| 10.07.2026. | Predlog odluke o obustavi Briselskog procesa |
u proceduri
|
| 13.02.2026. | Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi |
odbačen
|
| 10.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
u proceduri
|
Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženi narode Srbije, kao i prethodne amandmane koje smo podnosili u vezi "Beograda na vodi", i o ovome da damo kratko saopštenje.
Amandman 4. je vezan za amandman 2. kojim se utvrđivao javni interes "Beograda na vodi". Projekat "Beograda na vodi" je mogao da bude javni interes. Mogao je da bude javni interes i mogla je da bude javna korist, da korist imaju građani Republike Srbije i država Srbija.
Međutim, korist Republike Srbije u projektu "Beograda na vodi" je za sada u minusu nekih milijardu i 170 miliona, jer od 1,2 milijarde profita, koliko je do sada ostvareno u tom projektu, gde je država Srbija dobila 30-ak miliona od mogućih isplaćenih 130, a trebala je da dobije preko 400. Znači, ne može eksproprijacija da se vrši u roku od 10 godina od momenta vršenja eksproprijacije.
Ovaj član, kao što kažemo, usklađen je sa članom 2, gde se javni interes poništava i ne može da glasi drugačije nego da eksproprijacija se podnosi najkasnije do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Znači, uzeli ste nekome zemljište, na tom zemljištu više ne živi niko, na tom zemljištu privatnik gradi nešto, ima svoj interes, a taj čije je zemljište naknadu za zemljište da dobije u roku od 10 godina. Znači, kao i kompletan zakon, kao i kompletan leks specijalis, koji treba poništiti. Što se tiče "Beograda na vodi", ni ovaj član nema apsolutno nikakvo pravno utemeljenje niti zakonski osnov. Hvala vam.
Hvala.
Žao mi je što se ova rasprava po amandmanima pretvorila u lični obračun i žao mi je kada čujem prozivku od bilo koga ovde da nekome kaže – ti nisi radio nikada u životu, ništa u svom životu nisi uradio, zato što imam utisak da se ljudi koji stvarno nisu radili u svom životu i nisu ništa uradili u svom životu, osim što su
5/2 MV/MO
funkcionisali u politici, za razliku od nas koji imamo 30 godina radnog staža u državnim institucijama i stvarno smo se brinuli i radili svoj posao profesionalno, osećamo prozvanim.
Gospodine Mali, nijedno neuređeno građevinsko zemljište, ako nije predviđen neki plan na tom zemljištu, nema vrednost, osim ako to zemljište nije poljoprivredno zemljište. Zemljište uz priobalje savsko je po preporuci mnogih međunarodnih organizacija, arhitektonskih biroa bilo predviđeno za neke mnogo druge stvari. Recimo, bio je jedan predlog, vrhunski, da se u tom delu preseli Klinički centar Srbije, kako bi imao pristup i sa auto-puta i sa vode. Bilo je tu raznih predloga, ali se tačno znalo koliko to zemljište vredi.
Isto tako kao što se i zna koliko košta infrastruktura koju Republika Srbija i grad Beograd finansiraju na tom zemljištu, a vrlo dobro se zna kada se zemljište daje nekome šta se uzima za uzvrat. Recimo, ako privatni vlasnik zemljišta daje zemljište za građevinsku izgradnju u zavisnosti od lokacije, odnosno zone, dobija u Beogradu između 20% i 30% izgrađenog prostora na tom zemljištu, a infrastrukturu treba da finansira sam.
Ovde je grad Beograd i Republika Srbija samo u finansiranje infrastrukture uložila između 1,3 i 2,1 milijardu evra, a dosada su dobili 30-ak miliona od ukupnog koliko je trebalo da bude isplaćeno – 130 miliona. Znači, infrastrukturu je trebao da radi izvođač radova i onome kome je zemljište dato. Zato se kaže da je zemljište poklonjeno. Ne, graška je. Nije poklonjeno, država Srbija ima gubitak na tom zemljištu i to je činjenica.
Vi kažete država Srbija će imati 30%. Ne, moramo da podvučemo račun kolika je bila investicija države Srbije u to zemljište, u izgradnju infrastrukture, kanalizacije, vode, obezbeđivanje struje, a da vidimo kolika je šteta jer kompletna kanalizacija iz Beograda na vodi, iz tih miliona kvadrata ide direktno u Savu bez prerade, zato što nijedna jedinica za preradu otpadne vode nije napravljena. To je činjenica, gospodine Mali. Ako možete da mi kažete da je suprotno, ne.
Zašto nije završen centar za preradu otpadne vode u Velikom selu o kome smo pričali u predizbornoj kampanji vi i ja na Televiziji Srbije, da će biti završen u roku od mesec dana, dva, tri, pet meseci, da je sve završeno, da je interceptor završen, da je sve završeno?
Beograd jedini nema centar za preradu otpadne vode. O vrednosti Beograda na vodi možemo sada samo da pričamo koliko košta milion kvadrata pomnoženih sa 6000 kvadrata prosečne cene, šest milijardi, pa od toga 30%, milijardu i 800 je samo trebalo da pripadne u kvadratima, pa onda plaćena naknada za građevinsko zemljište koju je trebao da plati investitor i graditelj, pa onda koliko je infrastruktura itd. To su generalne razlike, gospodine Mali.
Samo da vam kažem i ovo – jeste, velika je sramota kada neku raspravu prepravite i pretvorite u privatno prepucavanje, a 14 godina ste imali da sve to što iznosite da je neko ovakav ili onakav sprovedete kroz tužilaštvo. Pa onda je možda vreme da se jednom i o tome prestane, zato što to samo pokazuje neefikasnost ovih kojima ste se priključili nakon onih koje ste napustili. Hvala vam.
Mi smo podneli na amandman jedan, u članu 2. uvodni deo stava 1. koji glasi: „jednokratna finansijska pomoć u skladu sa ovim zakonom isplaćuje se licima koja pripadaju sledećim kategorijama“. Iako je u obrazloženju Predloga zakona navedeno da se finansijska pomoć deli državljanima Republike Srbije, u samom Predlog zakona to nije naznačeno, osim za lica koja ne pripadaju ugroženim kategorijama. To je jako značajno naglasiti u svakom slučaju da se finansijska pomoć odnosi samo za građane Republike Srbije, odnosno za one koji su isključivo državljani Republike Srbije.
Takođe, predlagač zakona je propustio da obuhvati još dve ugrožene kategorije. Potpuno su zaboravljeni nezaposleni. Verovatno predlagač smatra da ih u Srbiji nema. Međutim, ima ih i te kako i njima je svaka finansijska pomoć značajnija nego onima čija su primanja mala, jer nezaposleni nemaju nikakva primanja. Nadam se da ne kategorišemo sve nezaposlene kao one koji su neradnici, koji ne žele da rade, već zato što verovatno nemaju adekvatno mesto za zaposlenje.
Druga kategorija kojoj treba finansijska pomoć i podrška su studenti. Većina studenata su nezaposleni i ne vode se u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje jer su im studije u toku i svaka novčana pomoć bi njima bila značajna i neophodna, a postoje i zaposleni studenti, što znači da su im potrebna finansijska sredstva da finansiraju studije, pa bi i njima svakako značila ova podrška. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.