Hvala.

Ovih dana sa još trojicom poslanika ovog Doma učestvovao sam na Kongresu slobode u Minsku. Uprkos toplom bratskom prijemu na svakom mestu, pa i u Palati predstavnika i u Savetu Republike, osećao sam nelagodu što se moja država Srbija, pod obrazloženjem sinhronizacije spoljne politike sa EU, priključila sankcijama koje je ona uvela ovoj nama jednoj od najbliskijih zemalja na svetu.

Došli smo u paradoksalnu situaciju, dok većina zemalja zapada, među kojima posebno zemlje EU, osim njih pet, rade protiv interesa Srbije, ugrožavajući njen teritorijalni integritet i onemogućavajući njen suverenitet na celoj njenoj teritoriji, da se Srbija saglašava sa politikom tih zemalja prema zemlji koja štiti interese Srbije prema bratskoj Belorusiji. Belorusija, ne samo da se nikada nije ogrešila o Srbiju, nego je uvek, kada je bila u prilici, činila dobro našem narodu i našoj zemlji. U međunarodnim organizacija redovno podržava Srbiju, nije priznala lažnu državu Kosovo, kao što su to učinile države EU sa čijom neprijateljskom politikom prema Belorusiji Srbija se saglašava.

Nedavno u Generalnoj skupštini UN Belorusija je glasala protiv nametnute rezolucije kojom se Srbi žigošu kao tobože genocidan narod samo kako bi se nekako skinula ili barem ublažila istorijska hipoteka sa onih koji su činili genocid.

U jeku NATO agresije na našu zemlju, 14. aprila 1999. godine, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko iz bratske solidarnosti doleteo je u Srbiju. Bezbednost leta NATO nije garantovao, već je u susret njegovom avionu poslao svoje borbene avione. Ni pored toga, predsednik Lukašenko nije odustao od svoje namere. Vazdušni napadi nastavljeni su i tokom Lukašenkovog boravka u Beogradu.

U međuvremenu, nakon NATO rata za otimanje Kosova i Metohije od Srbije, NATO zemlje naoružavaju albanske teroriste i secesioniste, a Srbiji prijateljska nam Belorusija šalje četiri aviona tipa MIG-29 jednoseda, a država Srbija i dalje sledi sankcije NATO zemalja prema Belorusiji. Ko može reći da je to moralni čin s naše strane učinjen od svih nas?

Pitanje Vladi Srbije – zašto država Srbija i dalje sledi sankcije koje je EU uvela prema nama prijateljskoj Belorusiji?

Pridružila se Srbija i deklaraciji povodom odluke Saveta EU o uvođenju restriktivnih mera prema avio-kompanijama iz Belorusije, pa je tako nemoguć vazdušni saobraćaj između Srbije i Belorusije zbog čega ispaštaju mnogi naši ljudi koji rade u Belorusiji, ljudi iz Belorusije koji rade u Srbiji, kao i mnogi drugi koji bi ovu vazdušnu liniji koristili za tranzit. Sasvim sigurni veliki ekonomski interesi podređeni su politički instruisanoj volji koja samo štetu proizvodi. Zašto? Mnogo ljudi i sa jedne i sa druge strane zamolilo nas je da se zauzmemo za uspostavljanje direktne vazdušne linije između Beograda i Minska. Neka Vlada Srbije objasni zašto se to ne preduzima. Hvala na pažnji.

Iskazujući poštovanje prema ličnosti budućeg predsednika vlade Republike Srbije gospodina Vučevića, iskreno verujući u njegove dobre namere, želim da ukažem samo na dva segmenta iz njegovog izlaganja programa buduće vlade, iako je o tome već bilo reči. Jedan se tiče spoljne politike, a drugi statusa srpske AP Kosovo i Metohija i nastojanja da se ona zanavek istrgne iz okrilja Srbije, odnosno iz njenog državnog pravnog poretka.

U ekspozeu uvaženi kandidat za predsednika Vlade kaže – punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije i kaže da je to u najboljem interesu naše privrede. Zašto bi bio to strateški cilj Republike Srbije, kada EU kontinuirano radi protiv interesa države Srbije i srpskog naroda? Ako se tamo već teži da nije dovoljno da se kaže da je to naše opredeljenje sa naznakom u meri ostvarenja naših interesa, a ne da se to ističe za strateški cilj, pa da nas usred toga stalno nečim ucenjuju i da urušavaju naš suverenitet?

O kakvom interesu privrede može govoriti kada se članice EU uporno obrušavaju na teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje i kada duhovno razaraju i duhovno ubijaju naš narod naturanjem kojekakvih lažnih vrednosti i otvaranjem vrata satanizmu? Zašto bi to bio naš strateški cilj kada imamo drugih mogućnosti za razvoj naše privrede, očuvanje nacionalnih interesa i jačanja bezbednosti kroz druge međunarodne organizacije?

U predočenom programu Vlade u odeljku o spoljnoj politici, strateško opredeljenje za EU stavlja se na prvom mestu. Na drugom mestu se ističe značaj strateškog partnerstva Republike Srbije sa narodnom Republikom Kinom, a tek na trećem mestu se kaže da se Srbija ne može i neće odreći prijateljstva sa Rusijom, čiji narod smatramo bratskim.

Onaj ko je uvek prvi u zaštiti srpskih nacionalnih interesa sada se, nažalost, eto stavlja na treće mesto. Zar da budemo suzdržani prema onima koji kroz celu istoriju stoje uz nas samo da ne bismo naljutili one koji uporno rade protiv nas?

Strateško opredeljenje za EU i očuvanje Kosova i Metohije u ustavnom poretku Srbije su u koliziji, pa upravo EU uz SAD jeste najveći rušitelj ustavnog poretka Srbije.

Dobro je što budući predsednik Vlade kaže da Kosovo nije i nikada neće biti država. Držimo ga za reč, ali pritom mora se konstatovati da država Srbija nije imala do sada jasnu platformu za Kosovo i Metohiju. Pregovori se vode na temelju tobožnje nezavisnosti koju su albanski secesionisti proglasili 17. februara 2008. godine, a na temelju Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1240, a ne na temelju Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1244, koja na četiri mesta jasno ukazuje da će konačno rešenje statusa ove srpske pokrajine biti u skladu poštovanja teritorijalnog integriteta, tada Savezne Republike Jugoslavije, čija je pravna sledbenica Republika Srbija.

Ne poštuje se dosledno čak ni Ustav Republike Srbije, koji između ostalog u članu 182. stav 2. govori o potrebi da se donese zakon o autonomiji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Svakako to stoji, obaveza, to je ustavna obaveza, to treba imati u vidu. Razlog tome jeste taj što se…

Dobro, privodim kraju.

Razlog tome jeste taj što smo se opredelili za put kojim se ugrožava naše imanje, a to je put evrointegracija. Pregovarački okvir je proistekao iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Tim sporazumom Srbija se obavezuje da zaključi ugovor o dobrosusedskim odnosima sa svima koji budu zaključili takav sporazum.

Na osnovu tog sporazuma iznikao je i Briselski sporazum. Dakle, jasno je da evrointegracije su nas uveliko dovele do situacije po pitanju Kosova i Metohije u kojoj se sada nalazimo. Hvala vam.