| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Hvala.
Kolega Branko Pavlović juče je izneo stav poslaničke grupe MI - Glas iz naroda, o predlozima pravosudnih zakona, a ja ću danas nešto govoriti o kulturi.
Opredeljenje poslaničke grupe kojoj pripadam jeste da podržavamo svaki dobar predlog za koji smatramo da je u interesu našeg naroda i naše zemlje. Tako činimo i ovoga puta, podržavamo predloge odluka Ministarstva kulture iza kojih je stala Vlada, u utvrđivanja za kulturna dobra od izuzetnog značaja Krunidbenih insignija kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvale monahinje Jefimije odnosno pokrova za mošti kneza Lazara, skulpture "Danubius" i dupljajske statuete "Votivna kolica". Prva dva dobra svedoče o istoriji i uzvišenom duhu našeg naroda kroz istoriju, a druga dva o dubokim tragovima civilizacije na području Srbije.
Donošenje predloženih odluka, pored ostalog, definišu se bliži uslovi čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnog dobra, kao i stručne i tehničke mere zaštite radi njihovog obezbeđivanja od propadanja, oštećenja, uništenja i krađe.
Ali, osim toga, predložene odluke imaju i višestruki duhovni značaj. One ističu duhovne istorijske vrednosti navedenih kulturnih dobara, skreću pažnju javnosti na kulturno nasleđe Srbije i utiču na jačanje kulturne svesti našeg naroda o kulturi na njegovom tlu.
Danas kad se na svaki način atakuje na duhovno biće čoveka, to ide u prilog gradnje i očuvanja identiteta našeg čoveka na temelju onoga što je njegovo nasleđe i što je opredelilo duhovno biće našeg naroda kroz vekove borbe za slobodu i samobitnost.
Sada kada bismo sebi ili bilo kome drugom postavili pitanje gde se to nalazi najviše srpskog blaga, siguran sam da bi većina ljudi rekla - u Narodnoj banci Srbije, pretpostavlja se da je tamo najviše novca i dukata i zlata. Ali, uveren sam da nije tako. Najviše materijalnog blaga iskazanog kroz istorijske i umetničke vrednosti nalazi se u Narodnom muzeju Srbije. Ono što se tamo nalazi, ne može se kroz novac iskazati. Ako bi neko ipak i hteo kroz novac da iskaže, nema banke koja bi mogla toliko da isplati. Naše najveće duhovno blago nalazi se u našim manastirima, koji svoje trajanje vekovima beleže.
32/2 JD/LjL
Kada je bila Velika seoba Srba, naši preci, sklanjajući se u sigurnije krajeve da bi sačuvali čeljad svoju i gole živote, sa sobom ne nose ni bisage zlata, ako su ga uopšte imali, niti nose vreće žita, nego nose ono što će ih duhovno hraniti i održati, na leđima svojim 40 dana nose kivot sa moštima Svetog kneza Lazara i Jefimijin pokrov sa izvezenom pohvalom knezu, pokrov za koji je nama danas, bezmalo tri i po veka nakon tog pohoda, palo u čast da ga proglasimo za kulturno dobro od izuzetnog značaja i kao takvo čuvamo za buduća pokoljenja.
Velika stradanja naš narod je imao kroz istoriju. Kada je na početku Drugog svetskog rata Nemačka napala Jugoslaviju, njen firer, Hitler, lično je izdao naredbu komandantu jugoistočnog ratišta generalu Leru, kako je ovaj sam svedočio, šta treba prvo učiniti - srušiti Narodnu biblioteku Srbije, uništiti srpsku inteligenciju i obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve. Obrazloženje za rušenje Narodne biblioteke bilo je da je tamo "sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet srpskog naroda". A objašnjenje za napad na srpsku crkvu bilo je - Zato što su ti manastiri kroz vekove bili "personalna uprava srpskog naroda i dokaz njegovog bitisanja na tim prostorima". Eto kako neprijatelj spolja gledajući tačno zna koje su glavne niti našeg identiteta.
Da li mi znamo dovoljno sami sebe? Čini mi se da smo se u vremenu komunizma, a onda i pod uticajem agresivnog globalizma, uveliko odrekli sebe. Zato je potrebno da se osvrnemo i naslonimo na ono što imamo, što je opredelilo naše i nacionalno i duhovno biće, ako hoćemo da budemo svoji.
Ne možemo ni razumeti ni graditi sopstveni kulturni identitet ukoliko ne znamo ko smo, šta smo bili, šta jesmo, šta imamo i kojih se to vrednosti naš narod držao kroz istoriju. Zato je potrebno podržati ovakve aktivnosti Ministarstva kulture, kao i nastojanje da se u zemlju vrate rasuta po svetu pokretna kulturna dobra od velikog kulturnog, istorijskog i nacionalnog značaja. Takođe, i preduzete mere na zaštiti, obnovi i rekonstrukciji nepokretnih kulturnih dobara i na obnovi i zaštiti ustanova kulture. Kultura je glavni činilac identiteta naroda.
Naravno, iza ovakve aktivnosti potreban je novac. Novca za to mora biti, a biće ga dovoljno ako se ne rasipa, ako se njime domaćinski raspolaže. Zamislimo samo koliko bi više zdanja kulture moglo da se obnovi ili izradi kada bi se restriktivnije dodeljivale takozvane nacionalne penzije, da ostanemo na polju kulture. One su dodeljivane i onima koji su imali minorni doprinos srpskoj kulturi ili su čak radili protiv nje, pa i prizivanjem agresije na sopstvenu zemlju.
Državni novac je novac svakog državljanina te zemlje. Nemoralno je ako se na muci sirotinje izdržava neko ko to ne zaslužuje i još ako radi protiv te sirotinje.
Nadam se da će Ministarstvo kulture nastaviti sa započetim aktivnostima, nominacije za odgovarajuću zaštitu najvažnijih naših kulturnih dobara. Voleo bih da je danas tu ministar kulture Selaković, pa da nam objasni da li će i dalje aktivnost ići u tom smeru.
Svedoci smo da se danas, pogotovo od novostvorenih država ili kvazi država falsifikovanjem istorijskih činjenica ili pravnim i drugim oblicima nasilja prisvaja srpsko-kulturno nasleđe. Na Kosovu i Metohiji nastoji se da se srpski manastiri i druge svetinje prikažu kao tobože albansko nasleđe, iako Albanaca na tom području nije ni bilo kada su oni građeni.
U Sarajevu, bukvalno preko noći podignut je spomenik srpskom srednjevekovnom kralju Tvrtku Kotromaniću kojeg u svetu sada predstavljaju kao svog bosanskog kralja.
32/3 JD/LjL
Prisvaja se i Srpska povelja Kulina bana iz 12. veka pisana ćirilicom, predstavlja se kao tobože temelj bosanske države. Ona pisana osam vekova pre nastanka države koja hoće sada da se na njoj temelji.
Prisvaja se i Čajničko jevanđelje nastalo pre više od pet vekova. I ono se proglašava kao bosanski spomenik kulture.
Više je izuzetno vrednih srpskih kulturnih dobara, ne nalazi se u srpskim rukama. Jedno od njih je Ilovički prepis Zakonopravila Svetog Save koji se nalazi u Zagrebu.
Zato smatram da bi Ministarstvo kulture ako nema dovoljno, pre svega, ljudskih potencijala, moralo da se pojača u zaštiti kulturnog nasleđa.
Novo se gradi, staro se čuva, tako mi čuvamo sebe da budemo ono što jesmo.
Hvala na pažnji.
Izvinjavam se što kasnim.
Plašim se da će neke druge važne tačke u dnevnom redu ovde ostati zaobiđene, odnosno ispod radara, baveći se svakako i ovim važnim pitanjima kojima smo se dosad bavili.
Želim da se osvrnem na tačku 6. dnevnog reda povodom Izveštaja Evropske komisije u Republici Srbiji.
Ima ljudi koji beže od odgovornosti, pa kažu – politika me ne zanima. Kako može biti da te ne zanima nešto što se tebe i tvog naroda tiče? Još je Aristotel rekao da je čovek zon-politikon, definisao ga je kao političko biće, odnosno kao društveno biće.
Evo, pred nama je jedan dokument koji se tiče svih nas, Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu. Napisan je na 129 stranica i iz njega se saznaje ne samo kako nas Evropa vidi, nego i šta se o nas očekuje i traži.
Nastoji se da se Srbija u podobi tuđim pogledima na savremeni svet i na buduća dešavanja, pa kako onda da se time ne pozabavimo?
Evropska komisija, kada govori o Srbiji, ona govori o Srbiji bez Kosova. Kosovo je za nju posebna država. Samim tim, njih se ne tiče stradanje Srba i uništavanje srpske imovine i srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji, stvaranog i u vekovima kada tamo Albanaca uopšte nije bilo, ali se tiče da se Kosovo učvrsti kao država, a da Srbija to ne ometa i da se time ona složi.
10/2 GD/JG
Napominje se da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije, a za EU Srbija i Kosovo su susedi.
Naglašava se da normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju suštinski uslovi na evropskom putu obeju strana, a obe strane rizikuju da izgube važne prilike ako napredak izostane.
Srbiji se, pored ostalog, zamera što je više puta sprovodila aktivnost i suprotne svojim obavezama prema sporazumu o putu ka normalizaciji, tako što je lobirala protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Sa takvom formulacijom jasno se stavlja do znanja da Evropa radi na utemeljenju državnosti Kosova i njenom instaliranju međunarodne organizacije, a od Srbije se traži da se tome ne suprotstavlja.
Da se stvori privid tobože ujednačenog stava države Srbije i njenog otimajućeg dela teritorije, suvoparno se konstatuje da je i Kosovo više puta sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske operacije protiv struktura i službi na severu koje podržava Srbija. Ni na koji način se ne dočarava stradanje srpskog naroda pod terorom privremenih albanskih vlasti.
Na dva mesta u izveštaju se s prekorom konstatuje da su uspostavljena samo dva od šest stalnih zajedničkih prelaza. Srbiji se zamera što ona nije uspostavila stajne zajedničke prelaze sa otetim delom svoje teritorije.
U izveštaju Evropske komisije primetno je nastojanje da se evropske vrednosti preslikaju i od Srbije i tu se navodi šta je to što bi Srbija trebalo da učini i da prilagodi svoj pravni sistem, pre svega, po pitanju rodne ravnopravnosti, odnosa prema LGBT populaciji, ali istovremeno ono što mi je posebno zasmetalo, da se tobože Srbija ima i neadekvatan odnos prema manjinama koje žive u Srbiji, pa se između ostalog kaže da ima neadekvatan odnos i prema Romima, što se ničim ne može dokazati.
Evropa bi Srbiji ne samo da diktira kako da živi u svojoj kući, nego i kako da se odnosi prema drugim zemljama. Naravno, prva na tapetu je Rusija. Tim povodom se piše da Srbija se nije usaglasila sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, niti sa nizom drugih izjava i restriktivnih mera EU u vezi sa Rusijom, Kinom, Belorusijom, Iranom, Demokratskom Narodnom Republikom Korejom i destabilizacijom Republike Moldavije. Ona nastavlja da obavlja letove sa Rusijom sa povećanom učestalošću itd.
Srbiji se zamera što je na Generalnoj skupštini UN glasala za uspostavljanje međunarodnog dana protiv jednostranih prinudnih mera, glasajući suprotno stavu EU. Zamera se i što je 14. marta ove godine bila među 41 zemljom koje su podržale zajedničku izjavu koju je u njihovo ime predstavila Ruska Federacija, kako se to kaže, u Savetu UN za ljudska prava povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad nacizmom 9. maja.
Zamera se i što je Srbija održavala učestale kontakte na visokom nivou sa Kinom i učestvovala u zajedničkoj vojnoj vežbi sa Kinom u julu 2025. godine i što je predsednik države Srbije prisustvovao obeležavanju 80. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata.
Pošto nemam mnogo vremena, skratio bih. Srbija se kroz ovaj izveštaj i ucenjuje. Na kraju izveštaja se kaže – Srbija bi mogla ostvariti koristi od okvirno dodeljenih sredstava u iznosu od 1,586 milijardi evra koji će biti kanalisana kroz reformsku agendu, naravno, ukoliko pristanu na ono što se od njih traži, tzv. normalizaciju odnosa sa Kosovom, a to znači da se od Srbije traži da se odrekne Kosova, pa ćemo mi to da platimo onoliko koliko oni procene, iako to nije za plaćanja.
10/3 GD/JG
Posle svega iznetog u izveštaju, nama se ovde i predlaže zaključak povodom tog izveštaja u kojem se kaže da Narodna skupština konstatuje i podržava iznete preporuke Evropske komisije, pa i to da je potrebno unapređenje javnog narativa o EU.
Nije naše da ubeđujemo narod da se priklanja EU, nego da omogućimo da narod shvati šta mu se iz ovakve Evrope nudi i šta se od njega traži.
Hvala vam na pažnji.
Hvala.
Reč ima narodna poslanici i predsednica Odbora za kulturu i informisanje, Nevena Đurić.
Nema govora na sednicama odbora.