Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi narode Srbije, poslanička grupa „Mi – Snaga naroda, profesor doktor Branimir Nestorović“ je podnela amandman na član 5, tabela u razdelu 16 pod nazivom korisnika „Ministarstvo finansija“, tražimo brisanje programa 0702, odnosno u rubrici program da se izbriše broj 0702, a u okviru programa 0702 brišu se reči i brojevi, da ne navodim sve, izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona 5073, 5081 EHRO itd.

Osim što su to projekti koji sada u ovom momentu ne treba da se realizuju, osnovno obrazloženje za brisanje ovog amandmana je da dodeljivanje Ministarstvu finansija sredstava od 115 milijardi 413 miliona 35 hiljada dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju je u suprotnostima sa kriterijumima iz tačke 4. obrazloženja rashoda i izdataka budžeta, gde sam predlagač Zakona o budžetu definiše da se prilikom planiranja rashoda i izdataka za svakog budžetskog korisnika pošlo od nadležnosti korisnika prema Zakonu o ministarstvima.

Prema Zakonu o ministarstvima član a3. Ministarstvo finansija ima razne nadležnosti, ali sigurno nema da bude investitor, te ova sredstva ne treba da mu pripadnu. Između ostalog bih napomenuo da je preksinoć napadnuta od strane ljudi na portirnici ovde i naša službenica, Maja Dušanić, tako da ovo sada već postaje toliko da je stvarno vreme da Narodna skupština reaguje. Između ovoga, podneli smo još jedan amandman koji se odnosi na potpuno istu stvar, samo što je u članu 8, te njega onda nema potrebe izlagati.

Znači, Ministarstvo finansija ne može da bude investitor projekata od kapitalnog značaja za Republiku Srbiju, te ova sredstva treba da se izbrišu iz sredstava Ministarstava i da se izbrišu iz budžeta kao korisnik Ministarstvo finansija Republike Srbije. Hvala.

Pitanje za predsednika Državne revizorske institucije.

Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji završnog računa za 2024. godinu otkriva frapantne ponavljajuće nepravilnosti greške u radu Ministarstva finansija i drugih korisnika.

DRI nije mogla da potvrdi stanje nefinansijske imovine Republike Srbije zbog nepostojanja konsolidovanih izveštaja koji nisu sačinjeni.

Ministarstvo finansija nema pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, što je prouzrokovalo da nefinansijska imovina Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi.

Vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije je netačna.

Stanje obaveza na dan 31. decembar 2024. godine manje je iskazano za vrednost najmanje 2.337.185.000 dinara, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Šta radi DRI? Četvrtu godinu za redom gleda kroz prste Ministarstvu finansija i iskazuje mišljenje sa rezervom i skreće pažnju, umesto primereno negativno mišljenje. Četiri godine ne preduzima ni jednu od mera od mera koje može. Nije izrazila negativno mišljenje. Nije uručila poziv Vladi Srbije da naloži Ministarstvu finansija da otklone nezakonitosti u svom radu. Nije predložila Odboru za finansije Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da zaključkom zahteva od Vlade Republike Srbije otkloni nezakonitosti. Nije podnela prekršajnu prijavu protiv ministra finansija, direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije i direktoru Poreske uprave.

Pitanje glasi – zašto DRI prema Ministarstvu finansija i drugim korisnicima državnog budžeta nisu preduzeli nijednu od mera na koje je bila ovlašćena i obavezna Zakonom o DRI? Koju zvaničnu metodologiju DRI je primenjivala u reviziji završnih računa Republike Srbije kada je kvalifikovano dala mišljenje sa rezervom, a ne negativno mišljenje na pravilnost?

Pitanje za ministra Malog. Po kom osnovu je, suprotno Zakonu o ministarstvima, stavio kod sebe u budžet 115.413.035.000 dinara? To će biti pitanje i u amandmanu, pa ćemo raspravljati.

Naftnoj industriji Srbije su na raspolaganju bušotine u Srbiji koje bi trebalo da podmiruju četvrtinu potreba Srbije. Zašto se govori o zatvaranju rafinerije ako ona može da radi sa četvrtinom kapaciteta i prerađuje srpsku naftu? Šta se desilo sa bušotinama u vlasništvu NIS-a u Angoli? Da li su otuđene, kada su otuđene, po kom ugovoru, za koju cenu i koje to odobrio? Ako nisu otuđene, zašto ih ne koristimo?

Pitanje za Ministarstvo infrastrukture i građevinarstva. Građani Jagodine, njih 10.000, su podneli peticiju i inicijativu za izmeštanje planirane izgradnje pruge koja treba da prođe kroz Jagodinu. Zašto o tome niko ne priča i zašto nema odgovora?

Završno pitanje za sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Ponavljam, narodne poslanike Republike Srbije. Da li vas noću bude krici dece iz Jastrebarskog? Da li vas noću prate senke ubijenih u Jasenovcu, u Jadovnu, u svim onim mestima u kojima se pominju u crkvi na jutarnjim liturgijama, a za čiju rezoluciju vi niste hteli pre dva dana da glasate? Da li i vi mislite da su to bili samo radni logori u Hrvatskoj i da genocida nije bilo? Predsednik Milanović je rekao da je bilo.

Kada bi se ovakva rezolucija glasala u Hrvatskom saboru, više bi glasova dobila za, nego što smo dobili ovde u Srbiji.

Jedno mogu da vam kažem… Da, tako je i u pravu ste – sram vas bilo što niste glasali za nju i sram će vas biti doveka, jer to ostaje upisano u istoriju, da srpski parlament nije glasao za Rezoluciju o genocidu u NDH. To pokazuje vašu kulturu.

Samo se derite. Samo to znate i da uradite. Sram vas bilo što niste glasali i sada i doveka.

Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, pomaže Bog.

Pitanje za ministra finansija. Umesto da zaposlite domaće IT stručnjake za izradu softvera i informacionog sistema Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra“, predviđate sredstva u razdelu 16 – programu 5014 i ugovarate poslove sa IT firmama samo u 2026. godini za iznos od dve milijarde 380 miliona dinara ili 20 miliona evra. Za ista ta sredstva moguće je uposliti 330 IT stručnjaka za održavanje ovog IT sistema godišnje, a inače za održavanje i nadogradnju moraće da bude izdvojeno još najmanje 30% od njegove knjigovodstvene vrednosti izražene u momentu završetka projekta.

Za ovaj sistem obračuna primanja zaposlenih u javnom sektoru softverski zahtevi su jako jednostavni i time troškovno nisu skupi. Sve informacije o platama u javnom sektoru je do 2000. godine imala SDK, Služba društvenog knjigovodstva, dok je navodni stručnjaci i eksperti Labus, Đelić, Dinkić, čiji naslednici ovih godina uništavaju sve što miriše na državnu suverenost i državni potencijal, uništavaju, preplaćujući višestruko poslove i gurajući brdo novca u džepove njima bliskih lojalnih privatnih firmi.

Pitanje zvanično zašto samo na ovom projektu umesto dva miliona, koliko bi, recimo, koštalo angažovanje 30 IT stručnjaka, za izradu ovog sistema se troši 20 miliona, znači 18 miliona više?

Sledeće pitanje. Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu je nezakonit i s obzirom na netransparentnost i javnu nedostupnost podataka i informacija o razlozima za povećanje troškova radova, infrastrukturnih i drugih projekata, kroz aneksiranje ugovora, što je direktno suprotno članu 4. i 276. Zakona o budžetskom sistemu.

Prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i transparentnosti i javne dostupnosti. Budžetski sistem obezbeđuje sveobuhvatne, relevantne, pouzdane, transparentne i javno dostupne o radu informacije.

Fiskalni savet je u oceni revidirane fiskalne strategije 13. novembra 2025. godine u vezi sa velikim infrastrukturnim projektima utvrdio stalna i velika poskupljenja radova u odnosu na osnovne i prvobitne ugovore. Ti troškovi se ne vide u predlogu budžeta, već se vidi samo potreban obim sredstava u 2026. godini i u naredne dve godine. Aneksi ugovora nisu javno dostupni, a Ministarstvo finansija i Vlada u Predlogu zakona o budžetu za 2026. godinu ne pružaju informacije.

Prema tome, Vlada i ministar finansija ozbiljno kršeći navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu u Predlogu zakona o budžetu za 2026. godinu, kao u predlozima zakona o budžetima iz prethodnih godina uporno sakrivaju podatke i informacije o aneksima ugovora i razlozima poskupljenja. Primer, projekat Ruma-Šabac-Loznica, čiji su troškovi radova narasli sa inicijalnih 65,2 milijarde dinara na trenutnih 122,9 milijarde, porast 90%. Procenjeni trošak Fruškogorskog koridora sa početnih 71 milijarde na 106 milijardi, odnosno 48%. Informacije i obrazloženja razloga za poskupljenje radova 90% predlagači zakona u Zakonu o budžetu i rebalansima u periodu su obrazložili razloge za ova poskupljenja, nisu ih obrazložili i niti su obezbedili javnu dostupnost aneksa ugovora.

Zahtev, imajući u vidu navedeno a u cilju usklađivanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu sa Zakonom o budžetskom sistemu, tražimo od Vlade Srbije i ministra finansija da do početka glasanja o Predlogu zakona o budžetu narodnim poslanicima dostave na sistematizovan način potpune informacije o razlozima za povećanje troškova radova za sve infrastrukturne projekte kod kojih je došlo do povećanje troškova kroz aneksiranje ugovora u 2025. godini i kroz aneksiranje u prethodnim godinama za koje se planiraju sredstava o Zakonu o budžetu za 2026. godinu.

Znači, Novi Sad-Ruma, obilaznica oko Beograda, Preljina-Požega, Pojate-Preljina, Moravski koridor, Sremska Rača-Kuzmin, na autoputu Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, uključujući Slijepčević-Badovinci, Iverak-Lajkovac i Požarevac-Golubac, Dunavski koridor, EKSPO 2027 i druge projekte.

Ako kažemo da je transparentnost obavezna, hajdemo konačno da do te transparentnosti i dođe.

Zahtev za predloženi Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu tražimo da se povuče iz skupštinske rasprave zasnivamo na činjenicama da je DRI kroz Izveštaj o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, broj 400-115/2025-03/29, iz Beograda, 2. septembra 2025. godine, na završni račun budžeta izrekla „mišljenje sa rezervom“ zbog utvrđenih značajnih nepravilnosti i neusklađivanja poslovnih aktivnosti Ministarstva finansija i drugih budžetskih korisnika sa imperativnim zakonom i drugim propisima koji regulišu budžetsko poslovanje i funkcionisanje Fiskalnog saveta u Srbiji.

Sa tim u vezi, posebno naglašavamo da se nepravilnosti ponavljaju iz godine u godinu i da imaju opšti trend, pri čemu predlagači ovog zakona nisu ništa učinili da ove nepravilnosti i nezakonitosti u svom radu otklone zbog čega završni računi budžeta se ne sumiraju, ne pokazuju stvarne rezultate i ne pružaju sveobuhvatan pregled finansijskog učinka Vlade, uključujući njenu imovinu, obaveze, poreske prihode, dug, garancije, potraživanje i drugo.

Ovo ukazuje na činjenicu da identifikovana pogrešna prikazivanja o nepravilnosti nisu samo izolovani manji nedostaci koji ne utiču na relevantnost informacija već da se radi o sistemskim defektima i nepravilnostima u poslovanju, slabostima i sistemu kontrole finansijskog upravljanja Ministarstva finansija i drugih korisnika javnih sredstava zbog čega je prisutan realan rizik od prevara, falsifikovanja, namernog izostavljanja i pogrešnog prikazivanja određenih podataka, krivotvorenja i zaobilaženja internih kontrola.

Stoga zahtevamo da se predloženi zakon o završnom budžetu Republike Srbije za 2024. godinu povuče iz skupštinske rasprave i vrati Vladi i Ministarstvu finansija, radi sprovođenja svih preporuka DRI u cilju usklađivanja sa imperativnim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje budžetsko poslovanje, reguliše fiskalni sistem u Srbiji i otklanja nepravilnost i netačnost zbog kojih je DRI izrazila mišljenje sa rezervom o završnom budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Neophodnost povlačenja zakona o raspravi i završnom budžetu Republike Srbije za 2024. godinu potkrepljujemo samo nekim od najznačajnijih revizijskih nalaza i dokaza koje je DRI predložila i time dala mišljenje sa rezervom:

Konsolidovani finansijski izveštaji nisu sačinjeni u postupku konsolidacije uključivanjem svih informacija sadržanih u izveštajima korisnika budžeta Republike Srbije, zbog čega se nismo izjasnili o istim i nismo potvrdili stanje, vrednost, strukturu promene nefinansijske imovine; nepostojanje pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije prouzrokovalo je da nefinansijska imovina Republike Srbije…

(Predsednik: Vreme. Molim vas da privedete kraju.)

Samo da završim rečenicu.

… da nefinansijska knjiga Republike Srbije ne sadrži investiciona ulaganja za izgradnju puteva, železnica, ostalih nepokretnosti u iznosu više stotina milijardi dinara. Više stotina milijardi, dve, tri, pet, deset… (Isključen mikrofon.)

S obzirom na to da je odlukom Ustavnog suda suspendovan ovaj zakon, onda se stavljanjem ovog zakona i rasprave o njemu stavlja u pravnu zabludu uopšte njegovo postojanje, tako da je sve što se tiče tog zakona besmisleno. Nakon odluke Ustavnog suda o suspenziji, sve ostalo je potpuno besmisleno da se o tom zakonu priča i da se raspravlja. Zbog toga tražimo povlačenje.

Osamdeset godina od Drugog svetskog rata žrtve genocida u NDH, Srbi, Jevreji i Robi nisu dobili odgovarajuću satisfakciju. Počinioci genocida nisu kažnjeni, a i danas se negira ustaška ideologija u Republici Hrvatskoj i vaninstitucionalnim promovisanjem istine iste i tolerancijom institucija.

Rezultat toga je nedavni koncert Marka Perkovića Tompsona na kome je prisustvovalo više od 500.000 ljudi, odnosno svaki sedmi stanovnik Republike Hrvatske, platio kartu da bi na koncertu opevavao klanje Srba i slavio ustašku tradiciju.

Suočeni smo sa tendencijom mnogostrukog umanjivanja broja žrtava ustaškog logora „Jasenovac“ iako je nekoliko posleratnih komisija utvrdilo da je u tom logoru ubijeno i stradalo više stotina hiljada ljudi, gde je najmanja procena išla od 500.000, 600.000, a najveća prelazila 800.000 uz konstataciju da je konačna i puna brojka verovatno i veća.

Nažalost agenti koji pokušavaju da umanje te brojke ne naučnim metodama i koji time negiraju rad stručnih komisija, deluju i na teritoriji Srbije, te je ova deklaracija veoma značajna iz razloga da bi se zaustavila njihova subverzivna delatnost na reviziji i falsifikovanju istorijskih činjenica.

Ne vidim uopšte i jedan razlog da se ovakva deklaracija u ovom domu odbije, obzirom da su deklaracije o ustaškim zločinima donošene u drugim državama, te smatram i apelujem na sve poslanike da se ovo prihvati i da se konačno jednom za svagda da zvanično mišljenje i stav o onome što se dešavalo na teritorije NDH u Drugomo svetskom ratu u periodu 1941. do 1945. godine. Hvala.

Naš predlog je za ovu sednicu da se obavi 20 pretresa, 10 zajedničkih načelnik, tri pojedinačna načelna pretresa, pet zajedničkih jedinstvenih i dva pojedinačna jedinstvena pretresa.

Zašto? Da bi građani Srbije bili uopšte upućeni u ono o čemu raspravljamo ovde i da se raspravi na pravi način, rasprava ne treba da bude objedinjena zbog toga što mi hoćemo sednicu da završimo u naredna tri dana. Imali smo po tri meseca da se zakaže ovakva sednica, da se zakaže rasprava, pa da o svakom pojedinačno možemo da razgovaramo.

Ne znam zajednički načelni pretres o Vojsci Srbije kakve veze ima sa načelnim pretresom o organskoj proizvodnji ili kakve veze ima organska proizvodnja sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, a još manje kakve veze imaju udžbenici sa Zakonom o upravljanju otpadom da bi smo mi ovo sve objedinjavali?

Zato apelujem i molim sve narodne poslanike da izvršimo svoju dužnost zbog onoga zbog čega smo izabrani u ovom domu da raspravljamo i da se ovaj pretres i ova rasprava održi na način koji smo predložili. Hvala.

Uvaženi članovi Vlade, kao što moj uvaženi kolega Života Starčević reče malopre, ovo jeste jedan od najvažnijih zakona pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Nažalost, predloženi Zakon o budžetu za 2026. godinu je metodološki sačinjen na način iz prošlog veka. On nije ni razvojni, ni socijalni, kako se obično kvalifikuju ovakvi zakoni, nego čak ne ispunjava minimalne zahteve zakonitosti, ekonomičnosti, efikasnosti, kao ni zahteve fiskalne i budžetske transparentnosti i informativnosti na prihodnoj, a posebno na rashodnoj strani. To u velikoj meri otežava i onemogućava javnu kontrolu i stručnu raspravu o planiranim politikama, ciljevima i učinku Vlade i kao takav bi morao da bude povučen i doveden u red sa imperativnim zakonskim i ustavnim okvirom koji se primenjuje na pripremu i prezentovanje Zakona o budžetu.

O čemu se konkretno radi? Da je ministar finansija ili predsednik Vlade Srbije kojim slučajem moj čuveni kolega dr Lazar Paču, ovaj predlog budžeta bi na prvom mestu imao poglavlje koje bi nosilo naziv - budžetske uštede u rashodima i izdacima.

Ministre Mali, da li vi znate šta su to budžetske uštede u rashodima i izdacima? Da li uopšte znate da štedite ili samo da rasipate? Da bi se budžetske uštede sprovele kao učinak Vlade, potrebno je da se kroz strukturne reforme, bolje planiranje i realizaciju budžeta, digitalizaciju, upravljanje stalnom imovinom i prirodnim resursima Srbije, da, prirodnim resursima Srbije treba upravljati, a ne odricati se, kao što smo čuli od Ministarstva za rudarstvo i energetiku, da u prirodne resurse Srbije ne ulaze resursi sa teritorije Kosova i Metohije. Nažalost, vi ste ih se možda odrekli, za razliku od nas.

I ono što je najbolnije, a najučestalije, smanjenje korupcije u javnim nabavkama, u prodaji imovine, u kapitalnim investicijama, eliminisanje partijskog klijentelizma i prekomernog neproduktivnog zapošljavanja, potrebna je bolja organizacija rada u svim poslovnim procesima i u svim potrošačkim jedinicama, smanjenje sive ekonomije, pranja novca, bolja naplata javnih prihoda itd.

Drago mi je što je ministar Mali ovde, dobro, možda bi mogao i da sluša, da ne gleda u telefon, ali dobro. Da je Ministarstvo finansija pošteni i pravi čuvar državne kase i narodne muke, mogao bi bez problema da ukupne rashode i izdatke za nabavku robe i usluga, za nabavku nematerijalne imovine u predloženom budžetu smanji za najmanje tri milijarde evra ili nekih 350 milijardi dinara, koje sada idu u džepove novih milionera i milijardera.

Primer smo već naveli, ali da ga ponovimo, pošto nije bio tu. Umesto da zaposli domaće IT stručnjake za izgradnju softvera i informacionog sistema Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra“, ministar finansija je ugovorio poslove sa IT firmama samo u 2026. godini za iznos 2.380.000.000, iliti skoro 20 miliona evra. Da smo uposlili 20 IT stručnjaka sa nekom prosečnom neto platom od 3.000 evra, odnosno 5.000 bruto, na godišnjem nivou bi taj izdatak bio za 18.000.000 manji. Ali dobro, šta je to 18.000.000?

Ministarstvo finansija i Uprava za trezor imaju u Predlogu budžeta oko 20 IT projekata za koje su angažovali, po ugovoru, privatne IT firme i za koje se planira da se utroši preko 100.000.000 evra, za šta je bilo moguće angažovati preko 3.000 IT stručnjaka koji bi ostali u našoj zemlji, a radili za svoju državu i na ovaj način najmanja ušteda bi bila 80.000.000.

Dakle, ministar bi podneo uz ovaj predlog budžeta posebnu informaciju o upravljanju ljudskim resursima u javnom sektoru Srbije, merama za racionalizaciju, efikasnost, efektivnost i inovativnost u obavljanju poslova zaposlenih u javnom sektoru i o ostvarenim rezultatima iz 2025. godine. Treće, podneo bi izveštaj o upravljanju državnom imovinom i prirodnim resursima. Četvrto, podneo bi izveštaj o rezultatima strukturnih reformi i javnih politika iz 2025. i mere u 2026. godini u sektorima obrazovanja, nauke, zdravstva, poljoprivrede, stanovanja, energetike, životne sredine, smanjenja siromaštva, međugeneracijske jednakosti, smanjenja regionalne nejednakosti itd. Svašta bi taj neki ministar podneo, ali ovaj naš ne. Peto, pružio bi procenu rizika za ostvarenje makroekonomskih projekcija iz razloga neizvesnosti i problema u sektoru energetike, poljoprivrede, kapitalnih investicija itd.

Iz nabrojanih metodoloških i suštinskih razloga netransparentnosti i neinformisanosti, ovaj predlog budžeta bi trebalo da bude vraćen na temeljnu pripremu, promenu i dopunu.

U nastavku sledi obrazloženje na konkretnim strateškim primerima.

Vlada Srbije se usudila da već uzastopno godinama primenjivanoj beskrupuloznoj praksi da predloži budžet za 2026. godinu, kroz koji bi trebalo da se odobri zaduživanje za preko šest milijardi evra za kapitalne projekte, koji se predlažu uz kršenje člana 99. Ustava i čl. 5. do 9. Zakona o planskom sistemu, kojima je pripisana imperativna obaveza donošenja akata i dokumenata razvojnog planiranja od najvišeg hijerarhijskog značaja i najšireg obuhvata za državu Srbiju – prvo, plan razvoja, drugo, investicioni plan, treće, prostorni plan Republike Srbije.

Takođe, u Zakonu o budžetu, kapitalni projekti i troškovi za njihovo finansiranje se predlažu uz kršenje člana 6. Uredbe o kapitalnim investicijama, kojom je propisano da Komisija za kapitalne investicije, kao radno telo Vlade, mora da pre uključivanja troškova kapitalnih projekata u budžet sagleda republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj, tako što mora da pruži potvrdu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem, mora da vrši rangiranje kapitalnih projekata, na osnovu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem.

A mi imamo predlagane i odobravane kapitalne projekte u vrednosti preko 30 milijardi evra, bez plana razvoja, nema prostorni plan Srbije, nema investicioni plan Srbije donet na propisan način i u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i sa Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima.

Kada se tome dodaju koruptivno suspendovanje zakonske regulative u oblasti nastavka planiranja i izgradnje i eksproprijacije otvara se brisan prostor za pogrešnu, alokaciju investicija, neefikasnosti investicija i za ogromnu korupciju.

Vlada nije predložila procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine, u odnosu na plan potrošnje u budžetu za 2025. godinu, čime se onemogućava realno poređenje i bolje razumevanje planiranih javnih politika i njihovo ostvarenje i onemogućava praćenje odstupanja od ravnomernog izvršenja planova pojedinih korisnika budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžetom za 2025. godinu. Ovo potvrđuje i nalaz Fiskalnog saveta, koji pokazuje da čak ni u završnom računu budžeta se ne obrazlažu odstupanja od plana čime se ovaj dokument lišava njegove suštinske, kontrolne i analitičke vrednosti.

Podsećamo da svaki, pa i najmanji korisnik budžetskih sredstava i javnih sredstava da bi mu bio odobren finansijski plan ili budžet mora da pruži procenu izvršenja rashoda do kraja 2025. godine i da istu podrobno obrazloži najmanji korisnici, koji su vrtići, škole, domovi zdravlja, opštine, oni moraju, ali Vlada ne mora.

Predlagači ovog zakona od Skupštine i građana Srbije zahtevaju odobrenje za 6,3 milijarde evra što čini 6,7% BDP za kapitalne investicije države Srbije, bez minimuma potrebnih informacija i obrazloženja za odabire kapitalnih projekta i za ogromna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države po Fruškogorskog koridora, puta Ruma – Šabac – Loznica, projekta linijske infrastrukture i izgradnja nacionalnog stadiona itd. Kao što sam već rekao danas Ruma – Šabac – Loznica, poskupeo za 90%.

Ovakvo postupanje Ministarstva finansija i Vlade predstavlja kršenje člana 4. i 276. i Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da prilikom pripreme izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti i efektivnosti i javnosti i potpunosti i tačnosti i transparentnosti i javne dostupnosti. Moraju se obezbediti ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija, da oni koji su odgovorni za obavljanje takvih informacija, te informacije ne uskraćuju.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u Predlogu zakona o budžetu u iznosu 603 milijarde dinara što predstavlja 21,92% od ukupnih rashoda i izdataka. Najznačajnija sredstva utrošiće se za izgradnju Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima, EHPO 2027, tunel Karađorđeva do Dunavske padine, Vojsku Srbije, brzu saobraćajnicu Ib reda Novi Sad – Ruma, projekat Mađarsko-srpske železnice, rekonstrukcija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, izgradnja auto-puta E761 deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin, izgradnja Beogradskog metroa itd. Beogradski metro.

Državna revizorska institucija je u izveštaju revizije završnog računa budžeta Srbije za 2024. godinu, kao i za sve prethodne godine izražavajući mišljenje sa rezervom na pravilnost završnog računa utvrdila, problem nepostojanja pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, jer u okviru računovodstvenog sistema Republike Srbije nije uspostavljena pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije. Nepostojanje pomoćne knjige, nefinansijske, prouzrokovalo je da nefinansijska imovina Republike Srbije, koja je izgrađena po osnovu investicionih ulaganja za izgradnju puteva, železnica i ostalih nekretnina u svojini Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi što ukazuje na potrebu uređenja uspostavljanje pomoćne knjige, nefinansijske imovine Republike Srbije. Uprkos ovome svemu DRI nije iskazala negativno mišljenje.

Takođe je utvrdila vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije da je netačna, jer je evidentirana i iskazana na osnovu podataka iz izveštaja Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, koji nisu niti tačni niti potpuni, odnosno koji ne obuhvataju podatke o imovini svih korisnika budžeta Republike Srbije.

Pitanje za ministra finansija, kako ste uopšte mogli, ministre da planirate Predlog zakona o budžetu i da zahtevate sredstva za nabavku nefinansijske imovine od 603 milijarde ili 22% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta kada nemate pomoćnu knjigu nefinansijske imovine Republike Srbije? Nadam se da znate šta je to, pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije? I, time ne znate sa čime Republika Srbija uopšte raspolaže. Znate li koliko ste zakona, uredbi, pravilnika prekršili nečinjenjem i nesavesnim poslovanjem u oblati budžetskog poslovanja? Svaki mali preduzetnik bez ove evidencije o stalnoj imovini, bez bilansa bi bio zatvoren od strane poreske uprave i od banke ili Fonda za razvoj i ne bi mogao da dobije ni dinar kredita. A vi bahato tražite pet milijardi evra da vam odobri Skupština i građani Srbije.

Mi snaga naroda je podnela i amandman da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije u članu 8. deo 2. poseban deo, u razdelu 16 Ministarstvo finansija briše program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju 0702 funkcija 110, planirana su sredstva od 115 milijardi 412 miliona evra. Kršeći flagrantno Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu se Ministarstvu finansija dodeljuju sredstva od blizu milijardu evra za realizaciju kapitalnih projekata od nacionalnog značaja, eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata, izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, EKSPO, tunel od Karađorđeve do Dunavske, izgradnja akvarijuma sa pratećim sadržajem i tako dalje.

Dodeljivanje Ministarstvu finansija sredstava od 115 milijardi 413 miliona za realizaciju infrastrukturnih projekata je u suprotnosti sa kriterijumima iz tačke 4. obrazloženja rashoda izdataka budžeta gde sam predlagač Zakona o budžetu definiše da se prilikom planiranja rashoda i izdataka za svaku budžetskog korisnika pošlo od nadležnosti korisnika prema Zakonu u ministarstvima. Poštujući Zakon o ministarstvima ta sredstva vi ne možete da imate.

Takođe je u suprotnosti sa odredbama člana 3. Zakona o ministarstvima prema kome Ministarstvo finansija nema nadležnost i delokrug za obavljanje poslova realizacije i izgradnje infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, odnosno nema nadležnost da obavlja poslove investitora za infrastrukturne projekte od značaja za Republiku Srbiju. Zakon o ministarstvima nadležnost i delokrug ministarstva ograničena su isključivo na ocenu praćenje kapitalnih projekata i uređivanje postupaka pripreme i registrovanja kapitalnih projekata po nadležnostima ministarstva i njihovo objedinjavanje.

U obrazloženju projekcije poreskih prihoda budžeta kao osnovne vrste planiranja javnih prihoda pominje se svašta, rast BDP, same poreske mere i tako dalje, ali se izostavljaju, verovatno namerno, bitni podaci o stvarnom stanju poreskog duga na dan 31.12.2024. godine. Znači, zastarelost poreskih obaveza, reprogrami, otpisi poreskih obaveza, ne naplaćene poreske obaveze i kamate. U ovome se pokazuje ogromna neprofesionalnost i kršenje brojnih zakona, podzakonskih propisa Ministarstva finansija i Vlada koje građanima i privredi koji uredno plaćaju svoje obaveze ne pruža informaciju od javnog interesa o naplati javnih prihoda, odnosno o visini javnih prihoda koji se duguju.

U izveštaju DRI o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije utvrđene su nepravilnosti koje glase u bilansu stanja na dan 31.12.2024. godine nisu iskazana potraživanja Republike Srbije na osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja po osnovu nenaplaćenih primanja od prodaje imovine. Ove nalazi su poraz profesionalni za svakog računovođu, a kamoli za ministra finansija i vodeće službenike Ministarstva finansija koji bi morali nakon svih ovih nalaza da se iz moralnih razloga i profesionalnog integriteta povuku sa svih ovih položaja.

Pitanje za ministra, da li poreska uprava je izradila poreski račun sa stanjem 31.12.2024. godine ili nije? Zahtev ministru finansija tražimo da poslanicima dostavi celovitu informaciju o stanju poreskog duga i utaji poreskih i drugih javnih prihoda sa stanjem 31.12. sa procenom na dan 31.12.2025. godine.

Takođe smo tražili da se povuče iz skupštinske procedure i predlog Završnog računa, jer je DRI kroz Izveštaj izrekla mišljenje sa rezervom zbog više utvrđenih značajnih nepravilnosti, neusklađenosti poslovnih aktivnosti, Ministarstva finansija i drugih budžetskih korisnika.

Ovo je četvrto uzastopno davanje mišljenje sa rezervom na završne račune budžeta za 2021, 2022, 2023. i evo, sada za 2024. godinu, sa istim razlozima za isti osnov, znači, sistemski defekti nepravilnosti koje Ministarstvo finansija ne otklanja.

Potrebna je radikalna promena političkog sistema Zakona o Vladi, Zakona o Narodnoj skupštini, Poslovnika o radu Skupštine, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o DRI, Krivičnog zakona, Zakona o borbi protiv korupcije i mnogih drugih propisa i načina rada Skupštine, ali i svih drugih institucija nadzora, kontrole, slobodnih medija u javnosti, a u zaštitu cilja zaštite fiskalnog i budžetskog sistema i zaštite nacionalnog bogatstva od nezakonitog, nesavesnog postupanja predstavnika vlasti koji zloupotrebljavajući položaj bez potrebne dokumentacije i bez poštovanja propisa i procedura utvrđuju nerealno visoka sredstva za oblast javnih investicija, subvencija drugih budžetskih rashoda i izdataka, što dovodeći u zabludu građane pokrivaju Zakonom o budžetu kojim se ta sredstva bez javne rasprave i bez skupštinske kontrole i nadležnosti i bez efikasne revizije DRI odobravaju i potom troše, takođe bez kontrole i bez odgovornosti.

Na ovaj način napada se imovina građana Srbije koji od svoje imovine odvajaju deo za finansiranje potrošnje kao akt Zakona o budžetu i ona se preliva u džepove milijardera i milionera bliskih vrhu SNS-a i vlasti, a građane siromaše raslojavaju i iseljavaju iz Srbije. Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i  "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.

U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.

E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.

Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?

I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.

Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?

(Predsednik: Završavajte, molim vas.)

Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Srbije, imam dva pitanja.

Jedno pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede. Drugo pitanje je za Ministarstvo informisanja.

Tema prvog pitanje je diverzija i plansko uništavanje ovlašćene laboratorije Ana-lab iz Pančeva?

Pred građanima Srbije je slučaj koji prevazilazi granice jedne firme. Ovo je pitanje državne bezbednosti, korupcije i sabotaže nacionalne ekonomije.

Laboratorija „Ana Lab“ iz Pančeva je bila zakonito ovlašćena i akreditovana po članu 21. Zakona o veterinarstvu sa jedinstvenom i svetski priznatom metodom EIM-IRMS kojom su otkrivane ekonomske prevare u medu, mleku, vinu i jakim alkoholnim pićima. Ta tehnologija je razvijena u Srbije, a potvrđena od strane UN i međunarodnih institucija i bila je jedini domaći alat za zaštitu države i zaštitu tržišta od uvoznih falsifikata.

Dana 20. februara 2025. godine, Vlada Srbije je donela zaključak o hitnim merama kontrole granica i tržišta upravo radi suzbijanja ekonomskih prevara u mleku, medu, vinu i jakim alkoholnim pićima, i to na predlog Ministarstva poljoprivrede. U trenutku kada su sprovedene prve kontrole na granicama i kada je zaustavljen uvoz 200 tona meda iz Rusije, „Ana Lab“ je preko noći blokirana, oprema ukradena, a već sledećeg dana veterinarska inspekcija dolazi u kontrolu i zaključuje da je laboratorija zatvorena i donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja.

Pitanja su jasna - ko je znao da će doći inspekcija 24 sata nakon blokade i kako je moguće da jedini pravni osnov za oduzimanje ovlašćenja je neizvršavanje poslova i da bude fizički proizveden sabotažom?

Gospodo, prema zvaničnim statističkim podacima od 2012. godine do kraja 2024. godine, ukupan uvoz hrane u Srbiji je porastao sa 1,1 na 3,9 milijardi evra. Naši poljoprivrednici su na kolenima, farme se gase, a ljudi staju u red za emigraciju. Imamo svakodnevne proteste poljoprivrednika zbog sve veće nekonkurentnosti, gubitka tržišta.

Povećanje uvoza uz nesprovođenje specijalizovanih kontrola na ekonomske prevare, nelojalnu konkurenciju, kao i na nesprovođenje antidamping mera, doveli su našu poljoprivredu na najnižu moguću tačku u istoriji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ko stoji iza svega ovoga?

Čuli smo na Odboru za poljoprivredu, poslanik Marijan Rističević javno priznaje da je lično insistirao da se rešenje po ovlašćenju poništi, iako je ono zakonski donešeno. To je bio politički nalog, a ne pravni osnov. Zato osnovano sumnjamo da je formirana lobistička grupa koja je učinila sve da se zaključak Vlade ne sprovede u delo, a da se jedini instrumente te akcije u Srbiji sabotira, onemogući u izvršavanju poslova od najvišeg nacionalnog značaja za našu državu.

Upravo zato se nameće zaključak da je diverzija bila planski organizovano kako bi se uklonila jedina laboratorija koja je dokazivala prevare u uvozu hrane. Ovo nije slučajna greška. Ovo je organizovani udar na državni interes i direktna sabotaža zaključka Vlade Srbije od 20. februara 2024. godine.

Krađom opreme i baze podataka „Ana Lab“ ukradeni su i podaci od najveće poverljivosti, jer je laboratorija radila za državu, a oni su bili dokaz o prevarama na tržištu hrane, znači dokazi protiv korupcije.

Zato zahtevamo hitnu parlamentarnu istragu, formiranje istražnog odbora Skupštine Republike Srbije sa ovlašćenjem da ispita sve dokumente, komunikacije i svedočenja u vezi sa postupcima Uprave za veterinu, predsednika Odbora za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede.

Privremene mere zaštite dokaza, obezbeđenje prostora „Ana Laba“, popis, forenzičkih pregled nestale opreme, pokretanje službene istrage i brzo pronalaženje opreme, vraćanje iste u posed zakonskog zastupnika „Ana Laba“, pokretanje krivične istrage zbog teške krađe, diverzije, sabotaže, korupcije, zloupotrebe službenog položaja.

(Predsednik: Molim vas samo da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)

Samo još tri rečenice.

Krivična odgovornost, privođenje svih osoba koje su imale ulogu u organizovanju blokade, krađe, nelegalne kontrole, zaštita naučno-tehničke opreme kako bi se očuvala sposobnost, a krađom opreme iz „Ana Laba“ ukradeni su kompjuteri na kojima su bile baze podataka svega što je „Ana Lab“ radila za potrebe države. To su informacije od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost. Uništavanje „Ana Laba“ nije napad na instituciju, to je napad na državnu bezbednost, kontrolu na budžet…

(Predsednik: Još jednom vas molim da privodite kraju.)

…i na svakog poštenog proizvođača u Srbiji. Ovo mora da bude sankcionisano do kraja. Hvala i izvinite što sam malo duže pričao.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.

Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.

Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?

Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?

Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?

Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.

Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?

Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?

Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?

Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.

Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?

Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?

S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?

Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?

Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?

Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?

Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?

Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?

Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?

Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.

Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?

Hvala.

Poštovane sestre i braćo narodni poslanici, uvaženi ministri, zameniče predsednika Skupštine, potpredsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Nismo dobili odgovore na pitanja koja smo postavili na početku od ministra Siniše Malog. Poslednje pitanje koje je bilo postavljeno – koje su to institucije i za koje sudske predmete se povećavaju troškovi za 8,46 milijardi u predviđenom budžetu za 2024. godinu?

Takođe smo optuženi da lažemo da ne postoje studije izvodljivosti, a mediji su objavili da je kamen temeljac za nacionalni stadion bio brži od studije izvodljivosti. Pa pitamo da li Ministarstvo finansija sluša ono što Fiskalni savet savetuje i što predlaže ili Ministarstvo finansija radi onako kako hoće?

Da ne bude da nešto u ovom budžetu nema i da valja, ima. Rashodi za subvencije koji su planirani u odnosu od 214,5 milijardi sada su veći za 29,94 milijarde i kod ove kategorije rashoda najveće povećanje je u oblasti poljoprivrede za direktne podsticaje u poljoprivredi, odnosno za isplatu semena sertifikovanog, podsticaja za junice i isplatu premije i isplate za proizvođače mleka. Super je što su to planirali, možda bi bilo to bolje da je urađeno pre nego što je mleko prosuto.

Ono čega naravno u budžetu nema je pravni osnov za uvećanje ovih rashoda i kao nedostaje i ono šta je uslov da se usvoje bilo kakve promene i u budžetu. Samo da znamo tačno koliko će to biti sredstava preusmereno za poljoprivredu i za sve ove podsticaje. To naravno u budžetu nema. Takođe nedostaje i obrazloženje o iznosu sredstava koji se uvećavaju po funkcionalnoj i ekonomskoj klasifikaciji. Ova floskula značajno povećanje je u oblasti energetike ili najveće povećanje u oblasti poljoprivrede. Koliko, gospodo, se uvećava i gde sve taj novac ide i tačno za šta?

Naknade za socijalnu zaštitu koje su planirane u iznosu od 183 veće su za 16%, odnosno 26,4 milijardi dinara, a kod ove kategorije najveće povećanje se odnosi na isplatu prava u oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, socijalna zaštite i podrške u radu hranitelja. Za ova povećanja mora konkretno da se navede zakonski osnov za njihovo povećanje i razlozi zbog kojih se ova dodatna sredstva nisu mogla znati kod izrade budžeta za 2024. godinu, kod stabilnog kursa evra, kod uspešnosti i tako dalje.

Prisutno nepostojanje volje za uvođenje reda i ključnih reformi u sistemu plata i infrastrukture, zapošljavanja u javnom sektoru, naročito kroz odlaganje platnih razrada u nedogled znači da Vlada priznaje da ne postoji politička volja i znanje da se sprovedu reforme u javnom sektoru Srbije koje se tako bombastično najavljuju još od Kori Udovički, preko Branka Ružića, Marije Obradović, Ane Brnabić i tako dalje. Znači da postoje velika odstupanja u platama za uporediva radna mesta. Očigledno je da je uvođenje reda predvidivosti, transparentnost u javni sektor politički neisplativo, jer u tom slučaju morate garantovati prava i uvesti red u zapošljavanje i plate, a onda se smanjuje prostor za partijsko zapošljavanje, ucenjivanje, nepotizam i tako dalje.

Zapošljavanje u javnom sektoru u 2024. godini počiva na partijskom centralizovanom sistemu što ograničava mogućnost budžetskih korisnika da angažuju broj i strukturu radnika u skladu sa potrebama. Problem koji dodatno otežava angažovanje broja i strukture radnika u državnom sektoru je to što je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u državnom sektoru. Izmenama zakona o budžetskom sistemu predviđa da će ova mera ostati na snazi sve do kraj 2026. godine. Ova zabrana zapošljavanja doduše je doprinela ostvarivanju fiskalnih ušteda, ali u zadnjih deset godina nepovratno je pogubno dejstvo pokazala po zdravstvo, obrazovanje, nauku, socijalnu zaštitu i predškolske ustanove. Infrastruktura u sektoru obrazovanja i socijalne zaštite, predškolskih ustanova i kulture jedan od najviše zapostavljenih segmenata javne infrastrukture Srbije.

Budžetom Republike Srbije nisu rešeni segmenti životne sredine, investicije su i dalje na znatno manjem nivou, nego kod ostalih uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope.

Nejednakost dohotka je u Srbiji najviša. Da napomenemo, recimo, samo jedan primer. Direktor kontrole letenja ima devet hiljada evra platu, što je ravno 11 profesorskih plata u srednjim školama, a taj čovek je već četiri godine u penziji. Ne pričamo uopšte o kontrolorima leta koji su povlašćena grupa i znamo kako se oni kotiraju na tržištu i znaju kakva je njihova odgovornost i trebaju da imaju tolike plate.

Član Nadzornog odbora od 2014. godine prima platu, mesečnu naknadu, izvinite, ne platu, pošto je zaposlena, četiri hiljade evra, tako da za deset godina članstva Nadzornog odbora je prihodovala petsto hiljada evra platu. Znači, Nadzorni odbor, jedan član ima kao šest profesorskih plata ili kao plate koje prime četvoro lekara specijalista. Prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, u napomeni, troškovi naknada članovima Upravnog odbora iz Skupštine društva stoji da su u 2023. godini iznosili 64 milijarde, odnosno 540 hiljada evra u odnosu na 2022. godinu kada su bili oko 444 hiljada evra. Znači, povećani su za 25%.

Koliko su u 2023. godini, gospodo, povećane plate prosvetnih radnika i radnika u predškolskim ustanovama, socijalnoj zaštiti, kulturi, nauci, radnicima u zdravstvu kada se non-stop priča i pominje neka prosečna plata? Samo ću da vas podsetim o indeksima jednakosti plata koji je u Srbiji 33,3%. To je džini koeficijent, dok je u Sloveniji, na primer, 23%, Slovačkoj 21%. Neadekvatna poreska i socijalna politika su najveći uzroci ovako visoke nejednakosti, budući da ove političke, u korist bogatih.

Mnogo puta je rečeno i ja ću podržati to da, evo, tri dana raspravljamo o budžetu. Neko je raspravljao, neko postavljao pitanja, ali za tri dana nismo dobili odgovore na mnoga pitanja koja smo postavili, pa evo postavićemo ta pitanja Ministarstvu finansija pismeno, pa ćemo o tome obavestiti javnost putem konferencije za novinare pošto izgleda ovde ne možemo dobiti odgovore na ta pitanja zašto se nešto radi.

Isto tako, hoću da postavim pitanja… Jeste, u pravu ste, ulaže se u vojsku, ulaže se u opremu, ali hteo sam da pitam zašto Srbija zauzima kurs prema zapadnim zemljama, zašto zauzima pogrešan kurs prema ljudima i prema zemljama koje su naše neprijateljske zemlje, a to se vrlo lako vidi kroz ovu nabavku Rafala i prva rata koja je planirana u ovom budžetu.

Samo da znate, ne razumemo zašto se Afrika dekolonizuje, a mi sebe stavljamo u suprotan status, da dozvoljavamo da nas oni kolonizuju svojom opremom. Uzimamo opremu sa kojom ne možemo da se branimo, koja može biti isključena svakog momenta ako nas napadne neka od zemalja NATO-a, no srećom da u okruženju nemamo ni jednu zemlju NATO-a, pa nema ko da nas napadne.

Nije mi jasno nikako, obzirom da je naša delegacija bila na formu BRIKS-a, u Moskvi, dobili smo direktan odgovor od njihovog Nacionalnog saveta za bezbednost da oni bi bili u stanju da nam isporuče Suhoje 35 i to po duplo manjoj ceni nego što smo platili Rafale.

Nekome je smešno, a onda bih i postavio pitanje, pošto smo kontaktirali i čuli smo se sa ljudima u Kini. Njihov kineski avion J-10, koji je ministar Vučević označio kao vrhunski borbeni avion…

dobacivao nikada ništa.

I od ministra Vučevića smo čuli pohvale za J-10, kineski borbeni avion, isto po duplo manjoj ceni od Rafala, koji bi bio mnogo upotrebljiviji nego ovi koje nabavljamo i koji će prvi već stići 2028. godine, kada se već nadam da će Rusi biti na Balkanu, pa ne znam šta će nam trebati.

Jeste, čujemo da je predsednik u Generalnoj skupštini UN dobio pohvale od ministarke Milice Stamenkovski, pošto se u njegovom govoru podržavaju interesi i podržava se ono što je naše obeležje. Samo me interesuje kakvo je to čuvanje tih naših porodičnih i tradicionalnih vrednosti, da li time što se angažuje pet hiljada policajaca da zaštiti paradu srama, koja je organizovana? Da li se to podrazumeva da su to čuvanje tih porodičnih vrednosti i da se tako čuvaju? Da li se čuvaju porodične vrednosti tako što se kroz prozor Narodne skupštine ističe zastava LGBTQ plus neke organizacije? I da li možemo da očekujemo da se u narednom periodu, pošto nismo dobili izjašnjenje od Narodne skupštine Republike Srbije, kako je mogla da se ističe takva zastava?

Ja vas, opet molim da ne dobacujete, to je krajnje nekulturno, jer ja vama nisam dobacivao. Ja vama nisam dobacivao, ja vama nemam šta da dobacim, pošto sve to što pričate je smešno.

Interesuje me da li u narednom periodu možemo da očekujemo i ostale zastave raznoraznih satanističkih organizacija, pedofila, da se istaknu? I da li se tako čuva nacionalni identitet i nacionalne vrednosti, što se ispred Doma omladine čuva zastava od strane policije „Prajda“? To je ta 2022. godina, kada je predsednik rekao da parade neće biti, kada je tadašnji ministar Vulin potvrdio da je predsednik rekao da parade neće biti, ali onda je došao onaj koji se sluša i koji naređuje, gospodin Hil, i rekao da će parade biti, pa je onda ocenjeno da to nije parada nego da samo policija, pet hiljada policajaca sprovodi učesnike do Tašmajdanskog parka, tako što su pokazivali zadnjicu ispred naših svetinja, crkve Svetog Marka, skrnavili spomenik Milice. Da li se tako čuvaju naše vrednosti?

Milice, da vas podsetim na vašu izjavu da ćete postati najveći neprijatelj predsednika Vučića ako ne pocepa francusko-nemački sporazum, pa čisto da vas podsetim da ga nije pocepao.

O budžetu nemamo više šta ni da pričamo, jer su sve priče besmislene. Vi ste budžet doneli tako kako vama odgovara, a ne kako odgovara Republici i narodu Srbije. Vi ćete budžet usvojiti, jer vas je više, ali samo da znate da se za sve odgovara i da će za to jednom doći vreme.

Hvala.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi ministri, uvaženi predsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Mi, Snaga naroda - prof. Branimir Nestorović, uvidom u predloženi rebalans budžeta Republike Srbije za 2024. godinu smatramo da je rebalans nedomaćinski, zakasneo, u znatnoj meri nezakonit i netransparentan. Naravno, kao što je i većina stvari u Srbiji netransparentna, pa se nadamo brzoj promeni.

Par reči o fiskalnom deficitu. Postojećim budžetom Republike Srbije za 2024. godinu planiran je fiskalni deficit Republike od 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijardi evra, odnosno 2,2 % BDP-a, što je inače previsoko za Srbiju.

Predloženim rebalansom umesto da se smanjuje, predlaže se uvećanje deficita sa 197 na 263 milijardi dinara, što je i uvećanje za oko 540 miliona, pola milijarde evra, što je rast za oko 30% ovog fiskalnog deficita.

Budžetski deficit, kada pričamo o njemu, rebalansom se predlaže ogromno uvećanje budžetskog deficita, za oko 90 milijardi dinara, odnosno sa 122,7 na 215,9, odnosno preko 70%. Ovako veliko uvećanje fiskalnog i budžetskog deficita u kontekstu predloženih namena koje će se finansirati putem deficita je pogrešno i predstavlja još jedan u nizu koraka koji vode ka neodrživosti javnih finansija Srbije na srednji rok bez prodaje vitalnih i najvrednijih resursa koji su još ostali i bez dodatnog zaduživanja.

Sada, ako su ovom budžetu, rebalansom budžeta predviđena prodaja vitalnih resursa i najvrednijih resursa koji su još ostali, to je sada već drugi deo za komentarisanje. Osnovana svega je pogrešno usmeravanje budžetskih sredstava koja su uvećana. Rebalansom budžeta za 2024. godinu predlaže se da se ukupni rashodi i izdaci planirani Zakonom o budžetu za 2024. godinu povećaju za 198,48 milijardi dinara, odnosno 8,87%. Novi uvećani rashodi se suštinski ne finansiraju iz ušteda do kojih bi se došlo odgovornijim i efikasnijim upravljanjem budžetom Srbije, što bi predstavljalo zdrav domaćinski pristup koji ovde, naravno nije pristup, nego se u najvećoj meri finansiraju iz povećanog deficita i zaduživanja zemlje u odnosu na prvobitni plan finansiranja budžeta Srbije.

Najveće promene koje donosi rebalans uglavnom predstavljaju samo formalizovanje odluka i mera koje je jedan čovek, naravno, neovlašćeno najavljivao mesecima unazad, čime je vođenje fiskalne politike izmešteno van nadležnih institucija, mimo procedura i pravila i pravila definisanih uređenim sistemom za upravljanje javnim finansijama.

Ignorisanje zakonskih deficita ovog budžetskog procesa je ozbiljan problem javnih finansija Republike Srbije zato što se preskakanjem propisanih procedura povećava rizik da mere koje se preduzimaju i raspodela budžetskih sredstava neće adekvatno odgovoriti na najvažnije potrebe društva, već poluprivatnom, netransparentnim aranžmanima koji se dogovaraju, a onda e pokrivaju od strane Skupštine.

Umesto što se najveći deo uvećanih rebalansiranih rashoda i izdataka usmerava u preskupe i koruptivne projekte tipa Nacionalni stadion, EKSPO i slično i u nabavku roba i usluga, naglašavam, potrebno je bilo najmanje 70% od 198,48 milijardi dinara usmeriti u sektor obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede ili smanjiti zaduženost države. To bi onda već bilo odgovorno ponašanje i odgovorno raspolaganje.

Recimo, da navedem jedan primer pogrešnog uvećavanja sredstava iz rebalansa budžeta – rashodi za korišćenje roba i usluga. Umesto da se rebalansom rashodi za korišćenje roba i usluga, materijalni troškovi, troškovi održavanja itd. smanje, ovi rashodi se povećavaju za 7,27% na 225,2 dinara, blizu dve milijarde evra, što je u odnosu na 2020. godinu 135 milijardi dinara i predstavlja uvećanje za oko 90 milijardi dinara ili 60%.

Pravi domaćin bi umesto da ih povećava uradio suprotno, ostvario bi uštede kroz racionalizaciju troškova, efikasnije i odgovornije upravljanje, strože kontrole, konkurentne javne nabavke kroz strukturne reforme itd.

Drugi primer da navedemo nefinansijsku imovinu. Od ukupnog uvećanja rashoda budžeta u iznosu 198,4 milijardi na uvećanje sredstava za nefinansijsku imovinu bi otišlo 52%. Znači, 102,3 milijarde oko 870 miliona evra.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u iznosu nekih skoro 570 milijardi dinara i veći su za 102 milijarde u odnosu na inicijalni iznos planiranih budžetom za 2024. godinu, a značajna sredstva su obezbeđena za Vojsku, EKSPO, izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, nabavku pet novih elektromotornih vozila brzine 200 km, brzu saobraćajnicu IV reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, adaptaciju brodske prevodnice u sastavu „Đerdapa II“, izgradnja brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, izgradnju mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnju pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona.

Sve ovo što se radi, naravno, radi se sa netransparentnim izveštajem troškova koliko šta košta, koliko koji projekat uzima, koliko je to po kilometru, koliki su ti projekti, koliki su glavni troškovi?

Prema tome, jasno je da rebalans predlaže, pre svega, da bi se namaknula dodatna sredstva za veliki broj projekata EKSPO 2027, nacionalni stadion, izgradnju mosta, da ih ne nabrajam ponovo, koji su izuzeti od primene Zakona o javnim nabavkama i postupka eksproprijacije, gde je Vladi omogućeno da strateškog partnera izabere bez tendera, odnosno direktnom pogodbom.

Znači, imamo nezakonito budžetiranje sredstava za kapitalne projekte. Kapitalni projekti veće vrednosti od 25 miliona evra, za koje ne postoji studija izvodljivosti, sada pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, ne bi smeli da se uključe u budžet Republike, budući da se upravo na osnovu Studije izvodljivosti donosi odluka o uključivanju kapitalnog projekta u budžet.

Uključivanje kapitalnih projekata u budžet Republike Srbije bez postojanja i prezentovanja javnosti Studije izvodljivosti suprotno je pravilniku o prethodnoj Studiji izvodljivosti i Studiji izvodljivosti.

Postavlja se sad jedno pitanje - da li svi ovi projekti za čije izvođenje se predlaže budžetiranje sredstava u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu na poziciji - Nefinansijska imovina, imaju ovu Studiju izvodljivosti? Ako je imaju, potrebno je istu javno objaviti, jer se ovi projekti finansiraju iz javnih finansija. Znači, pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, na koju se svi pozivaju.

Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine predviđena je obaveza Vlade da do 1. januara 2020. godine podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja Srbije za period od najmanje 10 godina, što je hijerarhijski najviši dugoročni dokument razvojnog planiranja. Nemamo ga.

U skladu sa prioritetima koji su u njemu definisani, sledeći korak Vlade bi bio da usvoji investicioni plan za period od najmanje sedam godina, koji sadrži sve planirane investicije u oblastima od javnog interesa, usklađene sa srednjoročnim smernicama ekonomske politike iz fiskalne strategije, prostornim planovima, lokalnim planovima razvoja i dr.

Ono što pričamo da je prisutna netransparentnost rebalansa budžeta, članom 276. Zakona o budžetskom sistemu je predviđena obaveza Vlade da obezbedi ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanja fiskalnom politikom i da su one dostupe i da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju.

Rebalans budžeta Republike Srbije je netransparentan, ne samo kada su u pitanju projekti dati u okviru nefinansijske imovine, pošto nema navedene Studije izvodljivosti, jel, po preporuci Fiskalnog saveta, nema obrazloženja razloga zbog kojih je potrebno povećanje sredstava za svaki od konkretnih projekata, stanje u realizaciji projekata, itd. Netransparentnost je vidljiva i kod drugih budžetskih pozicija čije je uvećanje predloženo rebalansom.

Rashodi za zaposlene, planirani u iznosu od 491,81 milijardu dinara veći su za 16,2 milijarde dinara, 3,4% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Navedeni rashodi najvećim delom su povećani zbog novog zapošljavanja kod pojedinih budžetskih korisnika koji su dobili saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno mesto.

Pitanje naše je - kod kojih budžetskih korisnika je došlo do novog zapošljavanja i koji je to broj? Opet nejasno, netransparentno. Ovako se ne obrazlaže finansijski akt kojim se traže nova, uvećana sredstva.

Rashodi za korišćenje usluga, roba, planirani u iznosu od 225,28 milijardi dinara veći su za 15,27 milijardi dinara, odnosno 7,27% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Opet pitanje postavljamo - kod kojih budžetskih korisnika će se najviše povećati sredstva za nabavku roba i usluga i koje su to vrste roba i usluga i iz kojih razloga je predloženo povećanje?

Mi sad ovde imamo neke ostale tekuće rashode, planirane u nekim iznosima od 58,33 milijarde, koji su veći za 8,5 milijardi, odnosno 16,96% u odnosu na iznos koji je planiran i u okviru ove kategorije rashoda najveće povećanje odnosi se na novčane kazne i penale po rešenju sudova. Pitam sve, pitam Vladu Srbije - koje institucije i za koje sudske predmete i sporove su napravljeni najveći troškovi po osnovu sudskih kazni i penala i da li je budžetska inspekcija, ili možda i policija, proveravala razloge koji su doveli do gubitka sporova, identifikovali odgovornost nadležnih rukovodilaca i zašto to nije objavljeno, i kako su ti rukovodioci sankcionisani?

Kada slušamo uvažene ministre finansija i infrastrukture, ja mislim da oni pričaju o nekoj drugoj zemlji, da ne pričamo uopšte o Republici Srbiji i da ne pričamo uopšte o narodu Republike Srbije, već pričamo o nekom imaginarnom narodu koji živi i perfektno uživa u svemu, sa savetom da mu dva jaja mogu poslužiti energetski za ceo dan.

Jedva čekam da vidim četiri hiljade kilometara lokalnih puteva po ceni 64 hiljade evra po kilometru, da vidim kako će ti putevi biti napravljeni, pa me interesuje kako to da brza saobraćajnica košta 11 miliona evra po kilometru, a sada već vidimo predlog da će 250 miliona evra koje je Republika Srbija ostavila za izgradnju lokalnih puteva, to izaći enormno manje.

Još ima pitanja, ali ima i još izlagača, ne bih vas više zadržavao. Hvala.