| 10.11.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika |
u proceduri
|
| 01.08.2025. | Predlog deklaracije o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata |
u proceduri
|
| 27.06.2025. | Predlog deklaracije o osudi zločina na području Srebrenice i drugim delovima Bosne i Hercegovine |
u proceduri
|
Hvala poštovana predsedavajuća.
Kolege poslanici, građani Srbije, upravo smo slušali jednu politiku tiradu koja je osim poslednje rečenice, gde se spominju sudije Ustavnog suda, nema nikakve veze sa ovom temom.
Tema je izbor sudija Ustavnog suda. Ovde smo čuli o tome da je Generalštab izgubljen zato što neki žele da sačuvaju, da je izgubljena investicija u Generalštab zato što neki žele da sačuvaju ruševine. Investicija u Generalštab je izgubljena zbog korupcije i zbog toga što ljudi iz Amerike nisu želeli da učestvuju u protivzakonitim radnjama, a čime je ovaj projekat opterećen od samog početka. Dakle, nisu hteli da učestvuju u otimačini toga zdanja i da na tome grade neke hotele. Dakle, čak i Amerikancima je to bilo previše za njihov digestivni trakt.
Govorilo se ovde sada i o kursu evra, o stagnaciji, o zaustavljanju gradnje, da je neko drugi kriv za to. Kriva je vlast koja je nezakonitim radnjama pokušala da otme i da to utrapi tako oteto i nezakonito Amerikancima, što su oni prozreli i zato su od toga odustali. Ni zbog čega drugog.
Što se tiče Ustavnog suda, smatramo da je nedostojno ako ništa predlagati sudije Ustavnog suda koji već obavljaju tu funkciju. Oni su svojim radom umrtvili rad Ustavnog suda koji ni na kakav način ne obavlja svoju funkciju.
Mi smo prošle godine podneli inicijativu nakon one katastrofalne sednice Skupštine kada se raspravljalo o budžetu, kada se nije znalo ni šta se dešava u skupštinskoj sali, ja barem nisam mogao uopšte da čujem o čemu se raspravljalo. Mi nismo učestvovali ni u čemu. To se desilo. Sada vam kažem. Zato postoji inicijativa. Da se osporio budžet, Vlada je trebala da padne. Ustavni sud nije ništa po tom pitanju uradio. Naravno, Vlada je kasnije pala, ali ne zbog delovanja Ustavnog suda.
Dakle, apsolutno smo protiv da se biraju kao sudije Ustavnog suda sudije koji već tu funkciju obavljaju zato što su direktno aktivno učestvovali u rušenju funkcionisanja Ustavnog suda.
O ostalim kandidatima ne bih se izjašnjavao, pošto ljude ne poznajem i nije mi poznata njihova stručnost i nezavisnost u obavljanju te funkcije.
Danas vidimo napade na tužioca Dolovac, protiv čijeg rada smo bili sve vreme i ukazivali u stvari na njen nerad. Čim je pokušala da se aktivira SNS je krenuo protiv nje i to je poruka i sudijama Ustavnog suda – ukoliko budete nešto radili, nećete biti podobni i bićete podložni napadima.
Dakle, to je poruka koja se šalje preko Dolovac sada ovim novoizabranim sudijama.
Ne bih više ulazio u detalje. Hvala vam na ovoj prilici da vam se obratim. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege građani Srbije, ovaj naš predlog je danas iz razloga što se stvara pravna nesigurnost u državi.
Dakle, nemamo ujednačenu pravnu praksu, nemamo ujednačeno zakonodavstvo sve dok je ovaj zakon na snazi. Znamo da su neki članovi ovog zakona i stavljeni na privremeno čekanje. Smatramo da je zakon nejasan, da unosi pravnu nesigurnost, da se ne zna kako treba da se štampaju udžbenici, koja jezička forma da se koristi i smatramo da treba usaglasiti zakonodavstvo, usaglasiti praksu da bismo znali na koji način da postupamo, pošto se dovodi u opasnost da oni koji ne koriste rodno ravnopravni jezik mogu da budu i kažnjeni.
Pre svega nam je namera da zadržimo pravopis i gramatiku srpskog jezika, koja ne predviđa ovakve promene u rečima.
Dakle, predlog je da se nastavi sa zvaničnom primenom srpskog jezika onako kako to predlaže i pravi pravopis srpskog jezika, pošto bi se u suprotnom unela nesigurnost u primenu jezika. Toliko. Hvala vam.
Hvala predsedavajuća.
Kolege poslanici i građani Srbije, prvo pitate je za predsednicu Narodne skupštine i ministra spoljnih poslova Srbije. U Srbiji je krajem novembra održan Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme kome je prisustvovala i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Nakon Samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Prošle godine ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, je na Samitu učestvovao putem video linka i imao sličan pristup.
Ni prošle, ni ove godine nije saopšteno da li se Srbija pridružila završnim izjavama Samita. Ovogodišnja zajednička izjava, između ostalog osuđuje „agresiju“ i privremenu nezakonitu okupaciju Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenje ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine. Da li se prošle i ove godine Srbija pridružila završnim izjavama Samita međunarodne krimske platforme, koje sadrže oštre osude Rusije?
Drugo pitanje, za ministra spoljnih poslova, u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, na strani 115. piše da se: „U poslednjim nedeljama Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka saveta, izjava EU“, koje se tiču Rusije. Sa kojim se to izjavama EU koje se tiču Rusije Srbija retroaktivno usaglasila? Da li te izjave mogu da negativno utiču na naše odnose sa Ruskom Federacijom, s obzirom da u izveštaju piše da to uključuje i neke odluke kojima se na listu sankcionisanih lica stavljaju ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije?
Treće pitanje za ministra za evropske integracije. Zašto se sadržaj Poglavlja 35 za pristupanje EU još uvek drži u tajnosti? Da li je to zato što ono sadrži obavezu faktičkog ili pravnog priznanja lažne države „Kosovo“ i zato što bi se podrška javnosti procesu evrointegracija dodatno urušila kada bi sadržaj Poglavlja 35 postao javan i dostupan svima?
Četvrto pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću, u poslednjih šest meseci, prema podacima koje imamo, u Mionici je prijavljeno preko 900 novih stanovnika, pa je pitanje da li se ispoštovalo pravilo da na lokalnim izborima ne može da glasa niko ko se prijavio u kraćem roku od šest meseci? Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Kolege poslanici i građani Srbije, prvo pitate je za predsednicu Narodne skupštine i ministra spoljnih poslova Srbije. U Srbiji je krajem novembra održan Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme kome je prisustvovala i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Nakon Samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Prošle godine ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, je na Samitu učestvovao putem video linka i imao sličan pristup.
Ni prošle, ni ove godine nije saopšteno da li se Srbija pridružila završnim izjavama Samita. Ovogodišnja zajednička izjava, između ostalog osuđuje „agresiju“ i privremenu nezakonitu okupaciju Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenje ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine. Da li se prošle i ove godine Srbija pridružila završnim izjavama Samita međunarodne krimske platforme, koje sadrže oštre osude Rusije?
Drugo pitanje, za ministra spoljnih poslova, u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, na strani 115. piše da se: „U poslednjim nedeljama Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka saveta, izjava EU“, koje se tiču Rusije. Sa kojim se to izjavama EU koje se tiču Rusije Srbija retroaktivno usaglasila? Da li te izjave mogu da negativno utiču na naše odnose sa Ruskom Federacijom, s obzirom da u izveštaju piše da to uključuje i neke odluke kojima se na listu sankcionisanih lica stavljaju ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije?
Treće pitanje za ministra za evropske integracije. Zašto se sadržaj Poglavlja 35 za pristupanje EU još uvek drži u tajnosti? Da li je to zato što ono sadrži obavezu faktičkog ili pravnog priznanja lažne države „Kosovo“ i zato što bi se podrška javnosti procesu evrointegracija dodatno urušila kada bi sadržaj Poglavlja 35 postao javan i dostupan svima?
Četvrto pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću, u poslednjih šest meseci, prema podacima koje imamo, u Mionici je prijavljeno preko 900 novih stanovnika, pa je pitanje da li se ispoštovalo pravilo da na lokalnim izborima ne može da glasa niko ko se prijavio u kraćem roku od šest meseci? Hvala.