Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, na sednici održanoj 19. jula, razmotrena je aktuelna situacija oko žetvenih radova, kao i problem lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje.

Informacije o rodu pšenice za Toplički okrug izneo je član Pododbora Marko Milenković, koji je naglasio da je ovogodišnji prinos za 15-20% veći nego prethodne godine, ali da cena otkupa pšenice, koja iznosi 14-15 dinara po kilogramu, i dalje predstavlja razlog za nezadovoljstvo poljoprivrednika.

„Poljoprivredni proizvođači bili bi zadovoljni sa cenom od 18 dinara“, naglasio je Milenković.

Predsednik Pododbora Milija Miletić izrazio je uverenje da će se naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za Vladu i za poljoprivredne proizvođače i ukazao na značaj formiranja operativnih štabova za žetvu, a koji bi imali svoje mesne štabove. Takođe, ukazao je na značaj uređenja prilaznih puteva obradivim površinama i na mali broj kombajna koji su uključeni u žetvu.

„Naš zadatak je da stavimo akcenat na najnerazvijenija područja i mi ćemo to i uraditi. Zato je veoma važno oformiti operativne štabove za žetvu, i posebno raditi na adekvatnoj primeni protivpožarne zaštite“, rekao je Miletić.

O značaju modernizacije mehanizacije govorio je i član Pododbora Dalibor Radičević koji je u prilog tome izneo podatak da su u opštini Ražanj traktori u proseku stariji od 10 godina, što utiče na kvalitet žetve.

Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji su izneli podatak da je ovogodišnji rod pšenice najveći u poslednjih sedam godina, a, u odnosu na 2015. godinu, viši za 20%.

„Od 2,88 miliona tona pšenice 1,5 miliona tona je slobodna količina za izvoz, što je svojevrstan rekord“, rekao je šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milan Ćuprić.

On je istakao da Republika Srbija veći deo pšenice, odnosno 55% izvozi u zemlje CEFT-a regiona, odnosno u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, a ostatak u zemlje Evropske unije, od kojih najviše u Rumuniju. On je naglasio da postoji dovoljno raspoloživih skladišnih kapaciteta i da je sva pšenica uskladištena. Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, Ćuprić je istakao da cenu diktira svetsko tržište.

Tokom razmatranja problema lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje, predsednik Pododbora najavio je pokretanje inicijative za izmenu i dopunu tog zakona, od kojih će jedna biti da se termin selo, zameni terminom mesna zajednica. Takođe, najavio je izmenu člana 9. koji zabranjuje da se pašnjaci i utrine koriste samo za pašu, ispašu i ribnjake, i da se omogući promena namene zemljišta.