| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Poštovane kolege, poštovana predsednice, predsedavajuće, žao mi je što i ne bih hteo da budem učesnik ovakvog skupštinskog načina rada. On je u principu destruktivan i pretvorio se u neki politički tolk šou ili čak u nekakvu vrstu navijanja, gde svako navija za svoju ekipu, bez obzira o čemu se radi. Rezultat toga su naravno i ove uvrede, prozivke, koje vidimo svaki put kada imamo zasedanja.
Naravno, i ja bih umeo da budem igrač na publiku za Tik tok, Jutjub, i tako dalje, ali bojim se da to nije konstruktivan način koji nam je krajnje potreban u ovom momentu, jer to od nas očekuje narod.
Želim da ponovim da „Mi glas iz naroda“ stoje iza stavova koje smo kao pokret javno iznosili u prethodnom periodu, gde se zalažemo za donošenje zakona o zabrani rudarenja litijuma.
Moram da priznam da je gospođa Brnabić juče bila u pravu kada je govorila o velikoj štetnosti škriljaca, ali treba da zna da ništa manje nije štetan i litijum, pa i to rudarenje treba da bude zabranjeno kao i svako drugo koje nanosi veliku štetu državi.
Vidite, danas je litijum u svetu postao sinonim ekoloških problema. Mogao bih reći da imamo izbor između ekologije i onkologije, nažalost.
Mnogo smo ovde čuli i tačnih i netačnih tvrdnji. Zato ja neću da glumim internet eksperta rudarenja, ali mogao bih da ovako kao privrednik, odnosno ekonomista ocenim isplativost ove investicije, pošto vlast osnovni akcenat pravi upravo na tome.
Prva stvar, kada bih se stavio u ulogu investitora, uporedio bih isplativost investicija i izbor tehnologija. Svakog investitora interesuje dobit, da dobit je jedini deo novoostvarene vrednosti koji se putem investicija pretvara u kapital.
Kada izučim ovaj predmet, dolazim do zaključka da pored ovog tzv. teškog rudarenja, a to je ekstrakcija litijuma iz čvrste rude, koji je mnogo teži i skuplji proces, postoji i dobijanje litijuma iz slane vode, što je neuporedivo lakši i jeftiniji način. Teško mi neko može kao investitor objasniti da je bolje da uložim u projekat Jadar dve i po milijarde evra ili dolara da bih godišnje proizveo 58 hiljada tona, dok isti taj litijum mogu dobiti iz slane vode uz destetostruko manje ulaganje, jer bi u ovaj obim ekstrakcije trebao da se uloži oko 200 miliona.
Pored toga, kapacitet proizvodnje iz slane vode bih mogao povećati za deset do 20 hiljada tona, uz ulaganje samo 30, 40 miliona dolara. Dalje, kapacitet fabrike koja litijum ekstrahuje iz slane vode može da se proširi za godinu dana, a za izgradnju jednog rudnika je potrebno mnogo više vreme. Uz to, cena u Argentini i Čileu je oko 1500 dolara za tonu, a projektovana cena kod nas je 15.000. Kako njima neko može da konkuriše, to je pitanje.
Postoji i nova tehnologija, tzv. metoda redoks parne elektrodijalize. To nisam ja smislio, već mi je jedan ruski naučnik objasnio o čemu se radi i rekao da je to daleko isplativije i manje štetna tehnologija od postojeće.
Bilo koja grana poljoprivrede bi nam donela u principu danas veći dohodak bez rizika po zdravlje i ekologiju. Danas imamo i maline i jagode i mnoga druga voća koja su i skuplja od litijuma, pa čak i čuveni čvarci.
Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, mogli da se dogode u dogovoru sa Vladom, a može da bude i samoinicijativno.
Dakle, u klasičnom smislu ovaj projekat je neisplativ, ali ovo mi govori da ovde nije reč o klasičnom investicionom projektu, već da on u sebi sadrži mnogo faktora o kojima mi ne znamo. Ja ću navesti nekoliko koji ovaj projekat mogu izvesti u super isplativi, nažalost, na štetu građana i države.
Prvo, rudna renta u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta između 20% i 30% i to od ekstrahovane rudne sirovine, vlast kaže da bi mogli dostići nivo razvoja Norveške, ali treba isto tako da kaže da je u Norveškoj rudna renta 27, 28% za naftu i gas. U Hrvatskoj je renta za naftu i gas 10%, u Sloveniji 18%, u Rumuniji je 12%, recimo, u Rusiji je 22%. U Čileu npr. rudna renta ide do 40%.
Interesantno da u objavljenom izveštaju nema poreza na dodatu vrednost. Verovatno će Rio Tinto celokupnu proizvodnju izvoziti, što ne podleže obavezi plaćanja PDV-a. Da bi izbegla obavezu plaćanja PDV-a na uvoz, kompanija će uvoziti u svrhu ostvarivanja izvoza, čime se oslobađa plaćanja ove poreske obaveze. Ovo je još jedan faktor koji izuzetno utiče na isplativost ovog projekta.
Imam još jedan ključni faktor. Da li će Rio Tinto realno doneti u Srbiju dve i po milijarde da izgradi taj rudnik? To je veliko pitanje. Moj strah, a i neka logika mi govori da Rio Tinto neće taj novac doneti, odnosno da će to biti samo delimično, da će najveći deo uraditi Srbija kroz podsticaje, poreske kredite, uglavnom kapitalom građana, odnosno našim kapitalom. To je najveća koruptivna mogućnost, gde neko može da zaradi ogroman novac koji će faktički biti ukraden od naroda, odnosno preliven u njihove džepove.
Moja procena je takođe da bi Rio Tinto mogao da za ovaj period od 50 godina iznese oko 25 milijardi evra, a da bi u Srbiji ostalo oko 250 miliona, i to je veliko pitanje zato što bi se moralo uložiti na sanaciju tog rudnika.
Želim da postavim nekoliko pitanja koja se jednako tiču i vlasti i opozicije. Posedujemo neka svedočenja i vidimo dobru volju svedoka da ovde u Skupštini, pred odgovarajućim odborom u prisustvu predsednika ili bilo koga i čak i investitora iz Nemačke, svedoče o brojnim pitanjima, jer je on bio svedok ovih dešava. Može da se stvori anketni odbor, ali smatram da bi taj čovek trebao da bude ovde kod nas. On je doktor tehničkih nauka, radio i živeo u Nemačkoj i bio je jedan od učesnika ovog procesa.
Predlažem da se hitno razmisli o izmeni zakona iz 2006. godine gde su spojene istraživačka i eksploataciona prava.
Nažalost vidim da se ovde stvaraju tenzije u društvu. Bilo bi neverovatno glupo da zarad interesa nekih belosvetskih kapitalista dozvolimo sukobe ili haos u našoj Srbiji. Očigledno je da današnje tehnologije ne daju adekvatnu zaštitu, što znači da treba ova pitanja ostaviti nekim budućim generacijama, a kada za sve ovo budu postojala znanja, odgovori i jasne garancije.
Voleo bih kada bi u Skupštini bili svi nezavisni poslanici, jer u tom slučaju bi svi glasali u interesu naroda, a ne u interesu stranaka ili stranih mentora. Toliko od mene. Zahvaljujem se puno.
Naravno da sam rekao da nisam ekspert i da ne treba da glumim eksperta, jer svi čitamo sa interneta, skidamo informacije. Poenta je u tome da postoje neka opšta znanja, a ta opšta znanja govore o tome da su škriljci štetni jako isto kao što je i litijum, i to su neka elementarna znanja koje treba da zna svako ko je učio i fiziku i hemiju. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada sam govorio o poljoprivredi, imao sam u vidu, pošto vi kažete da će biti zaposleno 1.300 ljudi, naravno, to je neki godišnji budžet od 20 miliona, ali isto tako mi imamo cenu dana iste te maline i mnogih drugih oraha, da ne navodim sve, a koja je daleko veća od cene tog istog litijuma, a to znači da bi ulaganje u tu sferu bilo interesantnije, isplativije i isto tako bi mogli da uposlimo veliki broj ljudi i da pomognemo te poljoprivrednike koji muku muče i koji danas teško rade taj posao, ali mogu da ostvare dobit. Bila bi velika korist i za državu i za njih, a bio bi veliki značaj i za ekologiju koja se, naravno, tom proizvodnjom nikako ne dovodi u opasnost. Hvala.
Poštovanje drage kolege.
Predsedavajuća imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je za ministra za dijasporu bez portfelja.
Nedavno je ovde održan skup dijaspore. Neverovatno, to se nikada nije dogodilo, ali mi kao Odbor za dijasporu i naravno ja kao predsednik nisam bio uopšte obavešten, niti smo bili pozvani. Niko iz našeg Odbora nije učestvovao na tom skupu. Ne samo to. Naravno, kao predsednik dijaspore takođe nisam bio pozvan, odnosno nismo bili uopšte informisani da će taj skup da se održi. Skup se održao u našoj Skupštini. Prosto je neverovatno da nas o tome ne obaveste, da mi ne učestvujemo. A da ne govorim o rezultatima prethodnog tog perioda, gde nemamo odgovor ni na jedno pitanje koje dijaspora i kroz Skupštinu to postavilo u prethodnom periodu.
Dakle, pitanje je za ministra Milićevića. Kakav je to način saradnje, kada smo mi ovde kao skupštinski Odbor, ja bih rekao čak i poniženi na jedan takav način, da dođu u naš dom ljudi iz dijaspore, a da nas o tome ne informišu i da nas ne pozovu? To je prva stvar.
Druga stvar je, već koje su moje kolege ranije postavljali pitanje. Kada će biti skinute sankcije sa Belorusije? Mi ćemo to pitati svaki put dok ne dobijemo odgovor, pošto ga do sada nismo dobili. Paralelno pitanje tome jeste. Da li će i kada će biti otvoren let Beograd-Minsk, jer su izuzetno velike potrebe. Naravno, velika je ekonomska opravdanost tih letova, pošto bi moglo da leti i deset letova dnevno. Ne vidimo razlog zašto se to do sada nije uradilo?
Treće pitanje i poslednje. U Priboju postoji naselje Jarmovac gde postoji jedna nelegalni kamenolom koji je naneo štete, ništa manje nego litijum koji može da nam nanese takođe veliku štetu. Godinama se tu krade, tu je nelegalni kamenolom na kome se godinama krade materijal, urušava ne samo ekologija, tu su putevi koji su bili mnogo puta zakrčeni gde ljudi nisu mogli da prođu. Naravno tu je i jedna rečica koja je zatrpana tim kamenjem, jer je kamenje bilo toliko veliko da je preletalo čak automobile i ljudi su bili ugroženi. Koliko su se građani žalili nikad nikakve reakcije nije bilo.
Pitanje za ministra koji kontroliše vodoprivredu zato što inspektori u Priboju koji rade taj deo posla izborno, dakle, ako 90% imate problem nelegalnog kamenoloma gde je ugrožena i reka i stanovništvo i ekologija, oni na to ne reaguju, ali zato reaguju kada se uradi nadstrešnica kod nekog ispred kuće gde mu je to politički protivnik. Dakle, neverovatno jedan neprofesionalizam inspektora vodoprivrede koji ne preduzimaju ništa. Ne samo oni, tu je i opštinska uprava. Ništa ne preduzimaju za nešto što se godinama čini nelegalno i vrši se krađa, ali su zato tu da kazne najobičnije građane za najobičniju nadstrešnicu za garažu pošto znamo da su ove godine bili veliki gradovi i ljudima su uništene i kuće i automobili itd. To su ta tri moja pitanja na koja bih želeo da čujem odgovor. Hvala.
Poštovanje drage kolege.
Predsedavajuća imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je za ministra za dijasporu bez portfelja.
Nedavno je ovde održan skup dijaspore. Neverovatno, to se nikada nije dogodilo, ali mi kao Odbor za dijasporu i naravno ja kao predsednik nisam bio uopšte obavešten, niti smo bili pozvani. Niko iz našeg Odbora nije učestvovao na tom skupu. Ne samo to. Naravno, kao predsednik dijaspore takođe nisam bio pozvan, odnosno nismo bili uopšte informisani da će taj skup da se održi. Skup se održao u našoj Skupštini. Prosto je neverovatno da nas o tome ne obaveste, da mi ne učestvujemo. A da ne govorim o rezultatima prethodnog tog perioda, gde nemamo odgovor ni na jedno pitanje koje dijaspora i kroz Skupštinu to postavilo u prethodnom periodu.
Dakle, pitanje je za ministra Milićevića. Kakav je to način saradnje, kada smo mi ovde kao skupštinski Odbor, ja bih rekao čak i poniženi na jedan takav način, da dođu u naš dom ljudi iz dijaspore, a da nas o tome ne informišu i da nas ne pozovu? To je prva stvar.
Druga stvar je, već koje su moje kolege ranije postavljali pitanje. Kada će biti skinute sankcije sa Belorusije? Mi ćemo to pitati svaki put dok ne dobijemo odgovor, pošto ga do sada nismo dobili. Paralelno pitanje tome jeste. Da li će i kada će biti otvoren let Beograd-Minsk, jer su izuzetno velike potrebe. Naravno, velika je ekonomska opravdanost tih letova, pošto bi moglo da leti i deset letova dnevno. Ne vidimo razlog zašto se to do sada nije uradilo?
Treće pitanje i poslednje. U Priboju postoji naselje Jarmovac gde postoji jedna nelegalni kamenolom koji je naneo štete, ništa manje nego litijum koji može da nam nanese takođe veliku štetu. Godinama se tu krade, tu je nelegalni kamenolom na kome se godinama krade materijal, urušava ne samo ekologija, tu su putevi koji su bili mnogo puta zakrčeni gde ljudi nisu mogli da prođu. Naravno tu je i jedna rečica koja je zatrpana tim kamenjem, jer je kamenje bilo toliko veliko da je preletalo čak automobile i ljudi su bili ugroženi. Koliko su se građani žalili nikad nikakve reakcije nije bilo.
Pitanje za ministra koji kontroliše vodoprivredu zato što inspektori u Priboju koji rade taj deo posla izborno, dakle, ako 90% imate problem nelegalnog kamenoloma gde je ugrožena i reka i stanovništvo i ekologija, oni na to ne reaguju, ali zato reaguju kada se uradi nadstrešnica kod nekog ispred kuće gde mu je to politički protivnik. Dakle, neverovatno jedan neprofesionalizam inspektora vodoprivrede koji ne preduzimaju ništa. Ne samo oni, tu je i opštinska uprava. Ništa ne preduzimaju za nešto što se godinama čini nelegalno i vrši se krađa, ali su zato tu da kazne najobičnije građane za najobičniju nadstrešnicu za garažu pošto znamo da su ove godine bili veliki gradovi i ljudima su uništene i kuće i automobili itd. To su ta tri moja pitanja na koja bih želeo da čujem odgovor. Hvala.