Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i  "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.

U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.

E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.

Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?

I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.

Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?

(Predsednik: Završavajte, molim vas.)

Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Srbije, imam dva pitanja.

Jedno pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede. Drugo pitanje je za Ministarstvo informisanja.

Tema prvog pitanje je diverzija i plansko uništavanje ovlašćene laboratorije Ana-lab iz Pančeva?

Pred građanima Srbije je slučaj koji prevazilazi granice jedne firme. Ovo je pitanje državne bezbednosti, korupcije i sabotaže nacionalne ekonomije.

Laboratorija „Ana Lab“ iz Pančeva je bila zakonito ovlašćena i akreditovana po članu 21. Zakona o veterinarstvu sa jedinstvenom i svetski priznatom metodom EIM-IRMS kojom su otkrivane ekonomske prevare u medu, mleku, vinu i jakim alkoholnim pićima. Ta tehnologija je razvijena u Srbije, a potvrđena od strane UN i međunarodnih institucija i bila je jedini domaći alat za zaštitu države i zaštitu tržišta od uvoznih falsifikata.

Dana 20. februara 2025. godine, Vlada Srbije je donela zaključak o hitnim merama kontrole granica i tržišta upravo radi suzbijanja ekonomskih prevara u mleku, medu, vinu i jakim alkoholnim pićima, i to na predlog Ministarstva poljoprivrede. U trenutku kada su sprovedene prve kontrole na granicama i kada je zaustavljen uvoz 200 tona meda iz Rusije, „Ana Lab“ je preko noći blokirana, oprema ukradena, a već sledećeg dana veterinarska inspekcija dolazi u kontrolu i zaključuje da je laboratorija zatvorena i donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja.

Pitanja su jasna - ko je znao da će doći inspekcija 24 sata nakon blokade i kako je moguće da jedini pravni osnov za oduzimanje ovlašćenja je neizvršavanje poslova i da bude fizički proizveden sabotažom?

Gospodo, prema zvaničnim statističkim podacima od 2012. godine do kraja 2024. godine, ukupan uvoz hrane u Srbiji je porastao sa 1,1 na 3,9 milijardi evra. Naši poljoprivrednici su na kolenima, farme se gase, a ljudi staju u red za emigraciju. Imamo svakodnevne proteste poljoprivrednika zbog sve veće nekonkurentnosti, gubitka tržišta.

Povećanje uvoza uz nesprovođenje specijalizovanih kontrola na ekonomske prevare, nelojalnu konkurenciju, kao i na nesprovođenje antidamping mera, doveli su našu poljoprivredu na najnižu moguću tačku u istoriji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ko stoji iza svega ovoga?

Čuli smo na Odboru za poljoprivredu, poslanik Marijan Rističević javno priznaje da je lično insistirao da se rešenje po ovlašćenju poništi, iako je ono zakonski donešeno. To je bio politički nalog, a ne pravni osnov. Zato osnovano sumnjamo da je formirana lobistička grupa koja je učinila sve da se zaključak Vlade ne sprovede u delo, a da se jedini instrumente te akcije u Srbiji sabotira, onemogući u izvršavanju poslova od najvišeg nacionalnog značaja za našu državu.

Upravo zato se nameće zaključak da je diverzija bila planski organizovano kako bi se uklonila jedina laboratorija koja je dokazivala prevare u uvozu hrane. Ovo nije slučajna greška. Ovo je organizovani udar na državni interes i direktna sabotaža zaključka Vlade Srbije od 20. februara 2024. godine.

Krađom opreme i baze podataka „Ana Lab“ ukradeni su i podaci od najveće poverljivosti, jer je laboratorija radila za državu, a oni su bili dokaz o prevarama na tržištu hrane, znači dokazi protiv korupcije.

Zato zahtevamo hitnu parlamentarnu istragu, formiranje istražnog odbora Skupštine Republike Srbije sa ovlašćenjem da ispita sve dokumente, komunikacije i svedočenja u vezi sa postupcima Uprave za veterinu, predsednika Odbora za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede.

Privremene mere zaštite dokaza, obezbeđenje prostora „Ana Laba“, popis, forenzičkih pregled nestale opreme, pokretanje službene istrage i brzo pronalaženje opreme, vraćanje iste u posed zakonskog zastupnika „Ana Laba“, pokretanje krivične istrage zbog teške krađe, diverzije, sabotaže, korupcije, zloupotrebe službenog položaja.

(Predsednik: Molim vas samo da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)

Samo još tri rečenice.

Krivična odgovornost, privođenje svih osoba koje su imale ulogu u organizovanju blokade, krađe, nelegalne kontrole, zaštita naučno-tehničke opreme kako bi se očuvala sposobnost, a krađom opreme iz „Ana Laba“ ukradeni su kompjuteri na kojima su bile baze podataka svega što je „Ana Lab“ radila za potrebe države. To su informacije od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost. Uništavanje „Ana Laba“ nije napad na instituciju, to je napad na državnu bezbednost, kontrolu na budžet…

(Predsednik: Još jednom vas molim da privodite kraju.)

…i na svakog poštenog proizvođača u Srbiji. Ovo mora da bude sankcionisano do kraja. Hvala i izvinite što sam malo duže pričao.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.

Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.

Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?

Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?

Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?

Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.

Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?

Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?

Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?

Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.

Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?

Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?

S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?

Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?

Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?

Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?

Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?

Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?

Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?

Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.

Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?

Hvala.

Poštovane sestre i braćo narodni poslanici, uvaženi ministri, zameniče predsednika Skupštine, potpredsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Nismo dobili odgovore na pitanja koja smo postavili na početku od ministra Siniše Malog. Poslednje pitanje koje je bilo postavljeno – koje su to institucije i za koje sudske predmete se povećavaju troškovi za 8,46 milijardi u predviđenom budžetu za 2024. godinu?

Takođe smo optuženi da lažemo da ne postoje studije izvodljivosti, a mediji su objavili da je kamen temeljac za nacionalni stadion bio brži od studije izvodljivosti. Pa pitamo da li Ministarstvo finansija sluša ono što Fiskalni savet savetuje i što predlaže ili Ministarstvo finansija radi onako kako hoće?

Da ne bude da nešto u ovom budžetu nema i da valja, ima. Rashodi za subvencije koji su planirani u odnosu od 214,5 milijardi sada su veći za 29,94 milijarde i kod ove kategorije rashoda najveće povećanje je u oblasti poljoprivrede za direktne podsticaje u poljoprivredi, odnosno za isplatu semena sertifikovanog, podsticaja za junice i isplatu premije i isplate za proizvođače mleka. Super je što su to planirali, možda bi bilo to bolje da je urađeno pre nego što je mleko prosuto.

Ono čega naravno u budžetu nema je pravni osnov za uvećanje ovih rashoda i kao nedostaje i ono šta je uslov da se usvoje bilo kakve promene i u budžetu. Samo da znamo tačno koliko će to biti sredstava preusmereno za poljoprivredu i za sve ove podsticaje. To naravno u budžetu nema. Takođe nedostaje i obrazloženje o iznosu sredstava koji se uvećavaju po funkcionalnoj i ekonomskoj klasifikaciji. Ova floskula značajno povećanje je u oblasti energetike ili najveće povećanje u oblasti poljoprivrede. Koliko, gospodo, se uvećava i gde sve taj novac ide i tačno za šta?

Naknade za socijalnu zaštitu koje su planirane u iznosu od 183 veće su za 16%, odnosno 26,4 milijardi dinara, a kod ove kategorije najveće povećanje se odnosi na isplatu prava u oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, socijalna zaštite i podrške u radu hranitelja. Za ova povećanja mora konkretno da se navede zakonski osnov za njihovo povećanje i razlozi zbog kojih se ova dodatna sredstva nisu mogla znati kod izrade budžeta za 2024. godinu, kod stabilnog kursa evra, kod uspešnosti i tako dalje.

Prisutno nepostojanje volje za uvođenje reda i ključnih reformi u sistemu plata i infrastrukture, zapošljavanja u javnom sektoru, naročito kroz odlaganje platnih razrada u nedogled znači da Vlada priznaje da ne postoji politička volja i znanje da se sprovedu reforme u javnom sektoru Srbije koje se tako bombastično najavljuju još od Kori Udovički, preko Branka Ružića, Marije Obradović, Ane Brnabić i tako dalje. Znači da postoje velika odstupanja u platama za uporediva radna mesta. Očigledno je da je uvođenje reda predvidivosti, transparentnost u javni sektor politički neisplativo, jer u tom slučaju morate garantovati prava i uvesti red u zapošljavanje i plate, a onda se smanjuje prostor za partijsko zapošljavanje, ucenjivanje, nepotizam i tako dalje.

Zapošljavanje u javnom sektoru u 2024. godini počiva na partijskom centralizovanom sistemu što ograničava mogućnost budžetskih korisnika da angažuju broj i strukturu radnika u skladu sa potrebama. Problem koji dodatno otežava angažovanje broja i strukture radnika u državnom sektoru je to što je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u državnom sektoru. Izmenama zakona o budžetskom sistemu predviđa da će ova mera ostati na snazi sve do kraj 2026. godine. Ova zabrana zapošljavanja doduše je doprinela ostvarivanju fiskalnih ušteda, ali u zadnjih deset godina nepovratno je pogubno dejstvo pokazala po zdravstvo, obrazovanje, nauku, socijalnu zaštitu i predškolske ustanove. Infrastruktura u sektoru obrazovanja i socijalne zaštite, predškolskih ustanova i kulture jedan od najviše zapostavljenih segmenata javne infrastrukture Srbije.

Budžetom Republike Srbije nisu rešeni segmenti životne sredine, investicije su i dalje na znatno manjem nivou, nego kod ostalih uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope.

Nejednakost dohotka je u Srbiji najviša. Da napomenemo, recimo, samo jedan primer. Direktor kontrole letenja ima devet hiljada evra platu, što je ravno 11 profesorskih plata u srednjim školama, a taj čovek je već četiri godine u penziji. Ne pričamo uopšte o kontrolorima leta koji su povlašćena grupa i znamo kako se oni kotiraju na tržištu i znaju kakva je njihova odgovornost i trebaju da imaju tolike plate.

Član Nadzornog odbora od 2014. godine prima platu, mesečnu naknadu, izvinite, ne platu, pošto je zaposlena, četiri hiljade evra, tako da za deset godina članstva Nadzornog odbora je prihodovala petsto hiljada evra platu. Znači, Nadzorni odbor, jedan član ima kao šest profesorskih plata ili kao plate koje prime četvoro lekara specijalista. Prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, u napomeni, troškovi naknada članovima Upravnog odbora iz Skupštine društva stoji da su u 2023. godini iznosili 64 milijarde, odnosno 540 hiljada evra u odnosu na 2022. godinu kada su bili oko 444 hiljada evra. Znači, povećani su za 25%.

Koliko su u 2023. godini, gospodo, povećane plate prosvetnih radnika i radnika u predškolskim ustanovama, socijalnoj zaštiti, kulturi, nauci, radnicima u zdravstvu kada se non-stop priča i pominje neka prosečna plata? Samo ću da vas podsetim o indeksima jednakosti plata koji je u Srbiji 33,3%. To je džini koeficijent, dok je u Sloveniji, na primer, 23%, Slovačkoj 21%. Neadekvatna poreska i socijalna politika su najveći uzroci ovako visoke nejednakosti, budući da ove političke, u korist bogatih.

Mnogo puta je rečeno i ja ću podržati to da, evo, tri dana raspravljamo o budžetu. Neko je raspravljao, neko postavljao pitanja, ali za tri dana nismo dobili odgovore na mnoga pitanja koja smo postavili, pa evo postavićemo ta pitanja Ministarstvu finansija pismeno, pa ćemo o tome obavestiti javnost putem konferencije za novinare pošto izgleda ovde ne možemo dobiti odgovore na ta pitanja zašto se nešto radi.

Isto tako, hoću da postavim pitanja… Jeste, u pravu ste, ulaže se u vojsku, ulaže se u opremu, ali hteo sam da pitam zašto Srbija zauzima kurs prema zapadnim zemljama, zašto zauzima pogrešan kurs prema ljudima i prema zemljama koje su naše neprijateljske zemlje, a to se vrlo lako vidi kroz ovu nabavku Rafala i prva rata koja je planirana u ovom budžetu.

Samo da znate, ne razumemo zašto se Afrika dekolonizuje, a mi sebe stavljamo u suprotan status, da dozvoljavamo da nas oni kolonizuju svojom opremom. Uzimamo opremu sa kojom ne možemo da se branimo, koja može biti isključena svakog momenta ako nas napadne neka od zemalja NATO-a, no srećom da u okruženju nemamo ni jednu zemlju NATO-a, pa nema ko da nas napadne.

Nije mi jasno nikako, obzirom da je naša delegacija bila na formu BRIKS-a, u Moskvi, dobili smo direktan odgovor od njihovog Nacionalnog saveta za bezbednost da oni bi bili u stanju da nam isporuče Suhoje 35 i to po duplo manjoj ceni nego što smo platili Rafale.

Nekome je smešno, a onda bih i postavio pitanje, pošto smo kontaktirali i čuli smo se sa ljudima u Kini. Njihov kineski avion J-10, koji je ministar Vučević označio kao vrhunski borbeni avion…

dobacivao nikada ništa.

I od ministra Vučevića smo čuli pohvale za J-10, kineski borbeni avion, isto po duplo manjoj ceni od Rafala, koji bi bio mnogo upotrebljiviji nego ovi koje nabavljamo i koji će prvi već stići 2028. godine, kada se već nadam da će Rusi biti na Balkanu, pa ne znam šta će nam trebati.

Jeste, čujemo da je predsednik u Generalnoj skupštini UN dobio pohvale od ministarke Milice Stamenkovski, pošto se u njegovom govoru podržavaju interesi i podržava se ono što je naše obeležje. Samo me interesuje kakvo je to čuvanje tih naših porodičnih i tradicionalnih vrednosti, da li time što se angažuje pet hiljada policajaca da zaštiti paradu srama, koja je organizovana? Da li se to podrazumeva da su to čuvanje tih porodičnih vrednosti i da se tako čuvaju? Da li se čuvaju porodične vrednosti tako što se kroz prozor Narodne skupštine ističe zastava LGBTQ plus neke organizacije? I da li možemo da očekujemo da se u narednom periodu, pošto nismo dobili izjašnjenje od Narodne skupštine Republike Srbije, kako je mogla da se ističe takva zastava?

Ja vas, opet molim da ne dobacujete, to je krajnje nekulturno, jer ja vama nisam dobacivao. Ja vama nisam dobacivao, ja vama nemam šta da dobacim, pošto sve to što pričate je smešno.

Interesuje me da li u narednom periodu možemo da očekujemo i ostale zastave raznoraznih satanističkih organizacija, pedofila, da se istaknu? I da li se tako čuva nacionalni identitet i nacionalne vrednosti, što se ispred Doma omladine čuva zastava od strane policije „Prajda“? To je ta 2022. godina, kada je predsednik rekao da parade neće biti, kada je tadašnji ministar Vulin potvrdio da je predsednik rekao da parade neće biti, ali onda je došao onaj koji se sluša i koji naređuje, gospodin Hil, i rekao da će parade biti, pa je onda ocenjeno da to nije parada nego da samo policija, pet hiljada policajaca sprovodi učesnike do Tašmajdanskog parka, tako što su pokazivali zadnjicu ispred naših svetinja, crkve Svetog Marka, skrnavili spomenik Milice. Da li se tako čuvaju naše vrednosti?

Milice, da vas podsetim na vašu izjavu da ćete postati najveći neprijatelj predsednika Vučića ako ne pocepa francusko-nemački sporazum, pa čisto da vas podsetim da ga nije pocepao.

O budžetu nemamo više šta ni da pričamo, jer su sve priče besmislene. Vi ste budžet doneli tako kako vama odgovara, a ne kako odgovara Republici i narodu Srbije. Vi ćete budžet usvojiti, jer vas je više, ali samo da znate da se za sve odgovara i da će za to jednom doći vreme.

Hvala.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi ministri, uvaženi predsedniče Skupštine, pomaže Bog.

Mi, Snaga naroda - prof. Branimir Nestorović, uvidom u predloženi rebalans budžeta Republike Srbije za 2024. godinu smatramo da je rebalans nedomaćinski, zakasneo, u znatnoj meri nezakonit i netransparentan. Naravno, kao što je i većina stvari u Srbiji netransparentna, pa se nadamo brzoj promeni.

Par reči o fiskalnom deficitu. Postojećim budžetom Republike Srbije za 2024. godinu planiran je fiskalni deficit Republike od 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijardi evra, odnosno 2,2 % BDP-a, što je inače previsoko za Srbiju.

Predloženim rebalansom umesto da se smanjuje, predlaže se uvećanje deficita sa 197 na 263 milijardi dinara, što je i uvećanje za oko 540 miliona, pola milijarde evra, što je rast za oko 30% ovog fiskalnog deficita.

Budžetski deficit, kada pričamo o njemu, rebalansom se predlaže ogromno uvećanje budžetskog deficita, za oko 90 milijardi dinara, odnosno sa 122,7 na 215,9, odnosno preko 70%. Ovako veliko uvećanje fiskalnog i budžetskog deficita u kontekstu predloženih namena koje će se finansirati putem deficita je pogrešno i predstavlja još jedan u nizu koraka koji vode ka neodrživosti javnih finansija Srbije na srednji rok bez prodaje vitalnih i najvrednijih resursa koji su još ostali i bez dodatnog zaduživanja.

Sada, ako su ovom budžetu, rebalansom budžeta predviđena prodaja vitalnih resursa i najvrednijih resursa koji su još ostali, to je sada već drugi deo za komentarisanje. Osnovana svega je pogrešno usmeravanje budžetskih sredstava koja su uvećana. Rebalansom budžeta za 2024. godinu predlaže se da se ukupni rashodi i izdaci planirani Zakonom o budžetu za 2024. godinu povećaju za 198,48 milijardi dinara, odnosno 8,87%. Novi uvećani rashodi se suštinski ne finansiraju iz ušteda do kojih bi se došlo odgovornijim i efikasnijim upravljanjem budžetom Srbije, što bi predstavljalo zdrav domaćinski pristup koji ovde, naravno nije pristup, nego se u najvećoj meri finansiraju iz povećanog deficita i zaduživanja zemlje u odnosu na prvobitni plan finansiranja budžeta Srbije.

Najveće promene koje donosi rebalans uglavnom predstavljaju samo formalizovanje odluka i mera koje je jedan čovek, naravno, neovlašćeno najavljivao mesecima unazad, čime je vođenje fiskalne politike izmešteno van nadležnih institucija, mimo procedura i pravila i pravila definisanih uređenim sistemom za upravljanje javnim finansijama.

Ignorisanje zakonskih deficita ovog budžetskog procesa je ozbiljan problem javnih finansija Republike Srbije zato što se preskakanjem propisanih procedura povećava rizik da mere koje se preduzimaju i raspodela budžetskih sredstava neće adekvatno odgovoriti na najvažnije potrebe društva, već poluprivatnom, netransparentnim aranžmanima koji se dogovaraju, a onda e pokrivaju od strane Skupštine.

Umesto što se najveći deo uvećanih rebalansiranih rashoda i izdataka usmerava u preskupe i koruptivne projekte tipa Nacionalni stadion, EKSPO i slično i u nabavku roba i usluga, naglašavam, potrebno je bilo najmanje 70% od 198,48 milijardi dinara usmeriti u sektor obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, zaštite životne sredine, poljoprivrede ili smanjiti zaduženost države. To bi onda već bilo odgovorno ponašanje i odgovorno raspolaganje.

Recimo, da navedem jedan primer pogrešnog uvećavanja sredstava iz rebalansa budžeta – rashodi za korišćenje roba i usluga. Umesto da se rebalansom rashodi za korišćenje roba i usluga, materijalni troškovi, troškovi održavanja itd. smanje, ovi rashodi se povećavaju za 7,27% na 225,2 dinara, blizu dve milijarde evra, što je u odnosu na 2020. godinu 135 milijardi dinara i predstavlja uvećanje za oko 90 milijardi dinara ili 60%.

Pravi domaćin bi umesto da ih povećava uradio suprotno, ostvario bi uštede kroz racionalizaciju troškova, efikasnije i odgovornije upravljanje, strože kontrole, konkurentne javne nabavke kroz strukturne reforme itd.

Drugi primer da navedemo nefinansijsku imovinu. Od ukupnog uvećanja rashoda budžeta u iznosu 198,4 milijardi na uvećanje sredstava za nefinansijsku imovinu bi otišlo 52%. Znači, 102,3 milijarde oko 870 miliona evra.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u iznosu nekih skoro 570 milijardi dinara i veći su za 102 milijarde u odnosu na inicijalni iznos planiranih budžetom za 2024. godinu, a značajna sredstva su obezbeđena za Vojsku, EKSPO, izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu, nabavku pet novih elektromotornih vozila brzine 200 km, brzu saobraćajnicu IV reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, adaptaciju brodske prevodnice u sastavu „Đerdapa II“, izgradnja brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, izgradnju mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnju pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona.

Sve ovo što se radi, naravno, radi se sa netransparentnim izveštajem troškova koliko šta košta, koliko koji projekat uzima, koliko je to po kilometru, koliki su ti projekti, koliki su glavni troškovi?

Prema tome, jasno je da rebalans predlaže, pre svega, da bi se namaknula dodatna sredstva za veliki broj projekata EKSPO 2027, nacionalni stadion, izgradnju mosta, da ih ne nabrajam ponovo, koji su izuzeti od primene Zakona o javnim nabavkama i postupka eksproprijacije, gde je Vladi omogućeno da strateškog partnera izabere bez tendera, odnosno direktnom pogodbom.

Znači, imamo nezakonito budžetiranje sredstava za kapitalne projekte. Kapitalni projekti veće vrednosti od 25 miliona evra, za koje ne postoji studija izvodljivosti, sada pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, ne bi smeli da se uključe u budžet Republike, budući da se upravo na osnovu Studije izvodljivosti donosi odluka o uključivanju kapitalnog projekta u budžet.

Uključivanje kapitalnih projekata u budžet Republike Srbije bez postojanja i prezentovanja javnosti Studije izvodljivosti suprotno je pravilniku o prethodnoj Studiji izvodljivosti i Studiji izvodljivosti.

Postavlja se sad jedno pitanje - da li svi ovi projekti za čije izvođenje se predlaže budžetiranje sredstava u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu na poziciji - Nefinansijska imovina, imaju ovu Studiju izvodljivosti? Ako je imaju, potrebno je istu javno objaviti, jer se ovi projekti finansiraju iz javnih finansija. Znači, pričamo o preporuci Fiskalnog saveta, na koju se svi pozivaju.

Zakonom o planskom sistemu iz 2018. godine predviđena je obaveza Vlade da do 1. januara 2020. godine podnese Skupštini na usvajanje predlog Plana razvoja Srbije za period od najmanje 10 godina, što je hijerarhijski najviši dugoročni dokument razvojnog planiranja. Nemamo ga.

U skladu sa prioritetima koji su u njemu definisani, sledeći korak Vlade bi bio da usvoji investicioni plan za period od najmanje sedam godina, koji sadrži sve planirane investicije u oblastima od javnog interesa, usklađene sa srednjoročnim smernicama ekonomske politike iz fiskalne strategije, prostornim planovima, lokalnim planovima razvoja i dr.

Ono što pričamo da je prisutna netransparentnost rebalansa budžeta, članom 276. Zakona o budžetskom sistemu je predviđena obaveza Vlade da obezbedi ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanja fiskalnom politikom i da su one dostupe i da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju.

Rebalans budžeta Republike Srbije je netransparentan, ne samo kada su u pitanju projekti dati u okviru nefinansijske imovine, pošto nema navedene Studije izvodljivosti, jel, po preporuci Fiskalnog saveta, nema obrazloženja razloga zbog kojih je potrebno povećanje sredstava za svaki od konkretnih projekata, stanje u realizaciji projekata, itd. Netransparentnost je vidljiva i kod drugih budžetskih pozicija čije je uvećanje predloženo rebalansom.

Rashodi za zaposlene, planirani u iznosu od 491,81 milijardu dinara veći su za 16,2 milijarde dinara, 3,4% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Navedeni rashodi najvećim delom su povećani zbog novog zapošljavanja kod pojedinih budžetskih korisnika koji su dobili saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno mesto.

Pitanje naše je - kod kojih budžetskih korisnika je došlo do novog zapošljavanja i koji je to broj? Opet nejasno, netransparentno. Ovako se ne obrazlaže finansijski akt kojim se traže nova, uvećana sredstva.

Rashodi za korišćenje usluga, roba, planirani u iznosu od 225,28 milijardi dinara veći su za 15,27 milijardi dinara, odnosno 7,27% u odnosu na iznos planiran budžetom za 2024. godinu. Opet pitanje postavljamo - kod kojih budžetskih korisnika će se najviše povećati sredstva za nabavku roba i usluga i koje su to vrste roba i usluga i iz kojih razloga je predloženo povećanje?

Mi sad ovde imamo neke ostale tekuće rashode, planirane u nekim iznosima od 58,33 milijarde, koji su veći za 8,5 milijardi, odnosno 16,96% u odnosu na iznos koji je planiran i u okviru ove kategorije rashoda najveće povećanje odnosi se na novčane kazne i penale po rešenju sudova. Pitam sve, pitam Vladu Srbije - koje institucije i za koje sudske predmete i sporove su napravljeni najveći troškovi po osnovu sudskih kazni i penala i da li je budžetska inspekcija, ili možda i policija, proveravala razloge koji su doveli do gubitka sporova, identifikovali odgovornost nadležnih rukovodilaca i zašto to nije objavljeno, i kako su ti rukovodioci sankcionisani?

Kada slušamo uvažene ministre finansija i infrastrukture, ja mislim da oni pričaju o nekoj drugoj zemlji, da ne pričamo uopšte o Republici Srbiji i da ne pričamo uopšte o narodu Republike Srbije, već pričamo o nekom imaginarnom narodu koji živi i perfektno uživa u svemu, sa savetom da mu dva jaja mogu poslužiti energetski za ceo dan.

Jedva čekam da vidim četiri hiljade kilometara lokalnih puteva po ceni 64 hiljade evra po kilometru, da vidim kako će ti putevi biti napravljeni, pa me interesuje kako to da brza saobraćajnica košta 11 miliona evra po kilometru, a sada već vidimo predlog da će 250 miliona evra koje je Republika Srbija ostavila za izgradnju lokalnih puteva, to izaći enormno manje.

Još ima pitanja, ali ima i još izlagača, ne bih vas više zadržavao. Hvala.

Uvaženi ministar je izjavio da lažem.

Očekivao sam od uvaženog ministra da odgovori na neko od ovih pet postavljenih pitanja koja se odnose na nedomaćinsko, zakasnelo i u znatnoj meri nezakonito i netransparentno ponašanje. Sve ovo što sam izneo u ovom govoru je deo ovog materijala koji smo dobili za rebalans budžeta. Znači, nema ovde laganja, nego ono što je dostavljeno i ono što je do sada primenjivano.

Ako pričamo o preporukama Fiskalnog saveta onda pričamo o preporukama Fiskalnog saveta. Ne znam dokle ćemo da koristimo…

Kako nije povreda Poslovnika kad je čovek izjavio da lažem u svemu onome što sam izjavio, a rekao, izneo sve iz rebalansa budžeta.

Nije predsednik, nego ministar finansija.

Nema potrebe.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa – Mi snaga naroda neće glasati za ovaj zakon iz više razloga, ali da se ne ponavljamo i da ne ponavljamo sve i da vidimo ono što je osnovno, ono što smo se bunili uvek, neravnopravni uslovi za izlazak na izbore, neravnopravni uslovi za pojavljivanje na televiziji, neravnopravni uslovi dodeljivanja overivača, neravnopravni uslovi dodeljivanja prostora, ma neravnopravni uslovi života u opšte. Ma koliko to vas da ne interesuje, to je tako.

Evo, imali smo priliku da u gradu Lazarevcu predsednik opštine zabranjuje da nam se dodeli sala za organizovanu tribinu zato što ćemo izneti ono što Lazarevčani ne mogu da čuju javno, a to je da je u pripremi izmeštanje trase auto-puta „Karađorđe“, gde će sa planirane trase od pre šest godina, gde je trasa puta trebala da prođe kroz otkupljeno zemljište, kroz zemljište gde je izvršena eksproprijacija...

Hvala.

Trasa auto-puta se izmešta 35 kilometara kroz zemljište koje su otkupili naši tajkuni i time se grad Lazarevac potpuno skrajnjuje i ugrožava se narod koji je hranio preko kolubarskog basena ovu državu godinama.

I samo da znate da taj kolubarski basen i kolubarski region je jako poznat za podizanje ustanaka i svi oni koji su ga zanemarili nisu baš dobro prošli. Nisu to moje reči, nego njihove i prenose vam pozdrave da se obrati pažnja šta rade i da se konačno čuje njihov glas negde, a ne da se sprovode zabrane.

Zato nećemo glasati za ovaj Zakon, a svakako ćemo svim našim odborima po Srbiji savetovati da izađu na izbore i da se izbore za pravo u svojim opštinama uz svesrdnu našu pomoć.

Hvala na produženom vremenu.