Poštovane kolege.

Imam nekoliko pitanja. Nadovezaću se na prethodne koje je kolega Lukić postavio. Mi bi hteli da znamo, pošto smo videli da je bilo nekoliko poseta i predsednice parlamenta i drugih delegacija Ukrajini. Video sam srdačne zagrljaje u Ukrajini sa mnogim fašistima.

Bilo bi dobro da mi kao poslanici znamo o čemu se tamo razgovaralo, šta se dogovorilo i kakve su obaveze preuzete za Srbiju ispred Ukrajine, pošto znamo svi koji posećuju Ukrajinu su u obavezi da nešto njima daju?

U kontekstu samo želim da pitam da i je naša delegacija postavila pitanje oko uvedenih sankcija Ukrajini protiv državljana Republike Srbije, a spisak je veliki i ozbiljan spisak? Da li se nešto uradilo na tom planu ili nije? Mnogima je oteta, kao i meni imovina.

Sledeća stvar. Da li znate, i ovo je više naravno za javnost, da u Srbiju dolazi novi ukrajinski ambasador koji nije običan čovek, on je bio šef kontraobaveštajne službe Ukrajine i važi za jednog od najvećeg eksperta u toj oblasti? Naravno da njegov cilj nije stvaranje nekog dijaloga ili dobrih odnosa između Srbije i Ukrajine. Njegov cilj jeste rad sa zapadnim službama na diskreditaciji Srbije, posebno onih ljudi koji su ovde predstavljeni kao tzv. rusofili ili kao neko ko ne podržava ukrajinsku vlast, itd.

Reč je o čoveku koji je završio najveće obaveštajne škole, koji je do prošle godine vodio te službe. Vi znate šta su njihove službe radile, kakve su činili terorističke napade i u Rusiji i šire. Po mojim informacijama jedan od zadataka je da će da pokuša neutrališe nas tzv. rusofile, odnosno patriote, srpske rodoljube koji ne podržavaju taj nacistički režim. Ne samo nas poslanike nego i druge ljude, pa između ostalog i Vulin i mnoge druge koji danas ne odgovaraju njihovoj politici.

Mene interesuje kako je takav jedan čovek mogao da dobije agreman za ambasadora imajući u vidu njegovu funkciju, njegovu poziciju koju ima? Ni u Ukrajini nije nikakva tajna da je to čovek koji rad sa britanskim službama vrlo ozbiljno i da njegov rad ovde u Srbiji će biti najmanje za stvaranje nekakvih dobrih odnosa između naših država, već za neutralizaciju onih za koje oni smatraju da su njihovi neprijatelji. Bojim se da je većina čak u ovoj skupštinskoj sali takođe za njih neprijateljska. U tom kontekstu me interesuje kako je i zašto i da li je postojala mogućnost da se jednom takvom čoveku agreman ne da?

Sledeće pitanje jeste. Ja raspolažem informacijom da je Srbija dala dosta državljanstava u prethodne dve, tri godine upravo ukrajinskim državljanima i mnogima od njih koji imaju diskutabilne pozicije i biografiju iz same Ukrajine. Hteo bih da dobijem informaciju koliko su državljanstava Srbije dobili državljani Ukrajine u prethodne dve, tri godine? Može da bude čak i poslednju godinu dana.

Naravno, ako to nije nekakva tajna da se spisak koji su to ljudi. Tu postoje ljudi koji su dobili, po mojim informacijama državljanstva koji nikako nisu prijatelji naše zemlje. Toliko. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja imam nekoliko pitanja, ali pre svega, želim da kažem i da napomenem javnosti, videli ste govor mog prethodnika, ja želim da smo mi u stvari kao poslanička grupa podneli ne rezoluciju nego deklaraciju o genocidu u NDH i naravno, nismo to radili niti radi „Tiktoka“, niti smo hteli da to koristimo na takav način, ali ne mogu da se setim da je kolega prisustvovao tada kada smo mi to glasali. Možda grešim, ali eto, prosto bih hteo da znam da li je kolega bio tada, jer ne treba zloupotrebljavati? Naravno da je sramota što niste glasali, to je apsolutno jasno.

Znači, vas stvarno treba da je sramota što to niste glasali, ali nije poenta da ja to sada zloupotrebljavam, jer mi smo to podneli, kažem, deklaracija ima drugi pravni oblik nego što ima rezolucija i naravno da je sramno što nismo izglasali. Jesu neke kolege njihove podržale to, ali kažem, nisam siguran da li su svi bili tu tada.

Sledeće moje pitanje je za Ministarstvo policije. Imamo državljanku Belorusije, koja se zove Olga Kilić, mislim da živi u Surčinu. Ona je od 2017. godine udata za našeg državljanina, imaju šestoro dece i eto, od tada oni nisu dobili državljanstvo, ona ne može da ostvari svoja prava ni kao majka, ni kao građanin ove države, koja je rodila šestoro srpčića i stvarno ne mogu da shvatim zašto se to dešava i to nije jedinstveni i nije prvi slučaj.

Sledeća stvar koju bih hteo da kažem, tiče se, naravno, NIS-a. Ja bih hteo da napomenem ljudima i javnosti da sve ovo što se dešava oko NIS-a izaziva naravno veliku sumnju u postupku kako vlasti, tako i nekih drugih učesnika. Znate, neshvatljivo je to da su oni prebacili sa terena američkog, u stvari, pritiska da se ta kompanija faktički uništi ili preotme, da su sada kao Rusi sad odgovorni što oni neće da prihvate da nekom damo nešto što neko drugi želi. Dakle, mi smo podlegli uticaju, mi smo trebali da se borimo kao što to radi Mađarska, odnosno Orban, a ne da dozvolimo da uništavamo svoju kompaniju i da nam je za to krivac Rus, koji u stvari gubi tu kompaniju.

Želim da napomenem takođe javnosti da ista ta kompanija, NIS, plaća godišnje preko dve milijarde evra poreza i to je takođe činjenično stanje da su oni uložili preko 3,5 milijarde evra investicija ne samo u kompletnu kompaniju, da ne nabrajam sada sve pojedinačno, dakle, da su oni preuzeli tu kompaniju, jeste da je to 400 miliona, neću da govorim o tome ko je za to krivac i da li je trebala da bude takva cena, ali opet da napomenem da je to bio paket, tj. nije 100%, nego 50%, 51% i da su oni preuzeli na sebe odgovornost da plate, oni su isplatili skoro 400 miliona evra dugovanja, znači, preko 800 miliona je cena, a da vam napomenem za koliko ste dali U.S. Steel i koliko je Srbija platila u stvari dugovanja za taj U.S. Steel, što ovde nije ista situacija.

Još jedna stvar, čuo sam da, ne mogu da tvrdim da li je to tako, ali kažem razgovarao sam sa nekim Rusima, pitao sam ga, jer meni je nelogično zašto ne bi dali nama kompaniju, ali koliko je to tačna informacija, ne znam, zato želim da pitam, jer kažu da smo mi ponudili duplo manje od vrednosti, odnosno da smo mi ponudili negde samo oko sedam stotina miliona, naravno, ako su oni uložili 3,5 milijarde, postoji kapitalizacija te kompanije i sigurno da to nije sedam stotina miliona. Mislim da je tu glavni problem.

Poslednja stvar, želim da medijima uputim apel zato što evo već dug period oni stalno govore - opozicija nije glasala za ovo ili opozicija je glasala za ono, nikada nas nisu pitali, dakle, uvek je bila lažna informacija, jer mi smo glasali za jedno, drugo, treće, oni kažu - nisu glasali ili jesu glasali. Dakle, hoću da nas izdvoje. Naša poslanička grupa je za nešto glasala, za nešto nije, ali nemojte da nas svrstavate ni u jednu, ni u drugu stranu, nego da objektivno obaveštavate građane onako kako smo mi glasali, a ne da nas svrstavate i da time faktički dezinformišete ljude u Srbiji. Toliko. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja imam dva strateška pitanja za Vladu Republike Srbije, a tiču se EU i BRIKS-a.

Javnost, kao i mi, želi da zna da li na tom putu za EU postoje neki uslovi? Konkretno me interesuje – da li to znači da mi moramo da se otkažemo od Kosova i Metohije, da priznamo genocid i mnoge druge stvari? Šta je to što od nas zahtevaju?

Drugo pitanje – da li Vlada ovo uopšte radi u pravcu saradnje sa državama BRIKS-a? Mi znamo da je EU jedna integracija koja podrazumeva odricanje od dela suvereniteta u zamenu za neke fondove, očigledno su ti fondovi ključna stvar, dok je BRIKS sasvim jedan drugi model koji podrazumeva saradnju nezavisnih država, slobodnih država koje ne podrazumeva nikakvu političku ucenu, nikakvu ekonomsku ucenu i svaku drugu. Naravno, ne gubite ni nacionalni identitet ni suverenitet.

Države BRIKS-a su, kako bih rekao, naše prijateljske države. Nikada niko iz tih zemalja nije bombardovao Srbiju, nije nas napadao, nije nas uslovljavao, nije nas ucenjivao. U tom tekstu želim da kažem da sam bukvalno prošle nedelje bio počastvovan da budem pozvan i da učestvujem na samitu BRIKS-a u Sočiju. To je bio samit BRIKS i EU. To je jedinstven format koji uključuje i poslanike, odnosno evropske države. Moram da kažem da su prisustvovali predstavnici i lideri stranaka svih evropskih država, naravno suverenističkih snaga, koje su govorile o opasnosti i o tome kako EU, odnosno kako lideri EU vode politiku koja faktički uništava i upropaštava i EU i narode koji žive u njoj.

U tom smislu sam imao čast da se obratim i da govorim pred učesnicima tog samita koji je imao veliki značaj. Naravno, imao sam razgovor i sa eks predsednikom Ruske Federacije Dmitri Medvedevim sa kojim sam razgovarao vezano za Srbiju, za BRIKS itd. Ono što je bilo interesantno je da oni nisu govorili o tome da BRIKS ili Rusija ili bilo ko brani Srbiji da radi na putu EU, ali naravno svi postavljaju pitanje da li je Srbija spremna da plati tu cenu koju od nas zahtevaju. Ta cena je očigledno i gubitak suvereniteta i gubitak Kosova i Metohije i razne ideologije koje uništavaju naš nacionalni identitet, našu kulturu, veru itd.

Treba da znamo da BRIKS predstavlja skoro polovinu svetske populacije i da je to više od trećine globalnog BDP. To su tržišta budućnosti. Prosto je neshvatljivo da u ovom globalnom političkom svetu koje se sada prelama Srbija opet ne izabere pravilan put, odnosno da ne izabere put gde će biti većina čovečanstva i gde sada već jeste i gde postoje gromni ekonomski potencijali koji nam obezbeđuju mogućnost da plasiramo i našu robu itd. Siguran sam da će države članice BRIKS-a bita nova globalna snaga od koje će zavisiti i budućnost sveta.

Ono što je takođe bitno, još jednom kažem, oni ne uslovljavaju apsolutno ničim. Imate potpunu slobodu. Vas posmatraju kao partnera ravnopravnog koji ima svoja prava i ima mogućnost da sačuva svoj identitet, da sačuva svoj suverenitet, a za razliku od drugog modela, a to je EU, gde govorite vi iz vlasti da nema alternative sem te alternative. To je alternativa koja nas faktički vodi u propast, koja nam ne daje mogućnost koju nam daju članice zemalja BRIKS-a.

Koristim momenat da prenesem pozdrave kako tih učesnika, tako i evropskih političara. Najčešće te političare vidite u Evropskom parlamentu kako brane Srbiju, kako brane Kosovo i Metohiju. Često možete da vidite njihove objave i video snimke na „Tik toku“ i drugim mestima. To su prijatelji koji su bili tamo. Bio je i unuk De Gola koji je rekao da politika koju vodi EU je apsolutno suluda politika i ona vodi ka uništenju same EU i evropskih država. Toliko od mene. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja ću u produžetku ovoga što su kolege prethodne govorile takođe postaviti nekoliko pitanje.

Znači, prvo pitanje bi se takođe ticalo ove isporuke oružja Ukrajini, naravno preko trećih lica i tako dalje. Evo, mene interesuje pošto naravno predsednik kaže da mi treba da obezbedimo radna mesta i tako dalje. U redu, to mogu da razumem, ali me interesuje da nam neko kaže koliko smo mi to zaradili novca za to oružje koje smo mi isporučili, imajući u vidu da smo samo od NIS-a dobili preko dve milijarde evra poreza. Interesuje me prosto da te stvari uporedimo i da vidimo, jer slažem se sa kolegom prethodnim, ako želimo da dobijemo najpovoljnije cene za isporuku gasa sigurno da će pitanje biti i isporuka naoružanja Ukrajini kojim se nažalost ubijaju ruski vojnici na ukrajinskoj teritoriji. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje me interesuje profesionalno, za Ministarstvo za saobraćaj. Dakle, mi znamo da sa Belorusijom imamo strateške odnose. Nažalost, mi imamo neke sankcije. Hajde, ako ne možemo da skinemo sankcije, mada je i to upitno da li možemo ili ne, naravno pitanje za rukovodstvo „Er Srbije“ - zašto se ne otvori let za Belorusiju?

Vidimo da se otvaraju letovi za raznorazne države gde i nemamo tako veliki saobraćaj kao što bi imali u ovo slučaju, a to je inače i molba, ne samo moja, nego razgovarao sam i sa direktorom beloruske avio-kompanije i oni su zainteresovani, daće sve moguće dozvole i garancije koje su potrebne da bi otvorili taj let, jer on ima veliki značaj za nas, pošto ne postoji komunikacija.

Pribaltičke države su zatvorile granice i vi faktički ne možete da uđete u Belorusiju, jedino da idete preko Turske, preko Rusije itd. Siguran sam da bi to bio izuzetno isplativ projekat i u tom kontekstu prosto ne vidim zašto se to ne uradi ako već imamo dozvole sa Rusijom. Tim bolje vidimo da je Belorusija napravila neke odnose i sa Amerikom, pa mislim da tu možda ne bi ni bilo nekih ucena i posebnih problema.

Sledeća stvar što me interesuje, u kontekstu ovoga, naravno, ovih šatora, gde se te dozvole dobijaju? Evo, i mi bi sa generalom Mitrom možda ispred Generalštaba postavili kada krene pravljenje ovog hotela. Jer, ili da se sklone svi ili da svako radi ono što hoće. Stvarno ovo izaziva revolt, izaziva sukobe i prosto vidimo da tu nema nigde ni kraja, ni granice.

U kontekstu ovoga će moj kolega Mitar govoriti više, ali mene samo interesuje, pošto ste ovde obrazložili zakon za ovaj leks specijalis što se tiče Generalštaba, napisano je da je to od velikog državnog značaja za Republiku Srbiju, ne znam šta može biti od državnog značaja da neko napravi hotel na mestu gde su naši ljudi ginuli, ubijani i gde nikada ne bi trebalo nikakav hotel ili bilo kakav drugi objekat koji bi poništio te naše žrtve i koji bi poništio sećanje na NATO agresiju?

Hvala puno.

Poštovane kolege poslanici, poštovana predsednice, imam pitanje za kompletnu Vladu, naravno, ali više sa akcentom na Ministarstvo spoljnih poslova ako oni to budu u stanju da urade.

Dakle, videli smo posetu ovih dana, Ursula fon der Lajen je dolazila, videli smo da je posetila Potočare. Ne znam da li će Vlada da predloži sledeći put da je povede na mesta zločina koji su činjeni protiv srpskog naroda? Ako vam to bude potrebno, možemo vam dati spisak tih mesta.

Takođe, moj predlog bi bio da joj Vlada organizuje posetu najvećem stratištu srpskog naroda u istoriji čovečanstva, u Jasenovac, gde može da vidi prvi jedinstveni logor za decu, gde su ubijali decu, da vidi malo šta je srpska istorija.

Ujedno, koristim priliku da predložim, ako bude mogućnost, ja sam spreman da joj poklonim knjigu od Gideona Grajfa o Jasenovcu, gde je opisano 57 načina ubistava i mučenja Srba.

Juče je ona rekla kao da su kroz EU nama obezbedili nekih 100 miliona evra investicija. Samo da vam kažem da je isti taj NIS, koga često ovih dana pominju, prošle godine uplatio preko dve milijarde evra samo poreza.

Sledeće pitanje bilo bi da li će i ova Vlada tražiti od nje i pitati je u stvari kada će ona na čelu EU da organizuje povlačenje priznanja Kosova i Metohije i da osudi NATO zločin nad Srbijom? Pošto vidimo da ona ne vidi sve to.

Sledeće pitanje. Naravno, pošto ona želi da mi uskladimo politiku sa njenom politikom, a njena politika je na uštrb i našeg naroda i naroda koji ona predstavlja, ona traži da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. Ako je jedan NIS uplatio porez za dve milijarde prošle godine, zamislite da nemamo isporuku gasa, a po mojim informacijama Srbija je imala samo za tu razliku u ceni preko dve milijarde uštede na isporuci gasa. O tome, naravno, zna više Dušan Bajatović, mnogo bolje je upućen u to i on može da kaže da li je to tako ili nije.

U tom kontekstu, pitanje bi bilo da li ona ima nameru da uskladi politiku EU sa interesima Republike Srbije, odnosno ovih građana? Pošto, ne predstavljamo mi njihove interese nego interese našeg naroda i naših ljudi. U tom kontekstu, bilo bi dobro da joj se predloži da ona poštuje naše odluke i da poštuje interese građana Srbije, a ne njene lične interese. Hvala puno. Prijatno.

Poštovane kolege i poštovano predsedništvo, ja imam više predloga. Naša inicijativa, naše poslaničke grupe, se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o socijalnoj zaštiti. Mi smo to prošli, naravno, međutim, bojim se da smo preko toga pretrčali. Ovo je zakon koji očekuje mnogo ljudi, mnogo porodica, bilo bi stvarno sramno da mi kao Skupština, kao poslanici ne podržimo ovaj zakon, jer mi dobijamo inače jako puno mejlova ljudi koji mole da se ovaj zakon primi po hitnom postupku, da ga ponovo razmotrimo i tako dalje. Znači, mnogi ljudi su oštećeni, oni očekuju pomoć od države i mislim da bi ovaj zakon trebalo još jednom da predložimo. To je inicijativa naše poslaničke grupe, razmotrite još jednom, jer smatramo da ovaj zakon ima izuzetno veliku važnost za veliki broj socijalno ugroženih ljudi i ljudi to očekuju od nas. To je naš predlog i ako može da se još jednom uvrsti, da se po hitnom postupku razmotri, da još jednom o njemu porazgovaramo i da donesemo odluku pozitivnu za ove ljude koji ovo očekuju. Hvala puno.

Dakle, da, samo želim jednu kratku ispravku, pošto malopre kada sam podneo predlog da se ponovo razmatra Zakon o socijalnoj zaštiti imao sam u vidu naravno najvećim delom, deo koji se tiče roditelj-negovatelj gde se predlaže da se ta mesečna naknada daje roditeljima za decu koja su ometena u razvoju i smatram da je prosto eto, mislim sramno je da mi kao poslanici ne podržimo jednu takvu inicijativu, jer ti ljudi jednostavno očekuju tu pomoć od nas.

Dalje, što se tiče amandmana, takođe bih se složio sa kolegom, posebno smo mi kao poslanička grupa oštećeni jer i mediji i svi nas svrstavaju stalno u istu grupu, gde kažu vlast je ovo, opozicija protiv ovoga, a niko nije rekao da smo mi, evo ja sam sedam ili osam amandmana podneo po ovom zakonu, a na žalost, nijedan nije prihvaćen, iako je jedan od njih bio ključni, a to se tiče da se podele pravna i fizička lica i time bi izbegli ovu priču da će da se legalizuju objekti koji su nečiji prijatelji, već bi pravna lica, naravno, ako su pravili, podrazumeva se da su oni pravili velike krupne objekte, za komercijalnu upotrebu, a ne privatne kuće.

Ovaj član 9. koji sam podneo ovde se tiče isto amandman gde kaže, gde sam ja predložio da 50 posto prihoda od naknada pripada jedinici lokalne samouprave, a 40 republici Srbije i 10 posto agenciji. Zašto? Zato što se na ovaj način jača njihova fiskalna samostalnost lokalne samouprave, koja neposredno sprovode postupke evidentiranja i generalno je problem što ovako u lokalnim samoupravama, ostaje malo novca kojim oni treba da raspolažu da bi rešavali niz pitanja koja se tiču ne samo ovog zakona, nego generalno i to je bila moja ideja ovog amandmana. Hvala puno.

Poštovani, dakle, moj predlog amandmana je sličan ovome što su kolege govorile. Tiče se toga da na potvrdu agencije može da se izjavi žalba, a da takođe na rešenje ministarstva može da se pokrene upravni spor itd.

Ovde hoću da kažem nekoliko drugih stvari.

Prvo što bih zamolio ministarku. Mi shvatamo da će biti neki formular koji će se popunjavati itd. Bilo bi jako dobro da mi možemo da vidimo o čemu se radi, da znamo šta je to što će biti potrebno da bi se taj formular popunio, jer ćemo tada dobiti odgovor, u stvari, šta je sve neophodno da bi se taj zahtev podneo. To bi bilo dobro da nas upozna.

Sledeća stvar, naravno da razumemo da zakonom nije obuhvaćeno sve. Evo, recimo, dva pitanja. Otac je u nasledstvo ostavio sinu kuću, imanje, nije bitno, i sada njegov otac nije podelio sa svojom braćom tu zemlju. Dakle, taj čovek koji sada živi u toj kući 10, 20, 50 godina, nije bitno, kako će on podneti taj zahtev i da li će to biti sporno ukoliko njegovi stričevi nisu to podelili?

Sledeće pitanje je pitanje koje se masovno čuje i ljudi nam javljaju, a to je šta ako čovek ima kuću u kojoj živi dugo godina, ali je ona napravljena u zoni gde je bilo šumsko gazdinstvo, odnosno državna zemlja? Oni sada pitaju da li mogu da podnesu zahtev ili ne mogu i kako će se to tretirati?

Mnogo je sličnih pitanja iz te sfere i oblasti, jer ne može zakon da da odgovor na sva pitanja, ali bi, recimo, taj formular bio jako dobar, jer će se tačno videti šta je to što se traži, da li je to plan, da li je to projekat, da li mora biti ucrtan plac odnosno zemlja koja ide uz to itd. Ima mnogo pitanja, ali dajte bar da se upoznamo sa tim, šta će se zahtevati, da bi mogli da damo odgovor ljudima na ta pitanja. Hvala vam puno.

Dakle, ovaj amandman se tiče dela naših ljudi koji žive u dijaspori i nije mi jasno zašto nije prihvaćen, u stvari koristim i priliku da se zahvalim ministarki jer je danas dala odgovore na deo pitanja koja sam postavio i koja sam dobijao.

Ovaj amandman se tiče upravo naših ljudi u dijaspori i ja sa ovim amandmanom tražio da za njih, za ljude koji žive u inostranstvu ovaj rok bude 12 meseci, iz prostog razloga jer ti ljudi žive u inostranstvu apsolutno je nemoguće očekivati da će sada neko od njih dođe i da u roku od 40 dana se svi pojave ovde. Znači, milioni ljudi koji žive u inostranstvu treba da dođu ovde da bi se prijavili. Naravno, postoji tu i elektronski način, ali svakako oni moraju na neki način, verovatno, da dokažu.

Moja ideja je bila da ovim amandmanom da oni naravno mogu da dokažu da žive u inostranstvu, da to bude dovoljan razlog da mogu oni da budu opravdani, da ako nisu uspeli u tom roku da podnesu dokumentaciju, jer ljudi dolaze ovde zimi, dolaze naravno i leti, to su dva neka vremenska perioda kada najviše dolaze.

Meni se čini da bi prema njima bilo jako korektno, i onako dijasporu nikako ne pominjemo, nikako da učinimo nešto za njih, a to je deo našeg naroda i bar kroz ovo, naravno, ovo ne govorim zato što ja tako mislim, već zato što sam kao predstavnik dijaspore razgovarao i znam šta su potrebe ljudi. Zvali su me, mnogi su me kontaktirali, molili su da ovaj amandman usvojite. Očekivao sam da će ovo negde da bude. Možda bude kroz neku drugu formu, ali bilo bi jako dobro da se ti ljudi ispoštuju i da im se omogući da oni ravnopravno sa svima koji žive u Srbiji mogu da izvrše tu prijavu, odnosno tu evidenciju. Toliko. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, da iskoristim ovo malo vremena što je ostalo. Što se tiče ovog zakona, mi smo već rekli da ćemo podržati. Podneli smo niz amandmana koji očigledno nisu baš prihvaćeni ali videćemo obrazloženje ministarstva, jer su to bili objektivni amandmani koji nisu politički, nego čisto profesionalni.

Ono što bih hteo da dodam što se tiče ovog zakona, naravno da bi trebao da postoji jedan detaljan plan i implementacije ovog zakona, pošto bojim se da će tu da bude dosta problema. Recimo jedan od prvih, već sam ovih dana razgovarao sa pojedinim ljudima koji komentarišu da ljudi koji žive na selima ne znaju da koriste internet, niti ga imaju, niti umeju da koriste bilo kakve aplikacije. Broj takvih ljudi je veliki i bojim se da će tu takođe biti problema.

Koje bi bilo rešenje sa mog aspekta. To je da u svakoj lokalnoj zajednici postoji po jedna kancelarija koja će biti zadužena za pomoć tim ljudima koji to ne umeju da urade. Onda kada ljudi dođu sa sela iz grada koji ne znaju kako da koriste internet, da mogu da im pomognu oko tog upisa oko predaje dokumentacije.

Isto tako, ljudi koji su u selima, bilo bi dobro da se naprave takođe u lokalnim samoupravama nekakve mobilne brigade, tako ih možemo nazvati, koje bi išle sa kompjuterom po tim selima i pomagali tim ljudima da na licu mesta reše to pitanje. To bi bilo jako dobro.

Imam ovde jedan dopis, reč je o falsifikaciji određenih katastarskih planova. Ovde imam, recimo, jedan dopis koji smo dobili od čoveka iz naselja Brzeće, to je na Kopaoniku, gde čovek tvrdi da je 170 hektara upisano lažno, odnosno falsifikovano. Ne mogu sada čitati pošto nema vremena, ali to je jedan od momenata koji takođe postoje.

Naravno, bilo bi dobro da veći deo ovih sredstava ostaje lokalnim zajednicama da rešavaju probleme koji postoje sa vodom, kanalizacijom, putevima, nije bitno, itd.

Ključna stvar koju bih hteo da kažem sada jeste, naravno, rak rana, a to su izvršitelji koji u Srbiji, vidite, narod je strašno nezadovoljan, otima se imovina, kupuju se rešenja. Znamo da nam, nažalost, u pravosudnim organima takođe postoji ogromna korupcija, da se kupuju određena rešenja, otima se ljudima imovina, izbacuju se iz stanova, iz kuća. Čak i tamo gde ljudi žive, recimo unajmljeni stanovi ili kuće, dolaze izvršitelji, plene imovinu, a ne postoji ni jedan dokaz da li je to njihova imovina ili nije, da li je to isti taj televizor ili tehnika ili kuća itd. Imate objekte koje otimaju, odnosno plene, a koji nisu nigde ni legalizovani, ne zna se ko im je vlasnik zemlje itd.

Znači, problem izvršitelja je jedan ogroman problem i ja prosto ne razumem kako vlast ne shvata da je ovo tragedija? Jer, pazite, čujem juče ministar kaže – znate, postigli smo neki međunarodni rejting što se tiče tih naplata itd. Pa, kakav crni međunarodni rejting ako izbacujete ljude na ulicu koji nemaju gde da žive i kojima koruptivnim šemama oduzimaju tu imovinu? Dakle, ovo je jednostavno problem sledeći koji mora da se reši kardinalno, jer mi treba da štitimo naše građane, a ne da se toliko brinemo o tom rejtingu međunarodnom.

Na kraju bih želeo da kažem, evo, videli ste, neki dan smo glasali ovde, imali smo dva predloga za rezoluciju, jedan je bio o BRIGS-u i, nažalost, bilo je nekih 12, 13 poslanika koji su glasali. Mnogi političari govore često na tu temu, a nažalost kada je bilo glasanje nismo ih ovde videli. Naravno, i naša inicijativa da se izglasa rezolucija o genocidu nad Srbima u NDH, odnosno u Jasenovcu.

Nažalost, ta naša inicijativa je dobila podršku samo 12 poslanika, naša narodna grupa, tu je grupa bila Vulinovih poslanika, Zdrave Srbije i nekoliko, odnosno čini mi se dva poslanika iz vaše grupe, mislim da su to bili Linta i Jadranka. Tako da, prosto to je od nacionalnog, strateškog značaja, a niste dali podršku da ovekovečimo memoriju tih naših žrtava. Hvala vam puno. Toliko.

Još jednom, dobar dan.

Dakle, podneli smo ovaj amandman. Dopuna bi zvučala ovako - jedinice lokalne samouprave su dužne da agenciji dostave digitalni zoning plan u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Znači, ovo je više zbog realnosti da se taj plan napravi, jer znamo kakva je situacija u različitim opštinama i ovo je više da zaštitimo malo ovu vašu administracije koja možda neće uspeti da u tom roku obezbedi sve što je neophodno, a onda će se naravno napraviti lančana reakcija i ljudi koji budu to podnosili imaće problem zato što oni neće uspeti da vam dostave tu informaciju, a onda se i zakon od predviđene za njih kazne. Toliko.

Naravno, hvala.

Dakle, ovde je predlog člana 7. - izmena postupka evidentiranje može se sprovesti za stambene objekte sa posebnim stambenim jedinicama ukupne površine 300 kvadratnih metara. Zašto sam ovo predložio? Dakle, ovim amandmanom se jasno razlikuje stambena površina od ukupne površine domaćinstva koja obuhvata i pomoćne, ekonomske i poljoprivredne objekte. Postoje brojna seoska gazdinstva kojima su u sklopu stambenog kompleksa izgrađeni objekti za uzgoj životinja, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, mehanizacije, itd, što čini realnu potrebu za većom ukupnom površinom. Amandman sprečava diskriminaciju vlasnika domaćinstva i poljoprivrednih gazdinstva u odnosu na gradska domaćinstva i obezbeđuje pravičnu primenu zakona.

Dakle, nije isto tretirati površinu koju koriste ljudi u selima koji imaju velika domaćinstva, gazdinstva i površinu koju imaju ljudi koji žive u gradovima. To je bila motivacija za ovakav jedan amandman. Hvala puno.

Ovo je jako bitan amandman, onako kako ga ja doživljavam. Očigledno da se tu ne razumemo.

Ovde je reč o tome da visina naknade za evidentiranje prava na nepokretnostima mora biti različita za fizička i pravna lica, s obzirom na namenu i karakter objekta. Zašto je ovo bitno? Da ste prihvatili ovaj amandman, odmah bi ova prozivka koja postoji da je ovo zakon koji treba da pomogne nekim iz krugova vlasti da legalizuje neke svoje komercijalne objekte, otpala bi, jer ovim što sam predložio bila je ideja da se podele fizička i pravna lica.

Zašto? Zato što fizička lica rešavaju svoje probleme vezano za upis u evidenciju svojih objekata, kuća, stanova, itd, a pravna lica, to su uglavnom ljudi upravo o kojima svi ovde i pričaju, koji su izgrađivali nelegalne objekte, zgrade. Nije bitno gde su, da li su oni u centru grada, da li su na Dedinju ili su u nekim drugim malim gradovima, ali definitivno je jasno da su to objekti koji su komercijalne namene i da su to objekti koji za funkciju imaju da zarade neki ozbiljan novac i time što ih svrstavamo u istu kategoriju kao i fizička lica, oni će naravno moći da legalizuju te objekte, odnosno da ih upišu, kako hoćete, u evidenciju pod istim uslovima kao i ljudi koji imaju potrebu da svoju kuću ili stan upišu.

Mislim da je ovo bilo od izuzetne važnosti. Još jednom ponavljam, komercijalni objekti i privatni objekti, odnosno kuće ne mogu da budu u istoj ravni, jer potrebe jednih i drugih nisu iste. Ovima se, naravno, omogućava da pravna lica, odnosno ti koji su izgradili ogromne zgrade i objekte mogu da upišu u evidenciju te objekte, po vrlo povoljnim uslovima, a trebalo bi da to košta znatno više nego što će to da košta običnog građanina koji želi da svoj objekat legalizuje. Toliko. Hvala.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kao opozicioni političar ovo obraćanje bi trebalo da zvuči da je ovo katastrofalan zakon, da je ovo užasna jedna Vlada, da je ovo antisrpsko, antidržavno, antinarodno, zakon koji nema nikakve veze sem da pljačka narod, međutim ako govorimo ozbiljno o ovoj temi onda razumemo da je ovaj zakon nešto što je proizvod potrebe naših ljudi, našeg naroda.

Naravno, kada bih govorio kao što govore opozicione kolege to bi bilo onako, znate, da me potapšu po ramenu i da mi kažu na „Tik Toku“ da dobijem više lajkova i da budem popularan, ali ja ne pričam za „Tik Tok“, kolega, nego pričam za potrebe naših ljudi jer realno ovaj zakon ima veliku potrebu…

Nisam vas prekidao, kažem samo da me poslušate malo.

Naš cilj ovde, kao i vaš, kolega, jeste da budemo ozbiljni i da razmatramo ono što je stvarno potreba naroda. To nema nikakve veze sa vlasti i sa opozicijom nego sa onim što je potreba naših ljudi. Imao sam ovih nedelja razgovore sa ljudima koji imaju taj problem i zbog toga danas želim da se čuje, u stvari, njihova misao više nego moja.

Nažalost, sistem je nekako napravljen tako da najbolje ovde prolazi nešto što je populizam. Uvek vas negde svrstavaju da morate da budete sa jedne strane i teško se čuje, inače, glas razuma. Nisam na stadionu već sam u ovom narodnom domu i od mene se očekuje da shodno tome se i ponašam.

Naravno da ću moja obraćanje najviše skoncentrisati na ovaj zakon o upisu u evidenciju, legalizaciju, kako god hoćete nazovite, i moje obraćanje će biti više ministarki pošto smatram da je ona profesionalac u ovom poslu, da ona nije politički ministar, za razliku od mnogih drugih. Mislim da je jako bitno da se čuje naše mišljenje vezano za to.

Naravno, ja sam podneo niz amandmana, odnosno mi smo kao poslanička grupa to uradili i bilo dobro da se to analizira pošto to nisu politički amandmani, to su amandmani koji imaju za cilj da poboljšaju ovaj zakon, da ga usavrše, da ga koriguju eventualno negde gde smatramo da nije dobro urađeno.

Ono što mi je, takođe, posebno drago da prošli put pred mandatarom smo govorili, ja sam lično govorio o ovome, o inicijativi da se usvoji Zakon o legalizaciji, odnosno evidenciji, kako god hoćete i govorio sam takođe o tome da bi na mestu premijera izučio način, odnosno monopoliju tržnih sistema u Srbiji koji drže monopol i koji drže cene koje su duplo skuplje nego što su u Nemačkoj. Naravno, ne verujem da je mene neko slušao ili da me je poslušao, ali vidim da ste shvatili da je to potreba za ovaj narod. I jedno i drugo pitanje je od izuzetnog značaja. Kažem, to mi je posebno drago što se danas razmatra to pitanje i što ste prepoznali i ono što smo i mi prepoznali.

Čujemo da često govore da je ovaj zakon u stvari zakon da bi Vučićevi kumovi legalizovali svoje objekte, odnosno neki tajkuni itd. Apsolutna je činjenica da postoji veliki broj objekata koji su nelegalno izgrađeni, da se nije preduzimalo ništa povodom toga, ali objektivno, ovo je zakon koji se najviše tiče ljudi, onih prostih ljudi koji imaju svoje kuće, koji imaju svoja imanja koja nisu mogli ili da legalizuju, odnosno da reše taj problem dugi niz godina. U tom smislu, logično bi bilo moje pitanje – ako je to i tako, ako će neko da iskoristi taj zakon, da li mi svi treba da budemo taoci tih tajkuna pet, 10, koliko god da ih ima? Da li to znači da mi treba da kažemo – ne, ne treba nam ovaj zakon i da time stotine hiljada ljudi, možda čak i milion koji imaju ovaj problem, odbacimo na stranu? Koga vi u stvari predstavljate onda ako ne taj narod i ako ne potrebe koje oni imaju?

Ja imam jedino sumnju da li će ovo moći da se realizuje na takav način ako se ne bude koristio neki poseban softver ili neka inteligencija veštačka. Imajući u vidu da je katastar radio jako loše, da ne kažem katastrofalno, pošto znam primere da su upisivali jedan plac po 10 godina. Sad mogu zamisliti ako takvim intenzitetom budu radili na implementaciji ovog zakona, koliko će to da traje.

Ono što je bitno je to da ovaj zakon omogućuje ogromnom broju ljudi da na neki način legalizuje svoje objekte po vrlo povoljnim uslovima. Na taj način oni rešavaju taj problem, ali oni dobijaju faktički i robu, jer taj njihov objekat, kuća, stan koji nije bio legalizovan, dobija neku vrednost tržišnu. Šta to znači? To znači da oni mogu da taj stan ili kuću mogu da stave hipoteku ako je to potrebno za školovanje, za decu, za neki njihov novi posao koji bi oni hteli da pokrenu. Dakle, daje mogućnost narodu da tu svoju nekretninu koju imaju pretvore u neku vrednost koja može na tržištu da im pomogne u realizaciji nekih svojih drugih ciljeva.

Naravno da je do sada velika bila korupcija, pošto kažem, ja sam negde iz te sfere, građevinske, između ostalog i znam koliko se plaćalo mita, koliko je bilo korupcije u tom segmentu. Evo, ja ću vam samo navesti jedan primer, da sam ja pre dvadesetak godina i više kupio recimo jedan stan koji su preprodavali, nije bitno. To je bila neka nadogradnja. On nije legalizovan. Ja sam od prvog dana plaćao porez na taj stan.

Pazite u čemu je apsurdnost. Nigde u svetu nemate takav način da vi plaćate porez na nešto što de jure ne postoji. Naravno da stan postoji, ali pošto on nije legalizovan, ja sam plaćao sve poreske obaveze za svih 20 i kusur godina na nešto što ne postoji. Sad zamislite koliko ima takvih ljudi kao što sam bio ja, kao što su mnogi ljudi koji imaju privatne kuće. Ako uzmemo Beograd i okolinu, to je Kaluđerica, Borča, Kotež i mnogi drugi rejoni gde postoje takvi problemi. Zamislite samo koliko je značajno tim ljudima da mogu da za 100, 200 ili 300 evra legalizuju svoj objekat.

Ono što sam predložio u amandmanu jeste da bih ja razdelio ovo na dva segmenta. Prvi segment jeste za fizička lica, to je ono što jeste strateški cilj ovog zakona onako kako ga ja doživljavam, a drugi je da to bude za pravna lica. Jer, mi podrazumevamo da su pravna lica pravila te objekte za komercijalnu svrhu. Znači, oni su pravili objekte da bi prodavali stanove. Da li su oni na Dedinju, u centru ili na Vračaru, nije bitno, ali je poenta u tome da ne možemo da ih stavimo u istu ravan sa fizičkim licima odnosno sa građanima i ljudima koji žele samo svoje privatne kuće da legalizuju. Sada, uslovno rečeno, on ima neku štalu koja mu vredi 300 evra a treba da plati 100 evra za legalizaciju. Nije isto kao onaj što ima objekte koji vrede milione evra a platiće hiljadu evra ili koliko već bude određeno. Dakle, ja bih to podelio po klasifikaciji na taj način, jer bi to bilo pravednije u odnosu na naše ljude koji imaju taj problem.

Sada bih hteo da obratim pažnju na nekoliko pitanja koja su aktuelna. Dok sam obilazio i razgovarao sa ljudima vezano za njihovu problematiku, došao sam do nekih pitanja na koja bih želeo da ministarstvo da odgovor, odnosno da ima u vidu da postoje ti problemi.

Vidite, ovim zakonom omogućavate da ljudi reše neke svoje probleme, ali, vidite, ja sam imao u porodici, u bližoj familiji ljude koji su kupili neke placeve i koji su pitali da li da grade? U pitanju je Kotež, Borča, znači nije centar, nije Vračar. Ja im kažem - nemojte da gradite dok ne dobijete dozvolu. Ljudi su me poslušali i sada me zovu i pitaju - a šta ćemo sada, Dragane? Znači, oni su kupili placeve, trebali su da prave, ja sam im rekao da ne rade ništa dok ne dobiju dozvolu, a sada, šta se dešava? Opština nije urbanizovala taj deo. Ljudi su kupili placeve, žele da naprave kuću za sebe, ali pošto nije prošla urbanizacija tog dela, oni sada po novom zakonu nemaju pravo da grade. Znači, ljudi su faktički ostali bez mogućnosti da dalje grade odnosno da prave svoj objekat ili kuću koja im je neophodna za tu namenu.

Mislim da je problem i kod tih odeljenja za urbanizam što mnoge stvari oni koče, ne rade adekvatno, da bi ljudi mogli na vreme da dobiju dozvole i ona počinju da prave nelegalne objekte.

Imam slučaj na Zlataru gde su ljudi kupili zemlju koja je građevinska, sa namerom da tu nešto naprave, neke vikendice. Međutim, po zakonu mora da se ima put direktno do placa. Sada imate situaciju da put de fakto postoji, koriste ga svi, ali on nije upisan, postoji nekih 10 santimetara gde taj put ne dolazi do tog državnog dela puta i ovi ljudi ne mogu da dobiju dozvole za izgradnju tih objekata, što je takođe jedan od problema.

Sledeći problem koji mnogi imaju jeste da ljudi imaju objekte odnosno svoje kuće, imaju neke pomoćne objekte koji su nekada napravljeni, pre 30, 40, 50 godina i gde su zakačili negde državnu imovinu, odnosno neko šumsko gazdinstvo, negde su izašli na put, recimo, 30 santimetara su ljudi izašli i te njihove kuće postoje dugo godina. Nije jasno kako će da se reši taj problem, jer sa druge strane imate ljude koji su zauzeli hektar te državne imovine i da li će se ovim zakonom na isti način tretirati i jedni i drugi, što opet negde ne bi bilo pravedno?

Ono što je moj predlog, juče sam na Odboru to predlagao, ljudi imaju te objekte odnosno male kuće, gde koriste to državno zemljište, kažem, 30, 40, 50 godina, da im se omogući da oni mogu da otkupe taj deo, jer to su objekti od 10 do 15 kvadrata, uslovno rečeno, gde oni imaju te pomoćne objekte, da mogu da otkupe od države i da im se odredi neka cena, onaj ko to želi, i da ljudi imaju mogućnost da to otkupe i da se legalizuje njihov objekat. To bi bilo dobro da se uradi.

U zakonu je propisano da oni koji budu upisani u evidenciju moći će da se priključe na vodovod, kanalizaciju itd, ali definitivno tu postoji takođe jedan veliki problem kod ovih situacija gde ona nije čista i nije precizna. Znam više slučajeva gde su ljudi morali nelegalno da plaćaju desetine hiljada evra da bi ih nelegalno priključili na struju, na vodu, na neke druge stvari. Smatram da se ovim zakonom onemogućuje ta mogućnost, ali bilo bi dobro da se precizira na koji način će ovi sporni objekti da rešavaju to pitanje.

Ono što mi još izaziva pažnju, naravno da će ovo biti sa nekom zvezdicom, uslovno rečeno, da će to da zvuči da je taj objekat upisan u evidenciju pod tim i tim zakonom, ali se bojim da će to da izazove reakciju i kod banaka i kod ljudi, jer će se smatrati da to nije potpuno legalno, nije potpuno u redu i onda će da bude zloupotreba na tržištu, jer možda notari neće hteti to da overe, neće banke hteti da prihvate i zato mislim da i taj momenat treba da imate u vidu.

Dao sam neke amandmane, a ono što mi je ključna stvar jeste da rok od 40 dana, pa i bilo koji približan tome, pravi problem za naše ljude koji žive u dijaspori. Vi morate da imate u vidu, ja sam to u amandmanu predložio, da ljudi koji imaju stalni boravak u inostranstvu moraju da imaju neki sasvim drugi rok. Ja sam predložio 12 meseci, može da bude i neki drugi, ali morate imati u vidu da su to ljudi koji žive u inostranstvu i zamislite sad kada bi svi oni krenuli koji imaju objekte u Srbiji, oni moraju da napuste svoje poslove, da dođu, da bi se u roku od 40 dana prijavili. Možda bi mogli to na neki drugi način, putem interneta itd, ali oni se boje da im ne budu tražili nekakve potvrde, neke dokumente za koje je neophodno njihovo fizičko prisustvo u Srbiji.

Molio bih da sve to imate u vidu i da sutra razmotrite te amandmane koje smo mi podneli.

Imam još dve stvari ovde samo kratko da kažem, naravno ovo što se tiče izvršitelja to je posebna jedna tema, to je veliki problem u društvu i tu mogu negde da se složim sa prethodnim kolegom koji je govorio na tu temu, ali ne mogu da se složim kada je nedavno organizovao proteste protiv prodaje naoružanja Izraelu, a pritom kaže - a Ukrajini možemo da prodajemo. To su takvi predstavnici koji valjda na demokratski način opredeljuju za sebe da jednima možemo da prodajemo a drugima ne možemo. Otprilike toliko za sada, pošto hoću da ostavim malo vremena i za još jedno obraćanje. Hvala vam puno.

Dobar dan, poštovane kolege.

Imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo i za BIA.

U martu mesecu u Beogradu je održana velika međunarodna konferencija na kojoj su prisustvovali lideri suverenističkih partija Evrope. Naravno da su tu bili moji gosti koji su bili iz Rumunije i Mađarske, između ostalih.

Međutim, šta se dogodilo?

Posle tog našeg skupa koji je bio održan u Beogradu, lider mađarske partije "Pokret naša domovina" Laslo Torockaj je otišao na srpsko-mađarski spomenik koji se nalazi na mestu trijumfa u Tvrđavi, gde su natpisi srpskih i mađarskih vojnika koji su još 1456. godine branili našu tvrđavu. To je spomenik na kom stoji i mađarska i srpska zastava, oni su postavili tamo cveće i postavili su vence. Međutim, šta se dogodilo?

Izvesni rumunski državljanin koji se zove Aleksandar Balan, imam informacije i podatke o njemu, je došao posle njihove posete tom spomeniku i on je otkinuo tamo zastavu mađarsko-srpsku, otkinuo je, pobacao je cveće i sve ono što su oni doneli tamo u znak sećanja na te žrtve. Taj isti Aleksandar Balan koji je to uradio, on je to čak i snimio i snimio je sebe kako je to pocepao, kako je to bacio itd. Inače, primećen je kao jedan od suorganizatora čak antiruskih ovde protesta, a isto tako je primećen i na protestima kojima pljuje Srbiju i isto tako, gde pokazuje karte neke velike Rumunije, gde Srbija ne postoji. Dakle, očigledno je da je to čovek koji ovde, ne znam po čijem zadatku ili je samostalno, ali se bavi antidržavnim projektima i ponašanjem i smatram da treba da se ispita, a inače je i lider Mađarske partije, podneo je krivičnu prijavu u Srbiji, povodom tog događaja. Ja sam bio u Mađarskom parlamentu, gost pre nekoliko nedelja gde smo saopštenje potpisali i mi smo inače osudili takvo ponašanje tog građanina Rumunije i ne znam da li ima uopšte državljanstvo Srbije, to je nejasno.

Ali je jasno da je njegovo ponašanje u Srbiji apsolutno antidržavno i antisrpsko, a i naravno on utiče na odnose gde kvari naravno odnose sa našim drugim državljanima i komšijama kao što je to Mađarska i čovek koji vodi ovu partiju, i koji je prijatelj Srbije i koji brani srpsko KiM, i naravno ovo ne odražava verovatno stav svih Rumuna, ali taj pojedinac je to napravio i smatram da on treba da bude sankcionisan i to glavno moje pitanje i neću vas više zadržavati i očekujem da ova naša država protiv ovog čovek preduzme odgovarajuće mere. Hvala.