OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za Kosovo i Metohiju

Datum sednice: 23.09.2025.

Trajanje sednice: oko 2 sata i 37 minuta

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Informisanje Odbora o aktivnostima sprovedenim u traženju nestalih lica na prostoru AP Kosovo i Metohija

Predsedavajuća: Danijela Nikolić (predsednica Odbora)

Broj prisutnih poslanika: 11 

Učesnici van poslanika: predstavnici Komisije Vlade Srbije za nestala lica, udruženja porodica nestalih/kidnapovanih, Kancelarije za KiM i Kancelarije za koordinacione poslove

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ~33%

Poslanici opozicije: ~13%

Članovi Vlade / gosti: ~53%

Ukratko sa sednice: Sednica je bila posvećena izveštaju Komisije za nestala lica o stanju i preprekama u traženju nestalih na Kosovu i Metohiji, uz naglasak na saradnju (i blokade) prema Prištini i međunarodnim misijama. Iako je predsedavajuća insistirala na humanitarnom karakteru teme, rasprava je više puta skretala u političke optužbe i replike između poslanika i pojedinih govornika, zbog čega su se u završnici čule i izvinjavajuće poruke upućene porodicama nestalih.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Danijela Nikolić (vladajuća većina, predsedavajuća)
Sednicu je uvela kao komemorativno i humanitarno posvećenu porodicama nestalih i kidnapovanih, uz poruku da „odustajanja nema“ dok se ne razjasni i poslednji slučaj. Tokom rasprave je više puta intervenisala da se govornici vrate na temu, a na kraju se izvinila udruženjima što je sednica delom otišla u politički spor i zaključila rad.

Veljko Odalović (Komisija Vlade Srbije za nestala lica, gost)
Izložio je pregled procesa i statistiku: broj nestalih na KiM koji se i dalje vode kao nestali, te da su rezultati postojali dok je mehanizam radne grupe funkcionisao, ali da je proces poslednjih godina blokiran. Posebno je naglašavao probleme sa Prištinom i Zagrebom, kao i ulogu/odnos međunarodnih aktera, tražeći veću podršku poslanika kroz javne nastupe i međunarodne kontakte; kritikovao je skretanje rasprave sa teme i ocenio da su porodice zaslužile fokus i ozbiljniji pristup.

Verica Tomanović (Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica, gost)
Govoreći u ime porodica, opisala je višedecenijsku neizvesnost i izostanak istine i pravde, ističući da porodice očekuju institucionalnu podršku i pomake u ekshumacijama, identifikacijama i procesuiranju odgovornih. Naglasila je i potrebu za donošenjem Zakona o nestalima kao podrške egzistencijalnim pravima porodica.

Aleksandar Pavić (opozicija)
Ocenio je da se pitanje nestalih ne može rešavati izolovano i da je ključno nastupati „sa pozicije snage“, uz korišćenje promena u međunarodnim okolnostima. Tražio je da se Odbor češće bavi aktuelnom situacijom na KiM i da se otvore pitanja sporazuma i obaveza koje, po njegovom stavu, utiču i na mogućnost pomaka u humanitarnim temama.

Nebojša Bakarec (vladajuća većina)
Naglasio je da je napredak u procesu, po njegovoj oceni, kočen međunarodnim faktorima i da je država poslednjih godina posvetila više pažnje kulturi sećanja i pitanju srpskih žrtava. U govoru je kombinovao podatke, istorijske tvrdnje i političke ocene, uz kritiku opozicije zbog, kako je rekao, slabog interesovanja za rad Odbora.

Stefan Krkobabić (vladajuća većina)
Zadržao se na porukama podrške udruženjima i Odaloviću, naglašavajući da je tema nestalih „goruća“ i da prevazilazi podelu vlast–opozicija. Isticao je potrebu da se o konkretnim činjenicama govori javno i uporno, uz poziv na institucionalno jedinstvo.

Slobodan Ilić (opozicija)
Kritikovao je dinamiku rada Odbora i tvrdio da je vlast, kroz sporazume sa prištinskim akterima, oslabila poziciju Srbije i položaj Srba na KiM, povezujući to sa ukupnom bezbednosnom i institucionalnom situacijom. 

Žika Gojković (vladajuća većina)
Odbacio je opozicione kritike, tvrdeći da su ključni gubici nastali u ranijem periodu i da današnji pristup zahteva jedinstvo i odgovornost. Upozorio je na opasnost „zveckanja oružjem“ i insistirao da se, bez obzira na razlike, pokaže sloga bar oko najosetljivijih tema.

Uglješa Marković (vladajuća većina)
Izrazio je nezadovoljstvo tonom sednice i izvinio se porodicama nestalih zbog „neprimerenog razgovora“. Naglasio je da je za rešavanje pitanja KiM potrebna dugoročna strategija, strpljenje i jedinstvo, te da politička nadmetanja na ovakvoj sednici ne pomažu ni porodicama ni ciljevima države.

Miloš Terzić (pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, gost)
Govorio je o radu pregovaračkog procesa i tvrdio da je srpska strana nastojala da pitanje nestalih drži u humanitarnom okviru i izbegne nametanje kolektivne krivice. U izlaganju je iznosio političke optužbe na račun opozicije i tvrdio da država obezbeđuje institucionalnu i materijalnu podršku Srbima na KiM.

Negovan Mavrić (Resursni centar za nestala lica u Prištini, gost)
Izneo je ličnu priču o kidnapovanju brata i naglasio da su se uslovi za rad na nestalima pogoršali nakon 2020. godine, jer su mehanizmi saradnje oslabljeni i, kako tvrdi, proces se opstruira. Posebno je apelovao da pitanje nestalih bude „broj jedan“ u dijalogu i kritikovao razjedinjenost koju je video na sednici, uz poruku da porodice najbolje znaju težinu višedecenijskog čekanja.

Marko Antić (direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu, gost)
U kratkom obraćanju poručio je porodicama da ne sumnjaju u istrajnost državnih institucija i pregovaračkog tima da se pitanje nestalih drži u fokusu dijaloga, uz uveravanje da su napori usmereni ka jednom cilju – pronalasku nestalih.

Simo Spasić (udruženje, gost)
U kratkoj i oštroj intervenciji ušao je u polemiku o ranijim periodima i odnosu prema pitanju nestalih, uz emotivno obraćanje i optužujući ton prema političkim akterima koje pominje.

Radmila Spasić (supruga nestalog lica, gost)
Izložila je lični slučaj kidnapovanja supruga, opisujući sopstvenu višegodišnju potragu i komunikaciju sa institucijama. Naglasila je razočaranje zbog osećaja da porodice često ostaju bez konkretnih odgovora, uz emotivnu digresiju o širim društvenim problemima i iskustvu svoje porodice.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Dominirao je izveštaj Komisije i apeli udruženja da se pitanje nestalih tretira kao prioritet, uz izraženo nezadovoljstvo što je deo sednice otišao u političke sukobe. Predsedavajuća je sednicu zaključila zahvalnicama i izvinjenjem udruženjima zbog skretanja sa teme.

Učestvuju u sednici:

Danijela Nikolić, predsednica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Veljko Odalović, predstavnik Komisije Vlade Srbije za nestala lica
Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji
Aleksandar Pavić, zamenik predsednice Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija
Nebojša Bakarec, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Stefan Krkobabić, član Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina
Slobodan Ilić, član Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija
Žika Gojković, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije
Uglješa Marković, zamenik člana Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina
Miloš Terzić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Negovan Mavrić, zamenik direktora Resursnog centra za nestala lica u Prištini
Marko Antić, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini
Radmila Spasić, supruga nestalog lica

00:00:01 - Danijela Nikolić: Dobar dan svima. Otvaram četvrtu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju. Konstatujem da je u sali prisutno jedenaest članova Odbora, odnosno zamenika članova Odbora, i da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Posebna mi je čast i zadovoljstvo da u ime Odbora za Kosovo i Metohiju poželim dobrodošlicu predstavnicima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije, Udruženja kosmetskih stradalnika i Udruženja Kosmetske žrtve, Junaci otadžbine i Heroji Košara. Današnje zasedanje Odbora posvećeno je kidnapovanim i nestalim i neprolaznom bolu, neizvesnosti, kao i nemoći njihovih porodica.

00:00:44 - Danijela Nikolić: Vreme neumitno prolazi. Sve su to pojedinačne tragedije, a zajednička im je samo bol. Bez odgovora na pitanje koje se godinama nižu. Ko je odgovoran za zataškavanje zločina, premeštanje grobnica, trgovinu organima kidnapovanih Srba i ostalih? Višedecenijsko kršenje međunarodnog humanitarnog prava, skrivanje dokumentacije i dokaza o zločinima bez ičije odgovornosti u potrazi za nestalima i kidnapovanima.

00:01:11 - Danijela Nikolić: Danas smo se u Narodnoj skupštini Republike Srbije okupili ne samo kao predstavnici institucija, već prvenstveno kao ljudi koji razumeju bol porodica koje su godinama ostale bez odgovora na pitanje gde su njihovi najmiliji i šta im se desilo. Želim da vam kažem da odustajanja nema, dok se i poslednja sudbina kidnapovanog i nestalog ne sazna. I država Srbija i svi mi i Odbor za Kosovo i Metohiju nikada nećemo odustati, kao što nije odustala do poslednjeg daha majka Saše Jugoslava Kostića iz Retimlja, kog UČK, odnosno OVK, kidnapovao devedeset osme godine, koja je do poslednjeg daha čekala da joj se vrate sinovi i svake jeseni im plela vunene džempere za zimu, kao i vapaji za mestom gde će oplakati i položiti cveće svojim najmilijima. Ukazala bih na još jedan problem sa kojim se susrećemo u rešavanju ovog pitanja i naglasila istrajnost države da sve činimo da se ovo humanitarno pitanje mora depolitizovati, kako bi došlo do prave istine. Dozvolite mi da pozdravim Komisiju za nestala lica Vlade Republike Srbije i predsednika Komisije gospodina Veljka Odalovića sa saradnicima kojima se posebno zahvaljujemo na saradnji i pripremljenoj današnjoj prezentaciji.

00:02:30 - Danijela Nikolić: Sa nama su prisutni predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenom institucijom samouprave u Prištini, koje ovom prilikom pozdravljam i zahvaljujem se na prisustvu. Takođe, želim posebno da pozdravim javnog tužioca za ratne zločine, predstavnike Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnika Zaštitnika građana. Za ovu sednicu predlažem sledeći dnevni red. Tačka jedan: Informisanje Odbora o aktivnostima sprovedenim u traženju nestalih lica na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red.

00:03:10 - Danijela Nikolić: Ko je za? (zastoj od tri sekunda) Jedanaest.

00:03:21 - Danijela Nikolić: Jedanest za. Protiv? Uzdržanih nema. Konstatujem da je sa jedanaest glasova "za" Odbor usvojio predloženi dnevni red. Napominjem da ćemo raditi u skladu sa članom sedamdeset i pet Poslovnika Narodne skupštine.

00:03:38 - Danijela Nikolić: Prelazimo na rad po dnevnom redu. Dajem reč gospodinu Veljku Odaloviću, predstavniku Komisije za nestala lica. Izvolite.

00:03:47 - Veljko Odalović: Hvala. Pa prvo želim da vam se zahvalim, vama i narodnim poslanicima, prvenstveno što ste prepoznali ovu temu i dali joj ovakav značaj. Naravno, pozdravljam i predstavnike Udruženja porodica nestalih, ali i one koji su naši partneri, dve kancelarije, jedna za pregovore za Kosovo i Metohiju, Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova, Tužilaštvo za ratne zločine i Zaštitnika građana, koji takođe prati sve ovo. Pokušali smo da u jednom izveštaju, koji je na nekih sto pedeset strana, uradimo jednu informaciju, odnosno da prosto podelimo sa vama jedan vrlo kompleksan i težak problem, najtežu posledicu, koja je i dalje živa, sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, to su nestala lica, i da prosto se osvrnemo na ono kroz šta smo prošli, izazove s kojima se u ovom trenutku susrećemo i šta nam je plan i šta možemo da podelimo sa vama ovde, kada je u pitanju rad tela koja je vlada formirala za traženje nestalih lica. Počeo bih od toga da vas obavestim da smo na početku mandata, odnosno kroz evidenciju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta imali šest hiljada šest osoba koja su evidentirana kao nestala na prostoru Kosova i Metohije.

00:05:12 - Veljko Odalović: Danas je hiljadu petsto devedeset lica nestalo-vodi se kao nestalo, od toga je petsto šezdeset osam lica srpske nacionalnosti koji su nestanak svoj prijavili našem delu radne grupe, odnosno našoj komisiji. To je, bez obzira na jedan rezultat koji je za nama, koji je tri četvrtine rešenih slučajeva, za nas to nije razlog za bilo kakvo zadovoljstvo, nego samo još jedan trenutak u kom samo možemo da kažemo da ćemo nastaviti u punom kapacitetu dok ne rešimo sudbinu svih nestalih. To je reći lako, realizovati je vrlo teško. Reći ću vam i jedan razlog koji je suštinski za sve ovo, zločini koji su se desili nad onima koje mi tražimo i čiji su predstavnici porodica danas ovde, su se desili... Sad ću vam proširiti temu, ne da iziđem iz ovoga zbog čega smo ovde...Desili su se ili u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini i na prostoru Kosova i Metohije. Tamo su se desili zločini nad licima srpske nacionalnosti i onima koji su svoj nestanak prijavili nama. Tamo su zločini desili, tamo se nalaze tela. Tamo se nalaze mrtvačnice. Tamo se nalaze organi, oni su nadležni da postupaju po našim zahtevima. Tamo se nalaze i tužilaštva i policija, kao što su sa nama naši. Tamo se nalaze arhive. Tamo se nalazi sve ono što bi moglo da pomogne, da damo što je moguće više odgovora po pitanju nestalih i provere informacija s kojima mi raspolažemo. I to je ono što je suština ovog trenutka i jedan problem koji imamo evidentno, da imamo jednu koordiniranu aktivnost Zagreba i Prištine na blokiranju ovog procesa.

00:07:18 - Veljko Odalović: Istim metodama, na isti način izbegavaju svoje obaveze, iako sa Hrvatskom imamo međudržavne sporazume i protokole. Imamo, što se tiče Prištine, imamo radna pravila i opšti okvir po kojem smo do sada preko hiljadu devetsto slučajeva nestalih osoba rešili. Međutim, politika je i na jednoj i na drugoj strani, nešto što jednostavno blokira proces. Ali nećemo sigurno se pomiriti s tim i odustati. U kasnijem delu ću govoriti nešto i o problemima s kojima se suočavamo kad su u pitanju nestali na Kosovu i Metohiji, u odnosu na prvenstveno taj uticaj međunarodnih institucija i organizacija koje očekujemo da nam trebaju i da nam pomognu.

00:08:05 - Veljko Odalović: U ovoj informaciji imate jedan pregled kroz šta je ceo ovaj proces prošao organizaciono, kako je to izgledalo, koja su to tela bila, kako su bila organizovana i kako od jednog komiteta koji je bio početni dolazimo do ove radne grupe za nestala lica i onoga što je aktuelno danas. Znači, bilo je u raznim periodima raznih mehanizama, ali se nikada nije odustalo. Znate trista osamdeset osam lica srpske nacionalnosti je identifikovano i preuzeto kroz ovaj mehanizam. I ponoviću, nismo zadovoljni, jer još petsto šezdeset osam se vodi kao nestalo. Među njima je četrdeset tri vojnika i policajca, između ostalog, čija tela nismo do sada pronašli, ali u svakom slučaju ono kako smo radili, ako se vratimo tom mehanizmu, a to je mehanizam koji je i u Zagrebu i u Prištini otprilike pre nekih pet godina blokiran.

00:09:13 - Veljko Odalović: Mi imamo dovoljno informacija, dovoljno zahteva koji su zasnovani na činjenicama, dokazima, izjavama i arhivama da možemo da realno očekujemo da bi značajan broj slučajeva onih koji se vode kao nestali  bio rešen. Znate, kroz sve ove faze ostalo je zato što su se menjali partneri, akteri od onoga prvog, da imate UNMIK, te posle toga imate EULEX, da iza toga nemate ni jedno ni drugo, nego da imate uslovno da kažem, privremene institucije u Prištini, koje uz prisustvo i UNMIKa i EULEXsa rade ono što rade, a to je blokiraju proces. Znači, umesto da nam UNMIK i EULEX pomognu da se proces deblokira, mi njih imamo kao partnere na drugoj strani da se proces ne odvija. I to je ono što frustrira, a to je ono što vrlo često kada sa porodicama razgovaramo, nemamo odgovore na pitanja njihova iz prostog razloga što ono što smo do sada odgovarali i način na koji smo radili je bilo da smo postupali po zahtevima i jedne i druge strane na identičan način i lokacije koje su bile identifikovane, da li ih identifikuje Priština ili Zagreb, ili Sarajevo, ili mi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na prostoru Kosova i Metohije su proveravane na jedan krajnje transparentan način i to je ono što je ceo ovaj proces donegde dve hiljade i praktično dvadeset, dvadeset prve godine krasilo.

00:10:47 - Veljko Odalović: I tu su bili rezultati. Koji su razlozi njihovih blokada? Ne bih da sad prebiram po njima, ali u svakom slučaju mi nastavljamo i to ćete verovatno... na kraju ću reći jednu stvar koja je veoma važna kada je u pitanju proces. Mi smo prošli kroz ovu informaciju, kroz najvažnije događaje, neke karakteristične koji su nešto što je dalo u svakom slučaju sadržaj i suštinu mnogih stvari koje smo i u svim dokumentima zapisali i po kojima smo postupali. Imamo mnogo arhiva do koje smo došli i koje Priština negira, koje Priština ne stavlja u funkciju, ali u svakom slučaju mi ne zaobilazimo ni jednu adresu, po onom što bi rekli, redu.

00:11:42 - Veljko Odalović: Obraćamo se redovno i to je ono što očekujemo da će i ove međunarodne organizacije u jednom trenutku smoći snage da se vrate svom mandatu, uključujući i Međunarodni komitet Crvenog krsta, ali i KFOR i UNMIK i EULEXsove službe koje prate ovaj proces. Ono što je jedna od tema koja je bila veoma aktuelna i koja je bila prisutna i danas je živa, nažalost, to je Žuta Kuća. Ovde ćete videti brojna dokumenta koja smo prikupili. Neka se po prvi put ovde danas u materijalu nalaze i to je ono što ćete u svakom slučaju nadam se pročitati i shvatiti ustvari koliko smo blizu, a koliko daleko. Blizu, sa svim informacijama koje su nam potrebne da identifikujemo lokaciju... Identifikujemo grobna mesta da ekshumiramo ljude i da ih identifikujemo putem DNK. Svi akteri koji su akteri ovih prepiski i događaja za sada niti hoće, niti žele da se produbi bilo kakva istraga i da jednostavno damo odgovor šta se to u Albaniji dešavalo i koliko je naših sunarodnika završilo, nažalost na jedan brutalan i zverski način u raznim žutim kućama, jer žuta kuća je simbol, a bilo je više kuća, bile više mesta na kojima se sve ovo dešavalo, nažalost.

00:13:13 - Veljko Odalović: I to nije moglo da se desi svakako, a da nije bilo tu upliva i uticaja i međunarodnih nekih faktora, jer ovaj ceo proces nije mogao da prođe bez bar gledanja kroz prste, ako ne i direktno učešće onih koji su dozvolili da... Mislim da je sto četrdeset pet, ako se sećam dobro, ilegalnih zatvora bilo u kojima su bili Srbi, gde je potvrđeno od strane međunarodnih predstavnika, ne da smo to sad mi sami rekli i da su dobar deo tih zatvora posle '99. godine, posle desetog juna ispraznili i transportovali u Albaniju gde postoje izjave sudoka Albanaca, gde postoje mnogi dokazi koji to potvrđuju i to je ono što brine, jer najmanje što smo očekivali, a to je da će se bar od Albanije dobiti saglasnost da se izvrši istraga tamo i da se da odgovor na ovo pitanje. Nažalost, od njihovih istražitelja, tužilaca, kolege iz tužilaštva su imale u ranijem mandatu kontakte s njima. Oni su to apsolutno a priori odbili jednostavno, čak im je smešno bilo to što mi pričamo.

00:14:27 - Veljko Odalović: Iako, evo kada budete čitali ove izveštaje i ove materijale koji su vam u ovoj informaciji, biće vam jasno koliko je to u ovom trenutku zatvorena tema, jer ona bi se verovatno daleko i duboko produbila i došla do ko zna kojih aktera i učesnika svega. Tako da je to nešto što je vrlo onako karakteristično i brutalno. Ovo govori o svireposti i obimu zločina. Govori o umešanosti mnogih, uključujući i tu takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova, jer kada su u Hagu završili ova četvorica sa Tačijem, osnov za njihov proces i zatvaranja je ustvari bio izveštaj Dika Martija i izveštaj u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, iz koje je proisteklo formiranje ovog tužilaštva i suda. I sada vi imate tužilaštvo i sud koji postoje zbog žute kuće, uslovno da je nazovem, zbog ovih zločina, a nemate ni jednu istragu u tom pravcu koja se vodi.

00:15:36 - Veljko Odalović: Čak i ova dva zatvora u Albaniji koja se pominju u ovoj optužnici, jer četrdeset i nešto zatvora ilegalnih je obrađeno u optužnici, se ne dovode u vezu sa trgovinom organima, nego u jednom i ubistvo neko bilo za koje se jedan od ove četvorice optužuje i to je nešto što govori da nemaju nameru da u ovom trenutku prodube traženje u ovom pravcu. A informacije koje su u ovim dokumentima govore o najmanje više desetina Srba i ostalih ne-Albanaca koji su transportovani i koji su nažalost tamo završili u tim kazamatima njihovim. Tako da je ovo primer gde se i odnos međunarodne zajednice, odnosno međunarodnih zvaničnika i predstavnika koji su u to vreme bili na prostoru Kosova i Metohije, jer '99. godine nije bilo kosovske policije. Bili su UNMIK policajci.

00:16:35 - Veljko Odalović: Nije bilo kosovskih bezbednosnih snaga, bio je KFOR i kontingenti KFOR-a. Nije bilo lokalne administracije skoro godinu dana. Administraciju su činili opet međunarodni zvaničnici. Te granice ili administrativne linije nisu čuvali niko drugi no ovi o kojima ja pričam, znači vojnici KFOR-a koji su dozvoljavali da preko tih prelaza transporti nesmetano idu u oba pravca i tako da je ovo kada čovek to malo razgrne i kada pogleda šta se desilo sa rezolucijom dvanaest četrdeset četiri u tom prvom mandatu i KFOR-a i UNMIK-a, kada su jednostavno sklonili se i dozvolili sva ova zverstva, jer ovo je jedan segment stradanja i zločina koji se desio, ali onaj mnogo širi i mnogo kompleksniji su brojna ubistva koja su identifikovana, odnosno pronađena odmah i proteranih dvesta pedeset hiljada i sad znamo, evo, tu su ljudi iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji sa tim detaljima uporno i stalno javnost upoznaju.

00:17:48 - Veljko Odalović: Znači to je nešto što smo želeli da kao jedan primer ovde apostrofiramo. Ostavili smo, naravno, jedan vrlo potresan deo priče o glavama srpskih vojnika, o mestu gde su sahranjeni praktično i za koje mi uporno tražimo da odemo tamo da bi mogli da ih identifikujemo, ali ponavljam tužioci i tužilaštvo u Albaniji na ovu temu ne želi ni da razgovara. I to nije problem što neće oni, jer su na određeni način saučesnici u delu, jer su dozvolili da se na njihovoj teritoriji formiraju logori, da se ovi zločini dese. Ali nas čudi da niko njih i od njih ne traži da se pretraže ove lokacije koje su vrlo jasno identifikovane i da se da odgovor. Znate imaćete, pročitaćete jednu, na jednom delu, da su brojni dokazi koji su prikupljeni uništeni u Hagu. Znači, dokazi koji su prikupljeni u jednom trenutku poslati u Hag i tamo uništeni.

00:18:53 - Veljko Odalović: To nije nešto što smo ni mi uradili ni mi izjavili, nego su to izjavili zvaničnici njihovi, da tih dokaza više nema. Tako da, neće nas to pokolebati, odmah da vam kažem…

00:19:13 - Veljko Odalović: Ovo se ne može samo posmatrati iz ugla nestalih lica. Nestalo lice sa sobom, uz pravo porodica da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, nosi i pravo da znaju ko je odgovoran za zločine. I kada to pomerimo dalje i kada krenemo u dalji postupak i proceduru, opet nailazimo na zid, jer se u Prištini, u Zagrebu, u Sarajevu ne podižu optužnice za zločine nad Srbima koji su… Ima jedan vrlo upečatljiv, a evo moraću da vam ga u par rečenica, nađite više sadržajno, događaj, tiče se takozvanog bunkera kod Đakovice. Mi smo, ne znam, pre jedno pet–šest godina, kada je bilo tačno, Vesna?

00:20:06 - Veljko Odalović: 2018. godine definitivno smo došli na jednu lokaciju koja je bila identifikovana ’99. godine – identifikovao je KFOR – bunker u kom smo pronašli petočlanu porodicu Šutaković i dva člana porodice Petrović. U izveštaju koji je kasnije urađen, a radili su ga obdukcija i forenzičari, stoji vrlo precizno da su klasičnom metodom, klasičnom egzekucijom, likvidirani, tri maloletna srpska deteta, otac i majka. Ovo je slika sa tog bunkera koju je uradio svojevremeno KFOR i trebalo je da prođe da kažem 18, 19 godina da iz raznih izvora dođemo do jedne informacije i da otvorimo ovu lokaciju a onda se pojavi dokument koji su oni posedovali i niko za to nikada nije odgovarao niti je bilo kakva optužnica podignuta za to. Ili o Volujku 1 ili Volujku 2, o svratištima, u jednom je bilo 27 u drugom 6 tela Srba.

00:21:24 - Veljko Odalović: Ili o Volujku 1 ili Volujku 2, o stratištima, u jednom je bilo 27, u drugom 6 tela Srba. I to su iz perioda ’98. godine čak, kidnapovanja koja su bila. Ili o Žilivodama, gde smo proveli par godina uslovno na pretragama, jer smo imali informaciju da su rudari sa kopova Belaševac tu u jednu od jama bačeni na dvadeset sedam, osam metara… prekopali brdo i čudo, ali opet, nažalost, nismo pronašli tela. I sve to govori o upornosti i neodustajanju, o istrajnosti onoga što radimo i opredeljenju države da nas podrži u svemu ovome. Znači, ovo su primeri samo onako koji bi vam na određeni način ilustrovali neke od karakterističnih i težih slučajeva.

00:22:14 - Veljko Odalović: Livočko jezero, jezero za koje imamo informaciju od svedoka da je to jedno od stratišta gde su u jezero bacana tela Srba koji su ubijeni. Nažalost, nismo uspeli da uradimo ništa. Mi ne odustajemo, tražimo novi zahtev, novu pretragu, novu metodu, da vas sad sa tim detaljima ne opterećujem. Imate Košare, kao jedno vrlo karakteristično mesto, gde imamo u jednom trenutku – došli smo u posed jednog video-snimka na kojem Miljain Zeka, to mu je ime i prezime, novinar, čovek koji živi u Prištini, stoji iznad mesta gde se kopa grobnica i pored njih tela srpskih vojnika sa dokumentima. I mi ne možemo da dobijemo od Prištine informaciju, jer je Miljain Zeka živ i vrlo često se pojavljuje, da pokaže mesto gde je stajao, gde se slikao i gde je on objašnjavao šta se desilo te ’99. godine, da bismo pronašli tela tih vojnika koje izvesno tražimo na toj lokaciji.

00:23:23 - Veljko Odalović: Tako da govorim samo o nekim primerima koji su baš onako teški i drastični. Naravno, mi ponavljamo uporno zahtev da se izvrši pretraga, ali i zahteve za nekim drugim lokacijama – i Lapušnika i Dojnica i Lugova i sedam, osam lokacija koje smo na zadnjem sastanku istakli kao neke naše prioritete, jer prosto, evo, to je to, to jezero, niti je veliko, niti je problematično za ozbiljniju pretragu.<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
Međutim, očigledno je… Tu je, ovaj, Bislimi, jel tako se zove ovaj u dijalogu? On je čak jednom rekao, neskriveno, u Briselu: pa nećemo valjda da otvaramo grobnicu i da pronalazimo srpska tela, da vam dajemo dokaze da smo mi činili zločine.

00:24:18 - Veljko Odalović: To iz ugla ljudi koji su zadojeni, kako je on zadojen, je nešto što je normalno rečeno, ali iz ugla normalnog čoveka, iz normalnog mozga i čoveka koji ima empatije, koji ima osećaja bilo kakvog, to ne bi trebalo da izađe. Mi se ne odnosimo tako prema zahtevima njihovim. Nije lako bilo prihvatiti činjenicu da se na teritoriji... izvinjavam se, Radonjićko jezero, vrlo karakterističan događaj, gde sam bio kada su pronađena tela. Četrdeset i jedno telo smo našli u jezeru, gde je egzekucija bila klasična egzekucija na zidu kanala, gde su sa jedne strane kanala poređali Srbe – i tu je bilo i Roma – i ubijali ih, a voda ih nosila u jezero. Imamo još tamo određen broj tela koji nije pronađen, a oni se dovode u vezu sa jednom farmom u neposrednoj blizini Ramuša Haradinaja i njegovog sela i njegovih pripadnika.

00:25:27 - Veljko Odalović: Mi smo se suočili sa još jednim problemom, realno. U jednom trenutku stigli su nam zahtevi da izvršimo pretragu nekih lokacija u središnjem delu Republike Srbije. Tema izmeštene grobnice. I da znate, znači, mislim da smo mi to obradili ovde u informaciji.

00:25:50 - Veljko Odalović: Devetsto četrnaest tela kosovskih Albanaca pronašli smo u izmeštenim grobnicama u Batajnici, Petrovom selu, Perućici, Rudnici i Kiževaku. Sva tela smo identifikovali i doveli njihove porodice na mesta gde su tela pronađena, na jedan krajnje civilizovan i odgovoran način ih predali porodicama. I ima još zahteva, koje nastavljamo da radimo. Ovih dana smo intenzivno na Košlju ili Golom brdu gore, gde radimo pretragu jedne od lokacija koja je od strane prištinske strane istaknuta kao zahtev, ali ima i nekih drugih, tako da… Inače, da bi vam bila još jasnija slika kako se država odgovorno odnosi.

00:26:35 - Veljko Odalović: Mi smo četiri stotine osamdeset i jedno telo, mislim, pronašli u rečnim tokovima koji nemaju veze sa prostorom Kosova i Metohije, u rečnim tokovima Save i Dunava, koja su doplovila u periodu ’91–’95. na teritoriju Republike Srbije, rekama tamo gde su pronađena. Tada su sahranjena kao NN. Sva smo, na krajnje transparentan način, uz prisustvo predstavnika i hrvatske strane i Bosne i Hercegovine, ali i predstavnika Međunarodnog komiteta, Međunarodne komisije, pretražili, ekshumirali i do sada smo preko trista tela identifikovali i predali porodicama u Zagrebu, u Sarajevu, i ima nekih tela iz Republike Srpske. To hoću da vam kažem: mi ono što tražimo, mi tražimo da se i oni s kojima sarađujemo, s kojima imamo propisane dokumente po kojima radimo, ponašaju na krajnje odgovoran način, jer ovo je prvenstveno humanitarno pitanje, civilizacijsko i humanitarno. Jer takav je i mandat, takav je i smisao ovoga što radimo – da pronađemo tela, da omogućimo porodicama... da ih predamo porodicama, da dostojno sahrane i da nađu svoj mir.

00:27:50 - Veljko Odalović: I tu zatvaramo, uslovno da kažem, svaki od ovih slučajeva koje sam pomenuo pojedinačno. To ne znači da mi ne nastavljamo sa porodicama dalje i da sarađujemo i da se konsultujemo i da radimo. Ovo su neka pitanja koja su vrlo karakteristična, vrlo slikovita, koja govore, u stvari, o širini ovog problema, o kompleksnosti i osetljivosti. Jer ništa od ovoga što smo uradili nije bilo lako.

00:28:28 - Veljko Odalović: Nije bilo lako državi da prizna da ima izmeštene grobnice u središnjem delu Republike Srbije, ali smatrali smo da je to krajnje odgovorno prema nama, prema državi samoj, prema porodicama nestalih i prema, jednostavno, onom mandatu koji je, prvenstveno, ponoviću, humanitarni i civilizacijski. I najmanje što tražimo jeste, ponoviću još jednom, da identično postupaju i Zagreb i Priština. Nama je ovaj proces živ. Mi radimo, rekao sam da smo već na jednoj lokaciji i planiramo još neke aktivnosti. Priština je navodno najavila da bi ovih dana trebalo i ona da izvrši pretragu nekih lokacija po našim zahtevima.

00:29:13 - Veljko Odalović: Ja sam dosta dugo u ovome i imam rezervu i ne verujem sve dok ne bude, tako da neću da delim optimizam sa vama da će to biti. Ako bude – znaćete, ali… Ono što je jedan veoma važan momenat, koji je nažalost zloupotrebljen, jesu porodice koje su u dobroj nameri i želji dijalog u Briselu dodatno opteretile i pitanjem nestalih lica. I to pitanje je ušlo u agendu briselskog dijaloga, i kako je tamo ušlo, tako je tamo i zarobljeno. Ne zato što smo mi nekonstruktivni, kako pokušavaju da nam imputiraju, ne zato što mi nećemo, nego zato što je Priština dijalog izmestila samo sa jednim ciljem – da ukine radnu grupu, da prekine preko radne grupe kontakt sa UNMIK-om, sa bilo kim ko je akter ovoga i ko nosi odgovornost, i da nas natera da uđemo u jednu situaciju da razgovaramo na nivou, uslovno da ih nazovem, država, što je za nas apsolutno neprihvatljivo. I to… naša borba traje par godina oko toga da sačuvamo mehanizam radne grupe kao jedini mehanizam, jer deklaracija koja je usaglašena između predsednika Vučića i Albina Kurtija – deklaracija o nestalim licima – u stvari u punom kapacitetu identifikuje radnu grupu i njen mandat i podržava je, i ide ka tome da formira zajedničku komisiju koja bi trebalo da bude podrška i pomoć upravo u ovom procesu. Tamo gde mi ne možemo, Beograd i Priština, na tom radnom nivou da se dogovorimo da pomerimo nešto, da nam oni pomognu u onim pitanjima koja mi ne možemo sami, jer neka izlaze iz sfere, iz mandata naših – arhive i, da vam ne ponavljam, šta tu sve potencijalno može da bude identifikovano kao tema.

00:31:05 - Veljko Odalović: Međutim, Priština je uporno to ignorisala, žao mi je. Neću da budem previše grub, a mislim da bih trebao, u prošlom mandatu specijalni izaslanik se nije snašao po ovom pitanju i mi smo završili njegov mandat nezavršena posla. Uložili smo i Kancelarija za pregovore i Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Komisija za nestala lica, ogromnu energiju tražeći rešenja koja će biti rešenja koja će održati proces i ostaviti ga funkcionalnim. Zato mi nemamo nikakve aktivnosti. Mi smo pristali da održimo sastanak radne grupe u jednom ambijentu i uslovima koji su bili uslovno po mene lično ponižavajući, jer ja sam pristao da ne idem na sastanak da bi sastanak bio održao.

00:31:59 - Veljko Odalović: Ali i to je bila žrtva u ovome da bi proces mogao da... Radna grupa je održana u Ženevi. Dogovorene su neke aktivnosti i po tim aktivnostima mi sada radimo. Videćemo da li će Priština nastaviti da radi po onome. Čini mi se da smo blizu da uradimo i da stavimo u funkciju zajedničku komisiju, to je jedan napor koji činimo zajedno, ponoviću sa Kancelarijom za pregovore i za Kosovo i Metohiju, da u nekom periodu koji je izgledno i čini mi se blizu, definitivno stavimo u funkciju zajedničku komisiju koja bi trebalo da nam pomogne u radu radnih grupa oko nekih tema i pitanja koja nisu samo u našem mandatu, a tiču se nestalih lica, a i neka pitanja koja su u našem mandatu, a oko kojih mi ne možemo da se dogovorimo, da jednostavno i taj mehanizam podrške i pomoći te, ajde kažem evropske administracije, stavimo u funkciju i da iskoriste oni onda svoj kapacitet i mehanizam da oni mogu jače i kvalitetnije da utiču na, prvenstveno međunarodne predstavnike kada su u pitanju arhive, ali i na Prištinu, da se Priština vrati procesu i da radimo ono što smo radili do sada.

00:33:11 - Veljko Odalović: A radili smo da vam prosto objasnim kako. Ako je naš zahtev bio da se bilo koja lokacija na prostoru Kosova i Metohije proveri, mi smo bili pozvani, na lokacijama su bili predstavnici UNMIK, predstavnici EULEX, eksperti prištinskih forenzičkih timova, radna grupa njihova i ko god od ovih međunarodnih predstavnika koji je pokazao želju mogao je da dođe. Mi smo to radili još transparentnije kod nas. Znači da smo dovodili i Međunarodni komitet i međunarodnu komisiju, međunarodne predstavnike i porodice, čak porodice Albanaca kada pronađemo na lokaciji posmrtni ostatke i identifikujemo, mi dovedemo porodice na to mesto. To je bilo vrlo karakteristično kada je u pitanju Rezale, gde smo kada smo u rudnicima pronašli pedeset i pet tela i kada se... posle prve identifikacije je bilo jasno da su iz jednog događaja kod Srbice iz jednog sela, mi smo doveli pun autobus porodica na to mesto.

00:34:21 - Veljko Odalović: I nijednog trenutka nisam imao dilemu da li tako treba. Ali to isto tražim za naše porodice, da naše porodice odu na lokacije na kojima traže svoje najmilije, da budu ispoštovane jer su oni žrtve i tu nema politike, tu nema ničega zbog čega bi bilo kome ko je u dobroj veri i nameri u ovom procesu i ko ima empatiju prema ovome to činio smetnju. Nažalost, i to je problem s kojim se suočavamo, gde Priština zato što je niko ne pritiska sem našeg zahteva, ne radi po tom pitanju takođe ništa. Ovo što sam vam zadnje rekao, nadam se znači da ćemo sada se vratiti i da ćemo dijalog i iskoristiti u punoj funkciji formiranjem zajedničke komisije i njenom upotrebom u svrhu ovoga zbog čega se i formira. I to bi trebalo da bude neka poruka ili nada kako god hoćete da to razumemo, da će nam proces koji dolazi dati neke bolje vidike i da ćemo se u tom trenutku malo i porodicama vratiti sa više nade i da prosto možemo da im damo više odgovora.

00:35:44 - Veljko Odalović: Tako da evo ovo što sam vam kratko rekao je sadržano mnogo više u ovih sto pedeset strana, ove informacije. Ima puno dokumenata, ima puno slika, ima puno opisa, ima puno stvari koje mislim da treba da znate i vi kao narodni poslanici. Porodice u dobroj meri su neko s kim ovo razmenjujemo i ove informacije delimo, ali onako kako je i bio zahtev predsednice, što ja sam joj zahvalan na njenom zahtevu da dostavim informaciju da možemo na ovakav način u Domu Narodne skupštine da ovu temu ovako otvorimo i predstavimo, jer ona nije ovde nešto zbog čega smo da bi bilo koga promovisali posebno, nego da podelimo informacije i da dobijemo jednu snagu zajedničku jer nam trebate i vi kao narodni poslanici. Ima mnogo mesta, ima mnogo tema, ima mnogo prostora u kojima značajno možete da nam pomognete i da iskoristite sve ovo što vam mi dostavljamo, jer mi vam ne dajemo ovde praznu priču. Mi vam dajemo dokumenta i činjenice, da to iskoristite, da porodicama, evo ovde pošaljemo poruku da krajnje transparentno njihovu muku i nesreću i tragediju delimo sa vama, da ovde u ovom središnjem delu sede predstavnici organa institucija s kojima mi intenzivno radimo i sarađujemo, jer nema ni jedne lokacije, ni jedne pretrage lokacije da bi vi imali informaciju do kraja, gde nema naloga Tužilaštva za ratne zločine, gde nema SORZ-a, odnosno policije, gde nema komunalnih preduzeća koja se angažuju na raščišćavanju i gde nema prisustva ovih aktera koje sam pomenuo.

00:37:30 - Veljko Odalović: To je takav mehanizam, to su takva radna pravila, to je takav opšti okvir koji je usaglašen i koji je dao, ponoviću vam, do dolaska Kurtija na vlast, na vlasti i njegove blokade, preko hiljadu devetsto slučajeva nestalih je rešeno. To je nešto što je činjenica pred kojom može da žmuri ko god oće, ali je takva. Nadamo se da ćemo i da ćete i vi biti u prilici da i o ovoj žutoj kući, tamo gde ste u prilici, govorite, jer ima poslanika koji izlaze i van zemlje, učestvuju u raznim telima, u raznim skupštinama, da l' su parlamentarne ove ili da l' su to neke delegacije, nije bitno koji je format, da svi mogu da iskoriste, jer ovo je sve apsolutno javno, javni dokument koji smo danas evo ovde predstavili vama i o kojem želim da sa vama popričamo, da odgovorimo na sva vaša pitanja i sve dileme koje eventualno imate. I ako ima nešto što bi, naravno pomoglo da možda nešto i razjasnimo, a nije dovoljno jasno, tu sam, tu su moji saradnici s kojima apsolutno kroz sve ovo zajedno prolazim i ja se stvarno izvinjavam i zahvaljujem. Možda je bilo malo duže, ali ne vredi.

00:38:56 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem, gospodine Odaloviću. Možemo danima i satima da pričamo. Hvala vam na zaista iscrpnom izveštaju i u stvari puno toga što naravno, naša javnost zna i upoznate upravo kroz vaš rad. A i stalno govorimo o temi nestalih i kidnapovanih lica i to je nešto što je za nas zapravo i neiscrpno, tako da koliko ste govorili, mogli ste i još čitav dan, jer zaista tema je neiscrpna. Ali samo bih želela da kažem, pre nego dam reč predstavnicima udruženja, ja sam ponosna na svoju zemlju, jer ono što u Srbiji imamo i ono što Srbin zna jeste kodeks ratovanja i te etike koju imamo, bez obzira što su nas optuživali za sve i svašta u skorijoj istoriji. Činjenica je da jedno humanitarno pitanje, kako ga mi definišemo i ono zaista jeste problem nestalih i kidnapovanih lica, neko želi da politizuje, a to upravo rade oni koji su ustvari na našim kostima napravili i koji su im dali za pravo da naprave tu takozvanu državu. I naravno borićemo se svakoga dana da saznamo pravu istinu, ali ono što je suština i ono što mi pokušavamo i zato sam ponosna na svoj narod, pre svega, delite verovatno isto mišljenje sa mnom, ne bi bilo ni razloga da mislimo drugačije, jeste da ovo humanitarno pitanje koje kvalifikuje samo jedno - da smo u bolu jednaki i da li bila srpska ili albanska majka koja traži svog sina, svog brata, svog oca, svoje dete.

00:40:38 - Danijela Nikolić: I to je taj odnos koji mi imamo i koji ćemo uvek imati na taj način. A opet ponavljam, bol je jednaka. Oni koji to politizuju svakoga dana dokazuju, bez obzira što nam ne daju da priđemo grobnicama, ne daju da pronađemo naše najmilije, da je na našim kostima proglašena ta takozvana lažna tvorevina i to takozvano nezavisno Kosovo. Ali borba je neprestana i nećemo se ovim zaustaviti, nego dok dišemo, tražićemo naše najmilije. Dajem reč predstavnicima udruženja.

00:41:17 - Danijela Nikolić: Da li neko od vas želi? Gospođa Verica Tomanović, izvolite i ovako bliže se predstavite široj javnosti. Izvolite. Samo da vam kažem da je vreme deset minuta koliko smo ograničili, zbog svih i mojih kolega, članova Odbora, koji žele da se jave za reč i prodiskutuju. Izvolite, gospođo Tomanović.

00:41:42 - Verica Tomanović: Dobar dan svima. Puno hvala Odboru za Kosovo i Metohiju i gospođici Vujačić, a posebnu zahvalnost dugujemo predsedniku komisije Vlade Republike Srbije gospodinu Veljku Odaloviću na jednom konstantnom radu na ovom našem problemu i na velikoj podršci koju je godinama ukazivao našim porodicama. Zahvaljujem i ekipi koja mu u tome pomaže. Ukazala bih na veliku tragediju koju smo doživeli u periodu od '98. do kraja 2000. godine otmicom naših najbližih članova porodica.

00:42:20 - Verica Tomanović: U ovom periodu tranzicije i globalizacije dvadeset prvog veka, vremenu koje svedoči o opštem posrnuću ljudskog roda, gubljenju etičnosti, nedostatku bratoljublja, kao i svih drugih univerzalnih vrednosti ljudske civilizacije, mi nastavljamo dalje da tragamo za svojima. Veliki broj ljudskih života je uništen. Previše je bilo patnji i bola, razrušenih domova na Kosovu i Metohiji, hiljade ubijenih i nestalih ljudi, hiljade bez lokacija koje bi nam ukazivale na mesto ukopa, a koje su nama nedostupne. Niko živ do sada nije spašen. Da li je to uspeh međunarodne zajednice?

00:43:18 - Verica Tomanović: A UNMIK je evidentirao sto četrdeset četiri ilegalna mesta pritvora, logora. I dalje nema ekshumacija, nema identifikacije zločina, nema krivaca i niko nije odgovarao za počinjena nedela. Problem nestalih predstavlja i dalje humanitarni i civilizacijski problem. Problem nestalih lica je problem, nažalost, svih nas koji tragamo za svojima. Rešavanje sudbina nestalih postaje indikator ovog društva i spremnosti da se ispoštuju ljudska prava i uspostave standardi njihove zaštite.

00:44:07 - Verica Tomanović: Očigledno je da institucije u Prištini ne pokazuju stvarnu volju da učine konkretne pomake u rešavanju sudbina nestalih Srba, Roma i drugih narodnosti. Jedan od glavnih razloga jeste politika i dvostruki standardi dela međunarodne zajednice prema žrtvama. Možemo razumeti objektivne teškoće, ali nikako ne možemo razumeti zašto nam se uskraćuje osnovno pravo na istinu, osnovno pravo koje porodice očekuju već četvrt i više veka. Da li i mi treba da budemo žrtve i po nekoliko puta posle nestanka najbližih? Vreme prolazi, prošlo je već dvadeset sedam, dvadeset šest godina.

00:45:02 - Verica Tomanović: Živimo u ožiljcima duha i tela, pritisnuti neizvesnošću o sudbini naših voljenih. Progon iz doma i bol za otrgnutim životom, naše fizičko stradanje, naša golgota... ostavljaju trajne posledice na naše porodice koje polako odumiru od tuge, bez saznavanja istine o sudbini svojih najbližih. Zataškavanje zločina, premeštanje lokacija ukopa, uništavanje i skrivanje dokumenata i arhiva i dalje su evidentni. Zločini su se odigravali pred očima celog sveta i pred pedeset hiljada vojnika međunarodne misije, u miru, pre i nakon bombardovanja Socijalističke Republike Jugoslavije.

00:46:08 - Verica Tomanović: matramo da se namerno krije i krše sve potpisane rezolucije. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine; Haška deklaracija; Helsinška akta; Ženevska konvencija; Rezolucija o prisilnom zatvaranju; Deklaracija potpisana u Londonu 2018; Okvirni plan i Sporazum u Vašingtonu; Briselski sporazumi. Gubitak, bol i nepravda sa kojima se nose roditelji nestale dece, hiljade neidentifikovanih ljudi – četvrt veka uništavaju naše porodice. Zločini su bili deo plana sa jasnom namerom, fatalnim ishodom i fizičkim nestankom jednog naroda.

00:47:04 - Verica Tomanović: Ništa se slučajno nije desilo. Slučajno su se samo neki spasili. Da zlo ne bi ostalo samo zlo koje pogađa sve naše porodice, utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna za uništenje života predstavljaju stav društva. Kako nastaviti život i neprebol koji svakog dana postaje sve jači. Nepravda boli, izvrćanje činjenica i surova realnost boli, ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, morala bi uslediti makar pouka ove tragedije – da se nikada nikome više ne ponovi. Malo je naroda u svetu koji je u jednom veku pretrpeo toliko užasnih zločina, pogroma, tortura, uništenja kulturnih vrednosti, crkava, manastira, grobalja i proterano više od 250 hiljada ljudi.

00:48:08 - Verica Tomanović: Naše porodice očekuju institucionalnu podršku društva, ostvarivanje prava na istinu, na pravdu i reparaciju. Očekujemo brzo donošenje Zakona o nestalima, koji bi donekle omogućio zagarantovana egzistencijalna prava porodica. Protokom vremena i dosadašnjom praksom zavere ćutanja albanskog društva na Kosovu i Metohiji, ne postoji spremnost suočavanja sa prošlošću i zločinima koje su počinili. Porodice žrtava nikada neće odustati od traganja za svojim nasilno otetim članovima porodica. Hvala.

00:49:03 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem gospođo Tomanović. Otvaram diskusiju, ko se od članova Odbora javlja za reč. Gospodine Paviću, izvolite. Zamenik predsednika Odbora.

00:49:21 - Aleksandar Pavić: Zahvaljujem. Ja nemam šta da dodam ovim iscrpnim izveštajima. Na tome se sigurno vrlo detaljno radi već godinama i to je jedna hronika, nažalost, nemoći, jer činjenica je da mi ne možemo da rešimo stvari samo kroz rad ovakvih komisija, jer naš problem sa Prištinom je politički, i više od toga ideološki. U Prištini se učvrstio jedan novi veliko albanski fašizam i uopšte ne postoje tamo nikakve snage na vidiku koje suštinski imaju drukčiji pristup. Nisu oni zainteresovani za naše žrtve, osim utoliko da se peru pred svojim saveznicima u meri u kojoj je to potrebno i smatram, a mislim da nam iskustvo to govori, da od njih ne možemo nešto mnogo da očekujemo, osim ako ih ne pritisne neko od njihovih sponzora i nalogodavaca.

00:50:34 - Aleksandar Pavić: Da li smo mi spremni da identifikujemo promene koje su se desile na geopolitičkom planu, pogotovo od izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i da shvatimo da možda više taj front, koji stoji iza njih, koji stoji iza Prištine, više nije jedinstven? Da li smo spremni da iskoristimo te nove pukotine koje su se stvorile u kolektivnom zapadu, da bi mi izvukli korist, ne samo geopolitičku, nego u krajnjem slučaju i što se tiče zadovoljavanja porodica ubijenih i nestalih? To je pitanje i to je pitanje za ovaj Odbor, ali i mnogo više, naravno, to je pitanje i za Skupštinu i za izvršnu vlast. Ja znam da su se dogodile promene i da nije više isto razgovarati sa Vašingtonom sad, kao što je bilo proteklih godina.

00:51:43 - Aleksandar Pavić: Samo, pitam se da li se ti razgovori vode. Jer mi moljenjem Prištine i onih koji su i dalje njihovi sponzori u Briselu, Berlinu, Londonu, Parizu, nećemo ili ćemo vrlo malo postići. Oni razumeju samo jezik odnosa snaga i sile i njima jeste cilj da se etnički očisti celo Kosovo i da se jednog dana izbrišu svi tragovi našeg postojanja na Kosovu i Metohiji. Sad je samo pitanje da li smo mi spremni da to pustimo, da to pasivno propratimo kroz samo izdavanje saopštenja i konstatovanje stanja ili smo spremni da krenemo u kontraofanzivu. Oni ne mogu, oni neće nikad razgovarati jezikom rezona, činjenica.

00:52:33 - Aleksandar Pavić: Oni moraju da osete da su se stvari promenile i da su se stvari promenile ne samo u svetu, nego i u Beogradu. I to je najbolji način da počnemo da rešavamo ova pitanja kako treba da se reše. To uključuje i Žutu kuću, bez obzira što je uništena dokumentacija u Hagu, dokumentacija postoji na drugim mestima. Ona čeka svoje vreme da bude izneta, ali na tome mora da se radi i moraju da budu sigurni oni koji tu dokumentaciju poseduju, da će Beograd znati šta da uradi sa tim. Ne može da ostane prihvatljivo za nas projekat velike Albanije koji uključuje zatiranje sećanja i na srpske žrtve i na nestale i postepeno brisanje naših svetinja, što se dešava i dan danas.

00:53:31 - Aleksandar Pavić: Znači, voleo bih da uz ovo što je neophodno, ovakve sednice, da ovaj Odbor bude posvećen i aktuelnoj situaciji, da li smo na putu da i preostale srpske institucije budu zbrisane, budu integrisane u takozvane institucije lažne države Kosovo ili će postojati neka volja da se taj proces preokrene i da se odgovori i srpskoj javnosti na pitanje da li se sprovodi u praksi francusko-nemački sporazum, tj. Ohridski sporazum koji nije potpisan. Ako se ne sprovodi, šta se onda dešava? Zato što svi vide da se nešto dešava i da se gase, ono malo što je ostalo srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. A zašto još uvek ne znamo tajni sadržaj poglavlja trideset pet za pristupanje Evropskoj uniji? Šta je u njemu što mi treba da prihvatimo?

00:54:36 - Aleksandar Pavić: Zašto je tajna? Prethodni sadržaj, poglavlje trideset pet pre Ohridskog sporazuma nije bio tajan. Zašto je ovaj tajan? Šta mi to treba da uradimo da bi ušli u tu tvorevinu koja se raspadala, ali u isto vreme se sprema za rat sa Rusijom? To su sve stvari koje se tiču i ovog problema sad.

00:54:55 - Aleksandar Pavić: I dok Srbija ne bude jaka i na pravoj strani geopolitičkoj, da oni osete da moraju da počnu da ispunjavaju ono što treba da ispunjavaju, oni neće to ispunjavati. Ako ne osete našu snagu, nego osete samo da i dalje govorimo jezikom ubeđivanja njih u nešto, imaćemo vrlo mršave rezultate. Znači, pozivam i predsednicu Odbora za Kosovo i Metohiju da imamo češće sednice i da budu posvećene i aktuelnoj situaciji. Pa nek nas vodi kuda nas vodi. Ja sam siguran da ogromna većina i poslanika, a pogotovo naroda u Srbiji neće da prihvati nikad nezavisno Kosovo, lažnu državu, nikad to nećemo prihvatiti.

00:55:40 - Aleksandar Pavić: Hajde da razgovaramo o tome šta treba da uradimo u ovoj situaciji kad se menjaju geopolitički odnosi u svetu i kad možemo da počnemo možda da vraćamo mnoge pozicije koje su izgubljene poslednjih trideset godina, a na kraju, ako budemo uradili kako treba, rešićemo i ovo pitanje kojim se bavimo danas. Hvala.

00:56:01 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem kolega Paviću, bez da ulazim sa vama u diskusiju, prošlu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju, gde smo govorili o aktuelnim temama, niste bili prisutni, ali mislim da današnji dan i današnja tema ove sednice, koju mi ne želimo da politizujemo na taj način, nego želimo da se bavimo ovim humanitarnim pitanjima i neka tako i ostane. A što se tiče naše konstantne brige za srpski narod na Kosovu i Metohiji, ma kako ko gledao iz kog ugla, naravno da ćemo odbraniti naše institucije, našu svetu zemlju i da niko u Republici Srbiji neće nikada priznati tu lažnu tvorevinu.

00:56:54 - Aleksandar Pavić: Zato se i borimo, ali protiv sebe s druge strane imamo moćne neprijatelje i naravno ovde je u pitanju vizija i drugačiji način na koji ćemo da rešavamo ova teška, za nas važna i ovo nacionalno pitanje- Ako mogu da odgovorim samo kratko?

00:56:56 - Danijela Nikolić: Izvolite.

00:56:57 - Aleksandar Pavić: Nisam bio prisutan na prošloj sednici. Poslao sam obrazloženje zato što je u isto vreme, na različitom mestu u Beogradu bio skup posvećen godišnjici Srebrenice, to jest oslobođenja Srebrenice. Ja se Srebrenicom bavim dugo vremena i to je bilo u organizaciji predstavništva Republike Srpske u Beogradu i ja sam to jasno naznačio. Znači to je bilo dogovoreno mnogo ranije nego što je bila zakazana sednica i to je jedini razlog zašto nisam bio na prethodnoj sednici, kao što sam izvestio. Mislim da je bila sekretarica Odbora za Kosovo i Metohiju.

00:57:39 - Danijela Nikolić: Hvala. Naravno da sam sa tim upoznata, ali prosto kažem da govorimo i da smo radili o aktuelnim temama, to je bila moja namera, a ne razlog zbog koga vi niste došli na sednicu. Dajem reč kolegi Bakarecu, izvolite.

00:57:51 - Nebojša Bakarec: Hvala vam, poštovana predsednice. Dakle, ajde prvo da se zahvalim, naravno, gospodinu Odaloviću na njegovoj borbi koja traje decenijama po ovom pitanju. On je to najavio, ovaj događaj na prošloj sednici. Hajde da počnemo od toga. Držaću se, naravno, ovih deset minuta; ko to koči, jer gospodin Odalović je to pominjao, pominjao je to pitanje.

00:58:20 - Nebojša Bakarec: Znači mi iz svih ovih događaja, ne samo ovih 26 godina unazad, nego iz drugih događaja vezano za Republiku Srpsku ili za srpske žrtve u Hrvatskoj, možemo da damo jasan odgovor ko to koči. Mislim, dakle, ko koči to da nema napretka u pronalaženju nestalih? Ko koči povratak, bilo na Kosovo i Metohiju, bilo u Hrvatsku? Ko koči pitanje otete i ukradene imovine i u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, koja je ukradena i fizičkim licima i državi? Dakle, ko to sve radi?

00:59:01 - Nebojša Bakarec: Pa sve to radi Zapad, radi Evropska unija. Konkretno, to što je sada Tramp predsednik SAD, to je divna stvar. Međutim, koče to dvadeset šest godina SAD. Nisu dozvolili... da oni ne koče, bilo bi napretka u tome. A pošto oni to koče, onda se tu pokazuje da oni ne poštuju međunarodno pravo i da ne poštuju one sve silne deklaracije o ratnim zločinima, ljudskim pravima koje su navodno oni sami potpisivali širom sveta, najviše u Ujedinjenim nacijama. Znači, oni to koče.

00:59:34 - Nebojša Bakarec: Samo da znamo da, jeste gospodin Odalović i to je opet počast njemu jer se nekoliko decenija bavio ovim, međutim, ovim pitanjem se nismo bavili ustvari ni do 2012. godine, izuzev naravno, gospodina Odalovića. Ali država se onako kako treba, nije bavila time.

00:59:57 - Nebojša Bakarec: Dakle tu neodustajnu borbu i za žrtve i za imovinu i za povratak i za Kosovo i Metohiju koje je deo Srbije i za Republiku Srpsku i za Srbe proterane zločinački iz Hrvatske, vodi jedino predsednik Vučić ovih trinaest godina. Do tada to nije bilo tako rađeno. Dakle i borbu za pronalaženje nestalih. Što se tiče ovoga, znači samo da znamo da je Srbija uvek bila na pravoj strani istorije. Srbija nikad nije bila na pogrešnoj strani istorije, čak ni u onom srednjem veku, počevši od onog kosovskog boja, pa do Prvog svetskog rata, pa do Drugog svetskog rata, pa do ratova devedesetih.

01:00:44 - Nebojša Bakarec: Srbija je uvek bila na pravoj strani istorije. Onaj ko nije bio to su ovi Albanci, Hrvati itd. Oni nisu bili na pravoj strani istorije. A i da opet konstatujem da, jer to uvek radim, da su ovde sad prisutna samo dva poslanika opozicije, a od njih ja mislim sedam, a i na prošloj sednici ih je bilo još manje, bio je samo jedan i pokazali su da ih ovo uglavnom pitanje, evo, otvorena je sednica, znači imamo i kamere i sve je direktan prenos preko skupštinskog sajta. Njih to ne zanima, ne zanima ih, pogotovo kad je zatvorena sednica, jer onda, znate ne mogu da se produciraju.

01:01:25 - Nebojša Bakarec: Ja govorim i na toj sednici i na ovoj isto. A njih ne zanima uopšte pitanje. Ne zanima ih pitanje vaših nestalih. Ne zanima ih uopšte vaša sudbina. Dakle, to su ovi opozicioni blokaderi, ovi koji nam to rade ovih deset meseci.

01:01:40 - Nebojša Bakarec: Znači, njih vi ne zanimate. Samo ih zanimate ukoliko mogu nešto da zloupotrebe. I tu lepo gospodin Simo Spasić ih opominje svako zasedanje kad je, on dođe, pa im kaže direktno ono šta su zaslužili, ništa više. Dakle, kulturu sećanja je uveo predsednik Vučić pre trinaest godina. Takođe kultura sećanja nije postojala.

01:02:05 - Nebojša Bakarec: Kultura sećanja na srpske žrtve, bilo one u hrvatskom genocidu četrdeset prve ili na pogrom na Kosovu 2003. ili na sećanje, kulturu sećanja na zločinačke akcije Oluja i Bljesak, to nije postojalo, to je do 2012. bilo ono, maltene zabranjeno, pa zašto, što je zapad tako hteo i zapad je upravljao vlastima Srbije do 2012, pa je on tako hteo, pa su oni što je on hteo sprovodili. Dakle, čuli smo od gospodina Odalovića da se još uvek petsto šezdeset osam lica srpske nealbanske nacionalnosti i dalje vode kao nestale.

01:02:49 - Nebojša Bakarec: I samo da se setimo pre četrnaest godina je usvojen onaj izveštaj Dika Martija u Evropskom parlamentu. I po tom izveštaju niko nije odgovarao. Znači, tu se vidi direktno, Evropski parlament, evropske sve komisije za četrnaest godina, dakle i cela Evropska unija, pa i sve zemlje Evropske unije za četrnaest godina su zakočile to, odnosno zatvorile to, pustile su taj izveštaj da prođe, a onda su zatvorile kapiju. I onda više nemate ni odgovornosti za žutu kuću. Po mojoj nekoj proceni, albanski zločinci su dakle otprilike oteli organa, dakle ubili, samo u tome oko hiljadu Srba kojima su oteli organe.

01:03:43 - Nebojša Bakarec: I siguran sam da ovih petsto šezdeset osam lica, da većina spada u to, jer su oni dobro prikrili svoje tragove zajedno sa državom Albanijom, gde se to najviše događalo, sa Turskom, gde se takođe obavljao deo transplantacija, al' otimanje je bilo i sve ostalo je bilo na teritoriji Albanije. Dakle, samo da kažem sledeću stvar, izvinite vi me opomenite, ja mislim da imam još. Dakle, samo da se setimo od 2000. Ne kažem od 1999. Od 2000. godine Albanci su ubili na Kosovu i Metohiji sto pet Srba, znači imenom i prezimenom. Poslednju trojicu su ubili 2023. u Banjskoj. Znači, sto pet Srba. Ono što može da se stavi na teret Srbima, da su Srbi ubili nekog Albanca, to je ovaj Afrim Bunjaku, isto 2023.

01:04:44 - Nebojša Bakarec: godine. Međutim, kada vi se setite, šta je tu bilo? Dakle, to je policajac koji je prišao kamionu koji je bio miniran kao blokada. Oni su ga pustili namerno da tamo ode i da pogine, jer su svi oni znali, on je bio sredovečan, oni su znali... Bilo je upozorenje da je kamion miniran.

01:05:07 - Nebojša Bakarec: Ali hajde da to stavimo na teret Srbima. To što je on poginuo. Dakle, od 2000. na teret Srba ide smrt jednog Albanca, a ubijeno je sto pet Srba. Sto pet Srba.

01:05:20 - Nebojša Bakarec: I da li je Zapad nešto uradio po tom pitanju? Pa nije, nije uradio ništa, a kamoli da idemo sad u 1999, 1998. unazad koliko su Albanci Srba ubili. Dakle, tu su dvostruki aršini. I kad govorimo o toj Banjskoj. Dakle, u Makedoniji kad su se albanski teroristi digli, zapad je govorio o borcima za slobodu. Ili deo zapada. A kad su se 2023. neki srpski borci za slobodu, možda su u nečemu i pogrešili, ali kad su se digli 2023. godine zapad ih je nazvao teroristima. A ti ljudi bi morali da imaju isti status kao i ovi kad ili na isti način da to komentarišu, kao što su komentarisali ovo u Makedoniji, ali ne komentariše zapad tako.

01:06:21 - Nebojša Bakarec: Za poslednjih trideset pet godina pokazalo se da jedino predsednik Vučić svojim načinom borbe i za Kosovo i Metohiju i za državu jedino on može da stane na kraj albanskim zločinima, da oni budu umanjeni zato što je Srbija vojno jaka. Pa ipak, znate, odvraćanje postoji. Kurti ne sme da radi neke stvari, kao što je radio 2003–2004. Više to ne sme da radi i ne može da radi. Setimo se samo onog otpriznavanja za koje je zaslužan predsednik Vučić.

01:07:02 - Nebojša Bakarec: Dakle, 28 država je povuklo priznanje Kosova i Metohije dok je on na vlasti. I samo da se setimo još jedne stvari, evo, uskoro završavam. Dakle, 1455. godine Turci su utvrdili i popisom, defterom, da je bilo devedeset osam posto Srba – znači Kosovo je već bilo zauzeto kao zemlja Brankovića. Oni su napravili popis jer su bili velika država da bi ubirali harač. Napravili su popis: bilo je devedeset osam posto Srba na Kosovu i Metohiji, jedan posto Vlaha i jedan posto Albanaca.

01:07:34 - Nebojša Bakarec: Danas imamo na Kosovu i Metohiji devedeset dva posto Albanaca, manje od osam posto Srba ili tu negde. Postavlja se pitanje: pa gde su ti nestali Srbi? Naučnici su utvrdili da su u osamnaestom i devetnaestom veku Turci i Albanci – jer su Turci upravljali tim delom celog Balkana koji obuhvata i teritoriju Kosova i Metohije – počinili genocid, pogotovo u osamnaestom i devetnaestom veku. Tako su nestali Srbi. A posle je politika komunističke države, do dolaska Miloševića koji je to zaustavio, pogodovala Albancima.

01:08:31 - Nebojša Bakarec: I pretposlednja rečenica: zašto se ovo događa Srbima? Zapad danas previđa, a ja o tome uporno govorim, mislim da o tome govorim unazad šest, sedam godina, znači, ali sigurno od kada je Kurti na vlasti. Zapad previđa i neće da vidi da je Kurti fašista. Znači, Kurti direktno na Kosovu i Metohiji sprovodi albanski fašizam. On direktno u svom programu kaže da se zalaže za Veliku Albaniju.

01:09:02 - Nebojša Bakarec: Velika Albanija je bila fašistička i nacistička tvorevina do ’45, koju su stvorili. On se direktno zalaže za taj program, a ne samo što se na rečima zalaže za taj program i za Veliku Albaniju, nego i na delu. Ono što Kurti radi Srbima – to je fašizam. To je jednako onome što su tamo radili Italijani i Nemci i Albanci od ’41. do ’45. Srbima. Dakle, to je fašizam i pokazalo se – i s tim završavam – da jedina brana albanskom fašizmu, ili hrvatskom fašizmu, vidimo da je u Hrvatskoj pedeset posto stanovništva zadojeno ustaštvom, može da bude predsednik Vučić. Ja slobodno mogu da kažem da je predsednik Vučić otac jedne nove, bolje Srbije, koju je izgradio zajedno s nama. Znači, predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju i sve ove rane. Leči prošlost u sadašnjosti radi naše budućnosti. Živela Srbija, hvala.

01:10:13 - Danijela Nikolić: Hvala vam, kolega Bakarec. Volim da vas slušam i uvek se osvrnete na sve žrtve i svaki put kada govorite na sednicama Odbora za Kosovo i Metohiju, naravno, bavite se intenzivno nekim istorijskim činjenicama koje su za nas jako važne, važne kao podsetnik nekog vremena i da srpske žrtve za mnoge nisu žrtve, a mi smo uvek stava, i političkog, kada su u pitanju nestala i kidnapovana lica, svi su jednaki. Hvala vam što ste pomenuli sto pet stradalih Srba. Hvala vam što ste pomenuli naše borce i hvala vam što ste pomenuli naše momke koji su poginuli u Banjskoj, uoči godišnjice Banjske. Hvala vam na tome. Dajem reč Stefanu Krkobabiću. Izvolite kolega.

01:11:10 - Stefan Krkobabić: Dobar dan. Zahvaljujem, uvažena predsednice Nikolić, uvaženi članovi Odbora. Prvo bih istakao jednu stvar – da li je vreme da se priča o aktuelnim dešavanjima na Kosovu? Mi nekako uvek pričamo o aktuelnim dešavanjima na Kosovu i mislim da to radimo na isti način od 2012. godine. Da li je to sednica Odbora, da li je to u plenumu, da li je to u sredstvima javnog informisanja, ali mislim da je ova tema, koja je danas pokrenuta, izuzetno bitna, ako ne i goruća.

01:11:44 - Stefan Krkobabić: I na tome moram da zahvalim, pre svega, predsednici Nikolić, koja je za to imala osećaj i dala ovakvu temu i dala da se o ovome govori i čoveku koji nije dozvolio da ova tema nestane iz sredstava javnog informisanja i glasila – to je gospodin Veljko Odalović. On se upravo na jednak način jako dugo već bavi ovim pitanjem i nije dozvolio da se skrene i na neki način da ova tema ostane u zapećku. A vama, predstavnici udruženja, moram da kažem da imate dubok naklon. Pre svega svih nas narodnih poslanika, mislim da to ne treba da delimo da li smo u vlasti ili opoziciji, i svakog kada vidimo od vas, verujem da sa sobom nosi veliku tugu i veliku bol. A upravo dolazite sa najsvetijeg mesta za sve nas, a to je sa Kosova i Metohije. Gospođo Tomanović, hvala vama lično na vašem iscrpnom izlaganju i mogu da kažem – dostojni ste da sa ovakvom pričom govorite u svakom svetskom forumu.

01:12:55 - Stefan Krkobabić: Na ovakav način, kako ste vi ispričali i obavestili nas o svemu ovome što se dešavalo i što se dešava za posljednjih dvadeset sedam godina, malo bi ko umeo. Tragedija naša na Kosovu i Metohiji dugo traje, ali to upravo govori da mi kao narod, da mi Srbi nijednog trenutka, šta god se nama dešavalo, nismo poklekli, a ono što je najbitnije nismo prestali da pričamo o našim mukama i onima koje smo izgubili. Svako ko je izgubljen na Kosovu i Metohiji od devedeset osme, devedeset devete, da li je to nečija baka, deka, ćerka, sin, roditelj, na bilo koji način, to su sve naši heroji. Znate, ne kaže se džaba, Kosovo je srce Srbije i ovo što mi pričamo i govorimo o međunarodnoj zajednici. Vi vrlo dobro znate, evo mnogi od vas imate i više životnog i poslovnog iskustva, više od mene.

01:13:56 - Stefan Krkobabić: Znate da mi trpimo nepravdu jako dugo. I tu se slažem sa gospodinom Bakarecom. Od četrdeset pete do devedesete nije imao ko to ni da čuje ni da vidi, ali sa međunarodnom zajednicom uvek imamo isti problem. Oni kao da uvek po pitanju Kosova biraju nekog svog favorita, biraju neku svoju priču i biraju neku svoju stranu. A istina u životu, bar sam ja tako vaspitan, uvek može da bude samo jedna.

01:14:25 - Stefan Krkobabić: Uvek je na strani žrtve. E, pa srpski narod je narod žrtva upravo na prostoru Kosova i Metohije i zato vam još jedanput hvala što ste ovde. Ja bih istakao jednu drugu stvar. Upravo ova sednica pokazuje jedinstvo državnog rukovodstva i naroda. Vidite za ovim predsedavajućim stolom imate i predstavnike Vlade i predstavnike Skupštine i tu je i predstavnik opozicije i razgovaramo.

01:14:55 - Stefan Krkobabić: Nema podele oko najbitnijeg srpskog pitanja da je ovo najvažnije pitanje za nas. E, ta institucionalna podrška koju ste vi pomenuli mislim da prvi put ne manjka. Gospodin Odalović je nosio herojski deo svog posla, ali gospodin Odalović nije mogao sam. E, zato upravo i svi mi ovde treba da se potrudimo da pomognemo u svemu ovome i zato hvala vama što ste ovde, hvala što se razgovara. Ja mislim da ovo nije poslednja sednica na ovu temu.

01:15:27 - Stefan Krkobabić: Neće biti bolje dok je Aljbin Kurti u Prištini i toga ste i vi i mi svesni, ali zato upravo treba da se razgovara i treba da pružimo podršku i predsedniku Vučiću koji je danas u Ujedinjenim nacijama i bori se za srpsku stvar. Svaka ova priča vezana je i počinje sa time što je neko upravo hteo nama da oduzme petnaest posto teritorije. Zahvalio bih se i gospodinu Spasiću. On na jedan poseban način i uvek saopštava i bori se i za istinu. On ima jedan svoj pristup koji nekad može da bude onako i egzotičan, ali mora svako da da svoju podršku i da kaže šta misli.

01:16:11 - Stefan Krkobabić: Zato ne mogu da se složim da mi o Kosovu i Metohiji ne pričamo, pričamo, ali ova vaša tema pojedinačna je za nas neophodna, jer ako nemamo tradiciju, ako nemamo, ako ne razgovaramo o ljudima. Prvi put sam čuo ovo što je rekao gospodin Odalović i to ću na svakom mestu ponoviti. Ovo što je rekao sto četrdeset pet nelegalnih zatvora, ako se ne varam, mislim da sam dobro, tako je, sto četrdeset četiri ili pet, to je užasna stvar, četiri, sto četrdeset četiri, to je uz... Tako je, to je jedna užasna stvar. E zato moramo svi o tome da pričamo u Narodnoj skupštini u sredstvima javnog informisanja, jer vidite, svaka žrtva ima svoje ime i prezime i odakle potiče.

01:16:55 - Stefan Krkobabić: To je suština svega. Moramo odgovornost da izvedemo do kraja. Svakome mora da se zna ime i prezime i gde počiva, jer samo će tako imati večni mir. Na tome svemu mi moramo da radimo i moramo da se borimo i zato još jedanput, pre svega moram vama iz udruženja da se zahvalim. Drago mi je da istrajavate u borbi.

01:17:17 - Stefan Krkobabić: Ne može nijedna borba da se poredi sa vama ovih dvadeset sedam, osam godina koliko traje. Hvala vam na tome što ste ovde sa nama i što ste nas naučili mnogim stvarima danas. I za kraj hvala još jedanput i predsednici Odbora i gospodinu Odaloviću. Nije lako da se ovakva jedna tema stavi na dnevni red, pogotovo posle deset meseci napada na Srbiju i skretanja sa svih tema je l' tako, to možemo da se složimo, pa sa ciljem da i ova tema ne bude mnogo bitna, ali hvala vam na tome što istrajavate u toj borbi, jer samo tako možemo da dođemo do nekog rešenja. I ovo što je rekao gospodin Odalović, to je da znamo konačno, ne da bismo mi vodili dalje ratove, već da bismo mogli da živimo svi zajedno na ovim prostorima, ali nam je neophodan častan i dostojanstven kraj. Hvala vam puno.

01:17:43 - Stefan Krkobabić: Pa sa ciljem da i ova tema ne bude mnogo bitna, ali hvala vam na tome što istrajavate u toj borbi, jer samo tako možemo da dođemo do nekog rešenja i ovo što je rekao gospodin Odalović, to je da znamo konačno, ne da bismo mi vodili dalje ratove, već da bismo mogli da živimo svi zajedno na ovim prostorima, ali nam je neophodan častan i dostojanstven kraj. Hvala vam puno.

01:18:13 - Danijela Nikolić: Hvala vam kolega. Hvala na svemu što ste izgovorili. Govorili ste jednu istinu i naravno kao jedan podsetnik za sve ono što ćemo ubuduće raditi i ono što smo dosad radili. Dajem reč kolegi Slobodanu Iliću, izvolite.

01:18:31 - Slobodan Ilić: Zahvaljujem predsednici. Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani Srbi sa Kosova i Metohije. Ne dao nikome Bog muku koju vi imate svih ovih godina i decenija. Na početku želim da kažem što je moj kolega rekao, mislim da je velika sramota što se Odbor za Kosovo i Metohiju održava tek četvrti put za više od godinu i po dana. A, od ta četiri puta su dve sednice bile zatvorene za javnost, da javnost u Srbiji ne bi čula pravu istinu o dešavanjima i zakulisnim dogovorima u vezi Kosova i Metohije.

01:19:07 - Slobodan Ilić: Današnja tema su nestali Srbi sa Kosova i Metohije. A šta je vlast radila prethodnih trinaest godina na tu temu? Prethodnih trinaest godina su Vučić i Dačić potpisali sporazume sa zločincima i ubicama Srba Tačijem, Haradinajem i sada sa Kurtijem. Dakle, oni su potpisali sporazume sa ubicama Srba i očekuju da te ubice Srba otkrivaju koga su oni ubili. Pa malo je glupo očekivati od ubice da otkriva svoja ubistva. Tači i Haradinaj nisu obični zločinci, nisu samo komandanti OVK. Oni su lično ubijali srpske žene, decu, silovali decu, ubijali vojnike, mučili ih i policajce srpske na Kosovu i Metohiji.

01:19:36 - Slobodan Ilić: Sa tim ljudima je srpska vlast potpisala sporazume kojih se striktno drži, dok šiptarska strana apsolutno ništa ne ispunjava iz tih sporazuma. Ja moram, bez obzira što je tema samo danas ograničena na ovu temu, ali se ova tema široko mora gledati i u svetlu sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji. Od poslednje sednice Odbora pre par meseci, na Kosovu i Metohiji se desilo mnogo tragičnih događaja po srpski narod. Srbi su sigurno bez ikakve sumnje najugroženiji narod u Evropi.

01:20:22 - Slobodan Ilić: Dakle, Srbi na Kosovu i Metohiji su najugroženiji narod u Evropi, nad kojima se sprovodi jedan genocid, ne baš sredstvima vojnim, ali svim drugim sredstvima se sprovodi genocid. Sve je manje srpskih institucija i sve je manje Srba na Kosovu i Metohiji. Koalicija Vučić-Kurti se ponaša onom parolom, "manje Srba, manje problema". Ja ću samo podsetiti na nekoliko stvari koje su se desile u poslednjih dva-tri meseca. Jednostavno, teško je i pratiti sve vesti i tragične događaje na Kosovu i Metohiji svima nama kojima je Kosovo u srcu i kojima je Kosovo svetinja.

01:20:59 - Slobodan Ilić: Otet je, odnosno dat je od strane vlasti PIO fond, dat je vodovod na severu Kosova i Metohije. Data je Nacionalna služba za zapošljavanje, dat je Republički zavod, zdravstveno osiguranje, data je pošta. Dakle, sve je to prešlo u ruke Kurtijevih terorista. Sada se sprema otimanje zdravstva i prosvete, praktično jedine dve institucije države Srbije koje i dalje na neki način funkcionišu na Kosovu i Metohiji. I možete zamisliti šta će biti sa Srbima kada te ustanove budu pod kontrolom Kurtijevih terorista.

01:21:32 - Slobodan Ilić: Evo, ja ću samo jednu rečenicu pročitati o mitrovačkim studentima, šta su tražili, ovo je bukvalno danas. Dakle, danas su mitrovački studenti izašli sa zahtevom da vlasti u Beogradu transparentno iznesu sadržinu potpisanih sporazuma koji se tiču obrazovanja i zdravstva. Ili, ako to ne postoji, da jasno i precizno kažu kako nameravaju da reše novonastali problem. Dakle, ovo su tražili studenti Srbi iz Prištine i videćemo da li će vlast da odgovori na ta pitanja. Bojim se da neće, kao i na sva ostala pitanja.

01:22:03 - Slobodan Ilić: Nažalost, ovo je sve prihvaćeno tragičnim i veleizdajničkim Briselskim sporazumom i francusko-nemačkim planom. Dakle, sve što se dešava Srbiji na Kosovu je srpska vlast, odnosno vlast Srbije, prihvatila. U poslednje vreme su počeli čak da proteruju srpske vojnike i policajce koji rade u vojsci Srbije i MUP-u a koji nemaju takozvana dokumenta lažne države Kosovo. Proteruju ih na četiri pet godina sa Kosova i Metohije i neće moći više da žive na svojim ognjištima.

01:22:33 - Slobodan Ilić: Studenti i profesori koji ne uzmu lažna kosovska dokumenta neće moći da rade na fakultetu, neće moći da studiraju. U narednim danima se donosi propis gde Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, a nemaju lažna dokumenta lažne države Kosovo će se tretirati kao stranci na svojim vekovnim ognjištima i moraćе da prijavljuju boravak prištinskim lažnim vlastima u sopstvenoj kući. Hapse Srbе svakodnevno za izmišljene zločine od pre dvadeset i nešto godina. Hapse Srbе za lažne napade na KFOR, na lažnu kosovsku policiju. Mesecima ih maltretiraju, drže u pritvorima, osuđuju na višegodišnje robije.

01:23:12 - Slobodan Ilić: I šta vlast Srbije čini po tom pitanju? Apsolutno ništa. Evo, ja ću vam samo navesti jedan primer kako se vlast Srbije, ovo je primer od pre mesec dana u Srbiji, kako se vlast Srbije odnosi prema šiptarskim teroristima i ubicama Srba. U avgustu mesecu su uhapšeni na graničnom prelazu braća, koji su bili učesnici terorističke organizacije devedeset devete OVK i koji su ubili Marka Jelića u Orahovcu u avgustu 1999. godine.

01:23:42 - Slobodan Ilić: Uhapsila ih je srpska policija na granici. I šta se desilo sa njima? Samo pet dana kasnije ih Vučić pustio iz pritvora, da slobodno odu u Nemačku i slobodno mogu da se kreću teritorijom Srbije. Dakle, osvedočene ubice Srba, koje Tužilaštvo za ratne zločine traži, Vučić je pustio na slobodu da slobodno mogu da žive, a pri tom se hapse na stotine nevinih Srba na Kosovu, muče, maltretiraju i progone od strane terorističke vlasti Aljbina Kurtija. Nažalost, situacija na Kosovu je tragična kao možda retko kad u istoriji i braća Srbi sa Kosova i Metohije, nažalost vi ste od strane vlasti u Srbiji prepušteni na milost i nemilost Kurtijovoj zločinačkoj vlasti.

01:24:25 - Slobodan Ilić: I mislim da ste u nekim dogovorima koji su zakulisni, a dosta njih je i javno, praktično prepušteni da on radi s vama šta hoće i da svede broj Srba na Kosovu i Metohiji na minimum. - Ja vas molim samo kolega da se držite teme. - Nema problema. Evo, pa pustite Bakareca da priča o Turcima... OK, OK, završavam ja brzo, završavam brzo. Što se nas tiče od poslanika koji pripadamo opoziciji ovoj vlasti, od nas imate apsolutnu podršku i svaka vrsta pomoći koju mi možemo da pružimo, tu smo.

01:25:02 - Slobodan Ilić: Dakle, mi se iskreno borimo za Srbe sa Kosova i za Kosovo i Metohiju i kada se promeni vlast, odnos Srbije će biti drastično drugačija prema Kosovu u pozitivnom smislu. Neće se sigurno dozvoliti da neki Kurti i neki takvi likovi maltretiraju Srbe. Vi imate sada pre neki dan ovde ogromnu vojnu paradu u Beogradu, gde je uništeno pola novog Beograda. Pa šta će vojna parada u Beogradu, ona treba da bude u Severnoj Mitrovici ili Prištini. I na kraju bih rekao ono što se već sada priprema, ne daj Bože da se desi, mislim da će poslednji ekser na sanduk te politike ako ostane Vučić na vlasti biti i predavanje Srpske pravoslavne crkve u ruke Albanskoj pravoslavnoj crkvi i sledeći udar biti na Srpsku pravoslavnu crkvu od strane režima i Aljbina Kurtija i režima u Srbiji, tako da ako uskoro ne promenimo nešto u srpskoj politici i srpsku vlast, mislim da je situacija izuzetno teška, a o nestalima nema ni govora da će se nešto rešiti zato što je jednostavno to niko neće da reši.

01:26:01 - Slobodan Ilić: Vlast kao traži, Šiptari naravno neće, međunarodna zajednica je naravno saučesnik u svemu ovome. Ne aboliram međunarodnu zajednicu, naročito zapadne - Evropska unija, NATO, Amerika, oni su saučesnici u ovoj politici prema Srbima na Kosovu i Metohiji, zločinačkoj politici, to je nesporno. Ali problem je što je srpska vlast saučesnik, to je naš problem, a sa Zapadom znamo još odavno da nam ne žele dobro, a naročito Srbima na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.

01:26:25 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem. Imam samo par reči. Kolega, bez da danas raspljujemo, jer ste me i prozvali time što ste rekli da ne držim redovno sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Vidite ovako, tema Kosova i Metohije je za mene svakodnevna tema.

01:26:43 - Danijela Nikolić: Ja sam rođena na Kosovu i Metohiji, živim sa pitanjem Kosova i Metohije ceo život i prošla sam sve ono što srpski narod na Kosovu i Metohiji prolazi svakoga dana i dan danas živim, ne politiku, nego život Srba na Kosovu i Metohiji. Bez da se razlikujemo jer smo srpske krvi i vi i ja, da se razlikujemo i nadmećemo. Vrlo sam vas pažljivo slušala, ali ne mogu sebi da dopustim da vam ne odgovorim na način na koji to zaslužujete. Ja nisam izabrala u političkom smislu stranu koja će predati Kosovo, niti onog ko će potpisati kosovsku nezavisnost. Za mene je moj predsednik, moj predsednik koji čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji, a to je Aleksandar Vučić.

01:27:31 - Danijela Nikolić: One tenkove koje ste videli dvadesetog septembra i našu srpsku vojsku, koja će se jednoga dana vratiti na naše Kosovo, na koju sam ja ponosna, jel ste sada na kraju rekli zašto to nije u Kosovskoj Mitrovici? Sa ove tačke politički je jako neozbiljno. Zato što je pitanje Kosova i Metohije međunarodno pitanje izazvano sukobima na Kosovu i Metohiji devedeset sedme, devedeset osme i NATO bombardovanjem devedeset devete godine. Deo naše teritorije nije u potpunoj upravi nad našom zemljom. To je suspendovani suverenitet Rezolucijom dvanaest četri četiri Ujedinjenih nacija.

01:28:10 - Danijela Nikolić: Ali to ne znači da sa ovom vojskom jednoga dana ne možemo da se vratimo na prostor Kosova i Metohije, što nam negde i garantuje ta ista rezolucija dvanaest četrdeset četiri, ali vi ste dragi moj kolega, izabrali stranu koja, ali sad ste izašli iz te političke priče, koja je te iste tenkove topila i htela da uđe u NATO pakt. Toj politici ste pripadali tada, sada više niste. Ali ono što isto tako ne znam, čime biste branili Kosovo, i to je bila politika koja je Kosovo trebala pre 2012. godine, a i za vašeg političkog lidera tada već završena priča. Jeste li hteli topljenim tenkovima na Kosovo i topljenim puškama da Kosovo vratite?

01:28:55 - Danijela Nikolić: Tako da tema Kosova i Metohije nije tema samo ovog Odbora. Ovo nacionalno pitanje je naravno suštinski važno i bitno da se Odbor bavi, ali ja sam ta koja zakazuje sednice smatrajući da koristim najbolji mogući trenutak kada o tome možemo da govorimo. Zašto su sednice zatvorene za javnost? Zato što, naravno, informacije koje dobijamo su strogo poverljive. Ali to nikada nije oduzelo pravo ni jednom narodnom poslaniku, uključujući naravno i poslanike opozicije, da se informišu.

01:29:26 - Danijela Nikolić: Da li znate koliko je kolega iz opozicije ikada došlo da se informiše, da pročita te informacije koje su strogo poverljive? Jedan ili nijedan. Na prošloj sednici nije bilo zainteresovanih kolega iz opozicije, samo je jedan prisustvovao sednici, a pre toga niko nije bio čak ni zainteresovan da se udostoji da dođe i da kaže, "Ajmo da idem kod one tamo Nikolićke, predsednice Odbora za Kosovo i Metohiju, pa da vidim kakve informacije je ona to prikupila od državnog značaja, od važnog pitanja i nacionalnog pitanja i da vidimo šta stoji u tim spisima." Niko se nije udostojio i to nije moja greška. To nije moja greška.

01:30:11 - Danijela Nikolić: A kako bi bilo i koliko bi vas bilo kada bi sednica bila svakog meseca? Tako da tema Kosova i Metohije ne zavisi, niti dušu srpskog naroda drže sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, nego svi mi koji Kosovo branimo na svakom mestu svakog minuta, svakog sekunda. Onoga dana kada budemo rekli i kada pristanemo da usvajamo narativ da je Kosovo tuđe, a da nije naše, mi smo ga stvarno predali. A ja živim i nikada neću i neka postoji jedan jedini Srbin na Kosovu i Metohiji, to će biti za mene srpska zemlja, jer nikada im neću dati u ruke. Pominjete institucije, u najmanju ruku niste fer. Te institucije, vi znate da je pitanje Kosova i Metohije do 2012. godine, a tom političaru ste pripadali, toj političkoj opciji ste pripadali, bilo završena priča. 2008. godine nije postojao Aleksandar Vučić na političkoj sceni i nije se govorilo na temu Kosovo i Metohija, kao što se govori sada. Da li, kao što bi se narodski reklo, deda jede kiselo grožđe pa unucima trnu zubi, baštinimo onu politiku koja je bila pre 2012. godine? Da li je to Kurti sada izvadio iz nekakvih fioka, ne poštujući ni Briselski sporazum, ne poštujući nikakve sporazume?

01:31:33 - Danijela Nikolić: Ono što tražimo je zajednica srpskih opština. Da li je to za vas promena politike koju ste vi i političke opcije iz jedne u drugu, sada politički Frankeštajn? To je već druga strana medalje, ali od vas ne očekujem da na današnju temu i na ovakvu sednicu, gde pričamo o bolu ovih ljudi ovde, ovih ljudi koji su došli ovde da podele sa nama tugu, pričamo o aktuelnim temama koje ne smatram da su manje važne. Na sednicama skupštinskog odbora koji je bio, na kojoj zadnjoj recimo vi niste bili. A da ste bili, čuli biste odnos i Beograda i stava vlasti prema pitanju i naših institucija i zatvaranju institucija i čuli izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Hvala. Dajem reč kolegi Žiki Gojkoviću.

01:32:26 - Žika Gojković: Hvala. Uvek kada gospodin govori, bez obzira u kojem odboru, govori strastveno sa puno mržnje prema ovoj vlasti i naravno ostrašćenosti kada je u pitanju Aleksandar Vučić. Tako i danas. Al' ajde da se mi držimo činjenica. Kada govorimo o prošloj vlasti, pa za vreme prošle vlasti je izgubljeno Kosovo i Metohija.

01:32:52 - Žika Gojković: Za vreme prošle vlasti su pušteni na hiljade zločinaca, među kojima je i braća Mazarek i isti taj Kurti. To je bilo za vreme prošle vlasti. Za vreme prošle vlasti, kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova, tadašnji predsednik i članovi vlade su se šepurili i držali kozmetičke govore da se nekome slučajno u Evropi ne zamere. A pogledamo kakve govore danas drži, među ostalog, i danas ili sutra naš predsednik u Ujedinjenim nacijama. To je čovek koji zajedno sa gospodinom Odalovićem koji se... isto tako želim da se pridružim...i komisiji koju predvodi, koja uz teške muke, da ste samo malo pročitali ili pogledali neki film i dokumente, znali biste na kakve sve probleme nailaze ti ljudi da bi došli do jednog jedinog čoveka koji je izgubljen, a pogotovo na teritoriji Kosova.

01:33:51 - Žika Gojković: E tako se radilo za vreme prošle vlasti koju vi svesrdno podržavate. A kada govorimo o današnjoj vlasti, treba umesto da kažete svaka čast ljudima na Kosovu koji su i nama u Srbiji primer jer su se ujedinili, umesto da kažemo im svaka čast, mi danima ispoljavamo mržnju na ulicama, mesecima, pokazujući upravo ono pravilo, pomozi Bože da se Srbi slože, što je kod nas, nažalost, postala kletva i što nas vodi u nepovrat. I sve će nas manje i manje biti i ne na Kosovu, nego u Srbiji ako ovako nastavimo. Ja vas molim sve one koji živite na Kosovu, jer mogu samo da pomislim, ja dolazim iz Sombora, ali sam sa devetnaest godina bio, sa devetnaest tek napunjenih godina, na ratištu kao izviđač pešadijac i to na vrlo teškim ratištima. I ono što zagovara ovaj gospodin, samo što neće da kaže, to je zveckanje oružjem.

01:34:58 - Žika Gojković: Recite pošteno šta da uradimo, da idemo u rat? A taj rat se neće voditi negde dalje. Taj rat će voditi naša deca. Naša deca će voditi taj rat i taj rat ćemo voditi protiv celoga sveta. I taj rat je unapred izgubljen i samo će ispaštati ovi ljudi jadi, koji su već pogubili sve tamo što imaju i sve ih je manje i manje, upravo zbog takvih kao što ste vi.

01:35:29 - Žika Gojković: I nažalost, dokle god je Srba, uvek će biti onih koji će se prodati. I takvi će, nažalost, i posle ovih izbora zajedno sa Kurtijem i sličnima se predstavljati kao srpski narod na Kosovu i sve više i više štete činiti našem narodu. Ja vas molim sve na razumevanje i da nastavimo da pokušamo da bar nekad i u nečemu budemo složni, bar kada je najteže, da pokažemo slogu, a ne razlike među nama. Razlika će među nama uvek biti, ali mržnja neće nam pomoći da se pomerimo ni malo. Hvala vam.

01:36:13 - Danijela Nikolić: Bravo! Hvala vam kolega. Gospodin Bakarec, vi ste, ja se izvinjavam, nisam vam dala reč, dva minuta imate. Nije replika, nego dva minuta.

01:36:25 - Nebojša Bakarec: Da, ali kao i da jeste. Hvala vam. Pa kratko ću, naši dragi prijatelji, ovaj predstavnici i rođaci nestalih sigurno ne znaju, ovaj čovek, ne kolega koji je sad govorio, nego ovaj pre njega iz opozicije. Primetili ste jednu stvar. Ta dva poslanika ovde koje sede iz opozicije su iz iste poslaničke grupe.

01:36:49 - Nebojša Bakarec: Neću da kažem iste stranke, nego iste grupe. Primetili ste da je gospodin zamenik predsednice govorio na sasvim drugačiji način od njega, a to zbog toga što je ovaj ovde bio do pre neki mesec Ponošev poslanik. Dakle, izabran je 2023. na listi Đilasovoj Ponoševe stranke, pa je odatle preleteo, odnosno izbacili su ga iz Ponoševe stranke, pa je bio samostalni poslanik i sad je preleteo u drugu poslaničku grupu, verovatno se učlanio u drugu stranku. Međutim, i poslednja stvar, odao se, kao on je sad ta grupa. Varate se da je vaš. Čuli ste ga. Znači, odao se na jednoj stvari. Videli ste koliko neopisivo mrzi srpsku vojsku. Znači mrzi paradu srpske vojske, a to je upravo ona vojska snažna, postojeća, koja brani Kurtiju da ili pobije ovih preostalih ili protera ovih preostalih devedeset hiljada Srba na Kosovo. E, on tu srpsku vojsku neopisivo mrzi i kaže: "Oni su nešto preorali."

01:37:59 - Nebojša Bakarec: Ne znam zašto bi, pogotovo mislim da stranka u čijem je ovom poslaničkom klubu ne deli njegovo mišljenje o vojnoj paradi. Ja sam od njih čuo sasvim drugačije, nego videli ste, bio je Ponošev, ostao je Ponošev. Normalno da je Ponošev, jer Ponoš je hrvatski generalisimus koji ima hrvatsko državljanstvo, koji uništio srpsku vojsku tamo dok je bio, dok ga čak i žuti nisu smenili jer je bio toliko NATO ekstreman, pa su ga onda Tadić i Šutanovac 2009. smenili.

01:38:29 - Nebojša Bakarec: E, on je bio Ponošev. Međutim, mora malo da se upozna sa programom svoje nove stranke, da nije program te stranke gospodina, sad da ne izgovaram, ali ništa loše, nije program te stranke ono što on govori. Hvala vam.

01:38:45 - Danijela Nikolić: Hvala, gospodine Bakarec. Izvolite replika dva minuta.

01:38:49 - Slobodan Ilić: Hvala vam dovoljno je, ovaj, pa kao i obično gospodin Bakarec iznese gomilu neistina i onda očekuje da to neko poveruje. Dakle, nije me niko izbacio. Ja sam istupio iz stranke zbog ključnih neslaganja, između ostalog i zbog toga što je ta moja prethodna stranka predložila da se smenim iz ovog odbora i Odbora za poljoprivredu. To je iz meni nepoznatih razloga. Vi znate vrlo dobro da ja pričam o Kosovu identično svim odborima.

01:39:12 - Slobodan Ilić: Na prošlom nisam bio, bio sam fizički sprečen, inače ću dolaziti na svaku sednicu i uvek pričam u cilju zaštite Srba i drugih stvari i u korist Srba i srpske države i Kosova i Metohije. Ja nisam napao srpsku vojsku. Nemojte zloupotrebljavati, i zamenjivati teze. Ja sam rekao da je srpska vojska paradirala u Beogradu i da je zloupotrebljena od strane Vučića za njegovu ličnu promociju i ne pozivam na rat. Ja sam to rekao kao primer.

01:39:39 - Slobodan Ilić: Dakle, ne pozivam na rat, ali je tragično šta je sve vlast Srbije potpisala sa Kurtijem, Tačijem i Haradinajem. Ne pozivam na rat, ali sam oštri protivnik bilo kakvog potpisivanja što ide u štetu Srba i srpskog naroda na Kosovu, a sve što ste potpisali je isključivo na štetu srpskog naroda. Vi ste veleizdajnici Srbije i to je činjenica. A možete vi sad mene napadate koliko hoćete, a kad ste rekli do 2012.... rekla je gospođa predsednica 2012. je sve bilo već gotovo. Ne, gospođo! Prvi plan koji je napravio veleizdaju je Briselski sporazum koji je potpisao Ivica Dačić i Aleksandar Vučić 2013. godine, nakon toga nadograđena izdaja francusko nemačkim planom i to su činjenice i to će ostati u istoriji Srba kao najtamnija mrlja srpske politike u istoriji. I to je činjenica. Vi ste veleizdajnici i završio sam za danas.

01:40:54 - Danijela Nikolić: A ono što je 2011. godine, a to je, čini mi se, godina pre 2012. godine, to je potpisao Borko Stefanović. I sve naknadne sporazume o carinskom pečatu, diplomama, ličnim kartama, ličnim dokumentima je neko potpisao pre ove vlasti i Aleksandra Vučića. Upravo tim sporazumima iz 2011. godine pitanje Kosova i Metohije je bilo rešeno i naravno, ono najgluplje pitanje je išlo, a to je pitanje Međunarodnom sudu pravde zbog koga Aljbin Kurti slavi gospodina Jeremića i dan danas u centru Prištine. Znači, ja vas molim da se informišete i jako je strašno i ružno... i da naučite nekad nešto i od tih Albanaca. Izvinite što ovde ovako moram da vam kažem na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju i ja se izvinjam udruženjima. Znate, kada se brani nacionalni interes, oni su ujedinjeni, a vi ste danas došli da na ovu ovakvu temu nestalih i kidnapovanih pljujete i pričate svašta o svom predsedniku države. Ono što ste videli dvadesetog septembra jeste promocija srpske vojske, ali onakve kakvu zaslužuje da na čelu kao vrhovni komandant bude Aleksandar Vučić. Tačka.

01:41:54 - Danijela Nikolić: (govore u pozadini) Simo, Simo, Simo. Sedi. Simo, ja vas molim, daću vam reč. Ja imam narodne poslanike. Simo ja ću dati reč udruženjima. Sednicu vodim ja. Ovde imaju reč narodni poslanici, a onda idete vi Simo. Dajem reč udruženjima svakako Simo i gospodinu Negovanu i vama Simo Spasiću.

01:42:26 - Simo Spasić: Samo da vam kažem da Đinđić, Koštunica i DOS nisu oslobodili... terorista silovatelja i zločinaca... Nisu tražili razmenu po principu svi za sve. Naši junaci i borci su bili na ulici sa porodicama. Ni kosti nam ne daju. Pričate neke gluposti... a što ne pominjete, a ćutali ste za vreme Koštunice i Đinđića .. Gde ste bili tada pod...Prvi koji je... je bio Simo Spasić.......Sram da vas bude. Ćutali ste za vreme DOSa ko kučke, sram da vas bude...

01:44:04 - Danijela Nikolić: Uglješa. Dajem reč kolegi Uglješi Marković. Izvolite kolega.

01:44:13 - Uglješa Marković: Zahvaljujem se, predsednice Odbora. Želim na samom početku da pozdravim predstavnike Udruženja nestalih. Takođe da se zahvalim i predsedniku Komisije gospodinu Odaloviću i njegovim saradnicima, već je bilo reči o tome, na svemu onom što su radili prethodnih godina i na tome što u pojedinim trenucima i periodima samo zahvaljujući njihovoj upornosti ova tema je ostajala negde i dalje aktuelna u javnosti i mislim da je veoma važno da napomenemo da... voleo bih da posle ovoga čemu smo prisustvovali probamo da se vratimo na ono što jeste tema ove sednice.

01:45:06 - Uglješa Marković: Mislim da je veoma značajno i veoma važno ono o čemu je gospodin Odalović govorio. Važno je iz razloga što, erm, sve ono što je prikupljeno i svi oni podaci koji su dokumentovani ovde, mnogo je značajno da se tome nastavi da se radi. Pitanje Kosova i Metohije neće biti rešeno velikim rečima i lakim metodama. Ono će zasigurno tražiti strpljenje. Tražiće upornost.

01:45:40 - Uglješa Marković: Tražiće verovatno decenije i decenije da bi bilo rešeno, ali uz jasan cilj i uz jasnu strategiju koju kao narod pre svega moramo da imamo, a preduslov za sve ovo jeste jedinstvo koje moramo da pokažemo, nema dileme da ćemo u narednim decenijama taj cilj uspeti da ostvarimo. Nažalost, ovo ću reći počevši pre svega od, na prvom mestu od sebe da ne bi bilo da nekome prebacujem, jer sam deo ovog odbora, kao zamenik člana mislim da smo danas mi kao poslanici pali na ispitu. Dozvolili smo sebi da ova sednica, gde je to jedinstvo trebalo pokazati bez obzira na različite stavove, mislim da smo pokazali da možda nismo ni dostojni ovog visokog doma i želim da se u svoje ime i u ime poslaničke grupe koju predstavljam, Socijalističke partije Srbije, izvinim porodicama nestalih i otetih. Mislim da oni nisu zaslužili da ovde prisustvuju ovakvom razgovoru.

01:46:52 - Uglješa Marković: Država Srbija je pokazala da i te kako je spremna da se bori za pitanje Kosova i Metohije. Nažalost, ako se vratimo i tri decenije unazad i u period bombardovanja, mi smo u jako teškim okolnostima kao država tada bili. Bio je unipolaran svet. Ostavljeni smo sami, ali bez obzira na sve to tada, tadašnje državno rukovodstvo na čelu sa Miloševićem je uspelo da se izbori za rezoluciju dvanaest četrdeset i četiri, na kojoj i dan danas počiva naša borba i kojom se garantuje da je Kosovo i Metohija u sastavnom delu Republike Srbije. Mislim da ta borba mora da se nastavi.

01:47:44 - Uglješa Marković: Mislim da, kao što sam rekao na početku izlaganja moramo svi da budemo spremni na ogromno strpljenje i ogromnu mudrost. Ovakva prepucavanja i ovakva prebacivanja nas definitivno nigde neće odvesti. Predlozi da se sa vojskom uđe na teritoriju Kosova i Metohije ne znam kome mogu da doprinesu, u ovom momentu, sada, 2025. godine. Ne znam da li kad se to izgovara i kada se to predlaže, da li se razmišlja o Srbima koji žive na prostoru Kosova i Metohije sada.

01:48:21 - Uglješa Marković: Da li se razmišlja o osamdeset hiljada Srba koji žive južno od Ibra? Da li se o njima, kada se daju ovakvi predlozi, vodi računa? Naš zadatak jeste da pokušamo svakim danom, pedelj po pedelj, da omogućavamo da se njima garantuje za početak bezbednost, da o tome govorimo svuda i na svakom mestu bez razlike. Da probamo da njima i deci našoj koja tamo žive obezbedimo koliko-toliko normalne uslove za život da mogu da se obrazuju, da mogu da ostanu na svojim ognjištima, da žive i da rade i da ne strahuju svakoga dana kada puste decu u školu da li će se ta ista deca vratiti svojim kućama. Mislim da to jedino možemo ako budemo bili odgovorni, ako budemo bili, kao što sam rekao uporni i strpljivi, ako budemo znali šta hoćemo.

01:49:14 - Uglješa Marković: A politikanstvo i da odavde izgovaramo velike reči i ubiramo poene ne bi li se nekome dopali. To vjerujem da svako od nas zna ko se malo duže bavi politikom, ali mislim da nije ni odgovorno, a nije ni etički to raditi ni moralno, pogotovo ne iz ovog Doma. Zahvaljujem se predsednice.

01:49:37 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem kolega Marković. A dajem reč pomoćniku direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodinu Milošu Terziću, izvolite.

01:49:49 - Miloš Terzić: Zahvaljujem uvažena predsednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi organizacija i udruženja porodica nestalih i stradalih Srba na prostoru Kosova i Metohije, poštovani veterani sa Košara. Pre svega hoću da kažem da mi je čast da mogu da vam se obratim danas na Odboru skupštinskom za Kosovo i Metohiju i da razgovaramo, i hvala vam na tome što ste inicirali, pre svega predsednici i ljudima iz komisije Veljku Odaloviću, da govorimo o jednoj od, za nas Srbe najbolnijih tema. Dotakli smo se i Kosova i Metohije, dotakli smo se i zločina koji su počinjeni nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije. Dotakli smo se i delovanja Zagreba i političkog Sarajeva, ali smo čuli i mnogo neistina, pre svega od opozicionih poslanika kojima je očigledno plenum na čelu sa Natašom Kandić i Dinkom Gruhonjićem Šakićem dozvolio da danas prisustvuju skupštinskoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju. Dakle, dobili su očigledno dozvolu akademskog ili mega plenuma koje predstavljaju upravo ovi ljudi koje sam pomenuo, a koji ne misle ništa dobro ni srpskim nacionalnim interesima, ni srpskom rukovodstvu, ni što se tiče srpskih nacionalnih vrednosti u celini.

01:51:10 - Miloš Terzić: Ono što je važno i ključno da se kaže, gospodin Udalović je naglasio, a i ja ću, posebno zato što u Briselu zajedno sa timom gospodina Petra Petkovića sam bio i deo jedne od rundi pregovaračkog dijaloga, dakle i procesa. Ljudi su se zaista iz Kancelarije za pregovore sa Prištinom i iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju iz Komisije trudili da, i uspeli da izbegnu sve trikove Prištine kako bi nas kroz određene stvari vezano za pitanje nestalih uveli u zamku koja bi podrazumevala da se Srbima nametne kolektivna krivica za ono što se dešavalo konkretno na prostoru Kosova i Metohije od 1998. do 2000. godine. To smo uspeli da izbegnemo i da Prištini i njihovim mentorima sa zapada ne dozvolimo tu vrstu manevra.

01:52:06 - Miloš Terzić: I naravno, gledali smo uvek to kao humanitarno, a ne kao političko pitanje, za razliku od onoga kako su to gledali Aljbin Kurti i politička vrhuška iz Prištine. Ta politička vrhuška iz Prištine podržava blokade u Beogradu i to su neposredno uradili na konferenciji za medije, direktno Aljbin Kurti zajedno sa Andrejom Plenkovićem tokom njegove zvanične posete Zagrebu. I čuli ste da govori o nekakva tri genocida koja su navodno Srbi počinili u dvadesetom veku, koji očigledno stanuju samo u njegovoj glavi. I očigledno da nije čudno da je podržao ovakve, jer ta podrška uzajamno funkcioniše i od strane onih u Prištini i od strane političkog Sarajeva i od strane Zagreba. Sva njihova oštrica i njihovih mentora usmerena je na predsednika Aleksandra Vučića i pokušavaju da izvrše nepodnošljiv pritisak na njega i sa te strane i po pitanju pritisaka koje se odnose na Republiku Srpsku i u odnosu na sve nama najvažnije nacionalne teme i pitanja.

01:53:19 - Miloš Terzić: Nažalost, danas situacija za Srbe na Kosovu i Metohiji jeste teška, možda i najteža od 1999. godine, a razlog za to svakako jeste delovanje Aljbina Kurtija, jer smo svedoci da imamo više od sedamsto od 2021. godine etnički motivisanih napada koje su direktno usmerene na srpsku decu, na srpski narod, na srpsku imovinu, na imovinu Srpske pravoslavne crkve. Gotovo da ne prođe dan kad Aljbin Kurti ne izvrši neki napad na Srbe i na srpski narod i na srpske institucije i ništa Aljinu Kurtiju nije dato u tom smislu. Srbija je danas, upravo zahvaljujući politici koju vodi Aleksandar Vučić, i ekonomski i politički i vojno dovoljno snažna da obezbedi sve ono što je neophodno srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, a tu pre svega mislimo i na institucionalnu i na materijalnu podršku.

01:54:14 - Miloš Terzić: Niko nije ostao bez plate, niko nije ostao bez penzije, obezbeđen je užinski dodatak, obezbeđeno je za pet hiljada ljudi koji se nalaze na Nacionalnoj službi za zapošljavanje da primaju mesečno po dvadeset hiljada dinara. Očekuje se i kad dođe na dnevni red u narednom periodu sednica Narodne skupštine Republike Srbije, da se obezbedi još jedan paket takvog vida, ne pomoći, nego podrške za srpski narod. Do 2012. godine imali smo situaciju da su predstavnici bivšeg režima kojem je pripadao Zdravko Ponoš, čijoj strukturi je donedavno pripadao i opozicioni poslanik, koji očigledno nema usaglašene stavove sa poslaničkom grupom kojoj sada trenutno pripada. Imali smo situaciju da su pola sredstava iz budžeta koji su predviđeni za Kosovo i Metohiju vraćali u budžet jer nisu znali kako i na koji način da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, a ta sredstva su završavala dobro znate gde, kako i kod koga i u čijim džepovima.

01:55:14 - Miloš Terzić: Od vojske tada nismo imali ništa i to sve možete da pročitate i sve to oni pokušavaju da sakriju, ali ne mogu jer sve to piše lepo u Vikiliksovim depešama, gde je njegov šef već bio 2008. okarakterisan Zdravko Ponoš kao centralni čovek Zapadnih službi u srcu našeg bezbednosnog i obaveštajnog sistema. I to treba da se zna i to treba reći i ponoviti uvek i na svakom mestu, kako nam se takve situacije ne bi ponovo dogodile i ponovile. Posle 2000. godine su izručili celo srpsko političko i vojno rukovodstvo u Ševeningen.

01:55:51 - Miloš Terzić: Kidnapovali su ljude na VMA, generala Lukića u pidžami su čoveka odveli i uveli u avion, a odelo su mu oblačili u avionu da bi ga izručili bez ikakve odluke Haškom tribunalu. E, kad govorimo o sudijama i tužiocima, to su radile njihove sudije i tužioci do 2012. godine, a to sad pokušavaju da urade i u službi sprovođenja obojene revolucije u Srbiji, kako bi isporučili i Aljbinu Kurtiju i mentorima sa Zapada, i Bartulici i Piculi, i svima onima kojima idu da se poklone i u Strazburu i u Briselu – isporučili ono što se od njih traži. A to je priznanje nezavisnosti lažne države, to je ukidanje Republike Srpske i to je uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i prestanak vođenja suverene nacionalne politike. Kada govorimo o Briselskom sporazumu, da je Briselski sporazum dobar za Albance i Aljbina Kurtija, oni bi ga već primenili. Ne bi se čekalo dvanaest godina na formiranje Zajednice srpskih opština. I najlakše je usmeriti oštricu na srpsko rukovodstvo, a ne pomenuti sva ona zlodela koja nad srpskim narodom sprovodi Aljbin Kurti.

01:56:58 - Miloš Terzić: Niste pomenuli zločine nad srpskom decom i upucavanje srpske dece za Badnji dan u Gotovuši. Tad niste reagovali, jer ste bili u stranci kod Zdravka Ponoša. Niste reagovali kada tajkunski mediji napadaju Pavlinu iz Velike Hoče i Orahovca. Na sednicama skupštinskih odbora za Kosovo i Metohiju gotovo i da ne govore, bar kada su zatvorene za javnost zbog bezbednosnih i političkih prilika na tom delu naše teritorije, zato što tada nema kamera. I ne možete vi bolje da znate iz Beograda, pošto vam je najveće opterećenje, izgleda, problem to što ste ostali bez malo asfalta oko ušća da stignete do Galerije. Rekli ste moj Beograd da uništavaju asfalt i tako dalje.

01:57:44 - Miloš Terzić: Ne možete vi bolje od Srba sa Kosova i Metohije da znate šta je za njih dobro. Što se tiče francusko-nemačkog sporazuma, i tu ste izneli gomilu neistina – ništa potpisano nije. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je to platforma za dalji razgovor. Ali da pre toga zahtevamo da se ispuni sve ono što je potpisano uz posredstvo Evropske unije, onih koji su garantovali da će se ispuniti Briselski sporazum, da će se formirati Zajednica srpskih opština, koja garantuje individualna i kolektivna prava za Srbe u deset opština na Kosovu i Metohiji, i južno i severno od Ibra. Opet kažem, da je za Albance taj sporazum dobar, oni bi ga prihvatili do juče – koliko juče.

01:58:27 - Miloš Terzić: I ovde na sceni imamo evidentno ratovanje sporazumima. Kad Beograd ispuni svoje delove iz tog sporazuma iz 2013. godine, onda međunarodni faktor sa Zapada i mentori takozvane kosovske nezavisnosti istupe sa novim sporazumom, gde se opet očekuje nešto od Beograda. I zato nije potrebno da, shodno tome, bilo ko u ovoj zemlji učestvuje u rušenju sopstvene države i u napadima na predsednika Aleksandra Vučića i na srpsko rukovodstvo, jer dišemo za ovu temu i radimo apsolutno sve, i političkim i pravnim i svim drugim raspoloživim sredstvima, da olakšamo život srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Zaista, što se ove teme tiče, tražimo i punu odgovornost za sve zločine koji su se dogodili nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

01:59:26 - Miloš Terzić: Predsednik Vučić je na to ukazivao i u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, govorio o nepodnošljivim uslovima za život koje Aljbin Kurti stvara srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i, između ostalog, to ne žele da mu oproste, kao što ne žele da mu oproste ni ono delovanje vezano za rezoluciju o Srebrenici. I shodno tome mu mnogi međunarodni faktori, podržani od strane unutrašnjih, isporučuju obojenu revoluciju i ono što su uspeli da urade 5. oktobra pokušavaju da urade opet. A tada smo ostali – i to svi vi vrlo dobro znate – u periodu od samo deset godina bez armije, bez industrije i bez izlaza na more. Mi tek od 2012. godine, ajde da kažemo tek od 2014. godine, po pitanju Kosova i Metohije imamo politički zaokret i neko kreće na ozbiljan i odgovoran način da se bavi tom temom.

02:00:23 - Miloš Terzić: To je upravo Aleksandar Vučić i imamo određene diplomatske pobede, shodno političkoj i diplomatskoj ofanzivi koju sprovodimo. Gospodin Bakarec je jasno rekao – dvadeset osam zemalja članica Ujedinjenih nacija je donelo odluku o povlačenju priznanja nezavisnosti lažne države. Samim tim smo izmenili sliku o Srbiji i o Kosovu i Metohiji u Ujedinjenim nacijama. Mi sada tamo imamo većinu.

02:00:49 - Miloš Terzić: Neko je pre 2012. godine, taj Zdravko Ponoš, Dragan Đilas i ta politička vrhuška, izmestio to pitanje iz Ujedinjenih nacija, oterao to pitanje u Evropsku uniju i napravio nam ozbiljne probleme. Mi se sa posledicama tih odluka danas suočavamo – sa onim što je potpisao Borko Stefanović 2011. godine, i što se tiče ličnih karata, i što se tiče carinskog pečata, i što se tiče svih ostalih tema koje su potpisane tada uz njegovo prisustvo i pregovaranje sa Editom Tahiri 2011. godine. Pa je Aleksandar Vučić morao da menja tu situaciju i da ostvari određene diplomatske uspehe i pobede da bismo sada upravo imali većinu u Ujedinjenim nacijama. Ono što je važno takođe da se kaže po ovom pitanju jeste…

02:01:47 - Miloš Terzić: Ovo što je uradio poslanik je nepodnošljiva lakoća neodgovornosti. Vezano za srpsku vojsku. Rezolucijom dvanaest četrdeset i četiri, vojnotehničkim sporazumom o Kumanovu, prostor Kosova i Metohije je definisan kao prostor koji pod privremenom, naglašavam, privremenom civilnom i vojnom upravom Ujedinjenih nacija. Naravno da ja znam šta bismo svi mi ovde voleli i šta bi volela velika većina građana Srbije, al' to u ovom trenutku nije moguće. Tamo imamo NATO, trenutno. Tako da hoću još jednom da istaknem da je ovo pitanje za nas prioritetno, da ga zaista gledamo kao humanitarno, ne kao političko, ali da ćemo se truditi i boriti da zaštitimo apsolutno sve srpske državne i nacionalne interese po pitanju Kosova i Metohije, sve naše nacionalne vrednosti.

02:02:46 - Miloš Terzić: A gospoda iz ove poslaničke grupe bi bilo dobro da se predsednica Odbora usaglase šta misle, kako i na koji način po pitanju Kosova i Metohije. Ono što je dobro jeste da je jedan deo te strukture išao na konsultacije pre formiranja nove Vlade Republike Srbije kod predsednika Vučića, jedan deo to nije hteo da uradi, iako su bili pozvani da predlože svoje zahteve, rešenja i tako dalje, ali to nisu želeli da urade, a drugi deo je govorio kako im je predsednik Aleksandar Vučić, zamislite, rekao na tim sastancima da Srbija nikad neće ući u Evropsku uniju. Ja sam siguran da je to predsednik Vučić nije rekao, ali i da je rekao, to se ne radi. Ne napadate svoju državu u odnosu na razgovore koje ste obavili bez prisustva medija sa predsednikom Vučićem, a pozivate se na to da ne volite Evropsku uniju i tako dalje. A onda vam postane krivo što Srbija nije u Evropskoj uniji i šta mi je rekao predsednik Aleksandar Vučić.

02:03:45 - Miloš Terzić: To jeste naš strateški cilj, ali mi smo jedina država u Evropi koja ne uvodi sankcije Ruskoj federaciji. Mi smo jedina država u Evropi koja na ovom nivou ima odnose i uspostavljene sa Narodnom Republikom Kinom. Videli ste šta posedujemo i na vojnoj paradi. Zato smatram da je potrebno ovo što je Uglješa rekao, da pokažemo jedinstvo i slogu i sabornost, da budemo uz naš narod na Kosovu i Metohiji, a upravo taj narod zna šta je najbolje za njega i zdušno pruža podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije koje se u teškim okolnostima bori za opstanak i ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ukoliko bi se desilo da oni koji su do juče zagovarali politiku Zdravka Ponoša a ništa nisu promenili, bilo šta rade i pitaju se vezano za ovu temu, od Srbije ništa neće ostati.

02:04:37 - Miloš Terzić: Uništili bi sve brzinom munje. Zato to nikada nećemo da dozvolimo i to je ono što predstavnici i udruženja i Srba sa Kosova i Metohije jako dobro razumeju. Hvala vam.

02:04:47 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem. Zahvaljujem gospodine Terziću, dajem reč gospodinu Veljku Odaloviću, izvolite.

02:04:55 - Danijela Nikolić: -Negovan je možda, tu malo- A da, dobro. Dajem reč gospodinu Negovanu Mavriću, koji je ustvari danas došao iz Velike Hoće na sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju i čovek koji ima svoju ličnu priču i priču koju nosi sa sobom i koju će nositi dok je živ. Izvolite, gospodine Negovan.

02:05:14 - Negovan Mavrić: Hvala vam puno. Hvala na pozivu. Pre svega bih pozdravio predsednicu skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, gospodina Veljka Odalovića, narodne poslanike, moje prijatelje sa kojima se znam i sa kojima sarađujem već duže vremena u svakom pogledu. Ja inače dolazim iz Velike Hoće, opština Orahovac. Znači 450 kilometara sam putovao danas da bih ovde bio i naravno čuo o onome što je bila tema, a to je, kol'ko sam razumeo, tema nestale osobe.

02:05:50 - Negovan Mavrić: Sve ovo šta sam ovde čuo, verujte mi, toliko mi se onako u glavi pomešalo, pa možda ću biti malo i onako nespreman da bih nešto odgovorio i nešto rekao. Samo bih vas zamolio, ja kao čovek koji živi dole na Kosovu i Metohiji, nemojte aman da šaljete nikakvu vojsku dole na Kosov, jer nema te vojske koja bi mogla da dođe do moje Velike Hoće i spasi našu decu, a da ne kažem i šire. Jer trenutno situacija, svi znamo kakva je da dole znamo ko vlada. Naravno, to što vlada Aljbin Kurti, to vlada neko drugi sa njim. Ali ja ću, naravno, da se okrenem za ono što sam ovde.

02:06:31 - Negovan Mavrić: Kao prvo onog što je predsednica rekla da sam ja inače brat kidnapovanog Mladena Mavrića, biće sada dvanaestog oktobra već godišnjica. On je kidnapovan dvanaestog oktobra devedeset devete godine i, naravno, od tad sam se uključio u rad udruženja. Od tada baviti se nestalim licima na prostoru Kosova i Metohije, moram da vam kažem i nije bilo teško do vremena možda 2020. godine, kada je došao Aljbin Kurti na vlast. Zašto ovo kažem?

02:07:04 - Negovan Mavrić: Zato što od tada ovde i gospodin Odalović, a i Verica Tomanović rekla da je na prostoru Kosova i Metohije bilo sto četrdeset četiri logora, gde sam ja, verujte mi, lično posetio najmanje sto takvih logora. Od tih logora danas je napravljen samo kao neka, da kažem, kula ili tako nešto kao podsećanje da su tu bili mučeni Srbi, ali nažalost, nijedan Srbin nijebbio oslobođen, iako to mi i danas tražimo od odgovornih, a pogotovo od Međunarodnog Crvenog krsta koji je već od devedeset sedme godine bio prisutan na prostoru Kosova i Metohije. Zašto nije nijedan Srbin oslobođen? Jer znamo dobro da su, da su svi logori koji su bili u Bosni, u Hrvatskoj posećivani, a naravno, posećivani su bili i na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost nisu oslobođeni. Šta ovo znači?

02:08:00 - Negovan Mavrić: Srbi nisu bili interesantni da budu oslobođeni. Ovo danas ovde što smo videli – prezentacija Komisije za nestala lica – to je ono što treba svi mi da imamo u glavi, a pogotovo vi, gospodo narodni poslanici, da ovo koristite na vašim sednicama i šire gde god idete. A ja ću još nešto da vam kažem. Trenutna situacija na prostoru Kosova i Metohije, ono što Šiptari rade, to jest, naravno, Aljbin Kurti sa svojim saradnicima. Na čelo Komisije za nestala lica doveden je čovek kome je otac kidnapovan, ugledni Ukšin Hoti. Sin Andin Hoti, predsednik Komisije za nestala lica.

02:08:48 - Negovan Mavrić: Kada je došao na tu poziciju, ja sam nekako bio radostan, jer je čovek iz naše, da kažem, pošto je njemu otac kidnapovan, da će da pokrene to pitanje i da, naravno, dobijemo što veći rad na tu temu. Međutim, shvatio sam – i to odgovorno kažem – da je on doveden samo da opstruiše rad Komisije i da samo opstruiše traganje za nestala lica. Jer pre njega su bili drugi sa kojima je gospodin Odalović sarađivao, iako znamo gde su, na kojim mestima i na kojim pozicijama za vreme rata bili, ali je cilj bio da se, bez obzira ko sedi sa druge strane, dođe do nekog rada. I to je sve dovelo do tog rezultata da smo mi, tj. da su te radne grupe, kako je Odalović rekao, mnoge, mnoge grobnice otvorile i, naravno, mnoga tela vraćena porodicama.

02:09:47 - Negovan Mavrić: Nažalost, od 2020. godine to jako, jako teško ide, jer kao prvo, kao što znamo, radnih grupa nema, a ako nema radne grupe, nema ni rada na lokacijama. E, oni dole kopaju ono gde oni hoće i ono što njima odgovara. Naravno, kada treba da se nešto ovde radi, tada oni poštuju i Odalovića i sve ostale, ali dole na terenu imaju neki stav da njima nije potrebna srpska institucija, to jest srpska sudska medicina. Kada sam dobio poziv ovde, još ovo sam hteo da vam kažem. Ovo bi trebalo da znate: šta god se sada trenutno na Kosovu radi, da li je to film, da li se piše novinski izveštaj ili bilo šta drugo, kod njih sada postoje samo kidnapovani Albanci i niko više.

02:10:44 - Negovan Mavrić: Znači, za njih nema kidnapovanih – ne samo Srba, nema ni Roma, ni Muslimana, to jest Bošnjaka, ni Egipćana, nikoga – nego samo kidnapovani Albanci. I to bi trebalo da bude možda jedna tema ubuduće za naš pregovarački tim i u Briselu, jer za razliku od njih, mi smo ti koji pokazujemo da ima nestalih i Srba i Albanaca i Muslimana i svih ostalih sunarodnika koji su dole u to vreme bili kidnapovani. Ja sam imao nade, pravo da vam kažem, i ovo moram da vam kažem, pošto već ovde čujem raznorazne priče. Ovo je za nas već politika koju mi ne razumemo, ali eto, tu smo, pa i to moramo da slušamo. Odgovorno tvrdim da je puštanjem iz zatvora poslednje grupe Albanaca sa našim Srbima završena priča.

02:11:39 - Negovan Mavrić: Zašto kažem odgovorno tvrdim? Odgovorno tvrdim zato što je moj brat samo dva meseca posle toga bio živ. Mislim, ja sam tragao za njim i on je dva meseca posle kidnapovanja bio živ. Znači, ne samo on. Mojim traganjem, gde je on bio držan, još mnogi Srbi su bili tu zajedno sa njima. I zato kažem da su do 2001. godine naši Srbi, mnogi od njih, bili živi. Puštanjem poslednje grupe iz zatvora sa našim Srbima završena je priča o živima. Malo je to što nam nisu vratili žive, ali sada nam ne vraćaju ni mrtve.

02:12:27 - Negovan Mavrić: Ja puno puta koristim i dole u Prištini, pošto ja osam godina već svaki drugi dan sam u Prištini i budem prisutan na mnogim ovakvim skupštinskim sastancima tamo, ali verujte mi, kod njih, kada je u pitanju Kosovo, svi su ujedinjeni – nema opozicije, nema pozicije. To mi moramo da naučimo. Kada je u pitanju Srbija, za njih je ona samo neprijateljska zemlja i tu se svi udruže. Dok ja ovde stvarno, žao mi je što moram to da kažem, ali nisam očekivao da danas, na ovakvu temu, vidim i čujem ovakvu odvojenost. Da me svi pogrešno ne shvatite. Jednostavno, mi iz udruženja pokušavamo da budemo antipolitički, međutim izgleda da i mi moramo da slušamo politiku. Ali ja bih vas zamolio da pitanje nestalih – to smo i gospodinu Odaloviću govorili, i kada je pregovarački tim krenuo sa radom u Briselu – da broj jedan bude pitanje nestalih. Zašto ovo kažem? Zato što imati nestalu osobu u porodici – to samo oni koji to imaju znaju šta je to.

02:14:00 - Negovan Mavrić: Ja vas poštujem i razumem da se vi saosećate sa nama, ali samo bih vas pitao: kada majka dvadeset ili otac dvadeset sedam godina čeka svoga sina, a ne zna šta je s njim? To je samo jedno jako bolno pitanje. I zato, kada je bar ovakva tema u pitanju, budite ujedinjeni, nemojte, molim vas, da budete razjedinjeni, jer sve ovo, vaša neslaganja, nas sve više koštaju. Borite se za nas koliko god možete, za naše porodice, a gospodin Odalović i svi vi koji ste u pregovaračkom timu – borite se za naše nestale, da ih pronađemo. Jer svaki povraćaj tela porodici, za nas je veliki uspeh, a nadam se i za vas. Da vas ne zadržavam, hvala vam puno još jednom. Malo sam se stvarno uzrujao zbog ovakve priče. Hvala vam puno.

02:14:48 - Danijela Nikolić: Zaista vam hvala. Dajem reč gospodinu Veljku Odaloviću.

02:14:53 - Veljko Odalović: Hvala. Pa prvo želim da se zahvalim stvarno svima koji ste učestvovali u raspravi. Ono što, naravno, delim prvenstveno sa Negovanom i ono što porodice osećaju. Ovo je tema oko koje moramo da se uzdignemo malo iznad nekih drugih stvari i to je ono što i meni smeta – uz sva uvažavanja i nerazumevanja, odnosno stavova koje neko ima po drugim pitanjima koja nemaju nikakve veze sa ovom ovde temom. Ostavite to za drugo mesto i za druge rasprave, to bih zamolio, prosto zbog ovih porodica, ne zbog mene. Ja sam spreman da na svaku temu razgovaram malo još i argumentovanije, jer da bismo se pripremili za tu raspravu, gospodine Iliću, zamolio bih vas da uzmete informaciju iz aprila 2013. godine, koja je usvojena u ovoj Narodnoj skupštini.

02:15:49 - Veljko Odalović: Sto sedamdeset četiri narodna poslanika su glasala, informacija se ticala toka dijaloga u Briselu i tu se nalazi devet sporazuma Medžita Tahirija i Borka Stefanovića, koji su bili nešto što je uvelo u Briselski sporazum, koji je napravljen i zove se o normalizaciji odnosa u nekim temama koje su bile prepoznate tog trenutka. Tako da Dačića, Vučića, Vučića, Dačića pominjati u tom kontekstu, najmanje rečeno, niti je mesto na temi, niti je smisleno ono što ste kao argumentaciju koristili. Ono što je smisao i suština cele te priče i šta je vodilja tog sporazuma bilo, jeste prvo da se onih devet sporazuma, koji su napravljeni van kontrole parlamenta, van kontrole bilo koje institucije, na određeni način, a stvorene su obaveze po državu, kroz tu informaciju i kroz ono što je Briselski sporazum sadržao, na određeni način urede tako da to može da bude u interesu svih građana. Jer tako je i koncipiran ceo sporazum – da je trebalo, u stvari, normalizovati odnose u nekim temama koje su bile identifikovane, a put ka normalizaciji odnosa bila je Zajednica srpskih opština i ono što je ona u ovlašćenjima i mandatima imala, da bi mogla, ostvarivanjem te svoje funkcije, da utiče kvalitetno na život Srba i njihovu budućnost i perspektivu.

02:17:24 - Veljko Odalović: Kritika može da bude samo u jednom delu – da smo prevareni. Eto, to ako vi hoćete da kažete, da, jer mi smo ušli u to u dobroj veri i nameri, ali Ketrin Ešton i oni koji su bili sa druge strane nisu imali ni dobru veru ni dobru nameru. Ja samo čekam da se pojavi neka, uslovno, Angela Merkel, koja će reći da je Briselski sporazum potpisan da bi se Srbija prevarila, pošto je ona rekla da je Minski sporazum potpisan da bi se Rusija prevarila, odnosno da bi se Ukrajina spremila za rat protiv Rusije. To je otprilike neka moja paralela koju… Tako da bih, ono što bih želeo vezano za ovu temu, da se vratim na to.

02:18:08 - Veljko Odalović: Trinaest hiljada ljudi je stradalo na prostorima Kosova i Metohije od ’98. do kraja 2000. godine u sukobima. Od tih trinaest hiljada, tri i po hiljade Srba – bilo da su trenutno nestali ili da su stradali – i što je ovaj… Preko dve hiljade Albanaca je ubijeno u međusobnim obračunima među njima.

02:18:28 - Veljko Odalović: To da znate – znači, nije samo jedan slučaj koji je ovde pomenut, nego ima mnogo slučajeva gde su Albanci, koji nisu mislili kao ta takozvana Oslobodilačka vojska Kosova, bili žrtve i po pravilu su ih pripisivali nama. A eto, Nataša Kandić je to napisala, da ne bude da je pisao Veljko Odalović. Mislim da vam pomognem da, kada se pripremamo za rasprave i nove teme, imamo izvore. Kolika god da je kredibilnost tog izvora – nema veze, ali to je to. Ono što takođe – pazite – šezdeset pet hiljada ljudi je do sada stradalo, od čega je ubedljivo najveći broj civila, žena, dece i staraca, stradalo u Gazi.

02:19:11 - Veljko Odalović: Sad zamislite taj obim stradanja i strahota kroz koje neko prolazi i odnos te, uslovno da je nazovem, dela međunarodne zajednice, koji je prema nama digao avione da nas bombarduje zbog toga. Ali i to je opet za neku drugu temu, tako da eto, biću slobodan – ako bude, naravno, prostora – ja nemam problem da o ovim temama razgovaramo. Znate šta je Kurtijev argument zašto neće Zajednicu srpskih opština? Rekao je da neće novu Republiku Srpsku. I tu ga podržavaju zapadni centri, koji ga jednostavno ne teraju da uradi ono na šta je obavezan. A evo, ponoviću vam – verovatno bismo sa tim mogli da uđemo u neke mnogo mirnije i kvalitetnije vode, bar kada je u pitanju budućnost ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

02:20:07 - Veljko Odalović: I pitanje Kosova nije rešeno. To zaboravite ako mislite – i ko god misli – da je rešeno, nije rešeno. Pitanje Kosova i Metohije će biti otvoreno pitanje i to je ono za šta ne vidim da iko u ovoj državi ima mandat, pravo ili, što bi rekli, značajnu ulogu i funkciju da misli drugačije od ovoga. A pojedinci koji misle da je rešeno – neka misle, neka žive u svom svetu. Da ovu temu vratim nazad.

02:20:55 - Veljko Odalović: Znači, ostao sam vam dužan još dve stvari. Jedna je ovde vezana za ovaj dom Narodne skupštine. Godine 2020. formirali smo jedan pododbor, odnosno jedno telo koje se bavilo prikupljanjem činjenica i dokaza o zločinima koji su se desili nad Srbima i ostalim nealbancima. Mislim da ima ovde vas koji ste delom učestvovali u tome. To je značajan materijal koji je pomogao pri formiranju i pisanju optužnice koja je u ovom trenutku podignuta protiv Tačija i Veselija, jer mnoge dokaze koje smo imali stavili smo u funkciju upravo tih dokaza i optužnica koje su podignute. Ima još jedna stvar koju sam predvideo možda, nisam siguran da je ovde baš obrađena u celini. U mrtvačnici u Prištini nalazi se preko trista tela za koja mi ne znamo čija su. Evo, ovde su porodice i stalno nas pitaju čija su ta tela. I to nije posebnost – samo da vam pomognem – nije to posebnost samo Prištine.

02:21:32 - Veljko Odalović: Imamo preko devetsto tela u mrtvačnicama u Hrvatskoj, blizu 1.800, skoro 2.000 tela imamo u Bosni i Hercegovini. Kada je u pitanju Hrvatska, mi sa sigurnošću možemo tvrditi da je najmanje četiri stotine tela Srba, jer su to ekshumacije na kojima smo prisustvovali – evo, koleginice su ovde koje su prisustvovale ekshumacijama – Srbi ekshumirani. Najmanje devedeset, a možda i više tela Srba nalazi se u mrtvačnicama u Prištini. Tako da je ovo proces gde nam treba vaša podrška, ne u delu… ja sam više voleo da sam danas čuo kritike. Verujte mi, kritike prema ovome što mi radimo i da čujemo neku sugestiju u kom pravcu da nam pomognete, nego što ste ovde potrošili veliku energiju i u dobroj meri usmerili ovu diskusiju na neke teme koje ne pripadaju ovoj temi. Mislim, to vam je moj savet, najdobronamerniji, i prosto vam govorim da ne potrošite… Potrošili su – danas su svi poslanici koji su bili pozvani promašili mesto. Ne znam gde se nalaze, ali mislim da su danas trebalo da budu ovde zbog ovih ljudi ovde. Vama hvala, dvojici, cenim, bez obzira na to što se možda po nekim pitanjima ne slažemo, ali zbog ovih ljudi ovde koji su došli. Danas je trebalo da bude Odbor i da sa Odborom bude i još poslanika koji bi pokazali interesovanje za ovu temu. Jer saziv, bilo koji, nije ograničen samo na saziv onih koji pripadaju Odboru, nego svi poslanici mogu da prisustvuju.

02:23:15 - Veljko Odalović: Ovo je javna sednica, javni dokument, obnarodovano sve. To je ono što me boli, to je ono što mi smeta, realno. Vama stvarno hvala i to je ono što mislim da ove porodice dele. Hvala.

02:23:29 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem, gospodine Odaloviću… Imam, ali pre toga sam rekla da ću dati reč gospodinu Marku Antiću, direktoru Kancelarije za koordinacione poslove. Izvolite.

02:23:41 - Marko Antić: Dobar dan svima, poštovanje. Dakle, najpre želim da se zahvalim cenjenoj predsednici Odbora za Kosovo i Metohiju što je zapravo sazvala sednicu Odbora na ovu temu, jako značajnu za sve nas, a posebno za porodice nestalih. Da se zahvalim poštovanim narodnim poslanicima na prisustvu, učešću u diskusiji i, naravno, da pozdravim uvažene porodice nestalih i udruženja nestalih koji su danas ovde prisutni. Nisam planirao da se javim za reč, ali nakon obraćanja gospodina Negovana osetio sam jednostavno potrebu za tim. Bez obzira na to što je atmosfera na sednici ovog Odbora bila možda pomalo neprimerena temi koju danas imamo, i naravno iz pijeteta prema porodicama nestalih, želeo sam da još jednom naglasim da, bez obzira na različite tonove koje smo ovde čuli, a koji nemaju veze sa ovom temom, nikada ne posumnjate u namere, upornost i istrajnost Vlade Republike Srbije da reši sudbinu nestalih i da se vaši najmiliji pronađu.

02:24:54 - Marko Antić: Dakle, ja sad pričam, pogotovo za pregovarački proces. Dakle, direktor Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, glavni pregovarač na tehničkom nivou, kao i gospodin Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, vrlo su istrajni i uporni u tome da dijalog bude mesto koje će pomoći rešavanju sudbine nestalih lica, a ne mesto koje će biti blokirano. Bez obzira na stanje u Prištini, želim da vas uverim da je naša strana, srpska strana, učinila sve u ovom celom procesu, uključujući i Deklaraciju o nestalim licima koju je predsednik Aleksandar Vučić podržao, kao i svi kasniji dokumenti koji iz toga proizilaze, bili usmereni samo i jedino ka jednom cilju – pronalasku vaših najmilijih. I zbog toga i gospodin Odalović, ali i ceo tim, prave neke, uslovno rečeno, koncesije i prema predstavnicima EU i Prištine, samo kako bismo ovo pitanje rešili. Tako da ja kažem u svakom smislu, bez obzira na sve razlike koje smo ovde čuli, nemojte nikada da imate sumnju da vaša Srbija, vaša država Srbija i Vlada Srbije stoje iza vas u punoj meri i da rade na tom pitanju. Samo toliko sam hteo da kažem. Hvala.

02:26:19 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem gospodine Antiću, dajem reč mom kolegi Paviću. Izvolite.

02:26:25 - Aleksandar Pavić: Samo bih hteo jednu stvar da kažem gospodinu Odaloviću. A kad se pominje, kad neki od nas ovde pominju Briselski sporazum, ja tvrdim da je to i uopšte ova tema i mnoge druge teme i u diplomatiji se zna, su međusobno povezane. Ne možemo ovu temu da izolujemo od svih drugih tema. Jedna je stvar kad pregovarate sa pozicije snage ili ofanzivne pozicije oko i ovog pitanja nestalih lica, a drugo je kad to radite defanzivno. A problem sa Briselskim sporazumom, i to nije samo moj problem, nego mnogima, jeste - vi ste rekli da ste prevareni.

02:27:10 - Aleksandar Pavić: To je rekao i gospodin Ivica Dačić i da ste pristupili tome u dobroj veri. A, međutim, mnogo vremena je prošlo, gde smo mi davali jednostrane ustupke, a trebalo je vrlo jasno da bude da se Prištinskoj strani ne može verovati. A svi mi koji smo imali iskustva sa Zapada, mnogi smo imali iskustva sa Zapadom. Ja sam to imao još u Republici Srpskoj. Oni ne poštuju ni jedan sporazum, ni jedan sporazum ne poštuju.

02:27:40 - Aleksandar Pavić: Oni smatraju sporazume kao primirje dok nisu spremni da krenu u dalje ofanzivnu akciju protiv vas, znači to je problem sa Briselskim sporazumom. Ako vi stalno dajete ustupke, ako vi izvršavate svoje, a druga strana ne izvršava ništa, onda ste vi percipirani kao neko s kim se može raditi šta se hoće ili ko neće praviti probleme, a recimo između ostalog i probleme oko nestalih lica. Znači, po meni je na mestu kritika argumentovana i Briselskog sporazuma i svih kasnijih sporazuma i pristupu državne politike prema njima. Mislim da to nije politizacija. Druga je stvar kako se o tome govori. O tome možemo da diskutujemo, ali samo hoću da kažem i ja kad govorim o tome, ja isto mislim i na ovu temu i na druge teme koje su povezane sa Kosovom i Metohijom. Hvala.

02:28:35 - Danijela Nikolić: Zahvaljujem. Zahvaljujem se svima na saradnji. Zahvaljujem se i izvinjavam se pre svega udruženjima, ako u jednom momentu ova sednica nije išla tokom kako smo zapravo i svi želeli i ono što je bilo van teme. Prosto, kada čovek razmisli i pogleda znate, boli me činjenica da možda i ne želim to sebi da priznam, a verujem i većina vas, da nismo ovde ni u bolu jednaki, jer ako nismo u bolu jednaki, onda nismo ni dostojni. Ono što je suština jeste da je bol vaših porodica i naša.

02:29:24 - Danijela Nikolić: I upravo pošto sam videla gospođu iz udruženja koja nije razumela šta sam htela da kažem, da ponovim, ako nismo u bolu jednaki, onda nismo ni dostojni. A mislim da smo danas pokazali da ipak u nekom segmentu nismo u bolu jednaki iz razloga zato što je tema sednice otišla na neku drugu stranu, zbog čega vam se izvinjavam. Naravno da ćemo se baviti temom nestalih i kidnapovanih lica i naravno saradnja sa udruženjima i kao što je gospodin Veljko Odalović, predsednik komisije rekao je, neprestana i stalna i naravno Odbor za Kosovo i Metohiju u punom kapacitetu je uvek tu da se glas više ukoliko je moguće čuje i da na svakom mestu i u svakom trenutku budemo uz vas. Hvala svim govornicima, svim mojim kolegama koji su danas govorili. Zahvaljujem se svim gostima koji su danas govorili i svako ko je dao možda i predlog i sugestiju i obratio se će biti od koristi i za nauk u nekom budućem vremenu.

02:30:26 - Danijela Nikolić: Hvala još gospodine Veljko Odalović, još jednom hvala vam na ovoj sednici.

02:30:49 - Danijela Nikolić: Hvala vam na informaciji koju ste dostavili, hvala vama i vašim saradnicima i naravno, ovo je... vi ste sarađivali u ranijem periodu sa Odborom za Kosovo i Metohiju, ali naravno, biće prilike da i dalje sarađujemo i naravno, ono što je na vama jeste da informišete Odbor u svakom trenutku kada god budete imali informaciju više- Mogu samo jedno rečenicu? Samo jednu rečenicu, samo jednu.

02:30:53 - Danijela Nikolić: ...Da informišete. Hvala još jednom. Izvolite. Samo se molim vas predstavite.

02:31:05 - Radmila Spasić: Ja sam Radmila Spasić. Moj muž je kidnapovan na Kosovu samo zato što je Srbin. Otišao je odavde iz Beograda, bio je već u penziji, otišao je da obiđe svoju staru majku u Metohiji. Metohija, Metohija. Nemojte samo odvajati Kosovo, Kosovo i Metohija, Metohija je srpska zemlja. Otišao je kolima svojim da obiđe majku, staru, maltene pred smrt i zaustavljen je sa svojim automobilom. Znači ni kriv ni dužan, samo što je kriv, ako je kriv, što je otišao da obiđe majku, ako je za to kriv. Kidnapovan je, u Likovcu je bio. Sve sam ja istražila. Naišla sam na sve, to moram da kažem što kažete, pričamo, pričamo, ali ja sam lično mogla da zakucam na svaka vrata, engleski sam govorila, sa ljudima sam radila. Moj muž je radio u Ministarstvu spoljnih poslova, nije bio diplomata i ja sam isto takođe išla s njima.

02:32:06 - Radmila Spasić: Vodili smo decu, zadnje službovanje je bilo u Vašingtonu i engleski sam znala i znala sam da komuniciram sa ljudima i da, na sva sam vrata ja zakucala, sve dokumenta i video snimak koji sam donela, sve sam to ja uradila i pomagala sam i ovim drugima. Gde na tom snimku stoji još nekoliko ljudi, ja više sad ne mogu da se setim koji su, mislim ne mogu trenutno, ali naši su osporavali. Naši su osporavali da se vidi snimak, da se bilo šta uradi. Ja sam znala da komuniciram, radila sam te poslove s ljudima, da li ste dobili poruku da li niste dobili i kako. Poslaćemo vam, sve ćemo poslati, ništa.

02:32:53 - Radmila Spasić: Naši, lično naši, a da ne govorim o onim drugim. I šta je sad? Eno Tači u Hagu i oni ostali pored njega što su bili na tom snimku. Ništa. Zvao me ovaj jedan Englez, ne mogu da se setim, vrlo je ljubazan čovek, ali on je tražio od mene,celo prošlo leto su me zvali telefonom, ali on je češće i dopisivala sam se sa njim, da idem u Hag.

02:33:20 - Radmila Spasić: Ja kažem, zbog čega bih ja išla u Hag, ako ja imam materijalni dokaz. Hoću da kažem koliko je to teško. Tako da, to što vi radite ovako i onako, hvala vam, ali moj slučaj sam ja odradila sama. E, sad je to u Hagu. Šta će biti s tim, ne znam.

02:33:43 - Radmila Spasić: Čak smo, da, ovaj ne mogu da se setim Englez je, kako se zove Luis, nije. Tražio je da on zastupa. Ja sam htela naš advokat, mi imamo advokata. Ja sam rekla: "Zašto da nas vi zastupate, kad mi imamo našeg advokata?" A ja sam to razmišljala o Kosovu i Metohiji.

02:34:07 - Radmila Spasić: Ako nas zastupa taj koji tamo radi za njih, za Albance, da to nije baš pametno. Međutim, nije moglo nikako drugačije da se uradi. I onda je on tražio je da potpišem sve te, slao mi je preko imela i na kraju ono šta je trebalo da se potpiše, ne znam ni ja, ne mogu se ni da setim, za pomoć ili nešto.

02:34:38 - Radmila Spasić: Nekako kad se to završi, bile neke dve stvari, to zna ovaj koleginica i 'oću to da kažem. I sad zato kad ja sad vas slušam i pričate vi sad tu svoju... pokazujete, izvinjavam se ako nisam u pravu, a mnogo ljudi sam u ovom svom životu videla i radila sa njima... vi sad pokušavate da tu pokažete sebe da se vi nešto ovo ono, da brinete da... Nemojte mi govoriti o brizi. Ja, sin mi se vratio iz Amerike i hteo je s nama da se vrati. Ja kažem, nemoj sine nećeš se ti ovde snaći.

02:35:20 - Radmila Spasić: Ne, rekla sam ostani, završi studije. Završi je, ovaj mas-medij televizijsku produkciju, i kad je posle, da, već nije oca bilo, pozvao me telefonom i rekao: "Mama ja hoću da dođem." Ja kažem dobro si došao, ovo je tvoja kuća, ali ti se sine ovde nećeš snaći. Ovde je haos. Ovde svako gleda ovo što je ovaj čovek rekao i što mnogi znaju, to samo ko će koga da izbode i ako si bolji, onda te tresnu po glavi.

02:35:54 - Radmila Spasić: Evo ovako prosto se izražavam i istina je. I zato moj sin kad se drugi preporučuju u narodno pozorište, on je otišao tamo, on je to prihvatio i u Beloj kući je povremeno radio. Znači, vrlo je komunikativan, pun znanja, ali zaista ja govorim istinu i želi da radi, želi taj posao da radi. On je sam odlučio da to studira i da na taj posao radi. I šta sad?

02:36:25 - Radmila Spasić: Naišao je u pozorištu, uradio je jednu predstavu. Sutra treba da dođe da se spremi, da trebe da se uradi. Nema tamo ne znam šta, kako se zovu ti aparati. Dobro da vam kažem, ja samo to moram da kažem i kako se kod nas radi. I on nema, fali to.

02:36:44 - Radmila Spasić: Pa kako fali, gde je on sad? On pada u nesvest, mislim, ne pada u nesvest, nego se iščuđava. Kako može neko nešto da uzme što treba on da počne sad da radi s tim?

02:36:58 - Radmila Spasić: Eto, to je to, ja kažem kako sam se ja borila u vezi muža, e sad se borim za sina, jer on ne može da prihvati ovo ponašanje ovog našeg naroda. Ako si bolji, onda te tresnu po glavi, pa sad vi recite da nije tako.

02:37:20 - Danijela Nikolić: Hvala vam na svemu - Izvinjavam se, a vi gospođice karijeru vašu napred izvolte. - Ovde se ne radi o mojoj političkoj karijeri, ovde se radi o istinskoj brizi za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji. Nažalost, žao mi je kako ste to shvatili. Ovim završavam četvrtu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju i zaključujem. Hvala vam.

SNIMAK SEDNICE