| 01.08.2025. | Predlog deklaracije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata |
u proceduri
|
| 27.06.2025. | Predlog deklaracije o osudi zločina na području Srebrenice i drugim delovima Bosne i Hercegovine |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.
Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.
U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.
E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.
Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?
I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.
Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?
(Predsednik: Završavajte, molim vas.)
Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.
Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Srbije, imam dva pitanja.
Jedno pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede. Drugo pitanje je za Ministarstvo informisanja.
Tema prvog pitanje je diverzija i plansko uništavanje ovlašćene laboratorije Ana-lab iz Pančeva?
Pred građanima Srbije je slučaj koji prevazilazi granice jedne firme. Ovo je pitanje državne bezbednosti, korupcije i sabotaže nacionalne ekonomije.
Laboratorija „Ana Lab“ iz Pančeva je bila zakonito ovlašćena i akreditovana po članu 21. Zakona o veterinarstvu sa jedinstvenom i svetski priznatom metodom EIM-IRMS kojom su otkrivane ekonomske prevare u medu, mleku, vinu i jakim alkoholnim pićima. Ta tehnologija je razvijena u Srbije, a potvrđena od strane UN i međunarodnih institucija i bila je jedini domaći alat za zaštitu države i zaštitu tržišta od uvoznih falsifikata.
Dana 20. februara 2025. godine, Vlada Srbije je donela zaključak o hitnim merama kontrole granica i tržišta upravo radi suzbijanja ekonomskih prevara u mleku, medu, vinu i jakim alkoholnim pićima, i to na predlog Ministarstva poljoprivrede. U trenutku kada su sprovedene prve kontrole na granicama i kada je zaustavljen uvoz 200 tona meda iz Rusije, „Ana Lab“ je preko noći blokirana, oprema ukradena, a već sledećeg dana veterinarska inspekcija dolazi u kontrolu i zaključuje da je laboratorija zatvorena i donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja.
Pitanja su jasna - ko je znao da će doći inspekcija 24 sata nakon blokade i kako je moguće da jedini pravni osnov za oduzimanje ovlašćenja je neizvršavanje poslova i da bude fizički proizveden sabotažom?
Gospodo, prema zvaničnim statističkim podacima od 2012. godine do kraja 2024. godine, ukupan uvoz hrane u Srbiji je porastao sa 1,1 na 3,9 milijardi evra. Naši poljoprivrednici su na kolenima, farme se gase, a ljudi staju u red za emigraciju. Imamo svakodnevne proteste poljoprivrednika zbog sve veće nekonkurentnosti, gubitka tržišta.
Povećanje uvoza uz nesprovođenje specijalizovanih kontrola na ekonomske prevare, nelojalnu konkurenciju, kao i na nesprovođenje antidamping mera, doveli su našu poljoprivredu na najnižu moguću tačku u istoriji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ko stoji iza svega ovoga?
Čuli smo na Odboru za poljoprivredu, poslanik Marijan Rističević javno priznaje da je lično insistirao da se rešenje po ovlašćenju poništi, iako je ono zakonski donešeno. To je bio politički nalog, a ne pravni osnov. Zato osnovano sumnjamo da je formirana lobistička grupa koja je učinila sve da se zaključak Vlade ne sprovede u delo, a da se jedini instrumente te akcije u Srbiji sabotira, onemogući u izvršavanju poslova od najvišeg nacionalnog značaja za našu državu.
Upravo zato se nameće zaključak da je diverzija bila planski organizovano kako bi se uklonila jedina laboratorija koja je dokazivala prevare u uvozu hrane. Ovo nije slučajna greška. Ovo je organizovani udar na državni interes i direktna sabotaža zaključka Vlade Srbije od 20. februara 2024. godine.
Krađom opreme i baze podataka „Ana Lab“ ukradeni su i podaci od najveće poverljivosti, jer je laboratorija radila za državu, a oni su bili dokaz o prevarama na tržištu hrane, znači dokazi protiv korupcije.
Zato zahtevamo hitnu parlamentarnu istragu, formiranje istražnog odbora Skupštine Republike Srbije sa ovlašćenjem da ispita sve dokumente, komunikacije i svedočenja u vezi sa postupcima Uprave za veterinu, predsednika Odbora za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede.
Privremene mere zaštite dokaza, obezbeđenje prostora „Ana Laba“, popis, forenzičkih pregled nestale opreme, pokretanje službene istrage i brzo pronalaženje opreme, vraćanje iste u posed zakonskog zastupnika „Ana Laba“, pokretanje krivične istrage zbog teške krađe, diverzije, sabotaže, korupcije, zloupotrebe službenog položaja.
(Predsednik: Molim vas samo da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)
Samo još tri rečenice.
Krivična odgovornost, privođenje svih osoba koje su imale ulogu u organizovanju blokade, krađe, nelegalne kontrole, zaštita naučno-tehničke opreme kako bi se očuvala sposobnost, a krađom opreme iz „Ana Laba“ ukradeni su kompjuteri na kojima su bile baze podataka svega što je „Ana Lab“ radila za potrebe države. To su informacije od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost. Uništavanje „Ana Laba“ nije napad na instituciju, to je napad na državnu bezbednost, kontrolu na budžet…
(Predsednik: Još jednom vas molim da privodite kraju.)
…i na svakog poštenog proizvođača u Srbiji. Ovo mora da bude sankcionisano do kraja. Hvala i izvinite što sam malo duže pričao.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.
Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.
Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?
Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?
Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?
Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.
Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?
Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?
Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?
Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?
Hvala.
Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.
Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.
U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.
E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.
Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?
I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.
Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?
(Predsednik: Završavajte, molim vas.)
Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.
Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Srbije, imam dva pitanja.
Jedno pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede. Drugo pitanje je za Ministarstvo informisanja.
Tema prvog pitanje je diverzija i plansko uništavanje ovlašćene laboratorije Ana-lab iz Pančeva?
Pred građanima Srbije je slučaj koji prevazilazi granice jedne firme. Ovo je pitanje državne bezbednosti, korupcije i sabotaže nacionalne ekonomije.
Laboratorija „Ana Lab“ iz Pančeva je bila zakonito ovlašćena i akreditovana po članu 21. Zakona o veterinarstvu sa jedinstvenom i svetski priznatom metodom EIM-IRMS kojom su otkrivane ekonomske prevare u medu, mleku, vinu i jakim alkoholnim pićima. Ta tehnologija je razvijena u Srbije, a potvrđena od strane UN i međunarodnih institucija i bila je jedini domaći alat za zaštitu države i zaštitu tržišta od uvoznih falsifikata.
Dana 20. februara 2025. godine, Vlada Srbije je donela zaključak o hitnim merama kontrole granica i tržišta upravo radi suzbijanja ekonomskih prevara u mleku, medu, vinu i jakim alkoholnim pićima, i to na predlog Ministarstva poljoprivrede. U trenutku kada su sprovedene prve kontrole na granicama i kada je zaustavljen uvoz 200 tona meda iz Rusije, „Ana Lab“ je preko noći blokirana, oprema ukradena, a već sledećeg dana veterinarska inspekcija dolazi u kontrolu i zaključuje da je laboratorija zatvorena i donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja.
Pitanja su jasna - ko je znao da će doći inspekcija 24 sata nakon blokade i kako je moguće da jedini pravni osnov za oduzimanje ovlašćenja je neizvršavanje poslova i da bude fizički proizveden sabotažom?
Gospodo, prema zvaničnim statističkim podacima od 2012. godine do kraja 2024. godine, ukupan uvoz hrane u Srbiji je porastao sa 1,1 na 3,9 milijardi evra. Naši poljoprivrednici su na kolenima, farme se gase, a ljudi staju u red za emigraciju. Imamo svakodnevne proteste poljoprivrednika zbog sve veće nekonkurentnosti, gubitka tržišta.
Povećanje uvoza uz nesprovođenje specijalizovanih kontrola na ekonomske prevare, nelojalnu konkurenciju, kao i na nesprovođenje antidamping mera, doveli su našu poljoprivredu na najnižu moguću tačku u istoriji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ko stoji iza svega ovoga?
Čuli smo na Odboru za poljoprivredu, poslanik Marijan Rističević javno priznaje da je lično insistirao da se rešenje po ovlašćenju poništi, iako je ono zakonski donešeno. To je bio politički nalog, a ne pravni osnov. Zato osnovano sumnjamo da je formirana lobistička grupa koja je učinila sve da se zaključak Vlade ne sprovede u delo, a da se jedini instrumente te akcije u Srbiji sabotira, onemogući u izvršavanju poslova od najvišeg nacionalnog značaja za našu državu.
Upravo zato se nameće zaključak da je diverzija bila planski organizovano kako bi se uklonila jedina laboratorija koja je dokazivala prevare u uvozu hrane. Ovo nije slučajna greška. Ovo je organizovani udar na državni interes i direktna sabotaža zaključka Vlade Srbije od 20. februara 2024. godine.
Krađom opreme i baze podataka „Ana Lab“ ukradeni su i podaci od najveće poverljivosti, jer je laboratorija radila za državu, a oni su bili dokaz o prevarama na tržištu hrane, znači dokazi protiv korupcije.
Zato zahtevamo hitnu parlamentarnu istragu, formiranje istražnog odbora Skupštine Republike Srbije sa ovlašćenjem da ispita sve dokumente, komunikacije i svedočenja u vezi sa postupcima Uprave za veterinu, predsednika Odbora za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede.
Privremene mere zaštite dokaza, obezbeđenje prostora „Ana Laba“, popis, forenzičkih pregled nestale opreme, pokretanje službene istrage i brzo pronalaženje opreme, vraćanje iste u posed zakonskog zastupnika „Ana Laba“, pokretanje krivične istrage zbog teške krađe, diverzije, sabotaže, korupcije, zloupotrebe službenog položaja.
(Predsednik: Molim vas samo da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)
Samo još tri rečenice.
Krivična odgovornost, privođenje svih osoba koje su imale ulogu u organizovanju blokade, krađe, nelegalne kontrole, zaštita naučno-tehničke opreme kako bi se očuvala sposobnost, a krađom opreme iz „Ana Laba“ ukradeni su kompjuteri na kojima su bile baze podataka svega što je „Ana Lab“ radila za potrebe države. To su informacije od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost. Uništavanje „Ana Laba“ nije napad na instituciju, to je napad na državnu bezbednost, kontrolu na budžet…
(Predsednik: Još jednom vas molim da privodite kraju.)
…i na svakog poštenog proizvođača u Srbiji. Ovo mora da bude sankcionisano do kraja. Hvala i izvinite što sam malo duže pričao.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.
Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.
Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?
Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?
Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?
Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.
Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?
Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?
Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?
Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?
Hvala.