| 10.07.2026. | Predlog odluke o obustavi Briselskog procesa |
u proceduri
|
| 13.02.2026. | Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi |
odbačen
|
| 10.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
u proceduri
|
Hvala predsedavajuća.
Kolege poslanici, građani Srbije, evo čuli smo dve lične priče i mislim da treba da se vratimo na temu koja je predmet ove sednice.
Pošto govorimo svi o tome da je ova jedan od poslednjih zasedanja, ako ne i poslednje, hteo bih jednu opservaciju da istaknem. Već su neke kolege isticale da je i ova sednica zakazana u poslednji čast, u petak u kasnim satima je zakazana, već su svi zaposleni iz naše kancelarije otišli kući, pošto je u 18,00 sati došao poziv. Poslednji dan je predloženo osam novih zakona i dva izveštaja, a dan ranije, dakle, samo dan ranije tri nova zakona.
Dakle, ovo je jedan modus operandi koji je karakterističan za ovaj saziv Skupštine. Pregledali smo, nijedna sednica nije zakazana sedam dana unapred, kao što predviđaju pravila, kao Poslovnik što predviđa i nikada nismo dobili valjano obrazloženje zašto se to radi u poslednji momenat. To što se kaže – iz razloga hitnosti, to je floskula i ne predstavlja obrazloženje. Obrazloženje mora da se da za svaki pojedinačan zakon zašto je hitan.
Dakle, želeo bih da ukažem na to, na taj način rada ovog saziva skupštinskog i nadam se da će sledeći da radi drugačije, odnosno pravilno.
34/2 JJ/JG
Govorili su sada moji prethodnici o budžetu. Ja nisam ekonomista, ali onoliko koliko sam uspeo da shvatim, pod brojem jedan, je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije. U članu 2. u tom predlogu je navedeno, pa neka mi neko objasni ako nije tačno, da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita iznose bilion i 259 milijardi dinara ili nešto manje od 11 milijardi evra, deset milijardi 727 miliona evra. Ko će da pokrije toliki deficit? Jel mi u ovoj situaciji govorimo da je stanje ekonomije Srbije u redu, da je na zdravijim nogama? Ko će za godinu dana, ljudi ovo da pokrije? Pa, ovo ne mogu da plate ni narod Srbije, ni naši unuci, ni praunuci, ni čukununuci. Ovde se igra sa državom, 11 milijardi je napravljen deficit u budžetu ove godine, o tome govorimo. Toliko o budžetu.
Pod tačkom dva je ovaj predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinih kategorija stanovništva kroz jednokratnu finansijsku pomoć. Čuli smo prigovore da se ovde pre svega radi o uticaju na glasanje, da ne koristim neki teži termin. Ko je stvorio krizu? Ko je stvorio ovu krizu i energetsku i finansijsku? Setimo se loženja ilovače, pada sistema EPS-a, rasparčavanje EPS-a, davanje tih parčića nekim Norvežanima da ga vode. Norvežani nemaju terom sektor uopšte koji je kod nas glavni u proizvodnji energije električne. Ko je doveo do toga da sa Bajdenovom administracijom krene u otimanje NIS-a od Rusa? Pa, sada nemamo stabilan ugovor sa Rusima nego imamo samo neke produžetke od par meseci. Ja mislim da je odgovor jasan ko je stvorio ovakvu situaciju.
Znamo i da smo na putu Zelene agende, da treba da stvorimo vetroelektrane, sunčane elektrane, znamo sve kakav je sistem tu i da se u stvari predaje taj ceo sistem u ruke tajkuna, kako domaćih tako i stranih. I onda dolazimo do toga da su akcize za gorivo u jednom momentu smanjene zbog ove iranske krize, međutim, vrlo tiho su se cene goriva vratile na prethodni nivo i čak ga premašile i imamo najskuplje gorivo ili među najskupljim gorivima u regionu.
Treba znati da ljudima koji imaju pravo na novac iz Akcionarskog fonda ne dajete pomoć, dajte im njihove sopstvene pare, ostalima dajete pomoć, oni koji nemaj novac u Akcionarskom fondu. Dakle, radi se tu sada o diskriminaciji, jednim ljudima dajete pomoć, drugima dajete njihov novac. Zbog tog dela makar je ovaj zakon protivustavan jer je diskriminatorski i prepoznaje različite grupe građane. Dakle, one koji dobijaju pomoć i oni koji ne dobijaju pomoć nego dobijaju svoj novac.
Treći zakon o kome ću pokušati da govorim danas je izmena leks specijalisa, odnosno Predlog zakona o izmena Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
35/1 TĐ/MJ 16.50 – 17.00
Svi poslovi vezani za ovaj projekat su dodeljivani direktno bez tendera i sad hoće ovim zakonom da se pokriva to što su poslovi dobijani mimo zakona, mimo tendera, direktnim pregovorima.
Uništeno je savsko priobalje, zagađen vazduh, nema parkinga, podignuta je temperatura u gradu, nema strujanja vazduha. Ja živim u blizini, živeo sam u blizini Beograda na vodi, tu mi je kancelarija. Tamo sam od 1977. godine. Znam kakva je situacija bila ranije, kakva je danas. Verujte mi, strujanja vazduha uopšte nema, a to je deo grada i da se smog od Narodne biblioteke spušta skroz do savskog pristaništa. Dakle, podizanjem ovog betonskog zida se uveliko uticalo i na promenu klime u tom delu grada.
Takođe, pod brojem četiri imamo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom dugu. Tu bih samo rekao da u ovom javnom dugu, koji se spominje, nemamo izraženo ono kolika je zaduženost pokrajina, kolika je zaduženost gradova, kolika je zaduženost opština, javnih preduzeća, državnih preduzeća.
I pod brojem osam imamo izmene Zakona o akcizama. Godine 2015. doneta je nova ekonomska definicija akcize. Dakle, tu se porez plaća po jedinici proizvoda. Da li se plaća po litri, po kilogramu, po paklici cigara, ali se plaća po jedinici i odjednom imamo akcizu na električnu energiju, pa nije jasno da li sad električna energija spada u luksuz? Smatramo da se ovde uopšte ne radi o akcizi, jer se radi u stvari u prikrivenom porezu, o porezu od 7,5% koji se plaća na ceo račun. Dakle, plaća se porez i na brojilo, i na utrošenu snagu, i proširenje zelene agende, na sve se plaća 7,5%, i na to se onda obračunava porez od 20%. Dakle, obračunavamo porez na porez i dolazimo do cifre do 29% za koju se uvećava račun za električnu energiju. I to se naplaćuje od građana Srbije. Dakle, u ovom slučaju ne radi se o akcizama, nego se radi o prikrivenom porezu, i to mislim da je jasno svakom ko se bavi finansijama.
Pod brojem 35. imamo zakon koji se bavi legalizacijom bespravnih objekata. Opozicija je ukazivala na manjkavosti zakona koji je nedavno donesen. Doneli smo ga, dakle, po meni, navrat-nanos. Međutim, vidimo da imamo potrebu zbog nemogućnosti uopšte upisa objekata, koji su prijavljeni, da se zakon posle vrlo kratkog vremena menja i sada se traži, naravno, da se priloži i elaborat, skica, arhitektonski nacrt, već šta god da se radi.
Evo, to je neka rekapitulacija koju smo mi u ovom momentu imali i hvala vam što ste mi dali reč.
Hvala, predsedavajuća.
U članu 36. Predloga zakona o oružju i municiji govori se o nabavljanju municije. I u ovom članu sada je ograničen broj metaka. Predviđen je ograničen broj metaka za oružja za ličnu bezbednost na 100 komada. Nije jasno zbog čega je došlo do ograničenja, zbog toga što do sada kada se kupovao neograničen broj na osnovu oružanog lista ne postoji nikakva evidencija da je to prouzrokovalo bilo kakve probleme.
Na primeru, da kažem, uvođenju odobrenja za nabavku municije za oružja za ličnu bezbednost i ograničavanje na 100 metaka godišnje nejasno je zašto je to urađeno. Ne zna se da li je došlo do problema na osnovu neke terenske provere, jer ako imate pištolj recimo za ličnu bezbednost i za sport, možete da imate recimo za sport 1.000 metaka, a istog su kalibra. Ukoliko dođe kontrola i nađe te metke, municiju, može da se desi da kažu da je to za oružje za ličnu bezbednost i da imate 900 metaka više. To nije jasno definisano u zakonu i trebalo bi, ako ništa drugo, makar da se definiše šta u ovakvim situacijama.
Koristiću i vreme ovlašćenog, sad posle dva minuta.
U članu sledećem, 37, propisano je da se municija mora čuvati zaključana posebno u sefu, odvojena od oružja. Dakle, moramo da imamo dva sefa. Ukoliko vam neko provali u kuću ili stan i provalnik je naoružan, maskiran vi imate oružje za ličnu bezbednost koje je zaključano i imate municiju koja je zaključana i mora da bude, naravno, ispražnjeno oružje. I vi sad kažete onom provalniku – izvinite, gospodine, samo malo da ja otključam jedan sef, pa da otključam drugi sef, pa da uzmem municiju, napunim oružje, repetiram. I to kad sve uradite onda kažete provalniku – e, super, izvolite sada možemo da nastavimo.
Dakle, rešenje ne da je nelogično, nego je nebulozno. I ono što nam daju da imamo oružje za ličnu bezbednost je u stvari obesmišljeno. Nema nikakve koristi od tog oružja ukoliko ne možemo da ga koristimo. Pre ćemo da se dočepamo nekog kamena ili noža.
5/3 MT/VZ
Dakle, to što je dato stvarno je obesmišljeno. I ovaj zakon ovakav kakav jeste u stvari ukida pravo na oružje za ličnu bezbednost. I do sada je rešenje bilo slično, ali nadali smo se da će na osnovu naših predloga to da se promeni.
Hvala vam.
6/1 VS/IR 10.55 – 11.05
Hvala, predsedavajuća.
Ja sam o ovom već nešto govorio, ali ću iskoristiti ovo vreme da odgovorim na ovo što je poštovani ministar Vujić upravo rekao. Ja sam rekao dva sefa, on je rekao može jedan sef, ali dve brave, što mu ga dođe na isto. Je l' tako? Morate da otključate dve brave da biste spojili oružje i municiju.
Juče smo pričali o kolekcionarskom oružju. To je član 28. i rekli ste, poštovani ministre, da nije ni bilo predviđeno da se kolekcionarsko oružje upotrebljava ikada, što nije tačno po sadašnjem zakonu. Dakle, kolekcionari mogu da uzmu oružje, odu na strelište i da iz tog oružja pucaju. Za to su naravno imali municiju koju su mogli da koriste.
Sadašnja situacija, po ovom predlogu, predviđa da to oružje, kolekcionarsko, ne može da se koristi, ne možete da ga držite izloženog, morate da ga držite u zatvorenom sefu, a municija za njega mora da bude delaborisana, dakle ne može uopšte da bude funkcionalna. Rešenje sadašnje je daleko nepovoljnije, to je očigledno, po vlasnike kolekcionarskog oružja i totalno je obesmišljeno, pošto ga morate sakriti, da ga niko ne vidi, obesmišljeno je da ga uopšte i posedujete. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.