Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, moram da kažem da je bilo zanimljivo slušati nadahnuti govor ministarke Adrijane Mesarović, to očito samo mladost može ovako entuzijastično da govori i treba uliti i neku nadu u ovu našu privrednu situaciju i za a to vam ministarka hvala.

Međutim, osvrnuo bih se na dva zakona iz ovog seta zakona, pod brojem 14. i 15. dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmi između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koji zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Zajam za politike „ Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji“. Tu se Republika Srbija zadužila 135 miliona evra, a radi se o unapređenju reformskih procesa u sektoru energetike i životne sredine u Republici Srbiji.

Kolega profesor dr Slobodan Cvejić je govorio o važnosti imanja razvojne banke, što Srbija u ovom momentu nema. Apsolutno podržavamo sve ono što je profesor Cvejić rekao, smatramo da je to neophodnost ukoliko želimo obnovu privrede, jer bez toga moraćemo i dalje da ulazimo u ovakve dubioze kreditne što se trenutno dešava u Srbiji. Ako pogledamo ovaj Predlog zakona videćemo da je Razvojna banka Nemačke oslobođena plaćanja svih poreza na prihod od kamata, svih dažbina, naknada i sličnih troškova u Republici Srbiji, što ne bi bio slučaj da je kredit dala domaća razvojna banka.

Dakle, mi se odričemo nečega što nam pripada. Moralo je da se izričito ugovori da to Srbija neće da naplati. Neće da naplati jer se odrekla da to naplati.

Takođe, deo ovog mog izlaganja biće i Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o drugoj kreditnoj liniji za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj. Čuli smo, barem mi ovde koji sedimo u sredini, pa slušamo i levo i desno i stalno vidimo prebacivanje, igranje ping-ponga između pozicije i opozicije koja nama sedi sa desne strane. Hoću da vam kažem, nije važno šta je bilo, nisam učestvovao u tome što je bilo, ali to je ne važno danas, važno je šta je sada.

Govorili ste o uništavanju Pokrajinske razvojne banke, dobro, neko ju je ugasio, uništio. Šta je sa otvaranjem domaće razvojne banke? Šta ste uradili na tom pravcu, na tom polju, kao pozicija danas? Jeste li osnovali takvu banku? Hoćemo li i dalje da sklapamo ugovore u kojima se odričemo zarade države?

Dakle, energetski sistem za koji uzimamo kredite se i dalje urušava. Ovaj Zakon o zelenoj tranziciji je nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. To je definitivno model korupcije i predaje srpskog suvereniteta, u najznačajnijem sektoru. Kako da obnovimo privredu bez energetike? Naše vlasti su već uzele više od 500 miliona dolara kako bi sve zakone prilagodili odricanju od sopstvenih resursa koji su Srbiji omogućavali stabilnost, samostalnost, suverenitet. Mi se odričemo suvereniteta ulazeći u ovu oblast zelene agende.

Ovo dakle znači da ćemo ovim zajmom i dalje prilagođavati svoju regulativu kako bi se odrekli desetina hiljada radnika koji rade u termoenergetskom sektoru u Kolubari, Kostolcu, Tentu, ali i poslova koji imaju rudari, javnih preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja.

Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojim dajemo besplatno srpsku zemlju, a pri tome im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Oni imaju garantovanu cenu.

Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cene struje i plaćamo sve razlike, od tržišne do garantovane cene za sve količine koju oni proizvedu, iako mi nećemo ni dobiti tu struju. To je međunarodna pljačka građana i države i otimanje energetskih sistema.

Da vam kažem, trenutno uvozimo struju u Srbiju, cena 1.000 megavata na sat uvozimo po ceni od 440 evra, a cena koju proizvede EPS sa profitnom marginom je oko 60 evra. Mi srljamo ka ovim cenama koje sutra naši građani i naša privreda jednostavno neće moći da plati. Ako, nemamo stabilan energetski sistem nećemo imati ni stabilnu privredu.

Pare se daju, dakle, i da bi se podstakle aukcije za obnovljene izvore energije za privatne investitore. Država i građani ne dobijaju kroz aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene. Tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju, ugovaram ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetroenergetora. Nisu predviđeni troškovi recirklaže i zbrinjavanja posle dvadeseto godišnje eksploatacije. A, to su poštovani građani Srbije milijarde dolara.

Dakle, sve u svemu, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete, a šteta će biti na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer ni građani ni privreda neće moći da plaćaju preskupu energiju. I privreda će da nam kolabira.

Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a strane korporacije i tajkuni ne preuzimaju nikakav rizik. Srbija će postati apsolutna kolonija iz koje se izvući ne možemo nikada. Ovo je najbolji osnov da nam nestane suverenitet i da nam nestane država.

Dakle, jedan od osnovnih fokusa koji moramo da zadržimo da nam se ne odmetne iz vidokruga pored Kosova, pored Rio Tinta, pored stalnog zaduživanja je i energetski sistem nad kojim moramo da zadržimo suverenitet. Hvala vam.

Hvala vam, poštovana predsednice, kolege poslanici.

Ovih dana smo čuli dosta generalizacije spominje se opozicija, opozicija ovo, opozicija ono od kolege Jovanova i od ministra Malog smo čuli da opozicija nema ništa konkretno ili kao što je rekao – kolega Jovanov nije dala nijedan predlog. Ja sam dosta pažljivo pratio izlaganja i mogu da vam tvrdim da je naša poslanička grupa imala konkretne predloge, da je recimo Ahmedin Škrijelj kolega imao odlične predloge, Dragan Ninković odlične predloge, Dragan Stanojević izvrsne predloge, Slobodan Petrović odlične predloge čak ste rekli – da je taj njegov predlog već usvojen.

Dakle, ne možemo da kažemo da opozicija nije imala nikakve predloge pošto je to uvod u ono što se sprema, a da bi narod Srbije to prihvatio da se nijedan predlog opozicije ne prihvati, jer šta ima da prihvatate kada ništa nisu ni predlagali, a ja ću vas samo kratko podsetiti na ono što je naša poslanička grupa predložila. Dakle, nismo bili bez predloga.

Predložili smo povlačenje zakona u ovom trenutku iz procedure. Zašto? Da bi se omogućilo sprovođenje javne rasprave koja ovde nedostaje, da bi se uključila stručna javnost što ovde nedostaje, da bi se uključila lokalna samouprava što ovde nedostaje, da bi se zaštitio fiskalni aspekt, odnosno da bi se propiše od čega će da se finansira plaćanje infrastrukture za sve ove objekte koji treba da se registruju, da se produže rokovi koje smatramo kratkim pogotovo za neuku javnost, da se uvede razlikovanje investitora koji su gradili za tržište i prodaju od onih koji su gradili za svoje potrebe. Dakle, isto jedan utemeljen predlog.

Ovom prilikom želimo samo da kažemo nismo za podele ne treba praviti u društvu među stanovništvom Srbije mržnju i podele, treba da se ujedinimo i ne treba da se mrzimo.

Ja ceo život radim u sudnici u najtežim krivičnim delima i imam preko puta tužioca, apsolutno su nam suprotni interesi, nikada nisam mrzeo kolegu, mi smo tu da radimo svoj posao, on da predstavi i odbrani optužnicu, ja da mu je srušim.

Dakle, ovde kada iznosimo svoje argumente apsolutno ne treba unositi elemenat mržnje i mislim da bi građani Srbije to izuzetno cenili. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Ovaj zakon ima za cilj da omogući brže upisivanje i evidentiranje objekata u katastar, pod obrazloženjem da se time rešava problem nelegalne gradnje. Ono što smo prvo uočili je da se stvarno ne pravi razlika između onih koji su gradili za sopstvene potrebe i investitora koji su bespravno gradili zgrade za prodaju. Uglavnom ćemo da ovo izlaganje upravimo prema investitorima stambenih zgrada.

Suštinski gledano, ovaj predlog zakona ne rešava nego legalizuje urbanistički haos koji je godinama nastajao. Umesto da uvede red i odgovornost, zakon faktički nagrađuje one koji su gradili bez dozvole, a kažnjava one koji su poštovali propise. Ovaj predlog zakona predstavlja akt sa ozbiljnim posledicama po pravnu sigurnost, privatnu svojinu i princip jednakosti građana pred zakonom. On faktički pretvara masovnu nelegalnu gradnju u zakonito stanje, bez odgovornosti i bez pravične ravnoteže između javnog i privatnog interesa. Umesto da građanima donese pravnu sigurnost, ovaj zakon otvara prostor za nove nepravde.

Naveo bih glavne sporne tačke. Jedna od spornih tačaka je fiskalni aspekt, odnosno posledice po javne prihode. Prema ovom predlogu, postupak legalizacije omogućava izbegavanje plaćanja doprinosa i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koje su svi investitori do sada morali da plate prilikom pribavljanja građevinske dozvole. Takvo rešenje predstavlja ozbiljnu nepravdu prema onima koji su uz velike troškove i napor gradili u skladu sa zakonom.

Za ilustraciju. Doprinos za uređenje zemljišta za objekte od 1000 kvadratnih metara iznosila bi približno 200.000 evra, dok bi po ovom predlogu isti objekat mogao da se legalizuje za najviše 1000 evra. Dakle, to je dvesta puta manje. Procenjena finansijska šteta za državu je ogromna. Čuli smo da je oko 4,8 miliona objekata nelegalno izgrađeno. Mi smo uradili kalkulaciju na 4,5 miliona. Ukoliko je 50 kvadratnih metara prosečna površina, to je 225 miliona kvadratnih metara.

Prosečan doprinos za uređenje građevinskog zemljišta je oko 50 evra po kvadratu. Ukupan iznos koji država gubi iznosi preko 11 milijardi evra. U kombinaciji sa uredbom o besplatnom upisu vlasništva nakon konverzije zemljišta gde se zemljište faktički poklanjalo investitorima, pogotovo stranim, ukupan iznos štete može dostići više desetina milijardi evra.

Takođe, nije rešeno kako će se nadomestiti finansiranje infrastrukture koja se iz tih prihoda tradicionalno finansira. To su putevi, kanalizacija, rasveta, priključci i drugi javni radovi. Opštine će ostati bez tih sredstava, a država ovim predlogom zakona nije predvidela mehanizam koji će nadomestiti gubitak tih prihoda.

Drugi problem je legalizacija bez odgovornosti. Zakon omogućava upis u katastar bez dokaza o građevinskoj dozvoli. Ne propisuje se nikakva sankcija za bespravnu gradnju. Dakle, obuhvata se upis zgrada i prava svojine njihov na objektima građenim suprotno propisima.

U članu 5. ovog predloga zakona stoji da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost objekata koji se upisuju. To znači da država izdaje tapiju, ali bez garancije da je zgrada bezbedna za život ili tehnički ispravna. Dakle, bićemo u situaciji da će investitori da prodaju ovako legalizovanim ili upisanim zgradama bez obaveze da pruže garanciju bezbednosti ljudima koji od njih kupuju stanove.

Znači, praktično će ovim zakonom u evidenciju se upisivati objekti koji nikada nisu prošli tehničku kontrolu, niti je ikada proverena njihova statička stabilnost, nosivost, ispravnost elektro-instalacija, protivpožarna zaštita itd.

Podsećanja radi, upravo izostanak provere statike doveo je do tragedije u Novom Sadu. Možemo samo da zamislimo šta će da se desi ukoliko budu upisani objekti milioni kvadrata bez ove provere. Smatramo da je ovo samo urađeno iz političkih razloga, odnosno u cilju prikupljanja glasova.

Sledeći prigovor koji imamo na ovaj predlog zakona je ugrožavanje privatne svojine. Po članu 13. Predloga zakona: „Lice može prijaviti i objekat koji je izgrađen na tuđem zemljištu i upućuje se na parnicu da reši pitanje vlasništva nad zemljištem, gde dobija rok od pet godina da reši imovinski spor. Za to vreme objekat ostaje, a stvarni vlasnik zemlje je praktično onemogućen da raspolaže svojinom“.

Pošto sam praktičar i radim ove vrste sporova, videćemo da u velikom broju slučajeva imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni, a znamo da su postupci za utvrđivanje svojine najsporiji i najkomplikovaniji u praksi. To će izazvati u ovih pet godina veliki broj sporova, žalbi, zahteva za obeštećenje, posebno od strane onih koji su svoje objekte gradili i upisivali zakonito, što će dovesti do zakrčenosti sudova i neodrživo veliki broj svojinsko-pravnih sporova.

Sledeći prigovor je prekratak rok za upis nekretnine. Kolega Stanojević je spomenuo da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji nisu sposobni da to sami urade putem elektronske platforme, a zakon ne predviđa nikakvu pomoć ukoliko neko nije sposoban to sam da uradi.

Prema Predlogu zakona, vlasnici bespravno izgrađenog objekta dužni su da plate jednokratnu naknadu za upis u katastar koja može iznositi do 1.000 evra, bez obzira na veličinu ili vrednost objekta. Naravno, posle toga će doći i naknade za priključenja na komunalnu infrastrukturu, što će investitorima biti vrlo lako, jer je to negde, koliko smo videli, između 800 i 1.500 evra, dok će za domaćinstva to biti neka nepremostiva prepreka da upišu svoje nekretnine, što će produbiti socijalne razlike i narušiti princip pravičnosti, što je jedan od osnovinih principa svakog pravnog poretka.

Sledeći prigovor je centralizacija i nova birokratija. Ovim zakonom je predviđeno da se osniva Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koja će voditi postupke i imati široka ovlašćenja. To praktično znači još jedan centar političke kontrole i nove pozicije za stranačko zapošljavanje, dodatnu birokratiju, umesto efikasnosti.

Politički i društveni efekat je takođe narušen ovim predlogom zakona. Zakon favorizuje krupni kapital, investitore koji su gradili bez dozvole, stvara nejednaki tretman između građana koji su poštovali zakon i onih koji nisu, kao što i centralizuje sistem i slabi ulogu lokalnih samouprava. Dodatno urušava poverenje građana u institucije i ideju pravne države, s obzirom na to da trenutna vlast pokušava da opere svoje nezakonito postupanje kroz lažni legalizam.

Predlog koji imamo, i to je za kraj, neću koristiti ostatak vremena, predlažemo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se sprovede javna rasprava, uz učešće stručne javnosti i lokalnih samouprava. Ovaj zakon ne uvodi red, već sistematizuje bezakonje. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege poslanici, pokušaću da budem konstruktivan pri analiziranju ova tri zakona vezana za evidentiranje i upis prava na nepokretnost. Govoriću kao neko ko dolazi iz prakse.

Činjenica je, kao što smo čuli od ministarke, da ovaj problem u Srbiji traje decenijama i smatram da je dobro što je država odlučila da se pozabavi problemom. Međutim, upozorio bih da je kvalitet toga posla mnogo važniji od brzine. Dakle, predložio bih da se ne ide u brzopleto rešavanje ovog problema, nego da se pristupi istom na jedan sistematski način.

Iskustva iz procesa digitalizacije katastarskih planova moraju da budu ozbiljno shvaćena. U pokušaju da se posao ubrza, tada su pojedine katastarske opštine obrađivanje od strane agencija bez potrebnih sertifikata, što je dovelo do brojnih grešaka u ucrtavanju granica parcela i u ucrtavanju objekata. Danas, to vam govorim iz prakse, mnogi građani zbog toga imaju ozbiljne probleme. Njihovi objekti su pogrešno pozicionirani u katastru, ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu zbog toga. Moraju da plaćaju skupa i dugotrajna veštačenja, kako bi se ove greške ispravile.

Ako se sada sprovede masovna legalizacija po sličnom modelu, u stvari, kao što smo čuli, nije legalizacija, nego je evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, izvinjavam se, velika je opasnost da ćemo ponovo napraviti isti sistemski problem, odnosno imaćemo netačne podatke u katastru koji će proizvoditi nove sporove i nemogućnost realnog evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima.

Posebno bih istakao činjenicu, ne znam da li vam je to poznato ili je promaklo, da zakon u sadašnjem obliku ne rešava problem suvlasništva, koji je jedan od najčešćih uzroka blokade u katastarskim postupcima. Kada više lica deli jednu parcelu ili objekat, bez njihove saglasnosti nije moguće sprovesti rekonstrukciju, dogradnju, promenu namene, niti dobiti dozvolu za izgradnju. Zato je neophodno predvideti pojednostavljen sistem razgraničenja i usaglašavanja suvlasničkih udela na osnovu geodetskog elaborata, kako bi građani mogli da reše svoje imovinske odnose bez dugih sudskih postupaka.

Takođe nije realno očekivati da jedna agencija ili državni organ u kratkom roku može obraditi i upisati više miliona objekata bez velikog broja grešaka. Dakle, potrebno je planirati fazno sprovođenje uz obaveznu tehničku kontrolu elaborata i uvođenje mehanizama za reviziju upisa.

Dakle, na kraju bih samo još predložio da u izradi podzakonskih akata i pravilnika treba obavezno uključiti stručnjake iz prakse, dakle geodete, urbaniste i građevinske inženjere, ali obavezno uključiti i pravnike koji se bave ovom problematikom. Samo takav multidisciplinarni pristup može dovesti do zakona koji će biti stvarno provodljiv, tehnički precizan i u interesu građana i države, tako da se nadam da će makar pri donošenju podzakonskih akata ovo da se ima u vidu.

Hvala vam što ste me poslušali.

Hvala vam.

Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege poslanici, mi hoćemo da ukažemo na član 6. koji se odnosi na član 7. tačka 8. Zakona o javnim medijskim servisima gde se govori o besplatnom i jednakom predstavljanju političkih stranaka, ali samo u vreme izborne kampanje.

Dakle, ukoliko bismo želeli da izbegnemo da izmena bude kozmetičke prirode mi predlažemo da to predstavljanje se odnosi i na vreme van izborne kampanje, da se odnosi na sve političke subjekte i van političke kampanje.

Pre dve nedelje je došao podatak da se predsednik Aleksandar Vučić obratio javnosti u ovoj godini 190 puta. Svima je jasno da ko kontroliše medijski prostor kontroliše i politički narativ. Da bismo napravili pravilnu, jednaku utakmicu moramo svim političkim subjektima da omogućimo da svoje ideje putem javnih medija, pogotovo javnog servisa predstave građanima Srbije i biračima.

Vidimo da je ime Aleksandra Vučića dominirajuće u svim medijima. Na izborima sve izborne liste nose njegovo ime iako prema Ustavu Srbije član 111. predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. na koji način Aleksandar Vučić izražava državno jedinstvo ukoliko se uvek stavlja na stranu jedne političke opcije? Dakle, naša medijska scena je preplavljena njegovom imenom, odnosno predstavljanjem SNS-a u javnosti.

Molim vas da razmilite i usvojite ovaj amandman kako bi svi u ovoj državi imali jednako predstavljanje u javnom servisu.

Hvala vam.

Hvala.

Uz svo dužno poštovanje, uvek ovako izgleda kada neko tumači šta ste vi to hteli da kažete, pa i kolega Jovanov je vrlo pogrešno protumačio ono što sam ja govorio. Dakle, kao što je moj kolega Pavić rekao, apsolutno nisam mislio da se zabrani predsedniku Aleksandru Vučiću da se pojavljuje na medijima, nego samo tražimo ravnopravnu zastupljenost u odnosu na rezultate izbora. Dakle, ne tražimo čak ni da se pojavljujemo u obimu koliko se pojavljuju predstavnici SNS. Drugo, danas smo čuli da je predsednik Vučić lider SNS. Ja sam mislio da je drugi čovek na čelu SNS, a ne Aleksandar Vučić.

Već sam govorio o tome da nije opravdanje ako je neko drugi nešto radio da i vi pogrešno radite. Ako Pera krade, ne znači da i vi možete da kradete. Ako je Koštunica radio isto to što danas radi Aleksandar Vučić, ne znači da je opravdano ono što radi Aleksandar Vučić, jer je pogrešno, ne samo po Ustavu, član 111, nego i po Zakonu o predsedniku, član 1, postupa protivno i Ustavu i Zakonu. Da nas neko sada ubeđuje da je to ispravno, apsolutno je pravno neprihvatljivo. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani ministri, dobar dan, poštovane koleginice i kolege poslanici, i vama želim dobar dan.

Slažem se sa koleginicom Nestorović, koja više nije u ovom momentu sa nama, koja je kritikovala ovaj način rada Skupštine koji je postao uobičajen, gde se obavljaju objedinjene rasprave. Na ovaj način se umnogome onemogućuje da se iznese sve ono na šta poslanici imaju da prigovore. Ali u vremenu koje nam je dato ja ću da prođem kroz nešto što sam smatrao da drugi možda neće da obrade.

Možda izgleda čudno, ali ja bih vam skrenuo pažnju i na izveštaje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Izveštaj 31 i Izveštaj 33 po nama je sporan pošto u sebi obrađuju rodnu ravnopravnost. Izveštaj 31 na dva mesta u članu 2. i Izveštaj 33 u članu 5. Međutim, primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti je suspendovana do konačne odluke Ustavnog suda Srbije. Dakle, smatramo da je ovo greška i da bi pre usvajanja morala da se ispravi.

Kada govorimo o broju 34, Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija, treba primetiti da se oni reklamiraju porukom da pomažu Republici Srbiji da mudro upravlja i koristi resurse. Mi smo imali prepisku sa ovom institucijom i našli smo da nikada nije izvršena revizija Ministarstva zaštite životne sredine i „Rio Sava Eksplorejšn“, a u Ministarstvu rudarstva i energetike obavili su neku sporednu reviziju 2018. godine. Radi se o pravnim licima koja raspolažu bez kontrole rudnim resursima vrednim preko 250 milijardi dolara, kako smo čuli od predstavnika vlasti Srbije.

Na pitanje naše poslaničke grupe postavljeno Državnoj revizorskoj instituciji da li se obavlja revizija legalnosti poslovanja Ministarstva rudarstva, a ako se nije obavila predložili smo hitno obavljanje revizije legalnosti poslovanja, jer se upravo i nelegalno odlučuje o raspolaganju državnom imovinom. Odgovorili su da reviziju nisu obavljali, niti je u planu za ovu godinu, jer se plan revizije usvaja godinu dana unapred. Dakle, konstatovano je da nije izvršena revizija.

Međutim, netačno je da ne može da se izvrši revizija u toku ove godine pošto zakon dopušta vanrednu reviziju i u toku godine, pa bismo na to skrenuli pažnju kada se bude odlučivalo o broju 34.

Kada se govori o broju 38, dakle o izveštaju Evropske komisije, ukazali bismo da je Evropska komisija u svom izveštaju navela, a to znamo iz ranijih stavova pod tačkom 58. su naveli, da za svako napredovanje Srbije u evrointegracijama mora da se postigne sporazum kosovskih i srpskih vlasti kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji na temelj uzajamnog priznavanja i u skladu sa međunarodnim pravom. Poziva se Kosovo i Srbija da provedu sporazume iz Brisela i Ohrida, dakle, bez obzira što ohridski nije potpisan, poziva se na njegovo provođenje i ukidanje srpskog protivljenja članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama.

Dakle, to je ono što ćemo morati ispuniti ukoliko želimo da se pridružimo Evropskoj uniji i molim da se i ovo ima u vidu kada se bude odlučivao o tački 38.

Danas smo imali priliku da raspravljamo i o Predlogu zakona o zaštiti vazduha, bilo je nekih prigovora zašto nije nešto se pročitalo. Treba znati da smo u petak obavešteni o ovome što će danas da se raspravlja, a ovaj zakon ima 880 stranica. Ukoliko ova Skupština želi informisane i obaveštene poslanike, smatramo da treba smanjiti na minimum zakazivanje hitnih sednica i nastojati da se radi redovno i da se radi bez objedinjenih rasprava, pa ćemo imati vremena o svemu da prodiskutujemo.

Pod tačkom 23. nalazi nam se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, drugi zajam za razvojnu politiku zelenog rasta u Republici Srbiji između Republike Srbije i međunarodne banke. Ovaj zakon o zelenoj tranziciji je čist nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. Ovim zajmom će se dalje prilagođavati pod navodnim znacima, regulativa zakonska i Srbija će se odreći desetina hiljada radnih mesta koji rade u termoenergetskom sektoru Kolubara, Kostolac, Tent, ali i rudari u javnim preduzećima za podzemnu eksploataciju uglja.

Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja prodaja i predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojima dajemo besplatno srpsku zemlju za izgradnju solarnih elektrana i vetrogeneratora, a pri tom im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cenu struje i plaćamo sve razlike od tržišne do garantovane cene za sve količine koje oni proizvedu iako mi nećemo dobiti tu struju. To je pljačka građana i države i otimanje energetskog sistema.

Upozoravamo da će cena struje da drastično da se poveća. Pare se daju da bi se podstakle aukcije za obnavljanje obnovljivih izvora energije, za privatne investitore. Dakle, mi se zadužujemo da bismo podmazivali masnu gusku. Građani i država ne dobijaju aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene, tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju. Ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetro-generatora nisu predviđeni troškovi reciklaže i zbrinjavanje posle 25-godišnje eksploatacije, a to su milijarde dolara, gospodo.

Dakle, da rezimiramo, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer neće moći da plaćaju tu cenu električne energije.

Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a tajkuni, strane korporacije nemaju nikakav rizik. Milijarde dolara za recikliranje nakon isteka 25 godina, Srbija će postati apsolutno kolonija. Ovo je najbolji osnov da Srbi nestanu kao što će nam nestati i suverenitet. Hvala vam.

Dobar dan.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Reći ćemo sada odmah da smo protiv zaduživanja za Nacionalni stadion. Lepo je imati nacionalni stadion, ali smatramo da u ovom momentu ima mnogo prečih stvari koje Srbija mora da pokrije finansijski.

Nismo protiv gradnje, nismo protiv investiranja, ali ja ne mogu da razumem, nisam ekonomski stručnjak, pa je možda to moja mana, ali ja ne mogu da razumem zašto ako nam je tako dobra finansijska slika, zašto ne finansiramo taj stadion mimo zaduživanja kreditnih.

Ako imamo novca zašto uzimamo kredite? Ako imamo novca zašto prolongiramo otplatu dve milijarde evra i povećavamo sami sebi kamatu? Izvinite, ali to ne razumem. Voleo bih da to neko suvislo objasni.

Što se tiče samog zaduživanja kod „Poštanske štedionice“, treba voditi računa, da ta štedionica ne doživi sudbinu „Agro banke“ i drugih banaka u stečaju i likvidaciji, koje su davale politički motivisane kredite. Menadžment „Poštanske štedionice“, dakle, Odbor za procenu rizika i Odbor za usklađenost poslovanja nije smeo da odobri dugoročni kredit od 42 milijarde dinara za neprofitnu investiciju, nacionalni stadion bez postojanja obavezne investicione dokumentacije, studija opravdanosti i studija izvodljivosti.

Dakle, voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja i kao što sam se već izjasnio nećemo glasati za ovo novo zaduživanje Srbije. Hvala vam.

Hvala vam.

Dobar dan, gospođo predsedavajuća, dobar dan potpredsednicima, kolegama poslanicima i građanima Srbije. Želim brz oporavak svim bolesnim koji su odsutni danas iz naše Skupštine.

Mi ćemo takođe da glasamo protiv povećanja pretplate javnom servisu, pošto smatramo da bi neko se smatrao javnim servisom, mora da omogući dostupnost svim akterima političkog života u Srbiji, što apsolutno nije slučaj, čuli smo i od prethodnih govornika, a isto se odnosi i na našu poslaničku grupu, te je jasno da je to glasilo vladajuće partije.

Naš pokret je apsolutno zabranjen na RTS-u. Takođe, kao što smo čuli i slažem se sa prethodnim govornicima, ta kuća se uopšte ne bavi ključnim temama za ovo društvo, sve pokušava da se sakrije, što je negativno, a čega u Srbiji sigurno ima dosta. Da bismo bili fer prema prozapadnim medijima, moramo da naglasimo da je naš pokret i tamo apsolutno zabranjen. Suma sumarum, iz nekog razloga pristup medijima koje finansira država i koje finansira Zapad su u istom stroju da blokiraju naš pokret.

Zato smatram da nije na mestu opaska kolege poslanika Milivojevića da novinari sa RTS-a treba da se uče novinarstvu od novinara sa N1, nema tu niko sa kredibilitetom i nema niko da podeli svoje znanje ni na jednoj strani. Glavni mediji u Srbiji su izgubili svaki kredibilitet zaboravili su šta znači objektivno izveštavanje, i režimski mediji i prozapadni mediji svrstali su se sa SNN-om, BBS-jem, Slobodnom Evropom i sličnim i postali su deo propagandne mašinerije.

Ali, da se vratimo tzv. medijskom javnom servisu. Čuli smo koje sve teme se nisu dotakli od prethodnih govornika, rekao bih da ne izveštavaju ni o egzodusu Srba sa Kosova koji je masovan poslednjih dana. Dakle, nema nikakve reči o tome. Danas smo postavili to poslaničko pitanje. Ne vidimo iz moje oblasti, recimo, ne možemo o tome ništa da čujemo na javnom servisu, zašto je dozvoljeno stranim tužiocima da vršljaju po našim pravosudnim organima. Ne vidimo ni zašto je dobro i zašto će pokrenuti Srbiju napred rudna renta od 3% do 5%, a da će samo 95-97% od kopanja litijuma ići stranoj firmi.

Dakle, stav naše poslaničke grupe je da ne treba dozvoliti povećanje naplate takse za javni medijski sistem, pošto isto ne zaslužuju, kao ni samo ime javnog servisa. Hvala vam.

Hvala.

Predsednica Skupštine nije bila prisutna u prethodnom obraćanju, pa i vas, gospođo predsednice, pozdravljam. Ostalima sam se već obratio.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Moraću da odgovorim na spominjanje imena profesora Ratka Ristića.

Dakle, i danas smo čuli od ministarke Đedović Hamdanović, a juče od kolege Jovanova, da se spominje Ratko Ristić u dva konteksta. Jedan od ovih današnjih je da je on izdavao dozvole za gradnju mini hidrocentrala. Molim vas, ne možemo da dopustimo da se u ovoj kući izgovaraju neistine, pre svega od strane ministara i pripadnika parlamenta.

Ratko Ristić je bio član Republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Bio je jedan od 30 članova te komisije. Nisu imali ingerencije da izdaju dozvole. Dakle, tvrdnja da je Ratko Ristić izdavao dozvole je, žao mi je što to moram da kažem, notorna laž. To ne možemo da dopustimo da se u ovoj kući, zakonodavnoj, govori na taj način, da bi se neko denuncirao bez osnova.

Što se tiče dovođenja "Rio Tinta", pošto se stalno spominje, spočitava da je opozicija dovela "Rio Tinto", mi sa tim nemamo ništa. Mi nismo protiv rudarenja, nije tačno, mi smo protiv štetnog rudarenja. Mora da se nađe balans, da li je nešto isplativo, da li je šteta veća od koristi. Mi smo za to i protiv toga smo da se primenjuju štetne metode rudarenja. Protiv toga jesmo. Mi smo za zaštitu Srbije, okoline, zemljišta i vode.

Kolega Jovanov, ja verujem da se on nije pozabavio dovoljno radnim iskustvom i školovanjem profesora Ratka Ristića, pa je zato napravio grešku. Ne verujem da bi takvu grešku napravio kada je tvrdio da je on samo šumar. Jer, da vam kažem ko je profesor Ratko Ristić.

Profesor Ratko Ristić, profesor univerziteta u Beogradu, on nije samozvani ekolog i morate mi dozvoliti da se ne slažem sa kolegom Jovanovim u ovakvoj kvalifikaciji profesora Ristića. Ratko Ristić je završio Šumarski fakultet, ali smer - odsek za vodoprivredu erozionih područja. Dakle, pre svega, bavio se vodama, ne drvima. To je upravo ono što je najvažnije kod ocenjivanja prihvatljivosti kopanja litijuma u zoni Jadra. Mi ne prigovaramo da li će da bude korišćen ovaj ili onaj bager, nego na koji način se oštećuje priroda, vodotokovi.

Dakle, profesor Ristić je diplomirani inženjer vodoprivrede. Doktorirao je iz oblasti hidrologije. Redovan profesor na odseku za ekološki inženjering, zaštita zemljišta i voda na šumarskom fakultetu, potpredsednik naučno-tehnološkog biroa UN, licencirani projektant sa više od 150 projekata u zaštiti od poplava i zaštiti životne sredine. Reći za takvog čoveka da ne može da učestvuje u ovakvim projektima i da je šumar je nedostojno.

Svi smo valjda već čuli o štetnim posledicama ispitivanja, pošto su se usled istražnih bušenja, koja su minimalna u odnosu na eksplataciona bušenja, već došlo do prodiranja otrovnih supstanci između različitih slojeva voda. To je problem. vode su problem, a ne bageri.

Ratko Ristić je radio u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd kao projektant saradnik na više idejnih i glavnih projekata regulacije korita bujičnih tokova. Ljudi, o čemu pričamo? Takav čovek se denuncira?

Da li ovo opisuje nekog nadristručnjaka kada se govori o dolini Jadra? Naprotiv, svakome normalnom bi trebalo da bude jasno da se radi o profilu čoveka koji je upravo pozvan da se pita o ovakvim stvarima.

Rekao sam da sam siguran da kolega Jovanov nije detaljno proučio CV profesora Ristića i da je zato napravio grešku, ali dopuštamo i zato kažem - smatrali smo da treba da ovo istaknemo, ali da nastavimo opisivanje prof. Ristića.

Molim vas da me zaštitite, predsedavajuća. Zabranjeno je da mi drugi poslanici…

Da mi dobacuje drugi poslanik dok izlažem.

Da li se vi slažete da mi dobacuje poslanik iz SNS?

Kolega Bakarec mi dobacuje, i to čujem. Ako možete da sprečite kolegu Bakareca da mi dobacuje. Možemo posle da popričamo, ali sad bih vas molio da mi dopustite da nastavim…

Hvala vam. Nastaviću.

Profesor Ratko Ristić napisao je univerzitetski udžbenik pod naslovom „Hidrologija bujičnih tokova“. Dakle, ne smatramo da je zaključak kolege Jovanova da profesor Ristić treba da se drži šume na mestu. Dakle, prof. Ristić se ceo svoj radni vek bavio upravo ovom problematikom koja je ključna za određivanje prihvatljivosti projekta „Rio Tinto“ u Srbiji. Činjenica da nalazi ovog svetski priznatog stručnjaka u ovoj oblasti ne odgovaraju potrebama vlasti u Srbiji, koja postupa kao agent „Rio Tinta“ ne daje pravo da se ….

Hvala.

Ratko Ristić je recenzirao 10 publikacija iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, statistike i hidrologije. Član je…

Molim vas da me zaštite, ponovo mi se dobacuje. Ja ne mogu na ovaj način da radim.

Profesor Ristić je član Međunarodnog udruženja hidroloških nauka, član Svetske organizacije za konzervaciju zemljišta i voda, član Inženjerske komore Srbije, član Asocijacije prostornih planova Srbije. Od 2014. godine prof. Ristić je rukovodilac doktorskih studija u oblasti ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.

To što neke poslanike ovde ne interesuje, a vi ste rekli da bi trebalo da ih interesuje ova tematika, treba da znamo ko se narodu u Srbiji obraća i kakav je njegov kredibilitet. Njegova uža oblast, naučna oblast kojom se bavi je erozija i konzervacija zemljišta i voda. Ratko Ristić je jedan od vodećih stručnjaka u Srbiji koji treba i mora da se bavi ovom problematikom.

Njegovo denunciranje je političko isključivo. Niko mu ovde nije prigovorio na stručnost, nego da je menjao stranke, pa ga narod neće. Koje je to istraživanje urađeno da ga narod neće? Jeste videli ove proteste kada im se obrati prof. Ratko Ristić.

Molim vas da održavate red na sednici. Imate dužnost.

Narod, čak i onaj koji je do sada glasao za vladajuće stranke, ne misli tako i podržava, rad i nastupe profesora Ratka Ristića, pre svega zbog njegove stručnosti, ali i zbog njegove očigledne brige za dobrobit Srbije i njenih stanovnika. On je jedan od oslonaca naroda koji izlazi na proteste i koji pruža otpor kopanju litijuma i drugih otrova u Srbiji pogrešnim tehnologijama. Hvala.