Poštovani predsedavajući, dame, dame i gospodo, imam komentar na ovo pitanje zato što sam delimično učestvovao u profesionalnoj karijeri u procesu snabdevanja opremanja vojske, i to na tom strategijskom nivou. Ovde ovaj sporazum shvatam i prihvatam na način da je on okvirni sporazum koji tek definiše uslove saradnje, šta će se konkretno nabavljati, šta će se zajednički raditi na novim proizvodnim kapacitetima. To je stvar nekog narednog vremena. Što se tiče geopolitičkog trenutka, u ovakvim vremenima ne možemo mi dočekati neko mirno vreme, pa da kažemo e sad, sa ovima ćemo da sarađujemo, sa ovima nećemo. Mislim da jesu ovo nesretna vremena, da treba sa, da sarađujemo sa onima koji su nam najpouzdaniji.

Izraelski narod jeste stradao zajednički sa srpskim narodom. Mislim da u njima i sa njima trebamo izgrađivati prijateljstvo i videti u njima prijatelje. Problem zaista jeste što su pod tim uslovima priznali lažnu državu Kosovo. To je nešto što mislim da u narednom vremenu treba da se prevaziđe. Treba na osnovu ove strateške saradnje raditi na tome da dođe u nekom momentu i do otpriznavanja Kosova i Metohije i to je iz njihovih eh, razloga strategijski opravdano.

A kada gledamo ovde ovu ulogu Izraela u odnosu na rat zajedno sa Amerikom protiv Irana, mi moramo se setiti vremena šta je Iran kao država radila sve ili šta su radili na prostoru Bosne i Hercegovine u građanskom ratu. Ne bih opisivao te slučajeve, ali to su one najjezivije monstruozne scene na Ozrenu za vreme njihove ofanzive pri kraju Građanskog rata. Takođe, da su celo vreme držali u Bosni i Hercegovini u prosjeku oko tri hiljade svojih ratnika, da je oko osamsto bilo i nacionalne garde, da je logistika takozvane armije Bosne i Hercegovine išla preko Irana, čak i od susednih i drugih islamskih država. Mi možemo imati neke ljudske empatije za Gazu, al' nikako ne trebamo menjati strateški odnos prema Izraelu. Mislim da Izrael takođe ima velikog uticaja na Ameriku i danas i ubuduće i da preko strateške saradnje sa Izraelom posredno možemo poboljšavati i odnose sa Amerikom.

Dakle, u celini mislim da je sporazum celiskvozan. Što se tiče tajnih podataka, vojska baš ne mora sve da kaže, pa ni Narodnoj skupštini o detaljima nekih stvari koje predstavljaju državnu tajnu. Ne zbog toga što su narodni poslanici nepoverljivi, nego zato što su mediji veoma zainteresovani za svaku reč koja se izgovori na ovom odboru i na Narodnoj skupštini. I kad bi sve vojska iznela i u minulim vremenima i sada pred nas, to bi veoma brzo došlo u javnost Ako već se želi da se dobiju takvi podaci, onda o tome mora biti zatvorena sednica i zna se na koji način se to radi. Toliko, hvala

Ovaj. Ok. Hvala poštovani predsjedavajući. Ja ću par reči o drugoj tačci dnevnog reda. Mislim da Evropska unija i njena bezbednosna i odbrambena politika promenila je karakter u zadnjih pet godina.

Europa nije u tom smislu što je bila. Sve više se poistovetila sa NATO organizacijom, čak u nekim stavovima je ekstremnija od NATO pakta. Mislim da trebamo racionalizovati svoje učešće u okviru evropske odbrambene i bezbednosne politike na minimum u onom smislu što je neophodno radi pridruživanja Evropskoj uniji, dokle država drži tu strategiju da je bitna i da je neće menjati. Sledeći problem učešće u evropskoj borbenoj grupi. Mi vidimo šta velikodostojnici vodećih sila Evropske unije izjavljuju da se spremaju za rat 2029, 30-te godine.

Takođe smatram da mi trebamo napraviti otklon od takve njihove bezbednosne politike, bez puno pompe, ali sa puno razuma i ne dajući u te njihove planove ni resurse u smislu logistike, proizvodnje, njihovog učešća u našim fabrikama odbrambene industrije, promene strukture vlasništva, ali i na jedan direktan način da ne želimo dalje da učestvujemo u toj borbenoj grupi koja sigurno sutra može biti zadejstvovana kao borbeni sastav buduće evropske vojske, pogotovo posle ovog svega što se zbiva u okviru NATO pakta i mimoilaženja između vodećih sila NATO pakta. Podržavam povlačenje iz mnogih misija, ne samo ovih nabrojane, nego i mnogih drugih gde mogu naši ljudi doći u opasnost i gdje nemamo iz-izvesnu političku dobit za državu i za njenu spoljnu politiku. Evo toliko

Na kratko. Pa, vidim da ovde kolega Bandić, eh, poziva se na određene stavove iz Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane, što je u redu, važeća dokumenta, ali usvojena 2019. godine, mislim da ih je umnogome vreme pregazilo, posebno spoljni činioci, mnogi su se promenili. Ajde da koristim priliku na ovaj način da se uputi apel nadležnim telima i ovde iz skupštine, a i Vlade, Ministarstva, da se pristupi izradi novih dokumenata. Kritični su trenuci i za tu famoznu evropsku bezbednost i globalnu i našu nacionalnu bezbednost.

Evo toliko, hvala.