Na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio aktuelnu bezbednosnu situaciju na KiM sa aspekta mogućeg ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, a na osnovu informacija koje su dostavili: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija.

Odbor je konstatovao da položaj srpskog naroda na KiM karakteriše fizička, institucionalna, opšta pravna, imovinsko-pravna, ekonomska i zdravstvena nebezbednost. Građanima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ostvare punu zaštitu lične i imovinske sigurnosti, kao i potpunu slobodu kretanja i nastanjivanja. Zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja je nedovoljna, o čemu svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih lica koji su se vratili na područje AP KiM, a povratnici su stalno suočeni sa pretnjama i napadima od strane albanskog stanovništva. Tokom 2020. godine na području AP KiM evidentirana su 63 slučaja etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo.

Jedan od načina na koji se vrši pritisak na srpsko stanovništvo je insistiranje PIS u Prištini na procesuiranju srpskog i nealbanskog stanovništva zbog navodno izvršenih ratnih zločina, a bez konkretnih dokaza za pomenuta krivična dela.

Neadekvatna zaštita osnovnih ljudskih prava pripadnika srpskog naroda od strane međunarodnih bezbednosnih snaga, kosovske policije i ostalih kosovskih institucija, doprinosi etničkom nasilju i zastrašivanju Srba.

PIS na KiM ne nameravaju da zaustave napade na bezbednost i imovinu Srba zbog čega se očekuje nastavak ugrožavanja bezbednosti našeg naroda na KiM. Posebnu zabrinutost izazivaju provokacije kojima Priština pokušava da izazove reakciju srpske strane na KiM koja bi rezultirala incidentima, što bi Priština iskoristila za uspostavljanje „suvereniteta“ na celoj teritoriji KiM, odnosno za preuzimanje energetskih resursa na severu.

Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „oružane“ snage, predstavlja pretnju za bezbednost R. Srbije i srpskog naroda na Kim, pre svega zbog povećanja brojnog stanja i planirane nabavke naoružanja većeg kalibra, razvoja obaveštajne komponente i sajber kapaciteta. Sve agresivnije i značajno pojačano delovanje, tzv. obaveštajne agencije Kosova prema severu Kosova, prvenstveno stvaranja agenturne mreže među Srbima na severu Kosova dodatno ugrožava bezbednost srpskog naroda.

Izražena politička kriza na KiM može da utiče na odlaganje dijaloga Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština.

Hapšenja optuženih bivših pripadnika OVK, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine izazvala su porast nezadovoljstva dela kosovskih Albanaca, što može ugroziti bezbednost Srba. Posebno zabrinjava što se u albanskoj dijaspori skuplja novac radi finansiranja albanskih ekstremističkih grupa sa teritorije KiM i iz Albanije sa ciljem organizacije protesta na KiM i na jugu centralne Srbije zbog postupanja Specijalizovanih sudskih veća. Takvi protesti mogu biti iskorišćeni za napade na srpski narod. Delovanje radikalnog krila vehabijskog pokreta jedna je od najzastupljenijih pretnji na Kosovu i Metohiji. Posebnu opasnost zbog mogućih terorističkih akcija predstavljaju povratnici sa džihad ratišta iz Iraka i Sirije.

Odbor je zaključio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji složena, u dužem periodu nestabilna i konstantno napeta, čemu doprinosi ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti srpskog naroda, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, verski ekstremizam, političke tenzije i širenje virusa korona. Bezbednosna situacija ostaće osetljiva i nepredvidiva. Glavni bezbednosni rizik predstavljaju eventualne jednostrane akcije PIS u Prištini na severu Kosova i Metohije ili u ostalim srpskim sredinama, uperene protiv srpskog naroda.