Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9887">Jelena Pavlović</a>

Jelena Pavlović

Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

Govori

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Mi - snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović glasaće protiv izbora ovakve Vlade i ovakvog ekspozea.

Nažalost, moram da konstatujem da sam očekivala dosta više. Slušala sam pažljivo izlaganje, pročitala sam materijal i u najkraćem.

Pod tačkom jedan - spoljna politika, nastavak EU integracija, kažete svesni ste šta se dešava u Evropi, ako ste svesni čemu ovakav program Vlade i to pod tačkom jedan. Nemajući ništa protiv građana koji žive u EU, odnosno u njihovim državama, ali imajući i te kako protiv načina na koji ta EU kao jedan administrativni organ tretira našu državu i naše građane, a to je kao resurs što ljudski, a što u sirovinama, zaista sam vrlo neprijatno iznenađena da je ovo tačka jedan i da je u toj tački nastavak dalje kolonizacije ove zemlje.

Što se tiče vašeg ekspozea za nacionalnu bezbednost moram da kažem bez nekog dubljeg komentarisanja da je vrlo konfuzan i da priznam da mi nije jasno koji su vaši agresori kada su neki naši prošli agresori danas vaši najveći prijatelji. U odnosu na politiku prema KiM koliko vidim, ostalo vam je samo da se borite u Savetu bezbednosti, odnosno Savetu Evrope a i to koliko vidim, unapred izražavate zabrinutost da nećete imati uspeha, što je nažalost verovatno i tačno.

U pogledu životnog standarda, iznosite brojke i statistike da je 50,5% zaposlenih, a 9,1% nezaposlenih, nije vam baš dobra računica, jer ovih 9,1% nezaposlenih su oni koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje. Tačna računica glasi da od dva čoveka jedan je zaposlen, znači 50,5% je zaposlenih, 50,5% je nezaposlenih.

U delu životnog standarda sve iznosite u valuti euro. Ja ću vas podsetiti da je 2017. godine jedan euro bio 120 dinara, a da je danas jedan euro 117 dinara, što znači da ova matematika kojom pokazujete da je životni standard građana bolji jednostavno nije tačna, nije dobra. Inflacija od 5,6% je ubedljivo najveća inflacija koja trenutno postoji u Evropi, pa isto kao i zaposlenost nije nešto što je za pohvalu, a ne vidim nijedan predlog koji je to program Vlade da bi se poboljšao životni standard svih građana. Ne mislim na mali krug izabranih lica.

U pogledu modernizacije, imate u vidu veštačku inteligenciju, autonomna vozila i hvalite se da ćemo postati poligon za testiranje, kao i IKT sektor, odnosno sektor informativnih tehnologija. Mogu da kažem da ni ove tačke po meni nisu uverljive, a posebno ako se vi kao Vlada već u kontinuitetu hvalite IKT tehnologijama, ja ću vas podsetiti da čak i u ovom izbornom procesu elementarne stvari, kao što je npr. overa saglasnosti birača nema mehanizam da se to može izvršiti elektronskim glasanjem uz pomoć sertifikata, što bi bilo nešto najprirodnije ako se već hvalite tim alatom, a ne nekim dostignućem.

U pogledu infrastrukture i razvoja puteva i železnica, tačno je, hvala, radi se na tome, ali je pitanje za čiju svrhu. Da li je to za svrhu boljeg života naših građana ili je za svrhu izvoza naših resursa? Nažalost, mislim da je za ovo drugo. U pogledu EKSPO 2027, ne postoji jedna cifra u ovom ekspozeu koliko košta taj projekat i gde nalazite opravdanje za najmanje 17 milijardi evra, koliko je u startu navedno da će koštati, a posebno nedostaje bilo kakva studija opravdanosti koliko ćemo dugo vraćati taj kredit i iz kojih sredstava ćemo ih vraćati.

Ono što možemo da vidimo je da će u okviru tog projekta 32 hektara vrlo plodne zemlje biti utrošeno za nacionalni stadion, što smatram zaista jednim izuzetno lošim rešenjem. U ovom segmentu pominjete i metro. Ne znam da li ste čuli za koncesije. Koncesija je jedan alat gde ako ćemo da radimo sa Francuskom, Rusijom, nebitno, gde vi omogućavate nekom da izgradi i da eksploatiše, ne vi ćete umesto toga uzeti drugi kredit pa ćete onda dati da to grade Francuzi, koji će imati naravno od toga veliku korist, ali mi ćemo imati samo štetu i opet jedan novi dug koji treba da vratimo.

Dakle, ako pričate već o ovakvim stvarima, molim vas da uzmete u razmatranje potpuno jedne zaboravljene instrumente, kao što je koncesija koja jedina može da opravda projekte kao što je npr. metro.

U pogledu kulture, nemam dovoljno vremena sve u detalje da idem, ali praktično, imajući u vidu stanje kulture, prilično mi je bezidejno ovo što se nalazi u ekspozeu, ali dobro.

U pogledu poljoprivrede, Srbija je zemlja koja može da bude jedan veliki i značajan činilac u ovom segmentu, ali vidim da je vama glavna hvala, uvođenje e-privrede. Znate li samo koliko je ljudi koji žive na selu koji nikada nisu koristili pametne telefone, nisu uspeli da se prijave i nisu uspeli da pristupe subvencijama koje su obezbedili samo zato što ljudi jednostavno ne koriste pametne telefone i ne znaju da koriste aplikacije i ne treba da ih koriste. Međutim, nije to najveća tragedija. Veća tragedija je u tome što se u Srbiji vrši prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda i što naš poljoprivrednik ne može nikako da bude konkurentan sa njima i što toliki uvoz potpuno uništava našu poljoprivredu. Na isti način kao i stočarstvo, mi danas u Srbiji pijemo mleko koje se u Poljskoj razblažuje, a potiče iz Kine. Naša deca kada probaju mleko od krave, ne mogu više da ga svare, jer mleko skoro više da ovde nedostaje, stočni fond je potpuno uništen.

Mlekarstvo, kažete da je cena mleka između 50 i 70 dinara, punomasnog. Znate li koliko je litar vode? Znači, ovo je jedna politika koja vodi daljem nestanku, praktično iz cele poljoprivrede. Tačno konstatujete da je stanovništvo na selu uglavnom u proseku od 60 godina i kažete treba privući mlade, pa ovde treba da piše kako, ali ne vidim odgovore na to, ni u naznakama.

Pravosuđe, moja omiljena tema, zaista se nisam nadala da će u ekspozeu moći da citiram nešto iz stripa Alana Forda, a glasi – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Dakle, na strani 42, deo koji se odnosi na pravosuđe, a kolega vi ste advokat, zaista sam očekivala više, kaže, priča se o nekom maču pravde koji zaista ne videsmo za sve ove godine, iako je korupcija nikad veća, a onda se kaže – znam da u našim sudovima i tužilaštvima sede čestiti ljudi, dobro i kaže – sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo samostalno u svom radu. Zar je ovo ekspoze Vlade za pravosuđe koje grca, prvo u lošim uslovima rada.

U glavnom gradu ove države, u Beogradu, dnevno se neki novi ašov stavlja, za neku novu zgradu, nekog lica, za koje ne znamo ni ko je i odakle mu sredstva. I dokle će ova država da se sramoti, da se najveći sud trenutno u Republici Srbiji, a to je Treći osnovni sud, drži na jednom krajnje neprimerenom mestu, u jednom brdu iza pumpe, gde advokati moraju da prolaze između rampi, imaju nekih 30 centimetara da se provlače kao miševi? Ne vidim nijednu jedinu tačku koja bi u bilo kom smislu omogućila da se pravosuđe razvija i da zauzme mesto koje treba da ima u jednoj državi, ako ovoj državi uopšte treba pravosuđe.

Mogu da prihvatim da vama možda i ne treba, vi možda to možete i telefonom da završite, ali građanima ove zemlje treba. Po mojim svim kriterijumima, sektor za pravosuđe je jako loš, uslovi rada, ni reči o bilo kakvom načinu. Ja ne očekujem, naravno, da to bude u detalje, ali ova konstatacija da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno su možda samo puste želje, koje nemaju skoro nikakve veze sa realnošću.

Ljudska i manjinska prava, kažete – zalažete se za prava žena. Dobro, a što ne kažete da vi ukinuste ravnopravnost muškaraca i žena i uvedoste neku rodnu ravnopravnost, gde nema mesta za žene?

Obrazovanje, ono što vam je tačka dnevnog reda piše – dualno obrazovanje. Ovde sam očekivala daleko bolje predloge. Ne pomenuste ni Bolonjsku deklaraciju, ni kako je ona uticala na razvoj našeg obrazovanja. Ne pomenuste niz visokoobrazovnih institucija koje imaju i obrazuju upitan kadar. Ne pomenuste niz još problema koji muče naše obrazovanje, već dalje navedoste da imamo, jel tako, i „Srbija u svetu i svet u Srbiji“. Za naše građane, da znaju šta je ovaj projekat. Republika Srbija stipendira građane Afrike, Azije, Centralne i Južne Amerike i taj projekat se zove „Srbija u svetu i svet u Srbiji“, da dolaze u Republiku Srbiju, žive u našim domovima i obrazuju se besplatno.

Republika Srbija ne radi ovo za svoje građane koji žele da se obrazuju, a možda nemaju materijalnih mogućnosti, ali zato ima jedan potpuno besmislen projekat, za koji zaista ne vidim nikakvu svrhu, da to radimo sa studentima iz Afrike, Azije, Centralne i Južne Amerike i zaista bih volela jednog dana da saznam ko je smislio ovako genijalan projekat.

U pogledu mladih, mladima skoro da ne možete, ne morate da pomažete mnogo. Za mlade je dovoljno da uradite dve stvari. Jedna stvar je da prestanete sa partijskim zapošljavanjem i da na taj način oslobodite prostor da mladi ljudi na konkursima, koji imaju entuzijazma, mogu i hoće da rade. I drugo, da izbacite korupciju iz ove zemlje, kako bi oni znali da to nije jedini način i time bili obeshrabreni da bilo šta pokušavaju. Mladi imaju sasvim dovoljno i energije i pameti da im, stoga kažem, ne treba velika pomoć, ali im trebaju osnovni elementarni uslovi, a to su prvo ova dva.

Što se tiče zaštite životne sredine, vidim da dalje insistirate na Zelenoj agendi, na solarnoj energiji i vetroparkovima. Ne znam uopšte kako smo mi došli u situaciju da, pored zemlje koja je bila jedna od lidera i u proizvodnji i električne energije i veliki izvoznik, zaista tako naivno prihvatite agende koje vode u duboku propast ovu državu, u vetroparkove i u solarne elektrane. A ono što me posebno brine je što iz vašeg ekspozea provejava da vi niste odustali od nekih projekata koji su zvanično ukinuti, odnosno da se pozivate ponovo da treba da se koriste ovde resursi i rudna bogatstva. Moj zaključak je da ste time mislili da oživljavate priču o kopanju litijuma u ovoj zemlji.

Vi jeste vladajuća partija, ali ja vam vrlo otvoreno i jasno kažem, to se u Srbiji neće desiti. Mi vrlo dobro znamo da veliki deo vas koji danas sedi na bitnim mestima i odlučuje može bilo kada iz ove zemlje da se iseli i da ima dovoljno i imovine i novca na bankovnom računu da to izvrši, ali vam kažem – mi nemamo nameru da se iseljavamo i molim vas da jednom za svagda ove priče da Srbija bude žrtvovana u Evropi za Zelenu agendu da bi u Nemačkoj udisali bolji vazduh već jednom za svagda zaboravite. To je za sada.

Tako da, htela sam na kraju još samo da kažem da, u najkraćem, vaš ekspoze vidim kao nastavak kolonijalizacije ove zemlje i kao nastavak zaduživanja. Želim da građanima Republike Srbije poručim da rešenja uvek postoje i da je jedno od rešenja već 2. jun i da ih pozovem da masovno izađu na beogradske izbore i da masovno izađu na izbore u svojim lokalnim zajednicama i da prosto na neki način se aktivno uključe u ovaj život, jer jedini uspeh koji ja vidim vaše Vlade prethodne, a vidim da su to tendencije i ove, je jedna ozbiljna propaganda, a jednostavno program koji nudite ne vidim da uopšte ide u korist ovih građana. Hvala.
Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao prvo, želim da istaknem da stvar izbora nije stvar kompromisa između vladajuće koalicije i bilo koje opozicione stranke. Izbori služe samo jednom, a to je da se na izbornom procesu čuje izborna volja građana, bez obzira o kom nivou izbora je reč.

Izmene koje su predložene odredbom člana 35. stav 2. Zakona o lokalnim izborima predviđaju skraćenje roka od dana raspisivanja izbora do dana kada se izbori održavaju. Kako bi građani znali o čemu se tačno radi, ja ću im to objasniti.

Dakle, odredbom člana 35. tačka 2. Zakona o lokalnim izborima predviđeno je od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45, ni više od 90 dana. Predloženim izmenama rok od 45 dana bi se smanjio na rok od 30 dana. Uz ove izmene nisu predložene bilo kakve druge izmene kojima bi se ili smanjio broj birača koji je potrebno da podrže izborne liste, niti je došlo do smanjenja ili bilo kakvih predloga u smislu smanjenje roka za izborne liste. U konkretnom, to znači, kako je odredbom člana 40. istog Zakona o lokalnim izborima predviđeno da je svaka lista dužna da 20 dana pre izbora preda svoju izbornu listu, to jasno proizilazi da je ostao rok od samo 10 dana, još jednom, rok od 10 dana od raspisivanja izbora da građani mogu da sakupe potpise i da podrže izbornu listu koja će njih predstavljati na izborima.

Ovaj rok od 10 dana može da ispuni samo i isključivo vladajuća stranka. Za građane Republike Srbije ovo je nemogući rok.

Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima je za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda sakupila u samo jednom danu 19.125 potpisa. Nije sporno da ima članstvo, ali kako je do sakupljanja ovih potpisa došlo samo u jednom danu nakon raspisivanja izbora, jasno je da su apsolutno svi opštinski overitelji i svi javni beležnici bili angažovani da u kratkom roku od samo jednog dana overe ove izjave i omoguće na taj način vladajućoj koaliciji da preda izbornu listu. Za sve opozicione struje je ovo apsolutno nemoguće iz sledećih razloga. Uslov za izlazak na izbore za odbornike Skupštine grada Beograda, a to će biti i za ostale lokalne izbore, je predavanje izjava birača da podržavaju da ta izborna lista izađe. Za Beograd je to 3.000 glasova, za lokalne zajednice srazmerno broju stanovnika.

Ono sa čim se mi svi koji nismo vladajuća stranka suočavamo je da za ove overe možemo da koristimo dva načina - ili opštinu ili javne beležnike. Problem na koji svi nailaze, osim vladajuće stranke, je da zahtevi koje mi upućujemo apsolutno ne dolaze do pozitivnih rešenja, već svaki javni beležnik ili vam kaže da ima jedan dan ili vam odredi koliko sati može da odradi. To ne treba da bude problem nijedne grupe građana, političke stranke i koalicije koja izlazi na izbore. To treba da se reši na potpuno drugom nivou.

Dakle, mi i kada imamo birače i kada imamo ljude koji nas podržavaju, imamo relativno vrlo veliki i objektivni problem da te glasove sakupimo. Sa ovim problemom će se susresti apsolutno svaka mesna zajednica i svako ko na lokalu želi da izađe na izbore, jer na ovaj način umesto 45 dana, koji je bio izuzetno kratak, rekla bih prekratak rok, on bi ovim izmenama bio još dodatno smanjen na rok od 30 dana, što znači konkretno samo 10 dana da se uopšte omogući listi da izađe na izbore.

Zbog toga naša poslanička grupa glasaće protiv i još jednom pozivam sve da dobro razmisle o posledicama koje će ovakve izmene doneti, jer ovakvim načinom izbornih uslova se apsolutno nikada ne može postići izborna volja građana i konkretno u ovim uslovima može imati za posledicu samo to da vladajuća stranka preuzme apsolutnu vlast i to apsolutnu vlast u svim lokalnim zajednicama.

Dakle, osim što nema uslova za overe i dalje ne vidimo da su bilo kakve predložene izmene u bilo kom zakonu za prestanak funkcionarske kampanje, već naslućujemo, a to i vidimo po listi koja je predata za grad Beograd da je i dalje predsednik Republike Srbije nosilac liste, da se nalazi u imenu što je zaista nedopustivo. Predsednik Republike treba da bude predsednik svih građana i ne sme i ne treba da podržava bilo koju stranku, pa ni svoju bivšu stranku, tako da vidim da se tempo nastavlja samo tako da se ne stvore uslovi za normalne izbore.

Treća stvar, mediji koji, takođe, se tiču izbornih uslova, apsolutno nijedan predlog u celom izbornom procesu ne postoji i u svim ovim razgovorima koje ste vodili i u kojima naša poslanička grupa principijalno nije prisustvovala, jer mi ne dozvoljavamo da sedimo u istoj prostoriji Narodne skupštine gde sedi bilo koji strani ambasador, smatram da je to veliko ponižavanje ove Skupštine, da je to veliko ponižavanje svih građana Republike Srbije, dakle, nismo bili iz principijelnih razloga deo tog procesa, ali opet ne vidim da, ako ste govorili da hoćete da poboljšate izbornu volju, da ste bilo šta uradili u smislu pristupa medijima. Mi vrlo dobro znamo iz prethodne kampanje. Nama je omogućeno par puta po 15 sekundi i jednom 15 minuta. U svaku debatu koja je bila organizovana nismo bili pozvani. Žalili smo se i Nadzornom odboru ovog doma. Dobili smo odgovor da je to politika RTS-a, što je potpuno netačno. Imamo grubo kršenje zakona na svakom mogućem mestu u izbornom procesu.

Dakle, da bi uopšte pričali o bilo kakvim fer uslovima za lokalne izbore trebale su ovakve predloge da prate ili smanjenje broja birača za overe ili smanjenje roka od 20 dana kada je potrebno predati izborne liste. Ništa od ovoga nije urađeno. Dakle, molim vas, želim da građani Republike Srbije znaju da svaki put kada vam neko kaže da je ovim izmenama izašao u susret ili da je uradio nešto u smislu poboljšanja, da je to apsolutna neistina. Jedina je istina da će na ovaj način izborni uslovi, koji i onako već jesu krajnje nefer i krajnje nepošteni, biti još teži i još nepošteniji.

Ja vas upozoravam da građani Republike Srbije, posebno po lokalnim zajednicama i naročito u Beogradu, nisu zadovoljni vladajućom koalicijom, da su svesni da ima jako puno korupcije sa kojom se vi prvi u svojim redovima uopšte nimalo ne borite, ona raste, građani su jako nezadovoljni. Ovo što sada radite biće zaista na silu i posebno vas upozoravam da to nije dobro i da zaista još jednom trebate da razmislite.

Na kraju bih istakla da bi zaista želela da se prekine u ovoj Skupštini diskusija da se radi o nekom poboljšanju, jer je naša zemlja izložena nekakvim pritiscima. Zašto se u ovoj Skupštini ne kaže kako smo mi došli do takvih pritisaka? Zašto je naš predsednik Aleksandar Vučić pre par dana u razgovorom sa Makronom rekao da je prvo trebalo da se formira zajednica srpskih opština, a onda da se ide na implementaciju. Na implementaciju čega? Ko je dao ovlašćenje predsedniku Aleksandru Vučiću da u naše ime potpisuje ili usmeno dozvoljava bilo kakve sporazume?

Dakle, molim vas, sve ono što vi pričate su posledice onoga što ste vi radili, i to je jedan problem zbog kog ovi građani treba da razmisle da zaista ubrzaju vaš odlazak sa vlasti i da pokušaju da spasu ono što se spasiti može, ali kada govorimo o lokalnim izborima na vama je velika odgovornost da ovakvim postupcima koji će još teže stvoriti uslove da građani dođu do svoje volje i da izaberu svoje predstavnike, napravićete novi haos. Ja vam još jednom kažem, ne znam koliko idete kroz građane Republike Srbije koji nisu vaši simpatizeri, koliko sa njima razgovarate, dakle, trebali bi malo zaista da čujete i suprotnu stranu.

Ovakav predlog zakona je zaista jedna još vrlo, vrlo loša stvar koju možete danas da uradite. Ja još jednom apelujem, naša poslanička grupa nema brojčani kapacitet da sada spreči donošenje takvog zakona, ali ja apelujem još jednom da se ovakav zakon ne donosi, ovakve izmene. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, samo bih prvo odgovorila na jedan komentar koji jednostavno nije tačan.

Mi nemamo nikakav problem sa prikupljanjem glasova ljudi koji podržavaju našu izbornu listu. Mi imamo problem sa javnim beležnicima i opštinskim upravama koje ne mogu da obezbede dovoljan broj ljudi da se popune svi zakazani termini. Upravo sam o tome rekla da vladajuća koalicija ima apsolutno veliku prednost, jer čim se već sutradan overi toliki broj glasova to znači da vi ne prolazite kroz procedure kroz koje mi prolazimo, a mi prolazimo kroz procedure da se od nas zahteva da u pisanom obliku nosimo u svaku javno-beležničku kancelariju zahtev da se pristupi proverama i onda čekamo da nam oni odgovore kada možemo o tome da radimo. To mi je ostalo, nisam dobila repliku prošli put, da završim.

Htela sam samo još jednu stvar da kažem, pošto me jako puno njih pita da li mi smatramo da je bilo izborne krađe. Kao advokat, kada bih rekla da je bilo izborne krađe, morala bih da priložim dokaz. Zato taj dokaz nije lako priložiti da on bude vidljiv svima, ali zapravo izborna krađa se dešava, i to ogromna izborna krađa koja zapravo predstavlja mehanizam. Znači, nije jedan čin, nego je mehanizam.

Taj mehanizam počinje upravo raspisivanjem izbora, a time što je vladajućoj stranci omogućeno da u jednom danu sakupi potpisa koliko hoće, da mi svi ostali moramo da idemo da molimo za jedan ili dva dana overe. Zatim se nastavlja tako što vi imate svo vreme na svim javnim servisima dostupno da vršite svoju propagandu. U tom kontekstu sam pomenula i predsednika ove države Aleksandra Vučića koji vrši funkcionersku kampanju i koji, postupajući u okviru svojih redovnih dužnosti, vrši kampanju za vas kao stranku da dobijete na izborima.

Dalje se nastavlja kroz finansiranje. Na prošlim izborima koji su održani u decembru samo je vladajuća koalicija potrošila 7,8 miliona evra za svoju kampanju. Mogla je da plati i tribine i nastupe i vreme. Mi kao grupa građana smo novac dobili tek kada je završena izborna kampanja.

Na kraju, birački odbori i lica koja sede na biračkim mestima su lica koja uvek pripadaju vladajućoj stranci. Opozicija obezbedi vrlo malo biračkih mesta, onoliko koliko može, i dok mi imamo stranačke ljude na biračkim mestima krađa će da nestane. Izborne krađe jeste bilo i radi se o jednom čitavom procesu.

Građani Srbije treba da znaju da su to glavni razlozi i je zato samo nemoguće dokazati da se to dešava na dan izbora. Dakle, na dan izbora može da bude nepravilnosti, ali ceo ovaj proces koji ste napravili zaista ne može da obezbedi tako da volja birača bude preneta u ovaj parlament. Zato imamo sastav parlamenta ovakav kakav imamo. Uz to imamo i proporcionalni sistem da svako ko ne pređe cenzus dobijete vi kao vladajuća stranka tu većinu i ovo što sada radite sa dodatnim smanjenjem mogućnosti biračima da izađu na lokalne izbore i u mesnim zajednicama, da učestvuju u svom životu, nije korektno i još jednom tražimo da takav zakon ne bude izglasan. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, vladajuća većina ima potpunu i apsolutnu većinu u ovom parlamentu i mi vrlo dobro znamo da sve što predloži da će verovatno biti izglasano, ali imamo obavezu da ukažemo iz kojih razloga smatramo da Ana Brnabić ne može i ne treba da bude predsedavajuća Skupštine Republike Srbije.

Prvi razlozi su ustavne prirode. Dakle, Ana Brnabić je premijer u tehničkom mandatu, ali njen mandat još uvek nije prestao. Ustavom Republike Srbije, članom 128. je definisano sledeće, Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom do izbora nove vlade. Nova vlada još uvek nije izabrana.

Dalje, istim članom 128. je definisano – članu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koji je izabran konstatovanjem ostavke. Pod dva, izglasavanjem nepoverenja i tri razrešenjem.

Kao narodnom poslaniku nije mi poznato da je ova Narodna skupština konstatovala ostavku gospođe Ane Brnabić. Iz to razloga za mene ona je još uvek premijer Vlade u tehničkom sazivu i ne može da bude ni narodni poslanik, a ne može samim tim da bude ni predsedavajući Skupštine. Dakle, neće vama biti prvi put da kršite Ustav, ali ja iskreno verujem da će ovo biti vaš poslednji mandat.

O Ani Brnabić kao ličnosti nismo imali priliku da od predlagača dobijemo biografiju, morali smo sami da je tražimo. Ne, mi je kao poslanička grupa nismo dobili. Dakle, nakon što je završila Petu beogradsku gimnaziju, 1994. godine je otišla na školovanje u Ameriku i završila studije poslovne administracije. Ono što mene buni, a kao narodni poslanik želim da znam je koji je tačno univerzitet završila, obzirom da se pominju dva različita Univerzitet Northwood u Mičigenu i Hal iz Velike Britanije. U istom vremenskom periodu, a možda su to neke izdvojene jedinice, ali zaista moramo da znamo koju tačno školu je završila premijerka, mene to kao narodnog poslanika izuzetno interesuje, da ne bi došli u situaciju da imamo na visokoj funkciji nekoga kao što je bio Tomislav Nikolić koji je upisao prava, a završio ekonomiju.

Godine 2001. Ana Brnabić se vraća u Srbiju i počinje da radi za Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID). Po onome što se može pronađi na izvorima, na internetu u toj agenciji je ona angažovana sve do 2011. godine i kao jedan od svojih većih uspeha po sopstvenom navođenju je osnivanje NALED-a, takođe nevladine organizacije koja pored USAID i GIZ-a, odnosno te tri međunarodne organizacije danas su zamenile potpuno narod Republike Srbije. Svaki zakon koji se u ovoj državi donose, donese se onako kako kažu USAID, GIZ i NALED. Po meni ta činjenica je vrlo bitna za opredeljenje da li Ana Brnabić može da bude predsedavajući Skupštine Republike Srbije jer cela njena biografija je rad za isključivo strane interese.

Nakon ovoga Ana Brnabić radi 2011. godine se zapošljava u Continental Wind da bi od 2013. godine postala i direktor te kompanije, sve do 2016. godine kada postaje ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i od 2017. godine kreće njena karijera kao premijer Republike Srbije.

Dakle, ono čime se Ana Brnabić istakla pre rada za Republiku Srbiju je rad isključivo u interesu stranog kapitala i to je nešto čime se Ana Brnabić očigledno ponosi.

Ono što mi kao građani Republike Srbije smatramo je da neko ko treba da bude narodni poslanik i ko treba da vrši visoke funkcije u ovoj državi treba isključivo i samo da brine o interesu naroda Republike Srbije.

Vladajućoj stranci su puna usta rodoljublja, a ono što u praksi zatičemo je potpuno nešto suprotno.

Ana Brnabić, protiv koje, da se ogradim, nemam ništa lično, sve je isključivo političko i profesionalno, se ponosi da je deo novih lidera za Evropu Svetskog ekonomskog foruma. Ona je ta u čijoj Vladi je osnovan Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju, čime se Srbija, pored Ruande, Azerbejdžana, Kazahstana, Indije, Malezije i sličnih nerazvijenih zemalja, svrstala u red zemalja koje su predviđene za eksperimente u funkciji Četvrte industrijske revolucije i novih globalnih trendova.

Ana Brnabić je takođe neko ko se aktivno zalagao dok je bio u Engleskoj da se ovde vrši eksploatacija litijuma i na neki način podržava rad kompanija "Rio Save" i "Rio Tinta", sada se zalaže za EKSPO 2027. od koga će Srbija imati samo korist onoliku koliko je svrstana u marketing vladajuće kompanije.

Na neki način mi je drago da je Ana Brnabić kandidovana da bude predsedavajući Narodne skupštine, jer je time ogoljena potpuno Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, koji konstantno i neprekidno radi u interesu velikog kapitala i velikih međunarodnih korporacija, a na štetu naroda Srbije. Hvala vam.