Poštovane kolege, poštovana predsednice, predsedavajuće, žao mi je što i ne bih hteo da budem učesnik ovakvog skupštinskog načina rada. On je u principu destruktivan i pretvorio se u neki politički tolk šou ili čak u nekakvu vrstu navijanja, gde svako navija za svoju ekipu, bez obzira o čemu se radi. Rezultat toga su naravno i ove uvrede, prozivke, koje vidimo svaki put kada imamo zasedanja.

Naravno, i ja bih umeo da budem igrač na publiku za Tik tok, Jutjub, i tako dalje, ali bojim se da to nije konstruktivan način koji nam je krajnje potreban u ovom momentu, jer to od nas očekuje narod.

Želim da ponovim da „Mi glas iz naroda“ stoje iza stavova koje smo kao pokret javno iznosili u prethodnom periodu, gde se zalažemo za donošenje zakona o zabrani rudarenja litijuma.

Moram da priznam da je gospođa Brnabić juče bila u pravu kada je govorila o velikoj štetnosti škriljaca, ali treba da zna da ništa manje nije štetan i litijum, pa i to rudarenje treba da bude zabranjeno kao i svako drugo koje nanosi veliku štetu državi.

Vidite, danas je litijum u svetu postao sinonim ekoloških problema. Mogao bih reći da imamo izbor između ekologije i onkologije, nažalost.

Mnogo smo ovde čuli i tačnih i netačnih tvrdnji. Zato ja neću da glumim internet eksperta rudarenja, ali mogao bih da ovako kao privrednik, odnosno ekonomista ocenim isplativost ove investicije, pošto vlast osnovni akcenat pravi upravo na tome.

Prva stvar, kada bih se stavio u ulogu investitora, uporedio bih isplativost investicija i izbor tehnologija. Svakog investitora interesuje dobit, da dobit je jedini deo novoostvarene vrednosti koji se putem investicija pretvara u kapital.

Kada izučim ovaj predmet, dolazim do zaključka da pored ovog tzv. teškog rudarenja, a to je ekstrakcija litijuma iz čvrste rude, koji je mnogo teži i skuplji proces, postoji i dobijanje litijuma iz slane vode, što je neuporedivo lakši i jeftiniji način. Teško mi neko može kao investitor objasniti da je bolje da uložim u projekat Jadar dve i po milijarde evra ili dolara da bih godišnje proizveo 58 hiljada tona, dok isti taj litijum mogu dobiti iz slane vode uz destetostruko manje ulaganje, jer bi u ovaj obim ekstrakcije trebao da se uloži oko 200 miliona.

Pored toga, kapacitet proizvodnje iz slane vode bih mogao povećati za deset do 20 hiljada tona, uz ulaganje samo 30, 40 miliona dolara. Dalje, kapacitet fabrike koja litijum ekstrahuje iz slane vode može da se proširi za godinu dana, a za izgradnju jednog rudnika je potrebno mnogo više vreme. Uz to, cena u Argentini i Čileu je oko 1500 dolara za tonu, a projektovana cena kod nas je 15.000. Kako njima neko može da konkuriše, to je pitanje.

Postoji i nova tehnologija, tzv. metoda redoks parne elektrodijalize. To nisam ja smislio, već mi je jedan ruski naučnik objasnio o čemu se radi i rekao da je to daleko isplativije i manje štetna tehnologija od postojeće.

Bilo koja grana poljoprivrede bi nam donela u principu danas veći dohodak bez rizika po zdravlje i ekologiju. Danas imamo i maline i jagode i mnoga druga voća koja su i skuplja od litijuma, pa čak i čuveni čvarci.

Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, mogli da se dogode u dogovoru sa Vladom, a može da bude i samoinicijativno.

Dakle, u klasičnom smislu ovaj projekat je neisplativ, ali ovo mi govori da ovde nije reč o klasičnom investicionom projektu, već da on u sebi sadrži mnogo faktora o kojima mi ne znamo. Ja ću navesti nekoliko koji ovaj projekat mogu izvesti u super isplativi, nažalost, na štetu građana i države.

Prvo, rudna renta u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta između 20% i 30% i to od ekstrahovane rudne sirovine, vlast kaže da bi mogli dostići nivo razvoja Norveške, ali treba isto tako da kaže da je u Norveškoj rudna renta 27, 28% za naftu i gas. U Hrvatskoj je renta za naftu i gas 10%, u Sloveniji 18%, u Rumuniji je 12%, recimo, u Rusiji je 22%. U Čileu npr. rudna renta ide do 40%.

Interesantno da u objavljenom izveštaju nema poreza na dodatu vrednost. Verovatno će Rio Tinto celokupnu proizvodnju izvoziti, što ne podleže obavezi plaćanja PDV-a. Da bi izbegla obavezu plaćanja PDV-a na uvoz, kompanija će uvoziti u svrhu ostvarivanja izvoza, čime se oslobađa plaćanja ove poreske obaveze. Ovo je još jedan faktor koji izuzetno utiče na isplativost ovog projekta.

Imam još jedan ključni faktor. Da li će Rio Tinto realno doneti u Srbiju dve i po milijarde da izgradi taj rudnik? To je veliko pitanje. Moj strah, a i neka logika mi govori da Rio Tinto neće taj novac doneti, odnosno da će to biti samo delimično, da će najveći deo uraditi Srbija kroz podsticaje, poreske kredite, uglavnom kapitalom građana, odnosno našim kapitalom. To je najveća koruptivna mogućnost, gde neko može da zaradi ogroman novac koji će faktički biti ukraden od naroda, odnosno preliven u njihove džepove.

Moja procena je takođe da bi Rio Tinto mogao da za ovaj period od 50 godina iznese oko 25 milijardi evra, a da bi u Srbiji ostalo oko 250 miliona, i to je veliko pitanje zato što bi se moralo uložiti na sanaciju tog rudnika.

Želim da postavim nekoliko pitanja koja se jednako tiču i vlasti i opozicije. Posedujemo neka svedočenja i vidimo dobru volju svedoka da ovde u Skupštini, pred odgovarajućim odborom u prisustvu predsednika ili bilo koga i čak i investitora iz Nemačke, svedoče o brojnim pitanjima, jer je on bio svedok ovih dešava. Može da se stvori anketni odbor, ali smatram da bi taj čovek trebao da bude ovde kod nas. On je doktor tehničkih nauka, radio i živeo u Nemačkoj i bio je jedan od učesnika ovog procesa.

Predlažem da se hitno razmisli o izmeni zakona iz 2006. godine gde su spojene istraživačka i eksploataciona prava.

Nažalost vidim da se ovde stvaraju tenzije u društvu. Bilo bi neverovatno glupo da zarad interesa nekih belosvetskih kapitalista dozvolimo sukobe ili haos u našoj Srbiji. Očigledno je da današnje tehnologije ne daju adekvatnu zaštitu, što znači da treba ova pitanja ostaviti nekim budućim generacijama, a kada za sve ovo budu postojala znanja, odgovori i jasne garancije.

Voleo bih kada bi u Skupštini bili svi nezavisni poslanici, jer u tom slučaju bi svi glasali u interesu naroda, a ne u interesu stranaka ili stranih mentora. Toliko od mene. Zahvaljujem se puno.

Naravno da sam rekao da nisam ekspert i da ne treba da glumim eksperta, jer svi čitamo sa interneta, skidamo informacije. Poenta je u tome da postoje neka opšta znanja, a ta opšta znanja govore o tome da su škriljci štetni jako isto kao što je i litijum, i to su neka elementarna znanja koje treba da zna svako ko je učio i fiziku i hemiju. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada sam govorio o poljoprivredi, imao sam u vidu, pošto vi kažete da će biti zaposleno 1.300 ljudi, naravno, to je neki godišnji budžet od 20 miliona, ali isto tako mi imamo cenu dana iste te maline i mnogih drugih oraha, da ne navodim sve, a koja je daleko veća od cene tog istog litijuma, a to znači da bi ulaganje u tu sferu bilo interesantnije, isplativije i isto tako bi mogli da uposlimo veliki broj ljudi i da pomognemo te poljoprivrednike koji muku muče i koji danas teško rade taj posao, ali mogu da ostvare dobit. Bila bi velika korist i za državu i za njih, a bio bi veliki značaj i za ekologiju koja se, naravno, tom proizvodnjom nikako ne dovodi u opasnost. Hvala.

Poštovanje drage kolege.

Predsedavajuća imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra za dijasporu bez portfelja.

Nedavno je ovde održan skup dijaspore. Neverovatno, to se nikada nije dogodilo, ali mi kao Odbor za dijasporu i naravno ja kao predsednik nisam bio uopšte obavešten, niti smo bili pozvani. Niko iz našeg Odbora nije učestvovao na tom skupu. Ne samo to. Naravno, kao predsednik dijaspore takođe nisam bio pozvan, odnosno nismo bili uopšte informisani da će taj skup da se održi. Skup se održao u našoj Skupštini. Prosto je neverovatno da nas o tome ne obaveste, da mi ne učestvujemo. A da ne govorim o rezultatima prethodnog tog perioda, gde nemamo odgovor ni na jedno pitanje koje dijaspora i kroz Skupštinu to postavilo u prethodnom periodu.

Dakle, pitanje je za ministra Milićevića. Kakav je to način saradnje, kada smo mi ovde kao skupštinski Odbor, ja bih rekao čak i poniženi na jedan takav način, da dođu u naš dom ljudi iz dijaspore, a da nas o tome ne informišu i da nas ne pozovu? To je prva stvar.

Druga stvar je, već koje su moje kolege ranije postavljali pitanje. Kada će biti skinute sankcije sa Belorusije? Mi ćemo to pitati svaki put dok ne dobijemo odgovor, pošto ga do sada nismo dobili. Paralelno pitanje tome jeste. Da li će i kada će biti otvoren let Beograd-Minsk, jer su izuzetno velike potrebe. Naravno, velika je ekonomska opravdanost tih letova, pošto bi moglo da leti i deset letova dnevno. Ne vidimo razlog zašto se to do sada nije uradilo?

Treće pitanje i poslednje. U Priboju postoji naselje Jarmovac gde postoji jedna nelegalni kamenolom koji je naneo štete, ništa manje nego litijum koji može da nam nanese takođe veliku štetu. Godinama se tu krade, tu je nelegalni kamenolom na kome se godinama krade materijal, urušava ne samo ekologija, tu su putevi koji su bili mnogo puta zakrčeni gde ljudi nisu mogli da prođu. Naravno tu je i jedna rečica koja je zatrpana tim kamenjem, jer je kamenje bilo toliko veliko da je preletalo čak automobile i ljudi su bili ugroženi. Koliko su se građani žalili nikad nikakve reakcije nije bilo.

Pitanje za ministra koji kontroliše vodoprivredu zato što inspektori u Priboju koji rade taj deo posla izborno, dakle, ako 90% imate problem nelegalnog kamenoloma gde je ugrožena i reka i stanovništvo i ekologija, oni na to ne reaguju, ali zato reaguju kada se uradi nadstrešnica kod nekog ispred kuće gde mu je to politički protivnik. Dakle, neverovatno jedan neprofesionalizam inspektora vodoprivrede koji ne preduzimaju ništa. Ne samo oni, tu je i opštinska uprava. Ništa ne preduzimaju za nešto što se godinama čini nelegalno i vrši se krađa, ali su zato tu da kazne najobičnije građane za najobičniju nadstrešnicu za garažu pošto znamo da su ove godine bili veliki gradovi i ljudima su uništene i kuće i automobili itd. To su ta tri moja pitanja na koja bih želeo da čujem odgovor. Hvala.

Moje poštovanje. Dakle, podneo sam amandman, ali pošto vidim da su kolege podnele sa sličnim primedbama, ja ću se osvrnuti samo na glavni momenat, a to je da mora da se utvrdi ipak, pošto tamo u zakonu piše da može da bude raskinut ugovor ukoliko predstavnik investitora ili Republike utvrdi da u tom stanu ne živi onaj na koga se on vodi, odnosno ko je dobio taj ugovor. To znači da, prvo, sam inspektor to može da radi na različite načine. Dakle, ne postoji način kako može da se utvrdi da li je to stvarno činjenično stanje ili nije tj. da li bi trebala da postoji tu neka komisija ili ne i ko je taj ko može da utvrdi to činjenično stanje zato što, ako imamo bilo kakav pravni proces, za to imamo sud. Ovde je to isključeno, pa je ostavljena mogućnost, kažem, predstavnicima investitora da takvu jednu odluku donesu i u tom smislu mislim da treba da se zaštite ljudi da, ukoliko dođe neko od familije, može da mu dođe ujak ili bilo, oni to takođe razmatraju kao da u tom stanu živi neko ko nema pravo da boravi u njemu. Dakle, ne prepoznaje se ta kategorija, znači, da li je to porodica ili članovi domaćinstva. Trebalo bi da se precizira šta je to tačno.

Druga stvar, mora da se utvrdi činjenično da li se to stvarno dogodilo, a da bi se to utvrdilo ne može to da uradi jedan čovek, nego mora da postoji neka komisija, mora da postoji neki zapisnik. Ako je stan izdat, mora postojati ugovor o zakupu tog stana, kao dokazni materijal da se to stvarno dogodilo. Slažem se sa onim što ste predložili, ako se to čak i dogodi, da mora postojati neko upozorenje, da li je to pismeno, da se čovek upozori da mora da odstrani taj problem da mu se ne oduzme pravo na taj stan, pošto je tu reč o policajcima, mladim ljudima kojima je principu perspektiva vezana i za taj posao, naravno i za taj stan. Toliko. Hvala.

Poštovane kolege, predsednice, ministri, ja sam Dragan Stanojević, predstavnik poslaničke grupe „Mi – Glas iz naroda“. Nije lako, naravno, u ovim okolnostima skupštinskim koje vidimo ovih dana biti konstruktivan, ali ćemo to pokušati da uradimo.

Pre svega, koristim priliku da još jednom potvrdim da naša poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“ podržava deklaraciju jer ona odražava interes srpskog naroda u celini, s tim što predlažem da uvažite primedbe mog kolege Siniše Ljepojevića, koji je to juče vrlo argumentovano objasnio.

Vidimo da je najveći deo tačaka dnevnog reda zaduživanje, pa ću se osvrnuti na nekoliko ključnih momenata iz ovog predloga.

Generalno, smatram da je zaduživanje, posebno pod nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija, odnosno države u celini. Nagli rast javnog duga Srbije dostigao je oko 36 milijardi evra. Za samo tri i po godine dug je povećan oko 11,5 milijardi. Zbog toga država stalno mora sve više da se zadužuje da bi servisirala stare dugove koji dospevaju i da bi istovremeno mogla da pokrije tekući budžetski deficit. Najveći dug tiče se Predloga za refinansiranje dva kredita od po milijardu dolara, koji su 2014. i 2022. godine uzeti od Fonda za razvoj Abu Dabija. Tako smo došli u situaciju da je u budžetu za 2024. godinu potrebno obezbediti šest milijardi evra, i to samo za vraćanje dospelih obaveza. Pored toga mora da se pokrije i tekući deficit koji je negde oko 1,7 milijardi evra.

Dakle, u 2024. godini država mora da se zaduži skoro osam milijardi evra, da bi uopšte mogla da funkcioniše, i te kredite mora uzimati pod nepovoljnim uslovima, odnosno visokim kamatnim stopama. Posledica će biti sve veća izloženost države rastu kamatnih stopa i to može da ima, naravno, teške posledice.

Na primer, u budžetu za 2020. godinu za kamate je plaćeno oko 945 miliona evra, a za budžet u 2024. godini rashodi za kamate će biti skoro 1,6 milijardi evra. Dakle, za samo četiri godine rashodi na kamate su povećani preko 66%.

Prema projekcijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, država već 2026. godine će morati da plaća kamate preko dve milijarde i sto miliona evra. Za kamate faktički plaćamo više nego za obrazovanje. Tu su, naravno, i razne provizije koje država mora da plati. Samo u 2024. godini ti prateći troškovi zaduživanja biće oko 115 miliona evra.

Država Srbija uzeće kredit oko 360 miliona evra kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Mislim da ovakvo zaduživanje može da dovede Poštansku štedionicu u vrlo tešku situaciju i da ona postane plen nekog inostranog kapitala.

Država je za potrebe finansiranja prvog dela projekta EKSPO 2027 za Nacionalni stadion izdala osmogodišnju obveznicu u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra, po kamatnoj stopi od 7%. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike, odnosno narod, oko 700 miliona evra. Zamislite koliko bi za tih 700 miliona evra moglo da bude izlečeno dece, da ih ne lečimo putem SMS-a ili da bude opremljeno bolnica itd.

Dakle, ja to vidim ovako. Mi se zadužujemo po visokim kamatnim stopama, pa kad dođe vreme da vraćamo dug, vratićemo više nego što je naša stopa rasta, a bićemo u stvari siromašniji nego kad smo se zadužili. Prevedeno na narodni jezik, vlast se danas zadužuje, naravno, ljudi iz sistema se bogate, za sve će to narod da plaća.

Takođe vidim da vlast ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata i o troškovima koji će pratiti održavanje. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom. Drugim rečima, poslove će dobijati samo ljudi iz sistema, bez obzira na ponude drugih podizvođača koje mogu biti mnogo povoljnije. Znači, stvoreni su faktički zakonski uslovi za veliki koruptivni sistem.

Još jedna bitna tačka dnevnog reda o kojoj želim da se izjasnim su stanovi za pripadnike službi bezbednosti. To je dobar projekat i mi ga, naravno, podržavamo, ali smatram da vlast treba da razradi slične programe i za neke druge kategorije građana, kao na primer porodice sa mnogo dece.

U predloženim izmenama ima nedostataka i nejasnoća koje treba otkloniti. Na primer, tačka 80. kaže – ukoliko se u stanu bude nalazio bilo ko ko nije član uže porodice, ugovor će biti raskinut. Dakle, policajac koji je dobio taj stan, ukoliko nađu nekoga ko nije uži član porodice, poništiće taj ugovor i on će izgubiti pravo na taj stan. Pravo provere ima predstavnik investitora i Republike i oni mogu samostalno da donesu takvo rešenje. Ko proverava navode tog predstavnika? Ko je uža porodica? Kako se utvrđuje, u stvari, ta činjenica? Koji su mehanizmi provere tačnosti navedenog? Jer ovo daje prostor da se ljudima oduzme stan, bez ozbiljnih dokaza i time se stvara takođe još jedan mehanizam za korupciju i manipulaciju.

Dalje, krediti koje uzimate za finansiranje kotlarnica za biomasu su vrlo problematični. Navodite gradove kojima su već instalirane takve kotlarnice, jedna od njih je u Priboju.

Pošto sam ja iz tog grada mogu vam reći da iz tih kredita kupuju kotlarnice na drvnu sečku koja se ne praktikuje za primenu u gradskim naseljima, tim bolje pored škola gde deca udišu taj otrov. Još kada imate niz hidrocentrala, kao što ih imamo tamo, zbog kojih je izuzetno povećana vlaga, a onda izduvni gasovi iz ovih elektrana se zadržavaju u njoj i onda su apsolutno obezbeđene plućne bolesti i ugrožena su naravno deca.

Pored toga sečka je najjeftiniji energent do sada je korišćeno uglavnom mazut. Logično je da cene budu drastično smanjene, ali to nije slučaj, pa je onda pitanje gde je ta razlika, jer je mazut nekoliko puta skuplji od drvne sečke. Ako nema te razlike čemu takve kotlarnice, odnosno kreditiranje takvih kotlarnica, jer one nemaju ni ekološkog, ni ekonomskog efekta. Kako su takve kotlarnice koje troše najjeftinije energente u velikom gubitku i kako je moguće da su u gubitku ako imaju toliko jeftiniji energent i da ne govorimo da su cene kotlarnice veštački podignute.

Znači, svaki ovaj kredi prati koruptivni mehanizam koji će ga…

Samo da završim.

Ne mogu da se ne osvrnem na sva ova dešavanja oko Rio Tinta. Neshvatljivo je da je pre mesec dana Nemačka pokušala da od nas napravi genocidan narod, a da ih sada dočekujemo kao spasioci. Šta se promenilo u međuvremenu ne znam. Smatramo da za realizaciju ovakvih projekata mora da se pita narod. Niko nema mandat da takvim rešenjima dovodi zemlju u kolaps i izazove građanske sukobe. Tražimo da vlast javno pokaže sve ugovore i obaveze koje je preuzela na sebe vezano za rudarenje litijuma i da se što pre održi javno slušanje na ovu temu.

Na kraju, želim da prokomentarišem dešavanja u ovoj sali, neverovatno je šta čujemo i šta iznosi jedna i druga strana. Ako prihvatimo i pola onoga što govori i jedna i druga strana shvatam da smo mi kao država i kao narod u ozbiljnom problemu. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, koleginice, poštovano predsedništvo i budući ministri, pošto imam jako malo vremena da obuhvatim sve teme ekspozea, osvrnuću se na nekoliko ključnih teza, kako ste vi to predložili.

Prvo, ideja da EU nema alternativu možda negde i jeste tačna, ali je potrebno da nam kažete kolika je cena. Bojim se da će cena biti potpuni gubitak suvereniteta i neće se završiti samo na Kosovu i Metohiji.

Sledeće – dijaspora i Srbi u regionu. Nažalost, godinama se dijaspori mažu oči raznim kancelarijama, upravama, ministarstvima, ministrima bez portfelja, a u stvari ako želite da ulažete u dijasporu, treba da imaju ministarstvo za dijasporu. Isto tako naša dijaspora treba da ima svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije. Isto tako i u izvršnoj vlasti, jer to je princip koji postoji u svim zemljama EU, pa čak i našim susednim zemljama. Samo kod nas to, nažalost, nije praksa.

Sledeće, pišete o podizanju životnog standarda, ekonomija. Naravno, kao ekonomista znam kako se prave cifre i kako one mogu da izgledaju lepo, ali je problem kada ljudi i kada narod otvori svoje frižidere i novčanik, oni vide da postoji razlika između tih cifara i onih kojima oni raspolažu.

Demografija, poboljšanje demografske slike je očigledno potpuno nemoguće, paralelno sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, jer to što nam se nameće u stvari uništava i porodicu i utiče na natalitet.

Spoljna politika, istorija je pokazala gde treba da bude usmerena naša spoljna politika. Juče ste govorili o Ukrajini. Video sam juče ukrajinskog ambasadora koji je ovde sedeo, posmatrao celu ovu situaciju, ali želim da vam kažem da znate da služba, ukrajinska služba bezbednosti ima spisak od nekoliko hiljada Srba koji se nalaze na tom spisku kao neprijatelji te države. Da li znate da postoje takođe opasnosti prema građanima Republike Srbije, pa čak i poslanicima od strane njihovih službi. Mislim da bi trebalo po tom pitanju da se preduzmu konkretne mere.

Obrazovanje, takođe imamo jako puno pitanja po temi obrazovanja, ali ono što bih hteo samo da kažem jeste da mi imamo sada nekakvo obrazovanje. Nažalost, nemamo vaspitanje, jer tu funkciju su izgubili i učitelji i profesori, nažalost gube ih i roditelji pošto jedan od prvih instrukcija koje je dobio moj sin kada je došao u školu bilo je da gde može da se žali na roditelje.

Imate takođe problem, preko 200 hiljada nelegalnih objekata. Godinama se priča o tome, a ovo je jako važno pitanje za veliki broj naših ljudi koji žive, ne samo u Beogradu, naravno, nadam se da će vaša Vlada da napokon reši to pitanje i da se u zakon ili legalizuju privatni objekti, privatni stanovi. Neshvatljivo je da se plaća porez na nešto što de jure ne postoji.

Pozdravljam naravno uvođenje vojnog roka. Evo moj sin ima 18,5 godina i jedva čeka kada usvojite to. Biće jedan od prvih koji će da ode u armiju.

Borba protiv kriminala i korupcije, naravno, to se uvek podržava, ali se ona nikada ne realizuje. Naravno, da podržavamo tu borbu, ali naravno, podrazumeva se da treba da je počnete i od sebe, a i od onih prethodnih. Bojim se da bi prepolovili i ljude koji rade u Vladi, a i u drugim državnim organima.

Na kraju, ovo što se tiče, često čujemo taj „ekonomski tigar“. Znate, kada se vozite beogradskim ulicama imam osećaj da je taj „ekonomski tigar“ pobegao i trči ulicama, jer tolike su rupe da očigledno ih ima jako puno. Toliko. Hvala puno.