| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
u proceduri
|
| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 10.09.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima |
odbačen
|
Dobar dan.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Reći ćemo sada odmah da smo protiv zaduživanja za Nacionalni stadion. Lepo je imati nacionalni stadion, ali smatramo da u ovom momentu ima mnogo prečih stvari koje Srbija mora da pokrije finansijski.
Nismo protiv gradnje, nismo protiv investiranja, ali ja ne mogu da razumem, nisam ekonomski stručnjak, pa je možda to moja mana, ali ja ne mogu da razumem zašto ako nam je tako dobra finansijska slika, zašto ne finansiramo taj stadion mimo zaduživanja kreditnih.
Ako imamo novca zašto uzimamo kredite? Ako imamo novca zašto prolongiramo otplatu dve milijarde evra i povećavamo sami sebi kamatu? Izvinite, ali to ne razumem. Voleo bih da to neko suvislo objasni.
Što se tiče samog zaduživanja kod „Poštanske štedionice“, treba voditi računa, da ta štedionica ne doživi sudbinu „Agro banke“ i drugih banaka u stečaju i likvidaciji, koje su davale politički motivisane kredite. Menadžment „Poštanske štedionice“, dakle, Odbor za procenu rizika i Odbor za usklađenost poslovanja nije smeo da odobri dugoročni kredit od 42 milijarde dinara za neprofitnu investiciju, nacionalni stadion bez postojanja obavezne investicione dokumentacije, studija opravdanosti i studija izvodljivosti.
Dakle, voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja i kao što sam se već izjasnio nećemo glasati za ovo novo zaduživanje Srbije. Hvala vam.
Hvala vam.
Dobar dan, gospođo predsedavajuća, dobar dan potpredsednicima, kolegama poslanicima i građanima Srbije. Želim brz oporavak svim bolesnim koji su odsutni danas iz naše Skupštine.
Mi ćemo takođe da glasamo protiv povećanja pretplate javnom servisu, pošto smatramo da bi neko se smatrao javnim servisom, mora da omogući dostupnost svim akterima političkog života u Srbiji, što apsolutno nije slučaj, čuli smo i od prethodnih govornika, a isto se odnosi i na našu poslaničku grupu, te je jasno da je to glasilo vladajuće partije.
Naš pokret je apsolutno zabranjen na RTS-u. Takođe, kao što smo čuli i slažem se sa prethodnim govornicima, ta kuća se uopšte ne bavi ključnim temama za ovo društvo, sve pokušava da se sakrije, što je negativno, a čega u Srbiji sigurno ima dosta. Da bismo bili fer prema prozapadnim medijima, moramo da naglasimo da je naš pokret i tamo apsolutno zabranjen. Suma sumarum, iz nekog razloga pristup medijima koje finansira država i koje finansira Zapad su u istom stroju da blokiraju naš pokret.
Zato smatram da nije na mestu opaska kolege poslanika Milivojevića da novinari sa RTS-a treba da se uče novinarstvu od novinara sa N1, nema tu niko sa kredibilitetom i nema niko da podeli svoje znanje ni na jednoj strani. Glavni mediji u Srbiji su izgubili svaki kredibilitet zaboravili su šta znači objektivno izveštavanje, i režimski mediji i prozapadni mediji svrstali su se sa SNN-om, BBS-jem, Slobodnom Evropom i sličnim i postali su deo propagandne mašinerije.
Ali, da se vratimo tzv. medijskom javnom servisu. Čuli smo koje sve teme se nisu dotakli od prethodnih govornika, rekao bih da ne izveštavaju ni o egzodusu Srba sa Kosova koji je masovan poslednjih dana. Dakle, nema nikakve reči o tome. Danas smo postavili to poslaničko pitanje. Ne vidimo iz moje oblasti, recimo, ne možemo o tome ništa da čujemo na javnom servisu, zašto je dozvoljeno stranim tužiocima da vršljaju po našim pravosudnim organima. Ne vidimo ni zašto je dobro i zašto će pokrenuti Srbiju napred rudna renta od 3% do 5%, a da će samo 95-97% od kopanja litijuma ići stranoj firmi.
Dakle, stav naše poslaničke grupe je da ne treba dozvoliti povećanje naplate takse za javni medijski sistem, pošto isto ne zaslužuju, kao ni samo ime javnog servisa. Hvala vam.
Hvala.
Predsednica Skupštine nije bila prisutna u prethodnom obraćanju, pa i vas, gospođo predsednice, pozdravljam. Ostalima sam se već obratio.
Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Moraću da odgovorim na spominjanje imena profesora Ratka Ristića.
Dakle, i danas smo čuli od ministarke Đedović Hamdanović, a juče od kolege Jovanova, da se spominje Ratko Ristić u dva konteksta. Jedan od ovih današnjih je da je on izdavao dozvole za gradnju mini hidrocentrala. Molim vas, ne možemo da dopustimo da se u ovoj kući izgovaraju neistine, pre svega od strane ministara i pripadnika parlamenta.
Ratko Ristić je bio član Republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Bio je jedan od 30 članova te komisije. Nisu imali ingerencije da izdaju dozvole. Dakle, tvrdnja da je Ratko Ristić izdavao dozvole je, žao mi je što to moram da kažem, notorna laž. To ne možemo da dopustimo da se u ovoj kući, zakonodavnoj, govori na taj način, da bi se neko denuncirao bez osnova.
Što se tiče dovođenja "Rio Tinta", pošto se stalno spominje, spočitava da je opozicija dovela "Rio Tinto", mi sa tim nemamo ništa. Mi nismo protiv rudarenja, nije tačno, mi smo protiv štetnog rudarenja. Mora da se nađe balans, da li je nešto isplativo, da li je šteta veća od koristi. Mi smo za to i protiv toga smo da se primenjuju štetne metode rudarenja. Protiv toga jesmo. Mi smo za zaštitu Srbije, okoline, zemljišta i vode.
Kolega Jovanov, ja verujem da se on nije pozabavio dovoljno radnim iskustvom i školovanjem profesora Ratka Ristića, pa je zato napravio grešku. Ne verujem da bi takvu grešku napravio kada je tvrdio da je on samo šumar. Jer, da vam kažem ko je profesor Ratko Ristić.
Profesor Ratko Ristić, profesor univerziteta u Beogradu, on nije samozvani ekolog i morate mi dozvoliti da se ne slažem sa kolegom Jovanovim u ovakvoj kvalifikaciji profesora Ristića. Ratko Ristić je završio Šumarski fakultet, ali smer - odsek za vodoprivredu erozionih područja. Dakle, pre svega, bavio se vodama, ne drvima. To je upravo ono što je najvažnije kod ocenjivanja prihvatljivosti kopanja litijuma u zoni Jadra. Mi ne prigovaramo da li će da bude korišćen ovaj ili onaj bager, nego na koji način se oštećuje priroda, vodotokovi.
Dakle, profesor Ristić je diplomirani inženjer vodoprivrede. Doktorirao je iz oblasti hidrologije. Redovan profesor na odseku za ekološki inženjering, zaštita zemljišta i voda na šumarskom fakultetu, potpredsednik naučno-tehnološkog biroa UN, licencirani projektant sa više od 150 projekata u zaštiti od poplava i zaštiti životne sredine. Reći za takvog čoveka da ne može da učestvuje u ovakvim projektima i da je šumar je nedostojno.
Svi smo valjda već čuli o štetnim posledicama ispitivanja, pošto su se usled istražnih bušenja, koja su minimalna u odnosu na eksplataciona bušenja, već došlo do prodiranja otrovnih supstanci između različitih slojeva voda. To je problem. vode su problem, a ne bageri.
Ratko Ristić je radio u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd kao projektant saradnik na više idejnih i glavnih projekata regulacije korita bujičnih tokova. Ljudi, o čemu pričamo? Takav čovek se denuncira?
Da li ovo opisuje nekog nadristručnjaka kada se govori o dolini Jadra? Naprotiv, svakome normalnom bi trebalo da bude jasno da se radi o profilu čoveka koji je upravo pozvan da se pita o ovakvim stvarima.
Rekao sam da sam siguran da kolega Jovanov nije detaljno proučio CV profesora Ristića i da je zato napravio grešku, ali dopuštamo i zato kažem - smatrali smo da treba da ovo istaknemo, ali da nastavimo opisivanje prof. Ristića.
Molim vas da me zaštitite, predsedavajuća. Zabranjeno je da mi drugi poslanici…