| 01.08.2025. | Predlog deklaracije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata |
u proceduri
|
| 27.06.2025. | Predlog deklaracije o osudi zločina na području Srebrenice i drugim delovima Bosne i Hercegovine |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
Hvala vam, poštovana predsedavajuća.
Kolege poslanici, moram da kažem da je bilo zanimljivo slušati nadahnuti govor ministarke Adrijane Mesarović, to očito samo mladost može ovako entuzijastično da govori i treba uliti i neku nadu u ovu našu privrednu situaciju i za a to vam ministarka hvala.
Međutim, osvrnuo bih se na dva zakona iz ovog seta zakona, pod brojem 14. i 15. dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmi između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koji zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Zajam za politike „ Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji“. Tu se Republika Srbija zadužila 135 miliona evra, a radi se o unapređenju reformskih procesa u sektoru energetike i životne sredine u Republici Srbiji.
Kolega profesor dr Slobodan Cvejić je govorio o važnosti imanja razvojne banke, što Srbija u ovom momentu nema. Apsolutno podržavamo sve ono što je profesor Cvejić rekao, smatramo da je to neophodnost ukoliko želimo obnovu privrede, jer bez toga moraćemo i dalje da ulazimo u ovakve dubioze kreditne što se trenutno dešava u Srbiji. Ako pogledamo ovaj Predlog zakona videćemo da je Razvojna banka Nemačke oslobođena plaćanja svih poreza na prihod od kamata, svih dažbina, naknada i sličnih troškova u Republici Srbiji, što ne bi bio slučaj da je kredit dala domaća razvojna banka.
Dakle, mi se odričemo nečega što nam pripada. Moralo je da se izričito ugovori da to Srbija neće da naplati. Neće da naplati jer se odrekla da to naplati.
Takođe, deo ovog mog izlaganja biće i Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o drugoj kreditnoj liniji za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj. Čuli smo, barem mi ovde koji sedimo u sredini, pa slušamo i levo i desno i stalno vidimo prebacivanje, igranje ping-ponga između pozicije i opozicije koja nama sedi sa desne strane. Hoću da vam kažem, nije važno šta je bilo, nisam učestvovao u tome što je bilo, ali to je ne važno danas, važno je šta je sada.
Govorili ste o uništavanju Pokrajinske razvojne banke, dobro, neko ju je ugasio, uništio. Šta je sa otvaranjem domaće razvojne banke? Šta ste uradili na tom pravcu, na tom polju, kao pozicija danas? Jeste li osnovali takvu banku? Hoćemo li i dalje da sklapamo ugovore u kojima se odričemo zarade države?
Dakle, energetski sistem za koji uzimamo kredite se i dalje urušava. Ovaj Zakon o zelenoj tranziciji je nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. To je definitivno model korupcije i predaje srpskog suvereniteta, u najznačajnijem sektoru. Kako da obnovimo privredu bez energetike? Naše vlasti su već uzele više od 500 miliona dolara kako bi sve zakone prilagodili odricanju od sopstvenih resursa koji su Srbiji omogućavali stabilnost, samostalnost, suverenitet. Mi se odričemo suvereniteta ulazeći u ovu oblast zelene agende.
Ovo dakle znači da ćemo ovim zajmom i dalje prilagođavati svoju regulativu kako bi se odrekli desetina hiljada radnika koji rade u termoenergetskom sektoru u Kolubari, Kostolcu, Tentu, ali i poslova koji imaju rudari, javnih preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja.
Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojim dajemo besplatno srpsku zemlju, a pri tome im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Oni imaju garantovanu cenu.
Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cene struje i plaćamo sve razlike, od tržišne do garantovane cene za sve količine koju oni proizvedu, iako mi nećemo ni dobiti tu struju. To je međunarodna pljačka građana i države i otimanje energetskih sistema.
Da vam kažem, trenutno uvozimo struju u Srbiju, cena 1.000 megavata na sat uvozimo po ceni od 440 evra, a cena koju proizvede EPS sa profitnom marginom je oko 60 evra. Mi srljamo ka ovim cenama koje sutra naši građani i naša privreda jednostavno neće moći da plati. Ako, nemamo stabilan energetski sistem nećemo imati ni stabilnu privredu.
Pare se daju, dakle, i da bi se podstakle aukcije za obnovljene izvore energije za privatne investitore. Država i građani ne dobijaju kroz aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene. Tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju, ugovaram ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetroenergetora. Nisu predviđeni troškovi recirklaže i zbrinjavanja posle dvadeseto godišnje eksploatacije. A, to su poštovani građani Srbije milijarde dolara.
Dakle, sve u svemu, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete, a šteta će biti na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer ni građani ni privreda neće moći da plaćaju preskupu energiju. I privreda će da nam kolabira.
Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a strane korporacije i tajkuni ne preuzimaju nikakav rizik. Srbija će postati apsolutna kolonija iz koje se izvući ne možemo nikada. Ovo je najbolji osnov da nam nestane suverenitet i da nam nestane država.
Dakle, jedan od osnovnih fokusa koji moramo da zadržimo da nam se ne odmetne iz vidokruga pored Kosova, pored Rio Tinta, pored stalnog zaduživanja je i energetski sistem nad kojim moramo da zadržimo suverenitet. Hvala vam.
Hvala vam, poštovana predsednice, kolege poslanici.
Ovih dana smo čuli dosta generalizacije spominje se opozicija, opozicija ovo, opozicija ono od kolege Jovanova i od ministra Malog smo čuli da opozicija nema ništa konkretno ili kao što je rekao – kolega Jovanov nije dala nijedan predlog. Ja sam dosta pažljivo pratio izlaganja i mogu da vam tvrdim da je naša poslanička grupa imala konkretne predloge, da je recimo Ahmedin Škrijelj kolega imao odlične predloge, Dragan Ninković odlične predloge, Dragan Stanojević izvrsne predloge, Slobodan Petrović odlične predloge čak ste rekli – da je taj njegov predlog već usvojen.
Dakle, ne možemo da kažemo da opozicija nije imala nikakve predloge pošto je to uvod u ono što se sprema, a da bi narod Srbije to prihvatio da se nijedan predlog opozicije ne prihvati, jer šta ima da prihvatate kada ništa nisu ni predlagali, a ja ću vas samo kratko podsetiti na ono što je naša poslanička grupa predložila. Dakle, nismo bili bez predloga.
Predložili smo povlačenje zakona u ovom trenutku iz procedure. Zašto? Da bi se omogućilo sprovođenje javne rasprave koja ovde nedostaje, da bi se uključila stručna javnost što ovde nedostaje, da bi se uključila lokalna samouprava što ovde nedostaje, da bi se zaštitio fiskalni aspekt, odnosno da bi se propiše od čega će da se finansira plaćanje infrastrukture za sve ove objekte koji treba da se registruju, da se produže rokovi koje smatramo kratkim pogotovo za neuku javnost, da se uvede razlikovanje investitora koji su gradili za tržište i prodaju od onih koji su gradili za svoje potrebe. Dakle, isto jedan utemeljen predlog.
Ovom prilikom želimo samo da kažemo nismo za podele ne treba praviti u društvu među stanovništvom Srbije mržnju i podele, treba da se ujedinimo i ne treba da se mrzimo.
Ja ceo život radim u sudnici u najtežim krivičnim delima i imam preko puta tužioca, apsolutno su nam suprotni interesi, nikada nisam mrzeo kolegu, mi smo tu da radimo svoj posao, on da predstavi i odbrani optužnicu, ja da mu je srušim.
Dakle, ovde kada iznosimo svoje argumente apsolutno ne treba unositi elemenat mržnje i mislim da bi građani Srbije to izuzetno cenili. Hvala vam.
Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Ovaj zakon ima za cilj da omogući brže upisivanje i evidentiranje objekata u katastar, pod obrazloženjem da se time rešava problem nelegalne gradnje. Ono što smo prvo uočili je da se stvarno ne pravi razlika između onih koji su gradili za sopstvene potrebe i investitora koji su bespravno gradili zgrade za prodaju. Uglavnom ćemo da ovo izlaganje upravimo prema investitorima stambenih zgrada.
Suštinski gledano, ovaj predlog zakona ne rešava nego legalizuje urbanistički haos koji je godinama nastajao. Umesto da uvede red i odgovornost, zakon faktički nagrađuje one koji su gradili bez dozvole, a kažnjava one koji su poštovali propise. Ovaj predlog zakona predstavlja akt sa ozbiljnim posledicama po pravnu sigurnost, privatnu svojinu i princip jednakosti građana pred zakonom. On faktički pretvara masovnu nelegalnu gradnju u zakonito stanje, bez odgovornosti i bez pravične ravnoteže između javnog i privatnog interesa. Umesto da građanima donese pravnu sigurnost, ovaj zakon otvara prostor za nove nepravde.
Naveo bih glavne sporne tačke. Jedna od spornih tačaka je fiskalni aspekt, odnosno posledice po javne prihode. Prema ovom predlogu, postupak legalizacije omogućava izbegavanje plaćanja doprinosa i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koje su svi investitori do sada morali da plate prilikom pribavljanja građevinske dozvole. Takvo rešenje predstavlja ozbiljnu nepravdu prema onima koji su uz velike troškove i napor gradili u skladu sa zakonom.
Za ilustraciju. Doprinos za uređenje zemljišta za objekte od 1000 kvadratnih metara iznosila bi približno 200.000 evra, dok bi po ovom predlogu isti objekat mogao da se legalizuje za najviše 1000 evra. Dakle, to je dvesta puta manje. Procenjena finansijska šteta za državu je ogromna. Čuli smo da je oko 4,8 miliona objekata nelegalno izgrađeno. Mi smo uradili kalkulaciju na 4,5 miliona. Ukoliko je 50 kvadratnih metara prosečna površina, to je 225 miliona kvadratnih metara.
Prosečan doprinos za uređenje građevinskog zemljišta je oko 50 evra po kvadratu. Ukupan iznos koji država gubi iznosi preko 11 milijardi evra. U kombinaciji sa uredbom o besplatnom upisu vlasništva nakon konverzije zemljišta gde se zemljište faktički poklanjalo investitorima, pogotovo stranim, ukupan iznos štete može dostići više desetina milijardi evra.
Takođe, nije rešeno kako će se nadomestiti finansiranje infrastrukture koja se iz tih prihoda tradicionalno finansira. To su putevi, kanalizacija, rasveta, priključci i drugi javni radovi. Opštine će ostati bez tih sredstava, a država ovim predlogom zakona nije predvidela mehanizam koji će nadomestiti gubitak tih prihoda.
Drugi problem je legalizacija bez odgovornosti. Zakon omogućava upis u katastar bez dokaza o građevinskoj dozvoli. Ne propisuje se nikakva sankcija za bespravnu gradnju. Dakle, obuhvata se upis zgrada i prava svojine njihov na objektima građenim suprotno propisima.
U članu 5. ovog predloga zakona stoji da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost objekata koji se upisuju. To znači da država izdaje tapiju, ali bez garancije da je zgrada bezbedna za život ili tehnički ispravna. Dakle, bićemo u situaciji da će investitori da prodaju ovako legalizovanim ili upisanim zgradama bez obaveze da pruže garanciju bezbednosti ljudima koji od njih kupuju stanove.
Znači, praktično će ovim zakonom u evidenciju se upisivati objekti koji nikada nisu prošli tehničku kontrolu, niti je ikada proverena njihova statička stabilnost, nosivost, ispravnost elektro-instalacija, protivpožarna zaštita itd.
Podsećanja radi, upravo izostanak provere statike doveo je do tragedije u Novom Sadu. Možemo samo da zamislimo šta će da se desi ukoliko budu upisani objekti milioni kvadrata bez ove provere. Smatramo da je ovo samo urađeno iz političkih razloga, odnosno u cilju prikupljanja glasova.
Sledeći prigovor koji imamo na ovaj predlog zakona je ugrožavanje privatne svojine. Po članu 13. Predloga zakona: „Lice može prijaviti i objekat koji je izgrađen na tuđem zemljištu i upućuje se na parnicu da reši pitanje vlasništva nad zemljištem, gde dobija rok od pet godina da reši imovinski spor. Za to vreme objekat ostaje, a stvarni vlasnik zemlje je praktično onemogućen da raspolaže svojinom“.
Pošto sam praktičar i radim ove vrste sporova, videćemo da u velikom broju slučajeva imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, a znamo da su postupci za utvrđivanje svojine najsporiji i najkomplikovaniji u praksi. To će izazvati u ovih pet godina veliki broj sporova, žalbi, zahteva za obeštećenje, posebno od strane onih koji su svoje objekte gradili i upisivali zakonito, što će dovesti do zakrčenosti sudova i neodrživo veliki broj svojinsko-pravnih sporova.
Sledeći prigovor je prekratak rok za upis nekretnine. Kolega Stanojević je spomenuo da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji nisu sposobni da to sami urade putem elektronske platforme, a zakon ne predviđa nikakvu pomoć ukoliko neko nije sposoban to sam da uradi.
Prema Predlogu zakona, vlasnici bespravno izgrađenog objekta dužni su da plate jednokratnu naknadu za upis u katastar koja može iznositi do 1.000 evra, bez obzira na veličinu ili vrednost objekta. Naravno, posle toga će doći i naknade za priključenja na komunalnu infrastrukturu, što će investitorima biti vrlo lako, jer je to negde, koliko smo videli, između 800 i 1.500 evra, dok će za domaćinstva to biti neka nepremostiva prepreka da upišu svoje nekretnine, što će produbiti socijalne razlike i narušiti princip pravičnosti, što je jedan od osnovinih principa svakog pravnog poretka.
Sledeći prigovor je centralizacija i nova birokratija. Ovim zakonom je predviđeno da se osniva Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja će voditi postupke i imati široka ovlašćenja. To praktično znači još jedan centar političke kontrole i nove pozicije za stranačko zapošljavanje, dodatnu birokratiju, umesto efikasnosti.
Politički i društveni efekat je takođe narušen ovim predlogom zakona. Zakon favorizuje krupni kapital, investitore koji su gradili bez dozvole, stvara nejednaki tretman između građana koji su poštovali zakon i onih koji nisu, kao što i centralizuje sistem i slabi ulogu lokalnih samouprava. Dodatno urušava poverenje građana u institucije i ideju pravne države, s obzirom na to da trenutna vlast pokušava da opere svoje nezakonito postupanje kroz lažni legalizam.
Predlog koji imamo, i to je za kraj, neću koristiti ostatak vremena, predlažemo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se sprovede javna rasprava, uz učešće stručne javnosti i lokalnih samouprava. Ovaj zakon ne uvodi red, već sistematizuje bezakonje. Hvala vam.