Nema informacija o predloženim aktima.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću se osvrnuti na predložene zakone i izmene zakona.
Dobro je što su uvažene preporuke ODIHR-a i što uopšte govorimo i radimo na demokratizaciji i na unapređenju izbornog procesa kao jednog od osnovnih stubova zdravog, stabilnog, demokratskog društva. Međutim, svaki posao i svaki proces jeste podložan kritici i dobro je da ovde zdravo sučeljimo argumente i pretresemo, što u stvari jeste posao narodnih poslanika.
Kao neko ko dolazi iz Bošnjačkog naroda iz Sandžaka moram primetiti mogućnost brojnih zloupotreba koja se otvaraju kada govorimo o izmenama vezanim za grupe građana, odnosno davanje mogućnosti da oni izlaze po privilegovanim uslovima, kao liste nacionalnih manjina, što može u mnogome otežati ostvarivanje prava koja su već data manje brojnim narodnima ali i dodatno zakomplikovati političku scenu kada govorimo o manjinskim narodima.
Ovo ne govorim slučajno i ovde se moram osvrnuti na brojne izborne neregularnosti i političku nestabilnost koju smo imali u Novom Pazaru na lokalnim izborima 2023. godine, kada su novoosnovane fiktivne male strančice i grupe kroz svoje predstavnike u gradskoj izbornoj komisiji značajno kreirale i uticale na odluke ove Komisije čime su onemogućene ispravke brojne neregularnosti koje smo imali u izbornom procesu, a što je za posledicu imalo proteste naroda, gubljenje izbornog legitimiteta i ozbiljnu političku i društvenu nestabilnost u decembru i januaru 2023. godine.
Ovakvim izmenama bi se olakšalo osnivanje ovakvih grupacija i dodatno otežalo ostvarivanje prava manjinskih zajednica.
Manje brojni narodni zahtevaju poseban senzibilitet. Pored brojnih olakšica koje uživamo, brojni su i izazovi koje samo mi možemo da vidimo i iz tog razloga i najmanja odluka koja ne ide u prilog manjinskim zajednicama mnogo u realnosti menja mogućnost ostvarivanja naših prava i otežava nam da zdravo i konstruktivno politički delujemo.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja se unapred izvinjavam što ću uzeti nekoliko minuta od ove rasprave da govorim o dva amandmana o kojima zbog skupštinske procedure neću imati drugu priliku.
Naime, na predlog Strategije o upravljanju mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, podneo sam amandman koji u odeljku 2. tačka 9. pododeljak 8. nakon tačke 2. dodaje se tačka 3. koja glasi - zaštita strateških izvorišta i kulturnog nasleđa, eksploatacija mineralnih sirovina, ne može se vršiti u zonama koje gravitiraju strateškim vodoizvorištima i zonama od posebnog značaja za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, bez prethodno izričite saglasnosti Skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira eksploatacija, kao i susednih jedinica lokalnih samouprave, čija su izvorišta vodosnabdevanja, potencijalno ugrožena. Predloženim amandmanom se preciziraju i operacionalizuju dva načela već utvrđena u ovoj strategiji i jedno jeste aktivno uključivanje lokalnih zajednica u planiranje i sprovođenje rudarskih projekata, odnosno participativnom upravljanju, a drugo jeste prepoznavanje izvorišta podzemnih voda za vodosnabdevanje kao strateških državnih resursa. Dakle, amandmani imaju cilj ne da ruše, već da preciziraju i unaprede strategiju koja je pred nama.
Primer dobre prakse jeste grad Niš, u kome je nedavno vlast i opozicija zajednički izglasala i usvojila deklaraciju o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja i rudarenja u zonama sanitarne zaštite vodosnabdevanja, kao u zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima grada Niša, što je primer odgovornog, konstrukrivnog i veoma pohvalnog delovanja.
Ovaj amandman spaja ova dva principa, ustvari učešće lokalne zajednice i prepoznavanje podzemnih izvorišta voda kao strateških resursa u konkretnu zaštitnu normu, koja daje konkretnija prava i pravo veta lokalnim zajednicama kroz svoje lokalne predstavničke organe, mogu da deluju, te vas pozivam da ovaj amandman i usvojimo.
Drugi amandman jeste predložen sa ciljem da opšti princip iz ovog prethodnog amandmana, primenimo na konkretan primer planine Rogozne, koja predstavlja jedan od ključnih izvorišta vodosnabdevanja za deo stanovnika Novog Pazara, i okoline, ali i područja od neprocenjivog i kulturno istorijskog značaja, sa srednjovekovnim gradom, Jeleč, sa Novopazarskom starom banjom, zatim relativnom blizinom spomenika kulture pod zaštitom UNESKO, kao što je manastir Đurđevi stupovi, odnsono, Petrova crkva.
Kao što sam spomenuo, pozitivan primer iz grada Niša, mi smo u Novom Pazaru inicirali sličnu deklaraciju sa istim prinicipima i otvorili razgovore vlasti i opozicije u Novom Pazaru, sa željom da kao u Nišu ona bude usvojena i da pokažemo jedno konstruktivno i odgovorno delovanje, zaštita zdravlja građana vode i kulturne baštine, nije opozicioni zahtev, to je dokazano u Nišu i mi to isto tražimo za Novi Pazar.
U tom svetlu pozivam kolege iz SDP, kao deo vladajuće većine da se konstruktivno izjasne o ovim predlozima i ovo je mnogo više od pitanja stranačke politike, za nas Pazarce, nema tog zlata koje može biti skuplje od čaše naše čiste vode.
Još jednom, pozivam vas da zajednički usvojimo predložene amandmane i hvala vam na vremenu.
29/3 VS/LjL
Zahvaljujem se koleginici na izdvojenom vremenu i energiji da se bavi ovim pitanjima. Ovo jeste veoma važno i pitanje je od velikog interesovanja trenutno za naše građane pre svega u Novom Pazaru.
Kao što sam spomenuo u prethodnom izlaganju, ovo je konstruktivan predlog kroz amandmane da se samo preciziraju i unaprede načela koja već postoje u samoj strategiji.
Zašto sam konkretno u drugom amandmanu pominjao teritoriju lokalne samouprave Novog Pazara? Zato što se u Glavi IV u stavu 8. pominje istraživanje i potencijalna eksploatacija rude zlata na samoj Rogozni i u tom članu taj amandman tretira konkretno lokalnu samoupravu u Novom Pazaru. To je razlog zašto se govori samo o toj lokalnoj samoupravi. Hvala.
Uvaženi predsjedniče, poštovane predstavnice Vlade, kolege narodni poslanici. Jedno pitanje o kom sam mnogo puta govorio i na odboru i na plenarnim sednicama, s razlogom. To je pitanje, erm, spornog diskriminatorskog pravilnika u predškolskoj ustanovi Miša Cvijović u Prijepolju, koji, erm, zabranjuje isticanje vjerskih simbola upošljenicima u toj predškolskoj ustanovi. Između ostalog, hidžab, krst, zvijezda, kipovi, nešto što je u suprotnosti sa pravima koja garantuje Ustav i zakoni Republike Srbije. U tom svjetlu, erm, Ministarstvo prosvjete je donosilo jako dobre odluke, ozbiljne.
Prije svega, Sektor za unapređenje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju i Republička prosvjetna inspekcija su potvrdili da je, erm, Pravilnik sporan, da je u suprotnosti s Ustavom i zakonima i naložili su izmjene ovog Pravilnika. U međuvremenu je i smijenjena direktorka predškolske ustanove nakon incidenta kada su dvije djevojke u Prijepolju zbog, erm, hidžaba koji stalno nose, odbijene da se zaposle i obave stručnu praksu u ovoj ustanovi i došlo je do, erm, izmjene Pravilnika. Međutim, u Pravilniku je sporni član zbog koga je i naložena izmjena ostao nepromijenjen.
Dakle, i dalje postoji ta odredba da je zabranjeno isticanje, erm, vjerskih simbola, što, što dodatno daje ozbiljnost ovom pitanju i otprilike, erm, otvara nam brigu da li u budućnosti, erm, ne samo djevojke s hidžabom već i drugi vjernici koji žele slobodno da- (kašalj) ispovijedaju svoju veru, da, da će imati problem kada govorimo o ravnopravnosti, erm, u obrazovanju. Ovo je za nas jako, jako bitno pitanje i, erm, željeli bismo da se spremnost Ministarstva prosvjete koja se zaista pokazala u ovim prethodnim odlukama nastavi, da ustvari u kra-, u konačnici imamo, erm, rezultat da je Pravilnik usklađen u potpunosti s Ustavom i zakonima i u tom svjetlu moje pitanje je kada bi, kada bi mogli da očekujemo sljedeće konkretne korake kako bismo u potpunosti dovršili ovaj proces? Hvala.