila najjača armija u Evropi i okupirala nas je. Opet ste bili za otpor i slavimo taj otpor dan, danas. Nedić je prokažen. Nedić je zagovarao kapitulaciju pred najvećom vojnom silom sadašnjice. Evropska unija nije najveća vojna sila sadašnjice, a mi se njoj klanjamo kao da je vodi Hitler. Vode je neki koji bi želeli da budu Hitler, kao što je Merc, kao što je Ursula fon der Lajen. Zašto sada ne možemo da pružimo taj otpor?

Ako zagovarate Nedićevu politiku, izvolite izgradite mu spomenik, rehabilitujte ga, ali Nedić je u mnogo gorim uslovima vodio politiku koju bi vi sada želeli da vodite. Za dve godine EU hoće da nas uguši, hoće da nas uvuku u taj njihov konc-logor, da se ne pitamo ni za šta, da zavisimo od svega od njih i da nas odseku od naših prijatelja i saveznika i da nas potpuno izmeste iz ovog novog sveta koji prave Putin i Tramp.

Ovo novo zaduživanje za Zelenu agendu upravo šalje takav signal i Vašingtonu i Kremlju.

Ja sam mislio da imam još malo. Ja sam dovoljno rekao. Zelena agenda je put smrti za ovaj narod i ovu državu. Mi zahtevamo javnu raspravu po tom pitanju, a ne dalje zaduživanje. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova u vezi procesa oduzimanja oružja od građana Srbije na osnovu uredbe koja je promenila zakon. To već traje već dve i po godine i ne vidi se tome kraj. Mi smo videli sada posle ovog debakla koji smo doživeli u fudbalu da u Preševu, Bujanovcu i te kako ima vatrenog oružja, a tamo se očigledno nije na tome insistiralo da se razoružavaju ekstremisti, albanski, ali se očigledno dobro razoružavaju Srbi.

Dobio sam informacije sa slikama i fotografijama od strane jednog našeg šerifa iz Arizone sa sanducima oduzetog oružja od građana Srbije koji dolaze u Ameriku i bivaju… To oružje tamo se prodaje, a od naših ljudi se oduzima bez naknade. To oružje se tamo prodaje. Dolazi lično naoružanje gde se vide ime, adresa, matični broj građana kome je oduzeto oružje. To je neverovatno kršenje privatnosti u sve to. Vidim sanduke na kojima piše Kruševac, fotografije su sve tu. Pitanje je koliko još će da bude nastavljen proces razoružavanja Srbije u vreme kada su se ratni oblaci nadvili nad Evropom, a pri tome se razoružavaju izgleda samo pojedini građani, a ne svi? To je vrlo opasno za našu nacionalnu bezbednost.

Drugo, do kada će se kršiti Ustav, do kada će se oduzimati oružje građanima na osnovu uredbe koja menja zakon, a to ne može da se dešava? To je moje pitanje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, imam pitanje za premijera Macuta u vezi vrlo lošeg, alarmantnog stanja u elektroenergetskom sektoru Srbije koje se iz dana u dan drastično pogoršava i ugroziće i privredu i građane Srbije, pogotovo kada dođu hladniji dani.

Šta ćete preduzeti u slučaju krize koja bude nastala u elektroenergetskom sistemu Srbije i celom energetskom sistemu s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi sad i pored poskupljenja struje i izmene tarifnog sistema prema kojem je sada jedan kilovat čas 12 puta skuplji u crvenoj tarifi koja je spuštena sa 1.600 na 1.200 kilovat sati? Potrošnja struje je ogromna pri spoljnim temperaturama od 15 stepeni, a uvoz je enorman. Juče sena svakih sat vremena uvozilo i do 750 megavata po ceni do 240 evra za megavat.

Termo sektor radi drastično smanjenim kapacitetom, hidroelektrane ne rade ni sa jednom trećinom kapaciteta, nema čak ni premupvanja energije u reverzibilne hidroelektrane. Gasne elektrane praktično ne rade zato što nije ugovoreno snabdevanje gasom sa „Gaspromom“.

Građani Srbije treba da znaju da od 1. oktobra trošimo gas iz skladišta Banatski Dvor, što je ogroman rizik po ceo energetski sistem u nadolazećoj zimi.

Visokonaponski vodovi koji su instalirani na 400 kilovolti rade na preko 420 kilovolti, što je kao da čovek trči u predinfarktnom stanju.

Toplane jedva da rade zbog toga što nema ni gasa, a broj kvarova na toplovodnoj mreži je nikad zabeležen zbog čega ogroman broj građana nema grejanje deveti dan od početka isporuke električne energije. Zato je potrošnja struje ogromna pa građani pored grejanja koje je ponovo poskupelo plaćaju struju da se greju, a zima još nije počela, inače smo celu našu energetiku podredili propaloj i suludoj Zelenoj agendi čiji je cilj da korporacije preuzmu sve energetske resurse države.

Dakle, šta će se uraditi da se spreči mogući raspad elektroenergetskog sistema ove zime? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje se tiče jučerašnjeg upozorenja, javnog, predsednika Republike, Aleksandra Vučića, zbog turskog ponašanja na KiM. Turska krši Rezoluciju 1244, aktivno naoružava secesionističku vojsku mimo Rezolucije 1244 i očigledno je da ima ambicije da obnovi otomansku imperiju.

Pitanje je – da li ćemo iskoristiti predsedavanje Rusije u Savetu bezbednosti tokom celog oktobra meseca da postavimo pitanje ponašanja Turske, njenog kršenja Rezolucije 1244 i da li ćemo ponovo zatražiti povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, na koje imamo pravo, do 1.000 po Rezoluciji 1244 i aneksima? Da li ćemo to postaviti isto pred Savet bezbednosti?

Moram da kažem i sledeće – već je jedan takav zahtev upućen, bar smo tako javno obavešteni, pre više od dve godine, međutim na naše zahteve da dobijemo kopiju tog zahteva upućenog komandantu KFOR-a nismo dobili odgovor do dan danas, godinu dana. Tražili i od Ministarstva odbrane, tražili smo i od Narodne skupštine.

Nismo uopšte dobili dokument koji pokazuje da je Srbija stvarno tražila povratak naših bezbednosnih snaga na KiM, tako da ovom prilikom tražim od Ministarstva odbrane da se ne proglašava nenadležnim nego da nam dostavi kopiju tog zahteva koji je navodno upućen komandantu KFOR-a.

Hvala.

Zahvaljujem.

Apropo ovog medijskog izveštavanja Javnog servisa, mimo toga moj kolega nije tražio zabranu da se predsednik pojavljuje, ali definitivno ovo što tražimo da tokom cele godine bude ravnomerno predstavljanje, ali kod nas, u našem slučaju sigurno se otišlo u drugi ekstrem.

Znači, mi primećujemo izveštavanje kad je Skupština, prošle nedelje, prvo je moj kolega Branko Lukić ima izlaganje. Naravno, to se nije našlo ni u „Dnevniku“, ni u „Šta radite, bre“ RTS-a, niti u izveštavanju, ali nije tu RTS jedini, „N1“ koji ima blog koji prati govornike, pokrio je govornika pre Branka Lukića i posle, ali ne i njega. On kao da nije govorio. To se isto desilo sa mnom sledećeg dana i što se tiče RTS i što se tiče „N1“. Hoću da kažem, to su dve strane istog novčića i to je medijska scena u Srbiji.

Što se tiče RTS-a, nije samo reč o ovome - ravnomerno predstavljanje različitih, pogotovo parlamentarnih političkih organizacija i stranaka, radi se o tome što i dalje, po ko zna koji put, ponavljamo da se preko javnog servisa guraju neke agende koje se očigledno jednostrano guraju. Da li je to uz nečiju podršku spolja? To bi bilo dobro da se utvrdi.

Branko Lukić je pominjao i pogubnost ovih zakona vezanih za Zelenu agendu. To je verovatno bio razlog zašto je bio cenzurisan. Ja sam govorio o štetnosti kupovine „rafala“, verovatno sam ja zato bio cenzurisan, ali isto važi i za N1. Odmah da kažem, znači, nije RTS jedini prestupnik, ali RTS jeste jedini javni servis. Ne znam zašto i po kom osnovu smo mi izloženi stalnoj propagandi vezano za Zelenu agendu i, navodno, globalno zagrevanje koje prouzrokuje čovek. Na vremenskoj prognozi non-stop, evo pre neki dan, to nismo videli na RTS-u, možda ima manje od desetak dana, još jednom je izašla Deklaracija od preko 1900 naučnika svetskog glasa da je globalno zagrevanje vrlo malo, da je prirodno i da to skoro nema veze sa čovekovom aktivnošću, a da je ugljendioksid, u stvari, vrlo koristan za biljni život.

Mi smo zbog agendi EU izloženi non-stop jednostranoj propagandi preko javnog servisa. Za N1, Novu S to delimično mogu i da razumem, ali za javni servis. On treba da bude servis svih građana, ako gurate Zelenu agendu onda treba da budete u stanju da dajete i prostor za drugu stranu te priče, ali to se nikad ne dešava.

Što se tiče političkih stranaka, nije samo da su nas potpuno izbrisali, kao da nismo bili u Skupštini uopšte, a kamoli govorili, čak i kadrovi iz Skupštine vrlo dobro se trude da ne pokažu nikog od nas da smo prisutni. Jako zanimljivo. Ja mislim da bi oni trebali da odu u Severnu Koreju i da malo uzmu lekcije od toga o demokratičnosti. Toliko je nisko pao taj tzv. Javni servis zvani RTS. Hvala.

Javio sam se po prethodnoj tački, ali predsednica nije primetila. Hteo sam samo da se osvrnem na ono što je ona rekla da smo govorili van tačke amandmana – o klimatskim promenama, o „Rafalima“ itd. Ne, to jeste bilo u sklopu tačka amandmana i nije bila poenta u klimatskim promenama i u „Rafalima“, bila je poenta u ravnomernom predstavljanju različitih političkih opcija tokom cele godine i u tom smislu sam samo iskoristio tu priliku da ilustrujem o čemu smo pričali, a što nije ušlo ne u sadašnji prenos, da, jeste, mi jesmo na RTS-u, ja sam govorio o izveštavanju, na RTS 1, informativni program, o tome sam pričao, a naravno, RTS je dužan, RTS 2, da prenosi sednice Skupštine. Znači, samo sam to hteo da razjasnim, nismo govorili van tačke amandmana i eto toliko. Hvala.

Još malo na temu "Rafala".

Gospodine ministre, mi nikad nismo dobili objašnjenje, iako je traženo više puta, koji su to parametri, koje su bile alternative? Ne znamo uopšte proces odluke da se kupe "Rafali" i zašto su oni bili najbolji? I taj deo je netransparentan.

Potpuno je jasno da jeste bilo vazduhoplovstvo uništeno, 2012, 2013, 2014. godine. Apsolutno je tako. Ali, ostaje pitanje - zašto se mi prebacujemo na tehniku, i to vrlo naprednu, jedne NATO zemlje koja se nije pokazala u najmanju ruku prijateljski prema nama, u vreme rastuće svetske krize, kad nam je potrebno ne samo performanse nego i pouzdanost. Pouzdanost i rezervnih delova i obuke i softvera i svega ostalog. O tome se radi.

Znači, nikad nismo dobili parametre, šta su bile alternative, koje su bile alternativne cene? Ništa od toga nismo dobili. Uz sve ove druge kritike, ni to nismo dobili. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu je, između ostalog, i Zakon o zaduživanju kod francuskih banaka u vrednosti od 1,9 milijardi evra, za kompletiranje kupovine, avansne kupovine "Rafala", što je inače nešto što je protiv uobičajenog načina kupovine, gde se sve plaća avansno pre nego što je išta isporučeno od borbenih aviona.

Ja ću ovde da, pošto sam član i Odbora za odbranu i bezbednost, međutim, ni ja, ni još neke kolege nismo uspevali na Odboru da dobijemo neke najosnovnije odgovore na pitanja vezana za "Rafale", da iskoristim priliku da javnost bar čuje ono što smo mi hteli da dobijemo kao informaciju a nismo dobili. Pogotovo je paradoksalno što mi, evo, kupujemo od jedne NATO države borbene avione, i to ne bilo koje NATO države, od NATO države koja se otvoreno meša u izbore u susednim zemljama, u Rumuniji, a mi postajemo sve zavisniji od Francuske. Dok se Afrika oslobađa kolonijalnog ropstva francuskog, mi sve više padamo u ropstvo koje je vrlo slično afričkom i sad ispada da mi još treba da se ugledamo na afričke narode. Pa i treba, u tom pogledu. Uopšte, današnja Francuska mnogo više podseća na Višijevsku Francusku nego na onu Francusku De Gola, pogotovo danas kada je predsednik u Odesi, iako je dobio prilično diplomatsko upozorenje iz Moskve da ko hoće da sarađuje sa Rusijom treba da razmisli da li je na strani istine ili na strani neonacizma. To je sve u sklopu ovoga što kažem kakva je Francuska danas, koja aktivno učestvuje u ratu. Sad će da gradi i vojne fabrike u Ukrajini i mi se oslanjamo na njih za jedan tako važan borbeni sistem kao što su "Rafali".

Sad ću da postavim ta pitanja na koja nismo dobijali odgovor mesecima na Odboru za odbranu i bezbednost.

Jedan, na osnovu čega je doneta odluka o kupovini višenamenskih borbenih aviona tipa "Rafal"? Osnovno pitanje, još uvek čekamo odgovore.

Da li je ikad urađena studija o tehničkom opremanju RV i PVO novim borbenim avionima i da li je u njoj naveden "Rafal"?

Tri, da li je rađena studija nabavke i opremanja i ako jeste, koji tipovi aviona su uzimani u obzir?

Četiri, da li su i koliko opitnih pilota letelo borbenim avionima tipa "Rafal" i koji je uporedno avion prikazan i uziman u obzir za alternativu?

Pet, da li je, ako su piloti leteli "Rafalom", napisana analiza uporednih karakteristika, prednosti i mana alternativnih aviona?

Šest, ako nije, zašto nije? Ili je to stvar isključivo političkog dogovora, bez pitanja struke?

Sedam, zašto ranije nije izvršena nabavka novih borbenih aviona iz Rusije ili Kine? Uopšte, da li je bio u opticaju kineski avion "J-10-S" koji se izvanredno pokazao u nedavnom indijsko-pakistanskom ratu, koji je jeftiniji, a ispada da je delotvorniji od "Rafala"?

Osam, da li je i kada uopšte uziman u obzir ruski ili kineski avion i koji tip?

Devet, koliki su ukupni troškovi za avion "Rafal" bez naoružanja?

Deset, koliki troškovi otpadaju na naoružanje "Rafala"?

Jedanaest, koliko će koštati prilagođavanje aerodromske infrastrukture za prijem i smeštaj aviona "Rafal", kao i poletno-sletna staza?

Dvanaest, osim aerodroma Batajnica, da li će se vršiti prilagođavanje aerodromske infrastrukture na vojnim aerodromima Niš i Lađevci?

Trinaest, koliki su ukupni troškovi obuke pilota, koliko će trajati smeštajni kapaciteti i ko to plaća, Srbija ili kompanija "Daso"?

Četrnaest, obuku zemaljskog osoblja vrši kompanija "Daso". Koliko traje i koliko košta po osobi?

Petnaest, kako će država sprečiti odlazak mehaničara i električara, s obzirom da osim vojnih dobijaju i civilne sertifikate?

Šesnaest, da li je rešeno tehničko održavanje, remont jedan, dva, tri i da li će se nešto vršiti u Srbiji ili sve u Francuskoj?

Sedamnaest, kolika je cena remonta dva motora, radara i elektronike?

Osamnaest, kako je rešeno pitanje rezervnih delova za avione "Rafal"?

Devetnaest, da li je konačno poznato šta od raketa "vazduh-vazduh" i "vazduh-zemlja" dobijamo?

Dvadeset, spominje se i navodna integracija domaćeg naoružanja za borbenu avijaciju, da li je to medijska spekulacija ili istina? Ako jeste, zašto onda nije jeftinija nabavka "Rafala" nego skuplja?

Dvadeset jedan, da li će i koliko integracija softvera biti dostupna nama ili će samo biti dostupna pod ograničenim uslovima? Evo sad Indija već pravi problem oko toga zato što hoće da ima ključ za taj softver koji oni upotrebljavaju na "Rafalima", upravo zbog načina na koji su se pokazali u ovom nedavnom sukobu.

Dvadeset dva, kolika je cena sata leta borbenim avionom "Rafal"?

Dvadeset tri, za koliko godina ćemo znati ekonomsku opravdanost kupovine aviona tipa "Rafal"?

Dvadeset četiri, šta planiramo sa postojećim MiG-29 u periodu posle 2030. i 2033. godine?

Dvadeset pet, da li smo nabavili polovne MiG-29 iz Mađarske za rezervne delove i da li planiramo da ih osposobimo za let, da ostanu operativni bar do 2035. godine, ili će se koristiti za postojeće MiG-ove?

Dvadeset šest, da li imamo dovoljno pilota za let na avionima tipa "Rafal"?

Dvadeset sedam, da li s obzirom na ovu kupovinu planiramo nabavku novih školsko-borbenih aviona?

Dvadeset osam, kakva je uloga Makrona, s obzirom da je Vlada Srbije vodila razgovor sa kompanijom "Daso" u ambasadi Srbije u Parizu?

Kakva je uloga bila ambasadorke koja se sastajala sa direktorom kompanije "Daso"?

Dvadeset devet, da li se stručno analiziraju nedavna iskustva Indijsko Pakistanskog rata i pogotovo činjenica da su jeftiniji kineski avioni po dostupnim izveštajima, pokazali su superiornost u odnosu na "Rafale".

Ministar odbrane nas obaveštava da je nemoguće doći do takvih podataka, osim iz sredstava javnog informisanja i to je meni direktno govorio na nedavno zatvorenoj sednici i to nije nikakva tajna, to postavljam javno to pitanje na koje nema odgovora, i čemu onda nama obaveštajne službe ako sve moramo da čitamo iz medija, pogotovo o jednom tako važnom pitanju, kada je reč kao što je nabavka borbenih aviona?

Trideset, da li se prate letovi Hrvatskih "Rafala" uz granicu sa Srbijom?

Trideset i jedan, da li imamo informaciju o Hrvatskom opremanju raketama "Vazduh-vazduh", velikog dometa i krstarećim raketama?

Trideset i dva, da li je bilo reči o vazdušnom patroliranju na prostoru nekadašnje SFRJ, pošto samo Hrvatska i Srbija imaju borbenu avijaciju, svih eks ju republika, i da li su nabavljeni "Rafali"da bismo zajedno sa Hrvatima za račun NATO, patrolirali nad tim prostorom i to je nešto što se stalno provlači, kao nešto što je vrlo pod velikim oblakom sumnje, da li se ustvari mi spremamo za jednu tihu integraciju NATO bez članstva i da mi ustvari u nekoj budućnosti zajedno sa Hrvatima obavljamo patroliranje nad nebom bivše Jugoslavije, za račun NATO, pošto imamo iste avione?

Kao poslednja vest je da je Azerbejdžan upravo sada prijateljska zemlja posle indijsko-pakistanskog sukoba rešila da nabavi dodatnih 40 kinesko-pakistanskih lovačkih aviona kineske proizvodnje JF-17C Blok 3 za oko 4,2 milijarde dolara ili 100 miliona dolara po letilici.

Pošto smo mi mnogo bogatiji od Azerbejdžana izgleda, mi možemo da plaćamo više nego duplo po letilici, a imamo, to jest imali smo do nedavno odlične vojne odnose sa Kinezima i sve mi to dovodimo u pitanje.

Ja bih mogao da se kladim, dok mi budemo dobijali možda taj prvi „Rafal“, da će situacija u svetu biti potpuno drugačija, da će Francuska biti definitivno na stani poraženih zemalja u ovom ratu, a mi ćemo biti vezani za tu Francusku i već ćemo potrošiti unapred 2,8 milijarde dolara za ovaj borbeni avion.

Nama je ostalo još šest minuta od poslaničke grupe.

Ne može da se koristi?

Dobro.

Da li sam iskoristio onda svo vreme?

(Predsednik: Da.)

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, upućujem vas prvo na „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 16, 2005. godina – Odluka o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude i Jarandolskog tercijalnog basena na teritoriji Baljevca. Predmet koncesije je ustupanje prava istraživanja i eksploatacije borne rude Jarandolskog tercijalnog basena na teritoriji Baljevca kod Baljevca na Ibru, u ležištu „Piskanja“.

Da li postoji koncesioni ugovor za Jadar, za istraživanje ili eksploataciju? Mi nismo uspeli da ga nađemo ni u bazi podataka.

Druga stvar koju smo počeli da ispitujemo, na koju još nemamo odgovor, je sledeća – rešavajući po zahtevu „Rio Sava eksplorejšn“, ovo moram da pročitam, izvinjavam se, od 30. 9. 2020. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike je 29. 12. 2020. godine donelo konačno rešenje kojim je overilo otkrivene rezerve rude litijuma, bora i natrijum-sulfata u ležištu Jadar, sa stanjem na dan 31. 7. 2020. godine, vrednosti preko 56 milijardi evra.

U uvodu Rešenja stoji da Ministarstvo po ovlašćenju ministarke donosi to rešenje. Rešenje međutim nije potpisala ministarka, koja je imenovana dva meseca ranije, već je Rešenje potpisalo drugo lice, državni sekretar. Na zahtev naših pravnih zastupnika upućen Ministarstvu da dostavi ovlašćenje izdato državnom sekretaru da može potpisati to Rešenje umesto Ministarstva i ministarke, rečeno je da su sve pretražili i da to ovlašćenje nisu mogli da pronađu. Gde je to ovlašćenje? Tražićemo ga i zvanično, jer ako nema tog ovlašćenja onda rešenje nije validno.

E, sad, prelazeći na politički teren, gospođa Brnabić je više puta pomenula da SNS i SPS i koalicioni partneri imaju većinu i to je tačno, ali u izbornoj kampanji je ovaj projekat bio stavljen van snage, za ovo nisu glasali građani, nisu bili obavešteni da će da bude aktiviran posle izbora, samo to želim da napomenem.

Što se tiče ministarke Đedović, ona neprekidno zagovara Zelenu agendu i to je ušlo. Srbija se obavezala da će da prati tu Zelenu agendu zasnovanu na samo jednoj teoriji koja nije dokazana o globalnom zagrevanju, da mora da se smanje emisije štetnih gasova, tj. CO2 inače ćemo svi da pomremo, da će polarni led da se istopi. Znate li vi koliko smo mi imali tih predviđanja u poslednjih 30 godina? Po Paul Goru, koji je jedan od rodonačelnika ovoga što se pretvorilo u Zelenu agendu, on je predviđao, nije trebalo da bude led ni na Arktiku, ni na Antarktiku, a mi smo ušli u obaveze koje će da nas koštaju desetine milijardi evra, koje mi nemamo, za ispunjavanje nečije teorije koju aktivno propagira između ostalog Svetski ekonomski forum.

Zašto? Zašto mi moramo da plaćamo za to? Zašto mi moramo da idemo putem EU koja samu sebe uništava ekonomski time što se odrekla jeftinog ruskog gasa i prelazi na Zelenu agendu, skuplje energente, koji uzgred rečeno apsolutno ne smanjuju emisije tzv. štetnih gasova zato što eksploatacija tih ruda i retkih minerala verovatno proizvodi veće zagađenje nego ove tehnologije ekstrakcije postojećih tzv. fosilnih goriva. To je isto jedna sporna stvar.

Uzgred rečeno, ministarka Đedović vaš je resor, vi niste bili na nedavnoj moskovskoj energetskoj nedelji, bilo bi zanimljivo znati zašto niste bili na njoj, jednoj od najvažnijih foruma te vrste i da li ćete vi da date na uvid javnosti tekst energetskog sporazuma koji je Marko Đurić potpisao u SAD. Mi ne znamo sadržaj tog sporazuma i dan danas ne znamo, kad će javnost videti taj tekst?

Marko Đurić, inače vrlo agilno ide ovih dana, radi druge stvari koje nisu transparentne, o čemu je pregovarao u Estoniji, da li o prodaji srpskih tenkova M84, o čemu bruji Ministarstvo spoljnih poslova, to je posebna priča.

Za kraj ministarka neprekidno govori o srpskom strateškom interesu, ne razumem kako može o srpskom strateškom interesu da govori osoba koja se odrekla srpskog državljanstva u korist francuskog i koja je primljena nazad u državljanstvo možda čak i kada je već postala ministarka. Mislim da to ne ide jedno sa drugim. Niste vi osoba koja može da nam govori o srpskom nacionalnom strateškom interesu. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, prvo pitanje Poslaničke grupe MI – Snaga naroda je upućeno Ministarstvu finansija. Radovi na izgradnji nacionalnog stadiona su započeti, izdaci za nacionalni stadion su u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu rebalansom budžeta povećani na 31 milijardu dinara. Sa tim u vezi, tražimo od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da nam dostave studiju opravdanosti za izgradnju nacionalnog stadiona i studiju izvodljivosti za izgradnju nacionalnog stadiona. Pogotovu što su izbudžetirani pre izrade studije izvodljivosti, bar prema pisanju medija. Pri tome, stadion je smanjen sa najavljenog kapaciteta 62.000 na kapacitet od 52.000 gledalaca što je objavljeno letos, a cena se povećava.

Drugo pitanje je vezano za Vladinu akciju „najbolja cena“ sa lancima super marketa. Na koji način je ta akcija dogovorena sa super marketima, da li je održan neki sastanak, ko je inicirao sastanak, kada i gde je održan takav sastanak, ko je sastanku prisustvovao, koji direktori i kojih super marketa su prisustvovali, da li je održan zajednički sastanak ili pojedinačni sastanci sa direktorima pojedinih lanaca supermarketa? Ko je odredio cene i proizvode koji će biti na sniženju, predstavnici Vlade ili predstavnici super marketa? Da li je lancima super marketa ponuđen neki novac iz budžeta, otpis poreza ili dugova, zemljište za nove lokacije ili bilo koja druga materijalna korist u zamenu za stavljanje etikete „najbolja cena“ i šta je tačno nuđeno? Hvala.

Hvala.

Još jedan razlog zašto je naša poslanička grupa protiv povećanja pretplate je ono što su mnogi već pomenuli, ne samo partijski upliv u RTS, nego upliv globalističkih organizacija i globalističke propagande, koji moramo da slušamo svaki dan preko informativnih emisija RTS-a, pogotovo Drugog dnevnika.

Vremenska prognoza kao da je pisana u Davosu, a ne u našem Hidrometeorološkom zavodu. Mi dobijamo lekcije skoro svaki dan o globalnom zagrevanju koje je prouzrokovao čovek, a to je u skladu sa tom Zelenom agendom, koju ministar Đedović pominje non-stop, o kojoj ovde uopšte nije bilo nikakve javne debate.

Da li mi treba bezglavo da prihvatimo na slepo Zelenu agendu i da prihvatimo zdravo za gotovo da su klimatske promene rezultat čovekovog delovanja? Za to ne postoji konsenzus naučni na svetskom nivou.

Znači, mi prvo treba da napravimo Javni servis da bude naš, pa da opravda buduće eventualno veće pretplate. Znam da će to da bude teško, jer ja vidim da i gospodin Jovanov da je on u tu svoju globalističku mantru o nekim teorijama zavere, pa nas optužuje da smo teoretičari zavere. Prvo, to nije vaspitano. Drugo, to je tačno iz udžbenika CIA, gospodine Jovanov.

Mi znamo ko je izmislio celu tu floskulu o teorijama zavera – CIA. Tako je, CIA krajem šezdesetih godina da bi diskvalifikovala sve one koji su sumnjali u zvaničnu verziju atentata na predsednika SAD-a Džona Kenedija i to se sada koristi da bi se diskvalifikovali protivnici.

Ja mislim da bi bilo mnogo bolje da govorimo argumentima. Mi tražimo argumentovanu raspravu, ali ako nas vi etiketirate kao teoretičare zavere, šta mi onda možemo da kažemo za vas? Da ste partija Davosa, a ne samo Rio Tinta.

Vi prihvatate sve globalističke floskule, sve globalističke programe i zato vam i ne smeta RTS, zato što ste izgleda na istoj liniji. Prihvatili ste ne kritički ulazak da osnujemo centar za Četvrtu industrijsku revoluciju Klausa Švaba. Znači, mi smo se potpuno priključili tome a da o tome nije bilo nikakve javne debate.

Hvala.

Gospodine Jovanov, ja ne znam, mene redovno zove da gostujem TV „Russia Today“. Ja sam vodio kancelariju Fonda strateške kulture ruskog u Beogradu. Znači, redovno me pozivaju ruski mediji. Oni su valjda ti koji mogu da procene.

Pisao sam i kolumne za njih i pišem za RT Balkan. Valjda oni mogu da procene koliko sam ja štetan po njih. Da sam toliko štetan ne bi me stalno zvali da gostujem, niti da budem kolumnista, ni da idem u posetu Moskvi.

Nažalost, vama se vreme zamrzlo. Znate, vi živite u osamdesetim, devedesetim godinama, kada je Amerika u kojoj sam ja odrastao bila nešto drukčija. Znači, vremena se menjaju.