| 10.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
u proceduri
|
| 01.08.2025. | Predlog deklaracije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata |
u proceduri
|
| 27.06.2025. | Predlog deklaracije o osudi zločina na području Srebrenice i drugim delovima Bosne i Hercegovine |
u proceduri
|
Uvažene kolege narodni poslanici, pitanje ponovo za DRI. Dobili smo obaveštenje od DRI da je za 2021. godinu izdato 215 preporuka, odnosno primedbi na ono što je predato kao završni račun, za 2022. godinu je izdato 105, za 2023. godinu 142, za 2024. godinu 95. Ovde je takođe DRI dala kakav je rezime otkrivenih nepravilnosti i preporuku za rešavanje i otklanjanje, te se greške dele na one koje treba da se otklone u roku od 90 dana, na greške koje treba da se otklone u roku ne duže od godinu dana.
Pitanje za DRI – zašto opet nije dala negativno mišljenje kada vidimo da se greške nisu otklonile čak ni od 2021. godine? Znači, svi rokovi za otklanjanje grešaka su prošli i zašto kada zaposleni u DRI tačno daju šta ne valja, šta ne treba, a znamo da negativno mišljenje DRI ne bi osporilo usvajanje ni završnog računa, ni budžeta. Državna revizorska institucija daje mišljenje koje je preporuka ali se niko na njega nešto preterano i ne obraća.
Što se tiče onoga čime bi trebalo Ministarstvo finansija da se bavi, a čime se inače nikada nije bavilo, to su uštede u državnim institucijama i uopšte u državi Republici Srbiji, pa evo postavljamo pitanje Vladi Republike Srbije, a ona neka odredi čija je nadležnost – koliko ima ukupno službenih automobila u Republici Srbiji, koliki su mesečni troškovi za gorivo službenih automobila u Republici Srbiji i koliko su troškovi za korišćenje mobilnih telefona u Republici Srbiji?
Za MUP – koliko je ljudi angažovano za obezbeđenje ličnosti u Republici Srbiji. Pitanje za Ministarstvo pravde – koliko je ljudi angažovano i koliki su troškovi za obezbeđenje lica zaštićenih svedoka u Republici Srbiji, da vidimo koliko ih ima i koliko država Srbija izdvaja novca za sve to? Hvala.
Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, Slaviša iz Vrčina postavlja pitanje za Ministarstvo građevinarstva, posebno za inspekcijsku službu.
U Vrčinu se gradi privatno groblje od strane fizičkog lica, bez ikakvog odobrenja i građevinske dozvole, a ispod groblja se nalaze bunari sa pijaćom vodom. Građevinska inspekcija, uprkos mnogobrojnim prijavama, ne reaguje. Prijava ima preko 50 do sada, a i podneta je peticija stanovnika Vrčina sa preko 200 potpisa. Parcela je od 54 ara i prodaje se grobno mesto 1.000 evra. Međutim, pošto nema dokumentacije, ne može da se napravi nikakav kupoprodajni ugovor, te se ovo tretira kao nelegalna trgovina, a gradnja groblja kao nelegalna gradnja. Inspekcijski nadzor i građevinska inspekcija se mole da reaguju i da se spreči katastrofa i uništavanje vodnih resursa građana koji koriste vodu.
Drugo pitanje je pitanje, naravno, za Ministarstvo poljoprivrede. Puna su usta hvale kako smo veliki izvoznici, kako izvozimo nikad više. Pa, evo, poljoprivrednici iz regiona Topole pitaju zašto se ovako usiljeno radi uvoz jabuka i krompira i reeksport istih? Imamo viškove domaće jabuke i većina jabuke jeste sitnijeg kalibra, ali je zdrava i mnogo je boljeg kvaliteta od uvozne, ali zbog krupnoće ostaje neprodata, jer makedonska, albanska i poljska jabuka su preplavile tržište. Znači, ponovo idemo protiv nas samih.
Suva šljiva, suva šljiva kao proizvod na kojoj je izgrađena država, po kojoj smo bili poznati, ali nažalost zbog vremenskih neprilika koje je Srbija imala prošle godine kada je mraz potamanio rod šljive je minimalan. Šta smo mi uradili? Umesto da subvencionišemo i pomognemo našim poljoprivrednicima, mi uvozimo suvu šljivu iz
1/2 MV/JG
Moldavije koja je bukvalno okupirala tržište, pakuje se i preprodaje se u arapske zemlje kao srpska. Međutim, kvalitet te suve šljive je jako loš i time ćemo zatvoriti tržište za narednu godinu kada šljive i kada suve šljive bude bilo kod nas.
I dalje pitanje za isto ministarstvo. Problem sa prasićima, cena 260 dinara po kilogramu. Imamo pred nama gubitak čitave domaće proizvodnje. To je sada već pitanje bezbednosti. Mi znamo da je svinjarstvo u Srbiji od vajkada i da je država držana na tome. Da li je moguće da država ništa neće preduzeti po tome da se i taj stočni fond spasi?
Prevara sa fiktivnim kravama, krave koje se fiktivno prijavljuju, ne postoje. Mleko u prahu i dalje se koristi. Seljaci gase farme. Opet se pije i koristi nekontrolisano mleko i proizvod koji je samo mleku sličan, a prirodno mleko, naravno, prosipa se.
Onda ćemo ponovo da pričamo – ne, to nije tačno. Ovo što smo sve pričali o laboratoriji koja je otkrila nepravilnosti u hrani, ni to nije tačno. Nisu oni dobili odluku i rešenje o radu. Ne, ni to nije tačno. Ne, sve je tačno. I ovo je tačno, da se država Srbija ne brine o svojim poljoprivrednim proizvođačima koji su gradili, držali i izgradili ovu zemlju i doveli nas dovde, a sada ih puštamo niz vodu da propadaju. Dok ostale države svoje poljoprivrednike subvencionišu i tako konkurišu njihovim proizvodima na našem tržištu, a onda se njihovi proizvodi reeksportom izvoze iz Srbije pod nazivom proizvoda iz Srbije. Hvala.
Ovaj naš predlog je jako jednostavan i u skladu je sa svim onim što pričamo, da izbori treba da budu transparentni, da građani Srbije treba da imaju uvid u izborni proces i da se odagnaju sve sumnje u neregularnost bilo kog segmenta izbornog procesa.
Konkretno se odnosi na postavljanje kamera ispred svih biračkih mesta, da se vidi ko pristupa biračkim mestima i da se postavi kamera koja će se nalaziti tačno iznad prijavnog mesta za birački spisak. Tu se ne ulazi u tajnost dokumenata, zato što je proces pristupa biračkom mestu javna stvar, te se ne remeti nijedan od zakona zaštite privatnosti.
Naravno, niko nikada nije tražio ni kamera da bude prisutna na mestu gde se zaokružuje za koga je neko glasao, zato što bi to bilo potpuno suludo. Ali, kada bismo postavili kamere ispred biračkih mesta i kada bismo postavili kamere na mestu gde se prijavljuje za glasanje, onda bismo imali stopostotno uvid ko pristupa biralištu, ko dolazi na biračko mesto i odagnali bismo one potencijalne sumnje u manipulacije da ljudi koji nisu u Srbiji glasaju, da oni koji su mrtvi glasaju, sve ono što se navodi i što potencijalno postoji mogućnost da se dešava bi ovim bilo odagnato.
7/3 MV/MT
Zato, ne vidim nijedan razlog da ovaj predlog ne prihvate svi narodni poslanici, jer ovo bi bilo samo u korist i u interesu transparentnosti i regularnosti izbornih rezultata, gde bismo i izborne rezultate dobijali mnogo brže, tako da sam siguran da bismo generalni izborni rezultat imali još u toku izborne noći. Hvala.
Uvažene kolege narodni poslanici, pitanje ponovo za DRI. Dobili smo obaveštenje od DRI da je za 2021. godinu izdato 215 preporuka, odnosno primedbi na ono što je predato kao završni račun, za 2022. godinu je izdato 105, za 2023. godinu 142, za 2024. godinu 95. Ovde je takođe DRI dala kakav je rezime otkrivenih nepravilnosti i preporuku za rešavanje i otklanjanje, te se greške dele na one koje treba da se otklone u roku od 90 dana, na greške koje treba da se otklone u roku ne duže od godinu dana.
Pitanje za DRI – zašto opet nije dala negativno mišljenje kada vidimo da se greške nisu otklonile čak ni od 2021. godine? Znači, svi rokovi za otklanjanje grešaka su prošli i zašto kada zaposleni u DRI tačno daju šta ne valja, šta ne treba, a znamo da negativno mišljenje DRI ne bi osporilo usvajanje ni završnog računa, ni budžeta. Državna revizorska institucija daje mišljenje koje je preporuka ali se niko na njega nešto preterano i ne obraća.
Što se tiče onoga čime bi trebalo Ministarstvo finansija da se bavi, a čime se inače nikada nije bavilo, to su uštede u državnim institucijama i uopšte u državi Republici Srbiji, pa evo postavljamo pitanje Vladi Republike Srbije, a ona neka odredi čija je nadležnost – koliko ima ukupno službenih automobila u Republici Srbiji, koliki su mesečni troškovi za gorivo službenih automobila u Republici Srbiji i koliko su troškovi za korišćenje mobilnih telefona u Republici Srbiji?
Za MUP – koliko je ljudi angažovano za obezbeđenje ličnosti u Republici Srbiji. Pitanje za Ministarstvo pravde – koliko je ljudi angažovano i koliki su troškovi za obezbeđenje lica zaštićenih svedoka u Republici Srbiji, da vidimo koliko ih ima i koliko država Srbija izdvaja novca za sve to? Hvala.
Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, Slaviša iz Vrčina postavlja pitanje za Ministarstvo građevinarstva, posebno za inspekcijsku službu.
U Vrčinu se gradi privatno groblje od strane fizičkog lica, bez ikakvog odobrenja i građevinske dozvole, a ispod groblja se nalaze bunari sa pijaćom vodom. Građevinska inspekcija, uprkos mnogobrojnim prijavama, ne reaguje. Prijava ima preko 50 do sada, a i podneta je peticija stanovnika Vrčina sa preko 200 potpisa. Parcela je od 54 ara i prodaje se grobno mesto 1.000 evra. Međutim, pošto nema dokumentacije, ne može da se napravi nikakav kupoprodajni ugovor, te se ovo tretira kao nelegalna trgovina, a gradnja groblja kao nelegalna gradnja. Inspekcijski nadzor i građevinska inspekcija se mole da reaguju i da se spreči katastrofa i uništavanje vodnih resursa građana koji koriste vodu.
Drugo pitanje je pitanje, naravno, za Ministarstvo poljoprivrede. Puna su usta hvale kako smo veliki izvoznici, kako izvozimo nikad više. Pa, evo, poljoprivrednici iz regiona Topole pitaju zašto se ovako usiljeno radi uvoz jabuka i krompira i reeksport istih? Imamo viškove domaće jabuke i većina jabuke jeste sitnijeg kalibra, ali je zdrava i mnogo je boljeg kvaliteta od uvozne, ali zbog krupnoće ostaje neprodata, jer makedonska, albanska i poljska jabuka su preplavile tržište. Znači, ponovo idemo protiv nas samih.
Suva šljiva, suva šljiva kao proizvod na kojoj je izgrađena država, po kojoj smo bili poznati, ali nažalost zbog vremenskih neprilika koje je Srbija imala prošle godine kada je mraz potamanio rod šljive je minimalan. Šta smo mi uradili? Umesto da subvencionišemo i pomognemo našim poljoprivrednicima, mi uvozimo suvu šljivu iz
1/2 MV/JG
Moldavije koja je bukvalno okupirala tržište, pakuje se i preprodaje se u arapske zemlje kao srpska. Međutim, kvalitet te suve šljive je jako loš i time ćemo zatvoriti tržište za narednu godinu kada šljive i kada suve šljive bude bilo kod nas.
I dalje pitanje za isto ministarstvo. Problem sa prasićima, cena 260 dinara po kilogramu. Imamo pred nama gubitak čitave domaće proizvodnje. To je sada već pitanje bezbednosti. Mi znamo da je svinjarstvo u Srbiji od vajkada i da je država držana na tome. Da li je moguće da država ništa neće preduzeti po tome da se i taj stočni fond spasi?
Prevara sa fiktivnim kravama, krave koje se fiktivno prijavljuju, ne postoje. Mleko u prahu i dalje se koristi. Seljaci gase farme. Opet se pije i koristi nekontrolisano mleko i proizvod koji je samo mleku sličan, a prirodno mleko, naravno, prosipa se.
Onda ćemo ponovo da pričamo – ne, to nije tačno. Ovo što smo sve pričali o laboratoriji koja je otkrila nepravilnosti u hrani, ni to nije tačno. Nisu oni dobili odluku i rešenje o radu. Ne, ni to nije tačno. Ne, sve je tačno. I ovo je tačno, da se država Srbija ne brine o svojim poljoprivrednim proizvođačima koji su gradili, držali i izgradili ovu zemlju i doveli nas dovde, a sada ih puštamo niz vodu da propadaju. Dok ostale države svoje poljoprivrednike subvencionišu i tako konkurišu njihovim proizvodima na našem tržištu, a onda se njihovi proizvodi reeksportom izvoze iz Srbije pod nazivom proizvoda iz Srbije. Hvala.
Pitanje za predsednika Državne revizorske institucije.
Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji završnog računa za 2024. godinu otkriva frapantne ponavljajuće nepravilnosti greške u radu Ministarstva finansija i drugih korisnika.
DRI nije mogla da potvrdi stanje nefinansijske imovine Republike Srbije zbog nepostojanja konsolidovanih izveštaja koji nisu sačinjeni.
Ministarstvo finansija nema pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, što je prouzrokovalo da nefinansijska imovina Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi.
Vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije je netačna.
Stanje obaveza na dan 31. decembar 2024. godine manje je iskazano za vrednost najmanje 2.337.185.000 dinara, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Šta radi DRI? Četvrtu godinu za redom gleda kroz prste Ministarstvu finansija i iskazuje mišljenje sa rezervom i skreće pažnju, umesto primereno negativno mišljenje. Četiri godine ne preduzima ni jednu od mera od mera koje može. Nije izrazila negativno mišljenje. Nije uručila poziv Vladi Srbije da naloži Ministarstvu finansija da otklone nezakonitosti u svom radu. Nije predložila Odboru za finansije Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da zaključkom zahteva od Vlade Republike Srbije otkloni nezakonitosti. Nije podnela prekršajnu prijavu protiv ministra finansija, direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije i direktoru Poreske uprave.
Pitanje glasi – zašto DRI prema Ministarstvu finansija i drugim korisnicima državnog budžeta nisu preduzeli nijednu od mera na koje je bila ovlašćena i obavezna Zakonom o DRI? Koju zvaničnu metodologiju DRI je primenjivala u reviziji završnih računa Republike Srbije kada je kvalifikovano dala mišljenje sa rezervom, a ne negativno mišljenje na pravilnost?
Pitanje za ministra Malog. Po kom osnovu je, suprotno Zakonu o ministarstvima, stavio kod sebe u budžet 115.413.035.000 dinara? To će biti pitanje i u amandmanu, pa ćemo raspravljati.
Naftnoj industriji Srbije su na raspolaganju bušotine u Srbiji koje bi trebalo da podmiruju četvrtinu potreba Srbije. Zašto se govori o zatvaranju rafinerije ako ona može da radi sa četvrtinom kapaciteta i prerađuje srpsku naftu? Šta se desilo sa bušotinama u vlasništvu NIS-a u Angoli? Da li su otuđene, kada su otuđene, po kom ugovoru, za koju cenu i koje to odobrio? Ako nisu otuđene, zašto ih ne koristimo?
Pitanje za Ministarstvo infrastrukture i građevinarstva. Građani Jagodine, njih 10.000, su podneli peticiju i inicijativu za izmeštanje planirane izgradnje pruge koja treba da prođe kroz Jagodinu. Zašto o tome niko ne priča i zašto nema odgovora?
Završno pitanje za sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Ponavljam, narodne poslanike Republike Srbije. Da li vas noću bude krici dece iz Jastrebarskog? Da li vas noću prate senke ubijenih u Jasenovcu, u Jadovnu, u svim onim mestima u kojima se pominju u crkvi na jutarnjim liturgijama, a za čiju rezoluciju vi niste hteli pre dva dana da glasate? Da li i vi mislite da su to bili samo radni logori u Hrvatskoj i da genocida nije bilo? Predsednik Milanović je rekao da je bilo.
Kada bi se ovakva rezolucija glasala u Hrvatskom saboru, više bi glasova dobila za, nego što smo dobili ovde u Srbiji.
Jedno mogu da vam kažem… Da, tako je i u pravu ste – sram vas bilo što niste glasali za nju i sram će vas biti doveka, jer to ostaje upisano u istoriju, da srpski parlament nije glasao za Rezoluciju o genocidu u NDH. To pokazuje vašu kulturu.
Samo se derite. Samo to znate i da uradite. Sram vas bilo što niste glasali i sada i doveka.
Hvala.