ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandra Tomić je bila narodnа poslanicа pet puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodne poslanice od 2012. godine do danas.

U desetom sazivu bila je predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenica predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 12. sazivu bila je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 623 sata, 90 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovala, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 374 puta, od čega je za 372 akta glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 77. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE, zamenica predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i članica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Bila je i predsednica je Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 139. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 23. jula 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane. Članica je Odbora za evropske integracije.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1969. godina u Vranju. Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“. Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu.

Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove „Plov put” i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću „Srbija vode”.

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara, a u periodu 2001. do 2004, članica Izvršnog odbora Skupštine opštine Zvezdara. Članica Opštinskog veća ove opštine bila je od 2005. do 2008. godine.

Političku karijeru započela je u Demokratskoj stranci Srbije, i bila njihova članica duži niz godina. Posle 2008. prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Članica je predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Poslednji put ažurirano: 16.09.2024, 15:04

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 30.09.2024.

Uvažena predsedavajuća, ja sam htela da raspravu vratimo na temu amandmana.

Zamolila bih zaista sve kolege da krenemo po tački dnevnog reda koja je sada, po pitanju zakona, koja je na dnevnom redu, da se vratimo na amandmane i da jednostavno završimo ovu sednicu onako kako dolikuje, da svi uzmemo određenu vrstu odgovornosti da jednostavno izglasamo rebalans budžeta jer mislim da je to u interesu svih građana.

Treba da se prime penzije, treba da se prime plate i mislim da je to od velikog značaja u ovom trenutku, jer cela Srbija verovatno je zainteresovana za sednicu o litijumu, i mi smo zainteresovani ovde za sednicu o litijumu isto kao i vi, i mislim da je to u interesu svih nas.

Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 30.09.2024.

Uvažena predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri, kolege poslanici, rezimirala bih nekako ovu sednicu koja se odnosi na rebalans budžeta, s obzirom da smo šest dana slušali sve ono što nije u stvari tema rebalansa.

Kada uzmete u obzir da smo imali promašenu temu, kada je u pitanju rebalans budžeta, jer smo slušali o NATO bombardovanju za koje smo sami krivi, slušali smo o tome kako se dešavaju određene stvari na Kosovu i Metohiji za koje smo mi sami krivi, da naš narod u stvari tamo pati zahvaljujući tome što je ovde na sceni jedna izdajnička politika, slušali smo o tome kako ne treba uopšte finansirati projekte koji su do sada u toku i slušali smo o tome da nema potrebe da na ovaj način posmatramo rebalans budžeta na koji je Vlada dala predlog.

Ono što za nas predstavlja problem, to je što mislim da opozicija želi da kreira jednu potpuno paralelnu realnost i to, naravno, promovišući kroz svoje medije, gde želi na određeni način da deli narod, a to je ono što u stvari nije dobro. Negde je dobra stvar što su pojedine političke stranke shvatile veliku odgovornost, pogotovo kada je Zakon o finansiranju porodice sa decom, i to je ono što je dobro, ali treba biti iskren onda i reći da treba podržati rebalans budžeta, jer ako podržavate zakon koji se odnosi na finansiranje, na novi način finansiranja koji je Vlada predložila, onda morate i tu budžetsku stavku koja u rebalansu iznosi 25,7 milijardi dinara da podržite, a onda ne možete samo to da podržite, nego morate onda i rebalans da podržite.

To je ono što treba pokazati kao jedan put u budućnosti, gde zaista određene opozicione stranke treba da razmišljaju o budućnosti ove Srbije, da postoji tema oko koje mi treba da se dogovorimo. I rezultati rebalansa pokazuju da ova Vlada ima pozitivne rezultate, da postoji 132,5 milijardi dinara koje je trebalo kao jedan višak u odnosu na ono što ste planirali i projektovali krajem 2023. godine za ovu godinu, pokazali ste da imamo pozitivne rezultate.

Taj pozitivni rezultat rada Vlade na čelu i sa predsednikom Vučićem, kao jednog od kreatora spoljne i unutrašnje politike, treba podeliti sa građanima. To se deli na taj način što se gleda da se zadovolji makroekonomska stabilnost, kako države, tako i standard, održati standard građana, tako da u ovoj godini rebalansa imamo povećanje penzija već od 1. decembra, tako što imamo povećanje budžeta koji se odnosi na poljoprivredu od 18 milijardi dinara, što sada obuhvata 7,3% ukupnog budžeta Republike Srbije, da treba da damo i to povećanje kroz socijalnu politiku, tu stavku 25,7 milijardi dinara koji se odnose na socijalna davanja.

Naravno, veliki deo odlazi i za organizaciju uvođenja obaveznog vojnog roka i zbog toga praktično sektor odbrane takođe ima povećanje te budžetske stavke, ali naravno i za kupovinu Rafala.

Ono što je naišlo na velike kritike jeste upravo ta kupovina Rafala, EKSPO i stadion, ali to su teme i mantre koje mi slušamo ne samo sada kada je rebalans u pitanju, nego uvek kada je u pitanju da Srbija treba da napravi određeni iskorak kada je u pitanju uopšte tehnološki razvoj Srbije.

Zbog toga su sve teme negde u raspravi o rebalansu bile vezane za litijum. Nekako su sve teme postale litijumske, misleći da opozicione stranke time će da valorizuju i kapitalizuju nekako tu temu u njihovu korist.

Mislim da je građanima Srbije potpuno jasno da je ovim rebalansom budžeta i Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina podržala razvoj Srbije u zaista pozitivnom smeru, da u odnosu na aktuelnu situaciju i na sve krizne momente koji se u svetu dešavaju i na sve izazove sa kojima Srbija se nosi kao i sve druge države, ima dobre rezultate i te dobre rezultate mi uvek delimo sa građanima Srbije zarad dobrobit svega.

Kada pričamo o Kosovu i Metohiji, treba reći da u ovom rebalansu nismo ni to zaboravili. Vlad je opredelila 2,86 milijardi dinara upravo za taj deo podrške našim građanima, Srbima i nealbanskom stanovništvu koji žive na Kosovu i Metohiji, kojima je sada život potpuno egzistencionalno ugrožen.

Zato smatramo da je ovim predlogom u stvari mnogo toga obuhvaćeno, gde je Srbiji potrebno da pokaže da je snažna država i stoji iza svojih građana. Mislim da u budućem periodu je ovo jako dobra osnova za projektovani budžet koji će trebati da bude za sledeću godinu, da nijedan projekat neće stati, ni obilaznica oko Kragujevca, ni Dunavski koridor, ni Fruškogorski, kao ni izgradnja najvažnijeg puta Šabac-Loznica.

Zbog toga u danu za glasanje ćemo podržati ovakav predlog rebalansa sa zadovoljstvom mislim na zadovoljstvo svih građana. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 27.09.2024.

Zahvaljujem se.

Pošto je očito da ovu sednicu o rebalansu budžeta želimo da pretvorimo u sednicu o litijumu i pošto je tema lobiranje bila tema usvajanja ovog zakona još 2018. godine, znači, Zakon o lobiranju je stupio na snagu 14. avgusta 2018. godine, gde kaže decidno, a na osnovu preporuka GREKO i Saveta Evrope, kaže da su učesnici koji su nosioci javnih funkcija, koji rade upravo na donošenju određenih zakonskih akata, a u cilju interesa pojedinih kompanija, su upravo oni koji donose zakon. Pa u prilog ovome što je kolega Milenko Jovanov rekao, ljudi koji su izglasali izmene i dopune Zakona o geološkim istraživanjima, gde su decidno rekli da su nosioci istraživanja ujedno i nosioci prava eksploatisanja, odnosno prerade određenih mineralnih sirovina, su upravo oni koji su lobisti.

Još jednu stvar ću potkrepiti činjenicama. Godine 2021, kada ste vi bili premijer prethodne Vlade, na javnom slušanju i javnoj raspravi o zakonima, sećate se, koji se odnosio na zeleni paket zakona, koji je kasnije ušao u parlament, o kome smo raspravljali, bio je i Predlog zakona o izmenama Zakona o geološkim istraživanjima. Ta javna rasprava je bila u Privrednoj komori u aprilu mesecu 2021. godine, gde je jedan predloga Ministarstva energetike bio, gde smo prisustvovali i gospodin Arsić i ja, da se upravo iznese jedan od članova zakona, kao izmena, da nakon geoloških istraživanja, koji se sprovedu, raspiše javni konkurs na kome će biti nadmetanja svih kompanija koje žele da učestvuju u preradi mineralnih sirovina i ruda.

Četiri advokatske kancelarije su bile prisutne na toj javnoj raspravi. Trista ljudi je bilo prisutno, od toga još 300, pošto je bila godina posle korone, bili su onlajn uključeni na toj javnoj raspravi. Četiri advokatske kancelarije su se javile i rekle, a ni jedna nije zastupala „Rio Tinto“ od njih koje su se javile i rekle su da za njih ovaj zakon iz 2006. i 2011. godine predstavlja osnovni akt za arbitražu i nadoknadu troškova koji se odnose upravo ako budemo izglasali ovakav zakon.

Sada ja vas pitam - ko je lobista upravo za Rio Tinto, ako nije, a da ne kažemo priču da su jedni od suvlasnika „Rio Tinta“ i finansijeri upravo nevladinih organizacija koje su danas nosioci glavnih protesta, kobajagi protiv „Rio Tinta“ i protiv otvaranja rudnika. Koliki je taj stepen licemerstva upravo pokazuje i onaj predlog zakonskog rešenja koji ste vi stavili i želite da stavite na dnevni red da raspravljamo ovde potpuno otvoreno.

Mislim da je svima nama u interesu da pokažemo jednu političku demokratičnost, da upravo čujemo i razobličimo sve ove laži po kojima ste vi glavni lobista. U stvari, oni pod jednim geslom „držte lopova“ žele sebe da operu pred onima koji su građani Srbije i koji jednostavno ne žele da pokažu koliko su u stvari duboko zarili u džep građana Srbije i kada je u pitanju upravo „Rio Tinto“, i to godinama od 2004. godine do danas. Godine 1998. nije bio ni definisan zakon koji daje geološka istraživanja, ovo o čemu priča prethodnik. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132000.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 141451.00 RSD 01.08.2022 -