Uvažene kolege narodni poslanici, pitanje ponovo za DRI. Dobili smo obaveštenje od DRI da je za 2021. godinu izdato 215 preporuka, odnosno primedbi na ono što je predato kao završni račun, za 2022. godinu je izdato 105, za 2023. godinu 142, za 2024. godinu 95. Ovde je takođe DRI dala kakav je rezime otkrivenih nepravilnosti i preporuku za rešavanje i otklanjanje, te se greške dele na one koje treba da se otklone u roku od 90 dana, na greške koje treba da se otklone u roku ne duže od godinu dana.

Pitanje za DRI – zašto opet nije dala negativno mišljenje kada vidimo da se greške nisu otklonile čak ni od 2021. godine? Znači, svi rokovi za otklanjanje grešaka su prošli i zašto kada zaposleni u DRI tačno daju šta ne valja, šta ne treba, a znamo da negativno mišljenje DRI ne bi osporilo usvajanje ni završnog računa, ni budžeta. Državna revizorska institucija daje mišljenje koje je preporuka ali se niko na njega nešto preterano i ne obraća.

Što se tiče onoga čime bi trebalo Ministarstvo finansija da se bavi, a čime se inače nikada nije bavilo, to su uštede u državnim institucijama i uopšte u državi Republici Srbiji, pa evo postavljamo pitanje Vladi Republike Srbije, a ona neka odredi čija je nadležnost – koliko ima ukupno službenih automobila u Republici Srbiji, koliki su mesečni troškovi za gorivo službenih automobila u Republici Srbiji i koliko su troškovi za korišćenje mobilnih telefona u Republici Srbiji?

Za MUP – koliko je ljudi angažovano za obezbeđenje ličnosti u Republici Srbiji. Pitanje za Ministarstvo pravde – koliko je ljudi angažovano i koliki su troškovi za obezbeđenje lica zaštićenih svedoka u Republici Srbiji, da vidimo koliko ih ima i koliko država Srbija izdvaja novca za sve to? Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, Slaviša iz Vrčina postavlja pitanje za Ministarstvo građevinarstva, posebno za inspekcijsku službu.

U Vrčinu se gradi privatno groblje od strane fizičkog lica, bez ikakvog odobrenja i građevinske dozvole, a ispod groblja se nalaze bunari sa pijaćom vodom. Građevinska inspekcija, uprkos mnogobrojnim prijavama, ne reaguje. Prijava ima preko 50 do sada, a i podneta je peticija stanovnika Vrčina sa preko 200 potpisa. Parcela je od 54 ara i prodaje se grobno mesto 1.000 evra. Međutim, pošto nema dokumentacije, ne može da se napravi nikakav kupoprodajni ugovor, te se ovo tretira kao nelegalna trgovina, a gradnja groblja kao nelegalna gradnja. Inspekcijski nadzor i građevinska inspekcija se mole da reaguju i da se spreči katastrofa i uništavanje vodnih resursa građana koji koriste vodu.

Drugo pitanje je pitanje, naravno, za Ministarstvo poljoprivrede. Puna su usta hvale kako smo veliki izvoznici, kako izvozimo nikad više. Pa, evo, poljoprivrednici iz regiona Topole pitaju zašto se ovako usiljeno radi uvoz jabuka i krompira i reeksport istih? Imamo viškove domaće jabuke i većina jabuke jeste sitnijeg kalibra, ali je zdrava i mnogo je boljeg kvaliteta od uvozne, ali zbog krupnoće ostaje neprodata, jer makedonska, albanska i poljska jabuka su preplavile tržište. Znači, ponovo idemo protiv nas samih.

Suva šljiva, suva šljiva kao proizvod na kojoj je izgrađena država, po kojoj smo bili poznati, ali nažalost zbog vremenskih neprilika koje je Srbija imala prošle godine kada je mraz potamanio rod šljive je minimalan. Šta smo mi uradili? Umesto da subvencionišemo i pomognemo našim poljoprivrednicima, mi uvozimo suvu šljivu iz

1/2 MV/JG

Moldavije koja je bukvalno okupirala tržište, pakuje se i preprodaje se u arapske zemlje kao srpska. Međutim, kvalitet te suve šljive je jako loš i time ćemo zatvoriti tržište za narednu godinu kada šljive i kada suve šljive bude bilo kod nas.

I dalje pitanje za isto ministarstvo. Problem sa prasićima, cena 260 dinara po kilogramu. Imamo pred nama gubitak čitave domaće proizvodnje. To je sada već pitanje bezbednosti. Mi znamo da je svinjarstvo u Srbiji od vajkada i da je država držana na tome. Da li je moguće da država ništa neće preduzeti po tome da se i taj stočni fond spasi?

Prevara sa fiktivnim kravama, krave koje se fiktivno prijavljuju, ne postoje. Mleko u prahu i dalje se koristi. Seljaci gase farme. Opet se pije i koristi nekontrolisano mleko i proizvod koji je samo mleku sličan, a prirodno mleko, naravno, prosipa se.

Onda ćemo ponovo da pričamo – ne, to nije tačno. Ovo što smo sve pričali o laboratoriji koja je otkrila nepravilnosti u hrani, ni to nije tačno. Nisu oni dobili odluku i rešenje o radu. Ne, ni to nije tačno. Ne, sve je tačno. I ovo je tačno, da se država Srbija ne brine o svojim poljoprivrednim proizvođačima koji su gradili, držali i izgradili ovu zemlju i doveli nas dovde, a sada ih puštamo niz vodu da propadaju. Dok ostale države svoje poljoprivrednike subvencionišu i tako konkurišu njihovim proizvodima na našem tržištu, a onda se njihovi proizvodi reeksportom izvoze iz Srbije pod nazivom proizvoda iz Srbije. Hvala.

Pitanje za predsednika Državne revizorske institucije.

Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji završnog računa za 2024. godinu otkriva frapantne ponavljajuće nepravilnosti greške u radu Ministarstva finansija i drugih korisnika.

DRI nije mogla da potvrdi stanje nefinansijske imovine Republike Srbije zbog nepostojanja konsolidovanih izveštaja koji nisu sačinjeni.

Ministarstvo finansija nema pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, što je prouzrokovalo da nefinansijska imovina Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi.

Vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije je netačna.

Stanje obaveza na dan 31. decembar 2024. godine manje je iskazano za vrednost najmanje 2.337.185.000 dinara, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Šta radi DRI? Četvrtu godinu za redom gleda kroz prste Ministarstvu finansija i iskazuje mišljenje sa rezervom i skreće pažnju, umesto primereno negativno mišljenje. Četiri godine ne preduzima ni jednu od mera od mera koje može. Nije izrazila negativno mišljenje. Nije uručila poziv Vladi Srbije da naloži Ministarstvu finansija da otklone nezakonitosti u svom radu. Nije predložila Odboru za finansije Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da zaključkom zahteva od Vlade Republike Srbije otkloni nezakonitosti. Nije podnela prekršajnu prijavu protiv ministra finansija, direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije i direktoru Poreske uprave.

Pitanje glasi – zašto DRI prema Ministarstvu finansija i drugim korisnicima državnog budžeta nisu preduzeli nijednu od mera na koje je bila ovlašćena i obavezna Zakonom o DRI? Koju zvaničnu metodologiju DRI je primenjivala u reviziji završnih računa Republike Srbije kada je kvalifikovano dala mišljenje sa rezervom, a ne negativno mišljenje na pravilnost?

Pitanje za ministra Malog. Po kom osnovu je, suprotno Zakonu o ministarstvima, stavio kod sebe u budžet 115.413.035.000 dinara? To će biti pitanje i u amandmanu, pa ćemo raspravljati.

Naftnoj industriji Srbije su na raspolaganju bušotine u Srbiji koje bi trebalo da podmiruju četvrtinu potreba Srbije. Zašto se govori o zatvaranju rafinerije ako ona može da radi sa četvrtinom kapaciteta i prerađuje srpsku naftu? Šta se desilo sa bušotinama u vlasništvu NIS-a u Angoli? Da li su otuđene, kada su otuđene, po kom ugovoru, za koju cenu i koje to odobrio? Ako nisu otuđene, zašto ih ne koristimo?

Pitanje za Ministarstvo infrastrukture i građevinarstva. Građani Jagodine, njih 10.000, su podneli peticiju i inicijativu za izmeštanje planirane izgradnje pruge koja treba da prođe kroz Jagodinu. Zašto o tome niko ne priča i zašto nema odgovora?

Završno pitanje za sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Ponavljam, narodne poslanike Republike Srbije. Da li vas noću bude krici dece iz Jastrebarskog? Da li vas noću prate senke ubijenih u Jasenovcu, u Jadovnu, u svim onim mestima u kojima se pominju u crkvi na jutarnjim liturgijama, a za čiju rezoluciju vi niste hteli pre dva dana da glasate? Da li i vi mislite da su to bili samo radni logori u Hrvatskoj i da genocida nije bilo? Predsednik Milanović je rekao da je bilo.

Kada bi se ovakva rezolucija glasala u Hrvatskom saboru, više bi glasova dobila za, nego što smo dobili ovde u Srbiji.

Jedno mogu da vam kažem… Da, tako je i u pravu ste – sram vas bilo što niste glasali za nju i sram će vas biti doveka, jer to ostaje upisano u istoriju, da srpski parlament nije glasao za Rezoluciju o genocidu u NDH. To pokazuje vašu kulturu.

Samo se derite. Samo to znate i da uradite. Sram vas bilo što niste glasali i sada i doveka.

Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, pomaže Bog.

Pitanje za ministra finansija. Umesto da zaposlite domaće IT stručnjake za izradu softvera i informacionog sistema Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra“, predviđate sredstva u razdelu 16 – programu 5014 i ugovarate poslove sa IT firmama samo u 2026. godini za iznos od dve milijarde 380 miliona dinara ili 20 miliona evra. Za ista ta sredstva moguće je uposliti 330 IT stručnjaka za održavanje ovog IT sistema godišnje, a inače za održavanje i nadogradnju moraće da bude izdvojeno još najmanje 30% od njegove knjigovodstvene vrednosti izražene u momentu završetka projekta.

Za ovaj sistem obračuna primanja zaposlenih u javnom sektoru softverski zahtevi su jako jednostavni i time troškovno nisu skupi. Sve informacije o platama u javnom sektoru je do 2000. godine imala SDK, Služba društvenog knjigovodstva, dok je navodni stručnjaci i eksperti Labus, Đelić, Dinkić, čiji naslednici ovih godina uništavaju sve što miriše na državnu suverenost i državni potencijal, uništavaju, preplaćujući višestruko poslove i gurajući brdo novca u džepove njima bliskih lojalnih privatnih firmi.

Pitanje zvanično zašto samo na ovom projektu umesto dva miliona, koliko bi, recimo, koštalo angažovanje 30 IT stručnjaka, za izradu ovog sistema se troši 20 miliona, znači 18 miliona više?

Sledeće pitanje. Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu je nezakonit i s obzirom na netransparentnost i javnu nedostupnost podataka i informacija o razlozima za povećanje troškova radova, infrastrukturnih i drugih projekata, kroz aneksiranje ugovora, što je direktno suprotno članu 4. i 276. Zakona o budžetskom sistemu.

Prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i transparentnosti i javne dostupnosti. Budžetski sistem obezbeđuje sveobuhvatne, relevantne, pouzdane, transparentne i javno dostupne o radu informacije.

Fiskalni savet je u oceni revidirane fiskalne strategije 13. novembra 2025. godine u vezi sa velikim infrastrukturnim projektima utvrdio stalna i velika poskupljenja radova u odnosu na osnovne i prvobitne ugovore. Ti troškovi se ne vide u predlogu budžeta, već se vidi samo potreban obim sredstava u 2026. godini i u naredne dve godine. Aneksi ugovora nisu javno dostupni, a Ministarstvo finansija i Vlada u Predlogu zakona o budžetu za 2026. godinu ne pružaju informacije.

Prema tome, Vlada i ministar finansija ozbiljno kršeći navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu u Predlogu zakona o budžetu za 2026. godinu, kao u predlozima zakona o budžetima iz prethodnih godina uporno sakrivaju podatke i informacije o aneksima ugovora i razlozima poskupljenja. Primer, projekat Ruma-Šabac-Loznica, čiji su troškovi radova narasli sa inicijalnih 65,2 milijarde dinara na trenutnih 122,9 milijarde, porast 90%. Procenjeni trošak Fruškogorskog koridora sa početnih 71 milijarde na 106 milijardi, odnosno 48%. Informacije i obrazloženja razloga za poskupljenje radova 90% predlagači zakona u Zakonu o budžetu i rebalansima u periodu su obrazložili razloge za ova poskupljenja, nisu ih obrazložili i niti su obezbedili javnu dostupnost aneksa ugovora.

Zahtev, imajući u vidu navedeno a u cilju usklađivanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu sa Zakonom o budžetskom sistemu, tražimo od Vlade Srbije i ministra finansija da do početka glasanja o Predlogu zakona o budžetu narodnim poslanicima dostave na sistematizovan način potpune informacije o razlozima za povećanje troškova radova za sve infrastrukturne projekte kod kojih je došlo do povećanje troškova kroz aneksiranje ugovora u 2025. godini i kroz aneksiranje u prethodnim godinama za koje se planiraju sredstava o Zakonu o budžetu za 2026. godinu.

Znači, Novi Sad-Ruma, obilaznica oko Beograda, Preljina-Požega, Pojate-Preljina, Moravski koridor, Sremska Rača-Kuzmin, na autoputu Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, uključujući Slijepčević-Badovinci, Iverak-Lajkovac i Požarevac-Golubac, Dunavski koridor, EKSPO 2027 i druge projekte.

Ako kažemo da je transparentnost obavezna, hajdemo konačno da do te transparentnosti i dođe.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, Nikolić Simeunka iz Crne Trave i Vladimir Ristić iz sela Preslap, isto iz opštine Crna Trava, postavljaju pitanje - selo 14 dana nema struju, posle nevremena i snega koji je bio pre dve nedelje. Selo ima stotinak stanovnika i doteraju stotinak litara nafte, čisto da ima struje tri do četiri sata dnevno i to je to. Selo se nalazi na pet kilometara od graničnog prelaza Strezimirovci prema Bugarskoj i u Crnoj Travi ima još nekoliko sela koja uopšte, 14 dana, nemaju struju, kao što su selo Kalna, Ruplje, a u surduličkoj opštini sela Strezimirovci, Drainci, Groznatovci, Kostroševci, a polovina Vlasinske mahale oko Vlasinskog jezera takođe nema struju. Nešto ne može da se popravi 14 dana zato što je na terenu jedva nekih pet ljudi. Ali, verovatno ti građani tamo nikome nisu bitni.

Pitanje za Ministarstvo rudarstva i energetike i za Ministarstvo finansija - po izveštaju, kineska kompanija "Zijin Copper" i  "Zijin Mining" su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra. Koliko je njihova zarada impozantna, najbolje pokazuje podatak da je sledeća velika kompanija, isto iz ovog sektora, rudnik "Lece", imala dobit 14 miliona evra u 2024. godini. Iako je "Zijin Mining" relativno mlada kompanija, koja je zvanično otvorena 22. oktobra 2021. godine, za ovo kratko vreme postala je jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji. Prema podacima iz APR dobit "Zijin Mining" je u 2024. godini iznosila 83 milijarde dinara, oko 750 miliona evra, a 2023. godine 82. Kompanija je 2024. godine ostvarila poslovni prihod od 180 milijardi, dok je u 2023. godini iznosio 131.

U izveštaju takođe piše da je „Zijin Mining„ ostvario prihode od, ovde, samo na inostranom tržištu, tako da ova kompanija ne prodaje zlato NBS. „Zijin Copper“ platio je državi prošle godine naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, naknadu za korišćenje vodenog dobra, odvodnjavanje i ispuštenu vodu u iznosu 718 hiljada dinara. Takođe, je isplaćena i naknada za zaštitu unapređenja životne sredine i naknadu za zagađivanje životne sredine 307 hiljada dinara, ali zato je Privrednoj komori plaćena članarina 10,6 miliona.

E, pa sada, pošto su toliko dobro platili naknade za zagađenje vode i kompletne životne sredine, zbog ozbiljnih optužbi o zagađenju i ugrožavanju stanja i zdravlja stanovnika Bora, specijalni izvestioci UN zatražili su od Srbije i od kompanija „Zijin Copper“ objašnjenje o rudarskim aktivnostima koje su kako navode dovele do narušavanja osnovnih ljudskih prava. Zatražili su od Vlade Srbije još 8. avgusta da u roku od 60 dana dostave informacije, da li su sprovedene procene društvenog ekološkog uticaja i „Serbia Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ kao i da javno objave rezultate. Naravno, odgovora nije bilo. Zagađenje zemljišta je značajno otežalo uzgoj useva, voda je postala neupotrebljiva, koncentracija bakra 2021. godine u Borskoj reci su bile sedam puta veće od dozvoljenih, a u reci Mali Pek 17 puta. Voda iz Cerove reke je 2024. godine klasifikovana u petu kategoriju, znači da je potpuno neupotrebljiva.

Devid Bojd profesor British Columbia University iz Kanade, izvestilac UN za ljudska prava napisao je knjigu – Žrtvovane oblasti, 50 najzagađenijih mesta na svetu gde je svrstan Bor. „Zijin Mining“ i „Zijin Copper“ i dalje kupuju zemljišta. Pitam ih, ko ih prodaje?

I još jedno kratko pitanje, stanovnici sa Kosova i Metohije, pošto je na dnevnom redu usvajanje ovog zakona o evidentiranju, pitaju gde da se obrate za evidentiranje svojih nepokretnosti, pošto kada postave pitanje u Beogradu, u Beogradu dobiju odgovor da to nije teritorija Republike Srbije i da nisu nadležni.

Još jedno kratko pitanje za ministra Malog - da li bi on iz svog ličnog kućnog budžeta odobrio 720.000 dolara za iznajmljivanje šest automobila, pet Dacia Duster i jedne Škode?

(Predsednik: Završavajte, molim vas.)

Znači, za iznajmljivanje šest automobila 720.000 dolara, dobro ste čuli, železnicama i infrastruktura železnica. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Srbije, imam dva pitanja.

Jedno pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede. Drugo pitanje je za Ministarstvo informisanja.

Tema prvog pitanje je diverzija i plansko uništavanje ovlašćene laboratorije Ana-lab iz Pančeva?

Pred građanima Srbije je slučaj koji prevazilazi granice jedne firme. Ovo je pitanje državne bezbednosti, korupcije i sabotaže nacionalne ekonomije.

Laboratorija „Ana Lab“ iz Pančeva je bila zakonito ovlašćena i akreditovana po članu 21. Zakona o veterinarstvu sa jedinstvenom i svetski priznatom metodom EIM-IRMS kojom su otkrivane ekonomske prevare u medu, mleku, vinu i jakim alkoholnim pićima. Ta tehnologija je razvijena u Srbije, a potvrđena od strane UN i međunarodnih institucija i bila je jedini domaći alat za zaštitu države i zaštitu tržišta od uvoznih falsifikata.

Dana 20. februara 2025. godine, Vlada Srbije je donela zaključak o hitnim merama kontrole granica i tržišta upravo radi suzbijanja ekonomskih prevara u mleku, medu, vinu i jakim alkoholnim pićima, i to na predlog Ministarstva poljoprivrede. U trenutku kada su sprovedene prve kontrole na granicama i kada je zaustavljen uvoz 200 tona meda iz Rusije, „Ana Lab“ je preko noći blokirana, oprema ukradena, a već sledećeg dana veterinarska inspekcija dolazi u kontrolu i zaključuje da je laboratorija zatvorena i donosi rešenje o ukidanju ovlašćenja.

Pitanja su jasna - ko je znao da će doći inspekcija 24 sata nakon blokade i kako je moguće da jedini pravni osnov za oduzimanje ovlašćenja je neizvršavanje poslova i da bude fizički proizveden sabotažom?

Gospodo, prema zvaničnim statističkim podacima od 2012. godine do kraja 2024. godine, ukupan uvoz hrane u Srbiji je porastao sa 1,1 na 3,9 milijardi evra. Naši poljoprivrednici su na kolenima, farme se gase, a ljudi staju u red za emigraciju. Imamo svakodnevne proteste poljoprivrednika zbog sve veće nekonkurentnosti, gubitka tržišta.

Povećanje uvoza uz nesprovođenje specijalizovanih kontrola na ekonomske prevare, nelojalnu konkurenciju, kao i na nesprovođenje antidamping mera, doveli su našu poljoprivredu na najnižu moguću tačku u istoriji poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ko stoji iza svega ovoga?

Čuli smo na Odboru za poljoprivredu, poslanik Marijan Rističević javno priznaje da je lično insistirao da se rešenje po ovlašćenju poništi, iako je ono zakonski donešeno. To je bio politički nalog, a ne pravni osnov. Zato osnovano sumnjamo da je formirana lobistička grupa koja je učinila sve da se zaključak Vlade ne sprovede u delo, a da se jedini instrumente te akcije u Srbiji sabotira, onemogući u izvršavanju poslova od najvišeg nacionalnog značaja za našu državu.

Upravo zato se nameće zaključak da je diverzija bila planski organizovano kako bi se uklonila jedina laboratorija koja je dokazivala prevare u uvozu hrane. Ovo nije slučajna greška. Ovo je organizovani udar na državni interes i direktna sabotaža zaključka Vlade Srbije od 20. februara 2024. godine.

Krađom opreme i baze podataka „Ana Lab“ ukradeni su i podaci od najveće poverljivosti, jer je laboratorija radila za državu, a oni su bili dokaz o prevarama na tržištu hrane, znači dokazi protiv korupcije.

Zato zahtevamo hitnu parlamentarnu istragu, formiranje istražnog odbora Skupštine Republike Srbije sa ovlašćenjem da ispita sve dokumente, komunikacije i svedočenja u vezi sa postupcima Uprave za veterinu, predsednika Odbora za poljoprivredu i Ministarstva poljoprivrede.

Privremene mere zaštite dokaza, obezbeđenje prostora „Ana Laba“, popis, forenzičkih pregled nestale opreme, pokretanje službene istrage i brzo pronalaženje opreme, vraćanje iste u posed zakonskog zastupnika „Ana Laba“, pokretanje krivične istrage zbog teške krađe, diverzije, sabotaže, korupcije, zloupotrebe službenog položaja.

(Predsednik: Molim vas samo da privodite kraju, isteklo vam je vreme.)

Samo još tri rečenice.

Krivična odgovornost, privođenje svih osoba koje su imale ulogu u organizovanju blokade, krađe, nelegalne kontrole, zaštita naučno-tehničke opreme kako bi se očuvala sposobnost, a krađom opreme iz „Ana Laba“ ukradeni su kompjuteri na kojima su bile baze podataka svega što je „Ana Lab“ radila za potrebe države. To su informacije od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost. Uništavanje „Ana Laba“ nije napad na instituciju, to je napad na državnu bezbednost, kontrolu na budžet…

(Predsednik: Još jednom vas molim da privodite kraju.)

…i na svakog poštenog proizvođača u Srbiji. Ovo mora da bude sankcionisano do kraja. Hvala i izvinite što sam malo duže pričao.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.

Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.

Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?

Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?

Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?

Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.

Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?

Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?

Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?

Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.

Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?

Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?

S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?

Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?

Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?

Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?

Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?

Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?

Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?

Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.

Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?

Hvala.