Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, braćo i sestre, gospođo predsedavajuća, dragi građani, dozvolićete mi da se osvrnem na prethodne događaje masakra u osnovnoj školi na Vračaru, koji je ponizio našu zajednicu, kao i terorističkog akta u Mladenovcu, koji nadam se da nas je uozbiljio u rešavanju svih problema koji su se nagomilali u našoj otadžbini, kao i teror koji Kurtijeve tzv. specijalne snage uz saradnju i suflerstvo međunarodne zajednice sprovode nad nedužnim građanima AP KiM.
Dosta toga se kazalo kroz ovu sednicu o tim minulim događajima, a ja ću reći i pokušati nešto što možda eventualno nije rečeno. Tragični događaji od prošlosti do budućnosti, koji nas pozivaju na razum i da ozbiljno stanemo i koliko sad i odmah, a trebali smo to već da učinimo, da preduzmemo niz mera i postupaka kako bi to sve stalo i krenuli kao društvena zajednica, kao država, kao institucije, kao svi pojedinačno jednom boljem napretku kroz menjanje navika, kroz poštovanje jedni drugih, kroz poštovanje predloga za rešavanje svih tih problema ma od koga oni dolazili.
Moramo se odreći nekih nakaradnih naših navika koje smo imali u budućnosti, svi mi nosioci institucija onih koji su najodgovorniji u ovoj našoj društvenoj zajednici, a normalno i svi mi ostali, kako bi smanjili mogućnost za postojanje takvih ili bilo kakvih drugih događaja koji opterećuju sve nas, državu u celini. Moramo naći mogućnost da vratimo zdrav duh, da vratimo veru, da vratimo porodične vrednosti u funkcionisanju naše društvene zajednice.
Nadam se da ćemo se složiti da u tome ima glavnu ulogu i značajan doprinos daje taj javni medijski prostor. Nemo čitajući između redova sve se slažemo da REM snosi odgovornost za manjkavost u tom medijskom prostoru i da bez obzira na proceduralne skupštinske mogućnosti članovi REM-a su morali da nađu mesto ovde među nama kako bi zajednički sagledali sve nastale probleme koji su doneli mediji i da predložimo određena zajednička rešenja kako to da se prevaziđe.
Naravno, sigurno može, mi smo zakonodavno telo, telo koje može odlučivati o svemu što je u interesu ove naše Republike Srbije. Moramo se probuditi iz sna kojeg budni sanjamo i vratiti se Srbiji, našim vrednostima, našim zakonima. Moramo se vratiti bitisanju, našim vrlinama pod ovim nebom gde svi zajedno živimo kroz vekove i da se otarasimo nekih nakaradnih vrednosti koje nam dolaze sa strane, bilo koje strane. Uglavnom smo očevici da je to došlo iz zapadnog sveta.
Moramo dopuniti predlog Anketnom odboru da pored predloženih mera usvoji i predlog da se razmotri kvalitet i funkcionisanje nacionalne strategije za obrazovanje i nacionalne strategije za mlade i da u skladu sa tim strateškim dokumentima poravnaju sva ostala zakonska akta kako bi prevazišli teškoće koje su nas zadesile, a u skladu sa budućnošću i predstojećim vremenima i događajima prilagodili tome.
Teror na prostoru AP Kosova i Metohije koji je postao nesnošljiv, gde se Srbi hvataju kao zečevi bez ikakvog razloga, mora se naći mogućnost, a to je jedino rešenje bez obzira koje napore traži od srpske politike, diplomatije, da se vratimo rešavanju svih problema kroz Rezoluciju SB 1244 a, sve to što se dešava nadasve moramo se složiti da su ti aktima i međunarodne zajednice i terorom koji sprovodi Kurtijev režim poništeni i učinjeni ništavnim svi Briselski sporazumi.
Bez toga diplomatija, mediji, plasiranjem istine o teroru moraju predočiti međunarodnoj zajednici šta se tamo stvarno dešava i koja je jedina mogućnost za rešavanje istog. Normalno da lobiranjem i diplomatskim sredstvima treba učiniti sve i svakodnevno nastojati da se vrate snage bezbednosti koje bi bile garant srpskom stanovništvu i miru na prostorima Kosova i Metohije.
Sve nam to očigledno govori, a toga smo svesni da bezbednost i rizici koji se javljaju u regionu, a i šire na svetskoj mapi zahteva od nas da uložimo krajnje napore za osposobljavanje, brojno i kadrovsko, kao i tehničko opremanje naše vojske koja bi mogla zadovoljiti bezbednosnim rizicima i čuvanje nacionalnih interesa i mira u regionu.
Naravno, to sigurno iziskuje i promenu i doradu strategije nacionalne bezbednosti gde bi se predvideli budući bezbednosni rizici i događaji. No, očigledno a, i danas smo to videli da između vladajuće većine i opozicije postoji dosta nesuglasica. I više je nego nužno da izađemo pred sud naroda, a s obzirom da je već ponuđena ostavka Vlade, Vlada treba da konačno ispuni obećanje da da ostavku, da se raspišu izbori na svim nivoima i da narod glasajući za proklamovane programe opozicije, opredeli se za budućnost, za vrednosti koje želi i u zajednici pod čijim rukovodstvom da živi.
Kamo sreće da smo blagovremeno doneli zakon o izborima i da je izglasan većinski izborni sistem, što u tom slučaju ne bi toliko bilo bitno da li je cenzus 3% pet, sedam, ili više. No, za to je sada kasno. Slažemo se da svi do jednog, moramo da se borimo za interese Srbije, ali zato sve nas molim da bilo kojim postupkom ne doprinesemo, a težina i odgovornost najviše leži na vladajućoj većini. Ne dozvolimo da se zavadi narod, da se ne zavadi vlast i narod. Ja vam zahvaljujem na pažnji. Živela Srbija.