Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o budžetu, naročito o pojedinačnim delovima, želim se osvrnuti na rad kabineta zaduženog za pomirenje i regionalnu saradnju, društvenu stabilnost ministra Usamea Zukorlića čiji su rad u prethodnih godinu i po dana obeležili konkretni rezultati na polju infrastrukturnog razvoja, podrške lokalnim zajednicama, jačanju društvene kohezije i povezivanju Srbije sa regionom i dijsporom.

Infrastrukturni i komunalni projekti u osam gradova širom Srbije usmereni na poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života građana, među najznačajnijim na teritoriji opštine Tutina, selo Mojstir, veliko selo, maltene odsečeno od sveta gde žive i Bošnjaci i Srbi, dobilo je asfalt, povezano. Zatim, selo Paljevo, čiji put ima i regionalni karakter, završen je put na pravcu Sjenica-Dubnica, ali i raniji putni pravci u Suhom dolu, Svračiću, Rakovom polju, kao i nekim gradskim ulicama u Prijepolju, ali i u Bujanovcu, Bosilegradu, Svrljigu, širom Srbije.

Iako su određene solidne stvari i dalje je to mali procenat od onoga što treba uraditi i zato pozivamo na uvećanje izdvajanja kada govorimo o infrastrukturnim ulaganjima u mestima gde žive manjinske zajednice, naročito u Sandžaku, u Mačvanskom okrugu i Bujanovcu.

Značajan doprinos dat je razvoju privrednih potencijala kroz organizovanje prvog Sandžak biznis foruma na kome su učešće uzeli privrednici, investitori, predstavnici institucija iz Srbije, regiona i Evrope, a čime su stečeni uslovi, odnosno koji je organizovan sa ciljem snažnijeg ekonomskog povezivanja i stvaranja novih poslovnih prilika.

18/3 JJ/MJ

Takođe, poseban iskorak napravljen je i u odnosu prema dijaspori kroz organizovanje prvog susreta sandžačke dijaspore u Frankfurtu, time je uspostavljen novi model institucionalne saradnje sa našim ljudima u inostranstvu i stvoren prostor za njihovo aktivnije uključivanje i razvoj naših matičnih sredina.

Sa ovog mesta želim da pozdravim i da iskažem svoju radost zbog ujedinjenja Islame zajednice u Srbije nakon 19 godina i to je veliki dan, radostan dan za sve Muslimane u Srbije, ali i velika šansa da ispravimo i prevaziđemo sve one nagomilane izazove u prethodnih 19 godina. Tu vidimo priliku da državni organi uzmu svoje učešće, da se otklone sve prepreke za vraćanje vakufske imovine i da se ovaj momenat iskoristi da državni organi daju svoj doprinos u pravcu stabilizacije i napretka sandžačkog društva.

19/1 VS/MO 13.05 – 13.15

Kada govorimo o medijskom javnom servisu ostajemo istrajni u svom minimalnom zahtevu da se osnuje redakcija na bosanskom jeziku pri RTS. To su elementarna prava i pitanje koje će uvek biti na dnevnom redu zato što Bošnjaci zaslužuju da dožive ovaj medijski servis kao svoj i da osete da država brine o njihovim pravima.

Međutim, većom vidljivošću Bošnjaka i drugih manjinskih zajednica dajemo priliku i većinskom narodu da bolje upozna i da se približimo većinskom narodu kako bismo otklonili one uslove koji u nepoznavanju i neznanju rađaju nepoverenje i strah. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na temu rada Vlade najpre ću se osvrnuti iz ugla Bošnjaka iz Sandžaka i širom Srbije, ali i brojnih manjinskih zajednica koje u nama vide naše predstavnike. I da – punog srca izgovaram reč Sandžak. I želim se osvrnuti na negativnu diskusiju ministra Dačića, o terminu Sandžak, sinoć. Sandžak je mnogo više od termina, pa i od tla i od teritorije. To je kultura, istorija, identitet, jedan poseban moralno-etički sklop koji odlikuje sve Sandžaklije, ma iz kog naroda dolazili. Dok ima tih Sandžaklija, uzaludno je pokušavati ukinuti ga i ne znam i odakle biste krenuli.

Želim da znate da je poslednji predsednik Sandžaka u ZAVNOS-u bio Sreten Vukosavljević, Srbin, narodni poslanik iz perioda pre Drugog svetskog rata i u tom svetlu pozivam vas da se Sandžaka ne plašite već da dođete da učite o dobroti, o pravednosti, o multikulturalnosti, jer zaista Sandžak ima mnogo toga što može pokazati.

Kada govorimo o radu Vlade, najpre želim pohvaliti rad Kabineta za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost ministra Usame Zukorlića koji je u poslednjem periodu odlikovan konkretnim rezultatima na polju infrastrukturnog razvoja, podrške lokalnim zajednicama, jačanju društvene kohezije i povezivanju Srbije sa regionom i dijasporom. Kroz rad Kabineta podržano je 10 infrastrukturnih i komunalnih projekata u osam gradova širom Srbije. Među najznačajnijima jeste asfaltni put kroz selo Mojstir, čiji su meštani posle decenija čekanja dobili asfalt. To je veliko selo u kome žive i Srbi i Bošnjaci. Zatim, tri kilometra asfalta, koliko je dozvolila opština Tutin, u selu Paljevo, koje ima tendenciju da postane važan putni pravac, jer povezuje magistralni put prema granici sa Crnom Gorom, ali i putni pravac od Novog Pazara prema Tutinu, što značajno ojačava mrežu puteva u ovom delu Sandžaka. U Prijepolju je završena potpuna rekonstrukcija Sportskog centra „Orsi“, što daje nove savremene uslove deci, mladima i građanima za bavljenje sportom i rekreacijom.

Takođe brojni projekti u Bujanovcu, Svrljigu, Boru, Surdulici, Bosilegradu, gde žive Srbi, Bošnjaci, Albanci, Bugari, Romi. Dakle, bez razlike, konkretni koraci ka pomirenju na delu. Takođe u saradnji sa drugim kabinetima asfaltirani su putevi u Suhom Dolu, Gracu, Svračiću, Rakovom Polju.

Posebna pažnja posvećena je jačanju društvene kohezije, podršci civilnom društvu. Tu je za 48 najuspešnijih prijavljenih projekata data vrednost od 88 miliona dinara, gde su odobreni projekti usmereni na podršku najugroženijim društvenim grupama u multietničkim sredinama kroz humanitarne aktivnosti, psiho socijalnu podršku, programi socijalne inkluzije, obrazovanja, školski pribor, stipendiranje za decu sa smetnjama u razvoju.

Takođe je data podrška mladima u obrazovanju, gde je data stipendija u iznosu od 11 miliona dinara Omeru Mihoviću za nastavak školovanja na Oksfordu. Tu su i brojni drugi projekti za koje sada nemam vremena da iznosim, ali želim kazati i da je otklonjena diskriminacija, što je za svaku pohvalu u Prijepolju, gde je devojkama sa hidžabom bilo onemogućeno da se zaposle i obave stručnu praksu zbog nekakvog diskriminatorskog pravilnika. Taj pravilnik je izmenjen. Usklađen je sa Ustavom i to je veoma dobra i snažna poruka Bošnjacima.

Otpočeo je proces popravljanja proporcionalne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnim institucijama. Povećan je broj Bošnjaka u policiji. Preko 100 mladih Bošnjaka i Bošnjakinja su na obuci u Sremskoj Kamenici, što mnogo doprinosi vraćanju poverenja u institucije i integraciji Bošnjaka u državni sistem.

2/2 TĐ/MP

Svakako i od mene i od ministra Zukorlića uvek ćete imati iskreno i verodostojno predstavljanje Bošnjaka, znaćete šta oni misle, govore i žele, i to je ključ za stabilnost, za zdrave odnose i za međusobno poverenje.

Postoje i stvari sa kojima nismo zadovoljni poput „Drinske regate“, koja je finansirana od Ministarstva turizma, na kojoj se širila verska i nacionalna mržnja i šovinizam, i to na veoma posebnom, osetljivom području za Bošnjake – na Drini, na Perućcu, koji su u stvari masovna grobnica Bošnjaka, ne samo iz genocida u Srebrenici, već i onih zločina u Štrpcima i Sjeverinu. Na te stvari moramo paziti zbog međusobnog poštovanja i poverenja i adekvatno reagovati. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću se osvrnuti na predložene zakone i izmene zakona.

Dobro je što su uvažene preporuke ODIHR-a i što uopšte govorimo i radimo na demokratizaciji i na unapređenju izbornog procesa kao jednog od osnovnih stubova zdravog, stabilnog, demokratskog društva. Međutim, svaki posao i svaki proces jeste podložan kritici i dobro je da ovde zdravo sučeljimo argumente i pretresemo, što u stvari jeste posao narodnih poslanika.

Kao neko ko dolazi iz Bošnjačkog naroda iz Sandžaka moram primetiti mogućnost brojnih zloupotreba koja se otvaraju kada govorimo o izmenama vezanim za grupe građana, odnosno davanje mogućnosti da oni izlaze po privilegovanim uslovima, kao liste nacionalnih manjina, što može u mnogome otežati ostvarivanje prava koja su već data manje brojnim narodnima ali i dodatno zakomplikovati političku scenu kada govorimo o manjinskim narodima.

Ovo ne govorim slučajno i ovde se moram osvrnuti na brojne izborne neregularnosti i političku nestabilnost koju smo imali u Novom Pazaru na lokalnim izborima 2023. godine, kada su novoosnovane fiktivne male strančice i grupe kroz svoje predstavnike u gradskoj izbornoj komisiji značajno kreirale i uticale na odluke ove Komisije čime su onemogućene ispravke brojne neregularnosti koje smo imali u izbornom procesu, a što je za posledicu imalo proteste naroda, gubljenje izbornog legitimiteta i ozbiljnu političku i društvenu nestabilnost u decembru i januaru 2023. godine.

Ovakvim izmenama bi se olakšalo osnivanje ovakvih grupacija i dodatno otežalo ostvarivanje prava manjinskih zajednica.

Manje brojni narodni zahtevaju poseban senzibilitet. Pored brojnih olakšica koje uživamo, brojni su i izazovi koje samo mi možemo da vidimo i iz tog razloga i najmanja odluka koja ne ide u prilog manjinskim zajednicama mnogo u realnosti menja mogućnost ostvarivanja naših prava i otežava nam da zdravo i konstruktivno politički delujemo.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja se unapred izvinjavam što ću uzeti nekoliko minuta od ove rasprave da govorim o dva amandmana o kojima zbog skupštinske procedure neću imati drugu priliku.

Naime, na predlog Strategije o upravljanju mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, podneo sam amandman koji u odeljku 2. tačka 9. pododeljak 8. nakon tačke 2. dodaje se tačka 3. koja glasi - zaštita strateških izvorišta i kulturnog nasleđa, eksploatacija mineralnih sirovina, ne može se vršiti u zonama koje gravitiraju strateškim vodoizvorištima i zonama od posebnog značaja za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, bez prethodno izričite saglasnosti Skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira eksploatacija, kao i susednih jedinica lokalnih samouprave, čija su izvorišta vodosnabdevanja, potencijalno ugrožena. Predloženim amandmanom se preciziraju i operacionalizuju dva načela već utvrđena u ovoj strategiji i jedno jeste aktivno uključivanje lokalnih zajednica u planiranje i sprovođenje rudarskih projekata, odnosno participativnom upravljanju, a drugo jeste prepoznavanje izvorišta podzemnih voda za vodosnabdevanje kao strateških državnih resursa. Dakle, amandmani imaju cilj ne da ruše, već da preciziraju i unaprede strategiju koja je pred nama.

Primer dobre prakse jeste grad Niš, u kome je nedavno vlast i opozicija zajednički izglasala i usvojila deklaraciju o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja i rudarenja u zonama sanitarne zaštite vodosnabdevanja, kao u zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima grada Niša, što je primer odgovornog, konstrukrivnog i veoma pohvalnog delovanja.

Ovaj amandman spaja ova dva principa, ustvari učešće lokalne zajednice i prepoznavanje podzemnih izvorišta voda kao strateških resursa u konkretnu zaštitnu normu, koja daje konkretnija prava i pravo veta lokalnim zajednicama kroz svoje lokalne predstavničke organe, mogu da deluju, te vas pozivam da ovaj amandman i usvojimo.

Drugi amandman jeste predložen sa ciljem da opšti princip iz ovog prethodnog amandmana, primenimo na konkretan primer planine Rogozne, koja predstavlja jedan od ključnih izvorišta vodosnabdevanja za deo stanovnika Novog Pazara, i okoline, ali i područja od neprocenjivog i kulturno istorijskog značaja, sa srednjovekovnim gradom, Jeleč, sa Novopazarskom starom banjom, zatim relativnom blizinom spomenika kulture pod zaštitom UNESKO, kao što je manastir Đurđevi stupovi, odnsono, Petrova crkva.

Kao što sam spomenuo, pozitivan primer iz grada Niša, mi smo u Novom Pazaru inicirali sličnu deklaraciju sa istim prinicipima i otvorili razgovore vlasti i opozicije u Novom Pazaru, sa željom da kao u Nišu ona bude usvojena i da pokažemo jedno konstruktivno i odgovorno delovanje, zaštita zdravlja građana vode i kulturne baštine, nije opozicioni zahtev, to je dokazano u Nišu i mi to isto tražimo za Novi Pazar.

U tom svetlu pozivam kolege iz SDP, kao deo vladajuće većine da se konstruktivno izjasne o ovim predlozima i ovo je mnogo više od pitanja stranačke politike, za nas Pazarce, nema tog zlata koje može biti skuplje od čaše naše čiste vode.

Još jednom, pozivam vas da zajednički usvojimo predložene amandmane i hvala vam na vremenu.

29/3 VS/LjL

Zahvaljujem se koleginici na izdvojenom vremenu i energiji da se bavi ovim pitanjima. Ovo jeste veoma važno i pitanje je od velikog interesovanja trenutno za naše građane pre svega u Novom Pazaru.

Kao što sam spomenuo u prethodnom izlaganju, ovo je konstruktivan predlog kroz amandmane da se samo preciziraju i unaprede načela koja već postoje u samoj strategiji.

Zašto sam konkretno u drugom amandmanu pominjao teritoriju lokalne samouprave Novog Pazara? Zato što se u Glavi IV u stavu 8. pominje istraživanje i potencijalna eksploatacija rude zlata na samoj Rogozni i u tom članu taj amandman tretira konkretno lokalnu samoupravu u Novom Pazaru. To je razlog zašto se govori samo o toj lokalnoj samoupravi. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o rehabilitaciji lokalnih puteva, o unapređenju putne mreže i uopšte o bezbednosti saobraćaja, nažalost, na početku mog govora moram da spomenem tragičnu statistiku od 41 izgubljenog života na putevima u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu od 2020. godine. Ovaj crni bilans nije samo brojka, nije samo procenat, pitanje je koliko porodica uništeno, koliko je roditelja ostalo bez dece, odnosno koliko je dece ostalo bez svojih roditelja i kakve trajne i nepopravljive posledice ovakvi događaji mogu imati za celokupno društvo.

Poslednji u nizu tih događaja je tragedija koja je potresla i Novi Pazar i Sandžak i celu zemlju, izgubili smo šesnaestogodišnju devojčicu na električnom trotinetu na magistralnom putu koji prolazi kroz naseljeni deo Novoga Pazara. Izgubili smo jednu čistu dušu, uglednu, uzornu, pohvaljenu učenicu, direktno kao posledicu nepostojanja adekvatnog prostora za kretanje pešaka, odnosno pešačkih i pešačko-biciklističkih staza i, naravno, kršenja saobraćajnih propisa i jako niske saobraćajne kulture.

Naši putevi su postali stratišta i iako znamo da se širom Srbije grade brze saobraćajnice, uređuju magistrale, što nam je drago, što pohvaljujemo, mi i dalje gubimo živote na magistralama smrti u Novom Pazaru.

Magistralni pravac, odnosno dva magistralna pravca koji se ukrštaju u samom Novom Pazaru provlače se kroz tesna gusto naseljena mesta, čak u samom centru grada, u čaršiji novopazarskoj se saobraćaj odvija jednom kolovoznom trakom naizmenično, što je trajno rešenje koje tako egzistira godinama i gotovo da nema nikakvih naznaka o mogućoj ispravci ovoga problema.

Nama su potrebne obilaznice, pristupne brze saobraćajnice, izgradnja auto-puta, aerodroma, pruge, kao osnovnih elementarnih činioca za dalji razvoj ovoga kraja, ali i za očuvanje bezbednosti naših sugrađana i, naravno, naše dece.

U tom svetlu, imali smo skorašnji sastanak ministra, gospodina Usame Zukorlića i predsednika Vučića, na kome su definisani prioriteti koje ima Stranka pravde i pomirenja kada govorimo o ovim projektima. Zato zahtevamo hitno ubrzanje izgradnje pravca auto-puta prema drugoj poljani i izrade projektne dokumentacije za izgradnju aerodroma kod Sjenice kao ključnih elemenata za dalji razvoj kraja iz koga dolazim.

Novi Pazar sa preko 100.000 stanovnika nema auto-put u blizini brze saobraćajnice, prugu, gasovod, nema razvijenu industriju, nema stabilnu privredu i jako je malo resursa sa kojima se možemo pohvaliti. Među tim malobrojnim resursima svakako na prvom mestu su vredni i preduzimljivi domaćini, jer je čovek najvažniji resurs svakog društva, a onda čista priroda sa brojnim izvorima pijaće vode koji nas okružuju, kao i veoma bogato kulturno istorijsko nasleđe koje je nastalo preplitanjem civilizacija u ovom delu zemlje, na koje smo veoma ponosni.

Zato želimo da zaštitimo te poslednje preostale resurse koje imamo u Novom Pazaru. Naravno, posebno park prirode Golija i obronke planine Rogozna u svetlu trenutne i potencijalne opasnosti kada govorimo o geološkim istraživanjima i potencijalnim iskopavanjima ruda na planini Rogozna. Po ovoj stavci se govori i u Strategiji o mineralnim i drugim geološkim resursima koja je pred nama na dnevnom redu. Mi smo tome pristupili konstruktivno, podneli smo amandmane kojima želimo da preciziramo i dopunimo deo strategije koja se odnosi na ovo područje i svakako da ću ja mnogo preciznije i više govoriti u delu rasprave u pojedinostima kada ćemo pokušati da zajednički ispravimo ove stvari. Hvala.

18/2 MV/IR

Uvažena predsednice, zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u cilju unapređenja dostupnosti pravde za sve građane, a kroz poboljšanje funkcionisanja državnih organa ističem ovde potrebu građana opštine Tutin da se u njihovu opštinu vrati osnovni sud, prekršajni sud i osnovno javno tužilaštvo. Zašto da se vrate? Zato što su dugi niz godina ove institucije postojale i normalno funkcionisale u ovoj opštini, sve do 2010. godine i te veoma loše reforme pravosuđa, o kojoj je ovde bilo reči i pre mog govora, koja je ukinula ove institucije, prebacila nadležnost na susedni Novi Pazar i u mnogome oštetila pravosudni sistem na ovom terenu, ali nanela štetu i oduzela određena prava samim građanima opštine Tutin.

To je opština u pograničnom delu zemlje sa površinom od oko 741 kilometar kvadratni, kao jedna od većih u zemlji, sa registrovanih nešto više od stotinu sela koja su veoma razuđena. Graniči se sa opštinama Rožaje, Petnjica i Bjelo Polje u Crnoj Gori. Tu su dva granična prelaza, Špiljani, odnosno u narodu poznat kao Mehov krš, i granični prelaz Vuča, Godovo, kao i administrativni prelaz Brnjak. Ovo su činjenice koje čine geografski položaj opštine takvim da sve saobraćajnice koje prolaze kroz nju su izuzetno, izuzetno prometne. Broj stanovnika Tutina je 37.000 prema poslednjem popisu, s tim što recimo u letnjem periodu taj broj poraste i na 50.000 zbog broj žitelja koji žive u dijaspori, odnosno su na privremenom radu u inostranstvu.

U postojećoj organizaciji pravosudnog sistema sudski procesi su često jako dugi, ne efikasni zbog potrebe sudija i drugog osoblja da redovno putuju na relaciji Novi Pazar, gde je sedište, i samog Tutina, gde se nalazi sudska jedinica, pa često građani kažu da nekad i zaborave zašto su se u stvari obratili sudu i tužilaštvu.

Kada govorimo o meštanima na seoskom području, naročito na Pešterskoj visoravni, oni često zbog nekakve formalne proste administrativne procedure, kao što je recimo uzimanje potvrde da se protiv njih ne vodi nikakav krivični postupak, moraju da putuju jednom u Novi Pazar da podnesu zahtev, pa onda drugi put da putuju da bi preuzeli potvrdu. To znači da za neke od njih to je i možda i 200 i više kilometara putovanja za jednu prostu administrativnu formalnu proceduru koju bi mogli da završe u svojoj opštini.

Postoje opštine koje su po veličini, odnosno površini, po broju stanovnika manje od Tutina, a po broju zapremljenih sudskih predmeta daleko manje, kao što su Raška, Brus, Vlasotince, Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Svilajnac, itd., a koje imaju osnovni sud i osnovno javno tužilaštvo. Samo u 2024. godini sudska jedinica u Tutinu je zapremila 1.334 predmeta što jasno pokazuje potrebu za vraćanjem ovih institucija u Tutin.

Naravno da tamo postoje i kadrovski i stručni potencijali, ali i postoji zgrada koja se već ranije dugi niz godina koristila u ovu svrhu. Prema tome, to ne bi iziskivalo posebne ekonomske, odnosno finansijske izdatke.

Odredbom člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama i organima AP jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ističem opet pohvalu za Ministarstvo policije koje je otpočelo proces otklanjanja disproporcije kada govorimo o nacionalnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u mestima gde oni žive. Tu naravno zalaganje ministra Zukorlića, ali postoje institucije u kojima ovo još uvek nije rešeno.

18/2 VS/MT

Prema tome, kada govorimo o sudstvu na teritoriji koju pokriva osnovni i prekršajni sud u Novom Pazaru, to je grad Novi Pazar i opština Tutin, živi 139.773 stanovnika, od toga preko 82% Bošnjaka i preko 10% pripadnika srpskog naroda brine nas činjenica da smo krenuli korak nazad, tj. da su oba predsednika, i višeg i osnovnog suda, pripadnici većinskog naroda, što je različito od dosadašnje prakse kada je uvek jedan bio iz reda bošnjačkog naroda.

Posebno nas brine situacija da i u Višem sudu Bošnjaci među sudijama čine manje od 50%.

U stvari, ovo nije samo puko odbrojavanje pripadnika nacionalnih zajednica u sudstvu već prosto uzimajući u obzir zakonske uslove, moralne i profesionalne kvalitete pravilna nacionalna zastupljenost u stvari šalje zdravu, jaku poruku Bošnjacima, poruku poverenja i doprinosi ukupnoj društvenoj stabilnosti.

Prema tome, nadam se da ćemo ovu praksu iz policije nastaviti i u sudstvu i u vatrogasnoj jedinici i svakako da i u VSS, i u VST, manjine zaslužuju da imaju svoje predstavnike. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja EU o Republici Srbiji za 2025. godinu i naravno nas u okviru toga naročito interesuje deo koji se odnosi na zaštitu manjinskih zajednica.

Iščekujemo usvajanje novog akcionog plana za manjine, a pored toga se suočavamo sa diskriminacijom i potrebno je pojačati borbu protiv diskriminacije nacionalnih zajednica u Srbiji. Pored toga, tu svakako treba uzeti u obzir novo, peto mišljenje Savetodavnog odbora Okvirne konvencije o nacionalnim manjinama prilikom finalizacije ovog Akcionog plana, ali nalaže se konkretna poboljšanja u delotvornom ostvarivanju prava nacionalnih manjina.

Svakako mi, kao pripadnici manje brojnih naroda koji živimo u tim sredinama, mnogo bolje znamo naše probleme, izazove, potencijalna rešenja od bilo kojih preporuka, mada smo saglasni sa ovim preporukama iz godišnjeg Izveštaja Evropske komisije. Postoje procesi koji su otpočeli rešavanje brojnih problema. Neki problemi još uvek stoje, neki problemi čekaju na otpočinjanje tih rešavanja, ali je veoma važno da o njima govorimo, da ih ne zloupotrebljavamo, već na jedan konstruktivan način pokušamo da doprinesemo poboljšanju.

Kada govorimo, konkretno diskriminaciji manjinskih zajednica, ja sam ovde iznosio primer diskriminacije iz opštine Prijepolje, kada su dve muslimanke sa hidžabom onemogućene da se zaposle i obave stručnu praksu, u predškolskoj ustanovi Miša Cvijović, u Prijepolju, pod izgovorom direktorke da postoji nekakav ranije donet diskriminatorski Pravilnik koji zabranjuje isticanje verskih simbola upošljenika te ustanove. Zaista, jedno nečuveno pravilo, van svake pameti, prosto zabranjeno isticanje i muslimanskih i hrišćanskih i bilo kojih drugih simbola, nešto što se protivi pravima koja su garantovana Ustavom i zakonima ove zemlje, ali i pravima koji uživaju njihove sunarodnice u drugim predškolskim ustanovama, pa čak i u institucijama državnim, ministarstvima i tako dalje.

Zahvaljujem se i pohvaljujem odluku ministra da se ova diskriminacija otkloni, čak i pomenuta direktorka je smenjena, što je za svaku pohvalu, ali je pomenuti pravilnik i dalje ostao na snazi i postavlja se pitanje koji je sledeći konkretan korak ka promeni ili dopuni ovog pravilnika, kako bi se diskriminacija otklonila u potpunosti i da li muslimanke sa hidžabom imaju razloga za brigu u budućnosti u Republici Srbiji, kada govorimo o ravnopravnosti i učešću u obrazovnom procesu.

Još jedan slučaj diskriminacije o kome sada prvi put govorim u ovom parlamentu, takođe dolazi iz opštine Prijepolje. Naime, neko iz lokalne samouprave u Prijepolju je uklonio, a onda i zabranio stalno isticanje bošnjačke nacionalne zastave, uz državnu zastavu na javnim institucijama, u Prijepolju, gde Bošnjaci čine polovinu stanovništva i Brodare u susednom gde čine oko 90% stanovništva. Govorim o zvanično priznatoj bošnjačkoj nacionalnoj zastavi Bošnjaka u Republici Srbiji, koja je priznata odlukom Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine od 23. decembra 2005. godine i o pravu za njeno isticanje koje je garantirano članom 79. Ustava koji propisuje, kao osnovno ljudsko pravo pripadnika nacionalnih manjina, pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima.

Ova zastava je sasvim normalno istaknuta u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu na javnim ustanovama pored državne zastave i bila je istaknuta i u samom Prijepolju do 2020. godine. Zaista nas čudi ova odluka da ona sada bude problematična, naročito kada

13/2 JJ/VZ

govorimo o Prijepolju, koje je pretrpelo težinu devedesetih godina, prisećamo se otmice i zločina u Štrpcima, deo tih stradalih jeste iz opštine Prijepolje, zaista se ovde radi o jednom eklatantnom nedopustivom primeru diskriminacije.

Nikada nije bilo važnije da sačuvamo dobre međuljudske odnose, interkulturalnost i stabilnost u Prijepolju. Zato želimo da aktualiziramo ovaj problem i apelujemo na sve državne organe da se čim pre ova diskriminacija otkloni i da Bošnjaci u Prijepolju uživaju svoja prava, tj. da mogu javno ističu na ustanovama svoju nacionalnu zastavu, kao što su to činili ranije. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od osnovnih uloga sudske grane vlasti jeste da obezbedi vladavinu prava i zaštiti prava i slobode građana. Iz toga proizilazi ta plemenita uloga pravosuđa da unosi red, mir i stabilnost u državu i društvo. U suprotnost, zloupotrebama, pristrasnim odlučivanjem i stavljanjem u bilo koju drugu funkciju van postizanja pravde sudstva, trajno, dugoročno nanosimo štetu i građanima, pojedincima, porodicama, društvu, ali trajno narušavamo poverenje građana u institucije. Sve ovo važi svakako za većinski narod koji živi u matičnoj državi, ali imajte u vidu da se i pozitivni i negativni efekti o kojima sam govorio dodatno amplifikuju kada govorimo o manjinskim zajednicama koje su već same po sebi ugroženije.

34/1 AL/LŽ 16.45 – 16.55

Postoje sudski procesi koji godinama odjekuju u sandžačkoj javnosti i o njima su govorili moji prethodnici u Narodnoj skupštini, govorim ja danas i govorićemo sve dok u potpunosti ne postignemo pravdu i rasvetlimo sve okolnosti tih sudskih procesa, svakako poštujući pravnu nauku, dokazni postupak i nezavisnost sudstva.

Slučaj mladića iz opštine Tutin, Fahrudina Mavrića koji je 2012. godine osuđen na najstrožu kaznu 30 godina zatvora za ubistvo policajca u vozilu tokom privođenja, proces koji je imao svojih manjkavosti i sudski veštak koga je angažovala porodica je dokazao da je dokazni postupak bio manjkav. No, presuda je takva kakva je, najstrožija, 30 godina zatvora.

Nasuprot tome, imamo slučaj Fahrudina Skarepa, takođe iz opštine Tutin, koji se desio pet godina kasnije, sada je obrnuta situacija, policajac je ubio građanina u vozilu koje nije htelo da se zaustavi. Fahrudin nije bio naoružan i policajac je dobio presudu od pet godina zatvora.

Govorim o jednoj eklatantnoj disproporciji, otprilike šest puta strožijoj kani kada se radi o policajcu. Uzimajući u obzir da se radi o službenom licu, i naravno ne ulazeći u detalje sudskih procesa, ipak ova disproporcija odjekuje u javnosti i mi kao predstavnici našeg naroda moramo da je ovde iznesemo.

Tu je i slučaj mog sugrađanina rahmetli Ernada Bakana, brucoša na Visokoj zdravstvenoj školi, koji je došao u Beograd da studira, da bude koristan član zajednice i društva, prilikom urednog prelaženja pešačkog prelaza u ulici Cara Dušana, pokosio ga je nesavesni vozač pri velikoj brzini. Sve se to završilo tragično po Ernada.

Međutim, nakon duge istrage, mrcvarenja porodice, dugog sudskog procesa, donesena je sramna kazna od godinu i pet meseci zatvora za počinioca. Pa, ja pitam - kako može ta porodica naći mir i da li je to potpuna pravda za porodicu Bakan?

Da ne govorim o slici koju dobijamo kada sve ove slučajeve pustimo kroz nacionalni filter i krenemo da utvrđujemo potencijalne dvojne standarde.

Svakako, tu je primer ubistva velikog novina i humaniste Edina Hamidovića u Sjenici, urednika Sjeničkih novina, koji je ubijen zbog raskrinkavanja kriminala u opštini Sjenici. Ubijen je pred porodicom, pred ženom i sedmoro dece, svirepo, kukavički samo zato što je pisao istinu. Nakon dugog procesa i ublažavanja kazne, odnosno traženja blaže kazne od strane tužioca, ubica je još uvek na slobodi, nije potpuna pravda. Prema tome, tražimo pravdu za Edina Hamidovića.

Svakako, kada govorimo o sudstvu, moram pomenuti i neproporcionalnu zastupljenost Bošnjaka u sudovima u Novom Pazaru. Sa te strane pohvaljujem otpočinjanje rešavanja ovog problema u policiji. Zaista nas je obradovalo što se povećava broj Bošnjaka u policiji i što dajemo priliku i Bošnjacima da povrate, odnosno ojačaju poverenje u državu, ali i što država veruje Bošnjacima da mogu da rade i da budu korisni članovi i službenici ove države.

Međutim, u sudstvu nije takva situacija i predsednik Višeg i Osnovnog suda u Novom Pazaru su pripadnici većinskog naroda. To je nešto na čemu moramo u buduće zajednički raditi i verujem da ćemo to stanje popraviti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o izboru kandidata za članove Saveta REM-a. Oblast informisanja, naročito putem elektronskih medija, je od posebnog interesovanja manje brojnih naroda u našoj zemlji.

Pravo na informisanje na maternji jezik, pored prava na obrazovanje, na razvoj i očuvanje kulture, kao i na službenu upotrebu jezika i pisma jeste jedno od ključnih manjinskih prava, saglasno sa zakonom.

Nije to samo pitanje informisanja na, recimo, bosanskom jeziku, kada govorimo o bošnjačkom narodu u Republici Srbiji, već i prilika za promovisanje bošnjačke kulture, tradicije, vrednosti, izazova i perspektiva, ne samo Bošnjaka već svih manje brojnih naroda u ovoj zemlji. To je i prilika da se većinski narodi upoznaju sa prilikama u kojima žive manjinske zajednice, da se približe, da se međusobnim upoznavanjem smanji animozitet koji je evidentno prisutan i da u stvari na taj način doprinesemo negovanju kulture odnosno bogatstvu različitosti.

Međutim, na terenu srećemo potpuno neočekivane izazove, kao što je to u Novom Pazaru. U dosadašnjoj praksi, finansiranje medijskih projekata na lokalnom nivou, ovde su uočene ozbiljne neujednačenosti i koncentracija sredstava kod pojedinih povlašćenih medija. Na lokalnim konkursima za medije, od 2016. do 2025. godine, favorizuje se isključivo jedna medijska kuća i time ona uzima 80% izdvojenih finansijskih sredstava tim lokalnim konkursom, što dovodi do manipulacije medijskog prostora na lokalu i uskraćivanja građana od adekvatnog informisanja. Potrebno je ograničiti lokalne samouprave da pojedinačni iznos određenih sredstava ne može preći 50% ukupnog budžeta konkursa.

Izmenama zakonskih okvira koji se tiču ovog pitanja, potrebno je preduprediti ove zloupotrebe, što je već predmet inicijative ministarstva gospodina Zukorlića prema ministru informisanja i telekomunikacija.

U petak je u ovom domu otvorena diskusija o predlaganju kandidata za izbor članova Saveta REM-a ispred predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina i predočene su određene neregularnosti o kojima je govorila koleginica Elvira Kovač, uzimajući u obzir važnost ovog mesta u Savetu REM-a za Bošnjake, ali i za sve pripadnike nacionalnih zajednica.

Uzimajući u obzir pokušaj narušavanja ugleda zajednice iz koje dolazim, moram se osvrnuti na činjenice koje je potrebno da čuje ovaj parlament. Dakle, osuđujem licemernu politiku SDP-a. Direktnom politikom SDP-a Rasima Ljajića je došlo do neregularnosti u predlaganju kandidata za izbor članova Saveta REM-a nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zašto? Zato što u bošnjačkom Nacionalnom veću većinu čini koalicija koju čini kao većinski faktor lista pod nazivom SDP - Husein Memić, koja ima 12 vijećnika i manja lista koja ima 10 vijećnika SDA Sulejmana Ugljanina.

Prema tome, apsurdne su konstatacije koje smo imali prilike čuti u petak u ovom parlamentu od nekih narodnih poslanika da lista SDP - Husein Memić sa 12 vijećnika nema nikakve veze sa Rasimom Ljajićem. Naprotiv, ima direktnu vezu i on direktno upravlja ovom listom.

Opšte je poznato da on ima dve stranke - u Republici Srbiji jednu veću, crvenu, SDPS za potrebe Srbije, a drugu, manju, zelenu, za potrebe Sandžaka. Kao što jednom reče i ministar Zukorlić, u stvari, njih dvojica su dve strane jedne te iste medalje. I kada dođe zima, kao što i pas i mačka spavaju zajedno, tako i oni u teškim trenucima pružaju ruku jedan drugome radi opstanka.

Dosta je bilo ovakve licemerne politike koja ne donosi dobro ni Bošnjacima, ni državi Srbiji. Iz tog razloga, mi u danu za glasanje nećemo podržati neregularnosti kada govorimo o kategoriji izbora kandidata ispred nacionalnih saveta nacionalnih manjina i tražimo da se ova procedura ponovi kako bismo sačuvali ugled, pre svega, našeg naroda. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, akta koji ima izuzetno važnu i suštinsku ulogu, naravno, pored osnovne formalno-pravne funkcije i jedan od osnovnih ciljeva jeste unapređenje poverenja građana u izborni proces u Republici Srbiji i osiguranje slobodne izborne volje svakog birača.

Građani moraju znati da svaka reforma u izbornom procesu nije samo isključivo politička tema, već je to pitanje njihovog osnovnog prava, prava da slobodno biraju i budu birani.

Živimo u sistemu parlamentarne demokratije, jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina, koja građanima garantuje pravo da slobodno biraju svoje predstavnike u državnim institucijama. Svaki korak ka unapređenju tog sistema, posebno kada se sprovodi kroz zajedničko institucionalno delovanje, treba pozdraviti i podržati.

Komisija koja će vršiti nadzor i kontrolu biračkog spiska predstavlja jedan od takvih važnih iskoraka. Ona će odlučivati konsenzusom, a u njenom sastavu će biti predstavnici vlasti i opozicije i civilnog sektora.

Posebno je važno istaći da su ove izmene dobile podršku od relevantnih organizacija poput CeSID-a i CRTA. Birački spisak je jedan od temeljnih pretpostavki svakog demokratskog procesa. Njegovo uređenje i ažurnost direktno utiču na smanjenje prostora za greške i zloupotrebe, a time i utiču na pošten i efikasan izborni proces, što nas vodi ka zdravijem demokratskom društvu i približava evropskim demokratskim standardima.

Takođe, želimo inicirati slične reforme u vezi sa posebnim biračkim spiskovima, nacionalnih manjina, time bismo unapredili izborne procese za savete nacionalnih manjina na jednak način, pokazalo se da je taj sistem spreman za poboljšanje, pre svega zato što trenutno ne postoji automatski upis pripadnika nacionalnih manjina, kada steknu biračko pravo, a uz to se i omogućava upis pripadnika drugih zajednica, pa čak i većinskog naroda što u velikoj meri može narušiti validnost izborne volje pripadnika nacionalnih manjina.

Složićete se da se upravo po stepenu zaštite prava nacionalnih manjina, pa i u odnosu države prema njima najjasnije ogleda nivo i stepen demokratičnosti i zrelosti jednog društva.

Kada govorimo o ovim izmenama moram naglasiti hipotetički da su one bile negde pre 2023. godine, danas bi, recimo, gradska uprava u Novom Pazaru izgledala potpuno drugačije i verovatno bi već bile započete važne reforme u lokalnoj samoupravi što opet govori u prilog tome, da govorimo o jednom veoma važnom zakonu. Mi ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovaj zakon uvereni da će on biti korak napred ka uređenijem, pravednijem i demokratskim izbornom sistemu u Republici Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su…

Pred nama su dva važna Predloga sporazuma o saradnji sa Republikom Turskom u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama i obrazovanju, dve oblasti u kojima je Turska izuzetno napredovala, pre svega kada govorimo o medicini, farmaciji, inženjeringu, ali postoje i oblasti u kojima Srbija može puno toga da ponudi u razmeni znanja, iskustava i veština.

Bez obzira na poslednje vesti o odnosima dve zemlje čvrsto verujem da će se ova saradnja nastaviti i osnažiti na obostranu korist.

Ovo ne govorim samo iz ugla Bošnjaka iz Sandžaka ili nekih partikularnih jednostranih nacionalnih interesa, već verujem da će ova saradnja doneti brojne opšte univerzalne pozitivne efekte, a koji će svakako afektirati i moj narod. Upravo Bošnjaci mogu i žele biti most koji spaja i povezuje i približava Srbiju i Tursku.

Potencijal Bošnjaka kao poveznice uzimajući u obzir činjenicu da preko dva miliona potomaka naših sunarodnika živi u Turskoj, uzimajući u obzir činjenicu brojnih, čvrstih, bliskih, kulturnih, istorijskih, poslovnih i rodbinskih veza, taj potencijal nikada nije u potpunosti iskorišćen i zato se radujemo ovoj saradnji i podržaćemo predložene sporazume.

Naravno, želeli bismo i veću realizaciju turskih investicija za šta je potrebno kompletiranje infrastrukture u Sandžaku, pre svega auto-puta koji se gradi preko Peštera ali i pruge, brzih saobraćajnica i aerodroma koji su u planu.

Još 1956. godine je urađen prvi projekat pruge u dužini od 20 kilometara koja treba da spoji Rašku i Novi Pazar. To je distanca koja odvaja Novi Pazar, grad od preko 130.000 stanovnika od Železnica Srbije i imala bi značajan izuzetan potencijal u razvoju turizma, privrede, kao i u privlačenju stranih investicija i u kompletnom razvoju grada Novog Pazara.

Zato ćemo nastaviti da insistiramo na tih 20 kilometara, koji su tada projektovani kasnije tom trasom i izgrađena nova magistrala, magistralni put između Raške i Novog Pazara, potrebno je pronaći novu tresu i posvetiti se ovom problemu.

Paralelno sa ovim potrebna je izgradnja brze saobraćajnice, od Novog Pazara do Duge Poljane koja bi bila poveznica sa novim auto-putem, što je takođe u planu.

Sve ove tačke su bile deo sporazuma koji je rahmetli akademik muftija Muamer Zukorlić potpisao sa vladajućom partijom i čvrsto verujem da će ova zajednička vizija biti ostvarena u budućnosti.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sve vas srdačno pozdravljam.

Pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o legalizaciji. Otkad znam za sebe znam i za problem brojnih bespravno izgrađenih objekata, kao i brojnih negativnih efekata koji proizilaze iz ovog izazova.

Siguran sam u celoj zemlji postoji ovaj problem, međutim on je naročito izražen u Novom Pazaru iz koga dolazim gde ima preko 30.000 nelegalnih objekata.

Ovaj problem je dodatno opterećujući zato što se nadovezuje na veoma brzu, nekontrolisanu, haotičnu izgradnju u Novom Pazaru, pre svega višespratnica koje sa jedne strane odražavaju privrednički, preduzetnički duh vrednih Novopazaraca, ali sa druge strane pokazuju da lokalna vlast u Novom Pazaru nije sposobna da iskontroliše taj proces i da se gradi po urbanistički pravilima, odnosno da se grad širi zdravo ka periferiji u kvartovima sa širokim bulevarima, biciklističkim stazama, parking mestima, zelenim površinama, dečijim igralištima i svim pratećim sadržajima. Naprotiv, Novi Pazar se širi paradoksalno ka unutra.

Zbog sedamnaestogodišnjeg nemara lokalnih vlasti u Novom Pazaru ovaj grad je pred urbanističkim kolapsom koji se ogleda u trajno narušenom saobraćaju, narušenoj ekologiji, brojnim energetskim krizama u smislu infrastrukture, električne mreže koja ne može da isprati tako brzu i haotičnu izgradnju, veoma skupe, dugotrajne i komplikovane implementacije sekundarne i tercijalne mreže gasovoda koja bi rešila brojne probleme, pre svega u ekologiji, energetici i ekonomskom stanju naših građana.

Posebno me raduje što deo zakona koji izuzima bespravne objekte koji su građeni u zonama posebne zaštite kulturnih dobara, prirode, voda, opet se vraćam na Novi Pazar u kome je ugrožena stara čaršija sa tvrđavom koja je dragulj pre svega kulturni, istorijski, turistički i veliki potencijal Novog Pazara. Ugrožena je višespratnicama koje se grade na periferiji uz sami obod verskih objekata i same stare čaršije, u samoj staroj čaršiji, a zamislite ti radovi nisu čak ni prijavljeni.

U tom smislu apelujem na republičke organe koji imaju ingerencije u ovoj oblasti da se što pre i efikasnije zaustavlja takva gradnja jer je bolje sprečiti nego lečiti, odnosno ne daj Bože rušiti ili zatvarati takve objekte.

U tom smislu mi ćemo kao Stranka pravde i pomirenja podržati ovaj zakon sa nadom da će se barem u jednom delu rešiti problem urbanističkog haosa u Novom Pazaru.

Imali smo priliku juče da slušamo jedno maliciozno obraćanje kolege Ahmedina Škrijelja prema svom sunarodniku, ministru u Vladi, gospodinu Zukorliću, u trenutku kada ministar nije bio u sali. Ja se nadam da će on biti tu kada ministar dođe, kada mu može odgovoriti. Ali, zaista ne priliči da se između Bošnjaka u ovom parlamentu vodi takva diskusija, da se otvaraju unutarbošnjačka pitanja. Ja ga pozivam da se on bori za prava našeg naroda, da govorimo i radimo na ujedinjenju i približavanju Bošnjaka, a da ove teme ostavimo za neko drugo mesto i neku drugu priliku, jer, siguran sam, da nijedan pripadnik našeg naroda ne želi da gleda takve diskusije u ovom parlamentu.

On je takođe sa svojom poslaničkom grupom podneo predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici i nije se udostojio da bude prisutan, da obrazloži i glasa sopstveni predlog, što je nedopustivo i unosi dozu neozbiljnosti u ovo veoma bolno pitanje za sve Bošnjake. Zato ja pozivam sve bošnjačke narodne poslanike da izađemo ovde sa zajedničkom rezolucijom o genocidu u Srebrenici gde ćemo uredno obrazložiti, dati dozu ozbiljnosti i tretirati ovo pitanje na najbolji način, odnosno dati mu značaj koji mu svakako i pripada. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi kandidati za predsednika Vlade i ministre, dame i gospodo narodni poslanici, noseći odgovornost za narod koji nas je ovlastio da ga ovde zastupamo, osećamo obavezu da institucionalno otvaramo i aktuelizujemo pitanja od značaja za Bošnjake Sandžaka. Učinićemo to svakako ozbiljno, odgovorno, bez populizma, bez primitivizma ili ne daj Bože poltronstva. Takav pristup ne koristi ni našem narodu, ni većinskom narodu, ni samom sistemu države Srbije.

Upravo zbog osetljivog društvenog trenutka u kome se nalazimo, odgovoran pristup je naša dužnost. U tom smislu izražavamo zadovoljstvo što Bošnjaci imaju autentičnog predstavnika u predloženoj Vladi, oličenog u ministru, Usame Zukorliću koji nastavlja politiku utemeljenu na principima koje je postavio rahmetli akademik Muftija Muamer Zukorlić.

Prisustvo predstavnika manjina u Vladi je uvek poželjno, ali istovremeno izazovno, jer se od njih očekuje da često bez realne političke moći rešavaju pitanja koja su izazov i za većinski narod. Međutim, to nas neće pokolebati. Naprotiv, trajno smo opredeljeni istorijskom pomirenju između dva naroda o čemu je i mandatar govorio u svom ekspozeu.

Kada govorimo o Bošnjacima u Sandžaku, ali i širom države moramo istaći nekoliko ključnih još uvek nažalost otvorenih pitanja. Proporcionalna zastupljenost Bošnjaka u republičkim institucijama, a posebno na lokalnom nivou, naročito u sudu, tužilaštvu, policiji i jedinici vatrogasnoj je od suštinske važnosti za stabilnost i za izgradnju poverenja u državni sistem, jer Bošnjaci moraju osetiti da ovaj sistem je njihov i da im veruje.

Borba protiv kriminala i korupcije mora biti prioritet. To je preduslov za stvaranje zdravog ambijenta i temelj za društveni, ekonomski i celokupni napredak države. Veliki infrastrukturni projekti u Sandžaku poput autoputa, gasovoda, aerodroma, izgradnje kliničko bolničkog centra u Novom Pazaru predstavlja jedan veoma pozitivan momenat koji je nastao kao produkt sporazuma koji je ranije Stranka pravde i poverenja potpisala sa vladajućom partijom predstavlja veoma pozitivan momenat i početak otklanjanja višedecenijske zapostavljenosti ovog regiona.

Uspostavljanje stalnog dijaloga između Beograda i Sarajeva je ključno pitanje za odnos dva naroda i smatram da možemo odigrati ključnu ulogu. Takođe, borićemo se za stvaranje uslova za ostvarenje jedinstva unutar islamske zajednice, što je od izuzetnog značaja za duhovnu i društvenu stabilnost našeg naroda, te sprečavanje razvoja ekstremizma koji klija na pukotinama razjedinjene islamske zajednice.

Ovo su pitanja koja moraju ostati u fokusu i koja ćemo nastaviti da pokrećemo. Još jednom želim da izrazim zadovoljstvo činjenicom da Bošnjaci imaju autentičnog i doslednog predstavnika u Vladi Republike Srbije, ali predstavnike i drugih manjinskih zajednica. Verujemo da će Vlada imati snage i mudrosti da se uhvati u koštac sa otvorenim društvenim pitanjima i da će se nastaviti napredak, te ćemo svakako podržati, odnosno glasati za vaš predlog Vlade, gospodine Macut i svakako ćemo podržati nastavak naših partnerskih odnosa. Hvala.