Na sednici Odbora održanoj 26. aprila, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je Jelena Blagojević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Imajući u vidu da je u poslednje vreme intenzivirana saradnja između Ruske Federacije i Republike Srbije u fitosanitarnoj oblasti, usled povećanja izvoza pošiljaka koje podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu i pojačanim kontrolama koja je uvela ruska stana radi sprečavanja uvoza robe iz zemalja kojima je evropska federacija uvela sankcije, usledila je potreba za inoviranjem postojećeg Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Savezne Republike Jugoslavije u oblasti karantina i zaštite biljaka, koji je potpisan 1996. godine. Potpisan Sporazum pruža osnov za dalje i detaljnije uređenje svih pitanja iz fitosanitarne oblasti, kako u pregovorima tako i na nivou stručnih službi obe zemlje, što će svakako doprineti povećanju obima robne razmene proizvoda biljnog porekla. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova; Momir Stojilković Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Velibor Stanojlović, Goran Kovačević, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Arpad Fremond, Nikola Kožović, Sonja Todorović, Dijana Radović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac i Žarko Bogatinović.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su na sednici, održanoj 19. aprila, razmotrili Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je podnela Vlada. Predstavnica Ministarstva finansija Mirjana Lukić navela je da je rebalansom predviđeni budžet za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvećan za više od 5,5 milijardi dinara, što je za 10,43 odsto više novca u odnosu na inicijalno usvojeni budžet za ovo Ministarstvo. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović naveo je da od opredeljenih dodatnih 5,5 milijardi dinara, najveći deo, 4,8 milijarde dinara, ide ka Upravi za agrarna plaćanja, za subvencije poljoprivrednicima. Predviđenim izmenama, učešće budžeta ovog Ministarstva u ukupnim poreskim prihodima biće pet odsto, što predstavlja zakonski određen nivo. Investicije i subvencije čine 95 odsto raspoređenih sredstava, od čega 80 odsto se usmerava ka Upravi za agrarna plaćanja, istakao je Mahmutović. Nakon duže rasprave, članovi Odbora usvojili su jednoglasno Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U nastavku sednice, Odbor je sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede razmotrio aktuelnu situaciju u poljoprivredi i nakon rasprave usvojio Zaključak. Članovi Odbora su na predlog predsednika Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi Milije Miletića, u članstvo Podobora uvrstili i narodnog poslanika Gorana Spasojevića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Olja Petrović, Velibor Stanojlović, Goran Spasojević, Goran Kovačević, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Arpad Fremond, Nikola Kožović, Dijana Radović, Sonja Todorović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora, održanoj 5. marta, članovi su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević. Ona je navela da je Međunarodni žitarski savet (IGC) međuvladina organizacija čija je svrha pospešivanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, širenju promovisanja, otvorenosti i korektnosti u sektoru žitarica kao i doprinosu stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. Ovi ciljevi se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Oko 56 država su članice ove organizacije. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje internet informacione usluge, a Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednica Saveta. Godišnja IGC Konferencija žitara je javni forum za diskusiju i prilika da se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije i kreatori politike na jednom mestu. Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici i putem pretplate. Konkretno, indeks žitarica i uljarica (GOI) dostupan je svakodnevno putem javne IGC internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i potražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba. Detaljni tržišni komentari, analize i statistike IGC pruža putem pretplate na nedeljne ili mesečne izveštaje i usluge prenosa podataka. IGC takođe pruža dnevne kotacije izvoznih cena i izveštaje sa tržišta, zajedno sa pristupom svojim obimnim bazama podataka, vladama članicama. U oktobru 2012. godine, IGC se pridružio Sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta (AMIS). Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20. Obuhvata četiri useva (pšenica, kukuruz, pirinač i soja) i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu. IGC svake godine održava dve redovne sednice Saveta, bilo u Londonu ili, na poziv, u zemljama članicama. Njegove funkcije su nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, kao i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Ciljevi ove konvencije su unapređivanje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, naročito ako oni utiču na situaciju po pitanju žitarica koje se koriste za ishranu, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama i obezbeđivanje najslobodnije moguće trgovine, uključujući uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih i diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica, naročito članica koje su zemlje u razvoju, te najveći mogući doprinos stabilnosti međunarodnih tržišta žitarica, u interesu svih članica, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica, ali i predviđanje foruma za razmenu informacija i diskusiju o razlozima za zabrinutost članica u vezi sa trgovinom žitaricama. Nakon obrazloženja Odbor je prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada, a za izvestioca na sednici Narodne skupštine izglasao je predsednika Odbora Marijana Rističevića. Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je na predlog člana Veroljuba Matića razmotrio eventualne dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu, na član 9, koji se odnose na upravne okruge Mačvanski i Sremski i usvojio Zaključak koji će proslediti resornom ministarstvu. Odbor je razmotrio i urgenciju za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, kao i nesmetanu isplatu dostiglih podsticaja i po tom pitanju usvojio Zaključak. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi u zamenici članova Odbora Momir Stojilković, Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, dr Ljubinko Rakonjac, Nikola Kožović, Dijana Radović, Sonja Todorović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović i Velibor Stanojlović.

Na sednici Odbora, održanoj 4. februara, razmatrana je Informacije o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine, govorilo se o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, o realizaciji subvencija u poljoprivredi, kao i o aktuelnom stanju u lovstvu. Informaciju o radu Ministarstva obrazložio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević. On je članove Odbora upoznao sa donetim zakonima koji će značajno unaprediti zakonodavni okvir u oblasti poljoprivrede, posebno se osvrnuvši na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji će se veoma brzo naći na javnoj raspravi i da očekuje se da će bati usvojen u prvoj polovini tekuće godine. Državni sekretar je najavio i niz novih zakona koji će, između ostalog, definisati profesionalnog poljoprivrednika i unaprediti poljoprivredu u ruralnom razvoju. Odbor je usvojio je Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2020. godine. Govoreći o bezbednost hrane, veterini i zaštiti bilja, direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara naglasila je da država vrši strog monitoring nad kvalitetom mesa i mesnih proizvoda i da građani nemaju razlog da dovode u sumnju kvalitet mesa koji se nalazi na našem tržištu. Ona je istakla da je 2019. godine inspekcija FVO (Food and Veterinary Office) iz Brisela posmatrala proizvodnju mesa i mleka i da je prvi put dobijen Izveštaj sa neznatnim korektivnim merama, koje se pre svega odnose na insistiranju na obukama ljudskih resursa. Milakara je naglasila da je tokom godine ispitano 4.621 uzoraka mesa i mesnih proizvoda, od kojih je 399 pokazalo manje neusaglašenosti koje ni na koji način ne mogu da utiču na ljudsko zdravlje. Takođe, vrši se nadzor i nad hranom za životinje i zabranjenih supstanci u hrani, kao i na uvoz mesa. Istaknuto je da je potpuno neosnovano sumnjati i u kvalitet bilja čiji su proizvodnja i uvoz takođe pod strogim nadzorom. Odbor je usvojio Zaključak o pitanju bezbednosti hrane, veterine i zaštite bilja koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je razmotrena realizacija subvencija u poljoprivredi. Predsednik Odbora Marijan Rističević naglasio je da treba uzeti u obzir da postoje dugovanja koja dosežu i do 2018. godine, te da je ova tema veoma značajna. On je u tom svetlu pomenuo i eventualni rebalans budžeta ili opciju da se iz budžetske rezerve isplati određeni iznos na ime dugovanja. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković, rekao da je tokom 2020. godine zabeležen rast broja zahteva za subvencije i da je tokom te godine isplaćeno oko 137 hiljada zahteva. Odbore je usvojio sledeći Zaključak, koji će biti upućen Narodnoj skupštini: Obezbediti sredstva za isplatu podsticaja u poljoprivredi za docnje iz prethodnih godina. Obezbediti dodatna sredstava za isplatu podsticaja u 2021. godini, da ne bi došlo do nove docnje. Uskladiti podzakonska akta koja garantuju kontinuitet i stabilnost u pravima na isplatu i isplate podsticaja. Probleme cene stoke, svinja, ovaca i poremećaja na tržištu rešavati podsticajem za izvoz i time uravnotežiti cenu na domaćem tržištu, poput nedavnih podsticaja za izvoz junadi i goveda. Tokom rada razgovaralo se i o aktuelnom stanju u lovstvu, odnosno o primedbama koje su se pojavile na konkurs za dodelu lovišta. Odbor je usvojio Zaključak u vezi sa lovstvom i divljači koji će biti upućen Narodnoj skupštini. Na sednici je formiran Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim i najnerazvijenim područjima Republike Srbije-područjima sa otežanim uslovima rada. Za predsednika Pododbora izabran je Milija Miletić, a za članove Žarko Bogatinović, Olja Petrović, Momir Stoilković, Velibor Stanojlović i Hadži Milorad Stošić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, Sonja Todorović, Momir Stoilković, Goran Spasojević, Velibor Stanojlović, Olja Petrović, Goran Kovačević, dr Ljubinko Rakonjac, Josip Broz, Dijana Radović, Arpad Fremont, Nikola Kožović i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici, održane 25. januara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina, koji je podnela Vlada. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević istakla je da je Vlada Zaključkom koji je donela na sednici održanoj 16. marta 2018. godine utvrdila Osnovu za zaključivanje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina i ovlastila Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da, u ime Vlade potpiše Sporazum. Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina potpisan je u Beogradu, 21. juna 2018. godine. Ovim sporazumom uređuju se pitanja od značaja za saradnju dve zemlje u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Nakon diskusije koja je usledila Odbor je prihvatio Predlog zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Momir Stojilković, Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Velibor Stanojlović, Nenad Filipović, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Stanislava Janošević, Nikola Kožović, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Tijana Davidovac i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 18. decembra 2020. godine, razmatrana je Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2020. godine. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović, obrazložio je članovima Odbora Informaciju o radu Ministarstva. On je istakao da su zahvaljujući sistemskim merama podrške, ali i naporu i radu poljoprivrednika, pokazatelji poljoprivredne proizvodnje i kretanja u tom sektoru ohrabrujući, uprkos posledicama uslovljenih pandemijom Kovida. Mahmutović je istakao da statistički podaci pokazuju da je u trećem kvartalu, u sektoru poljoprivrede, ostvaren rast u odnosu na isti period prošle godine i to za za 4,2 odsto, te da se očekuje da do kraja 2020. godine iznosi 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Državni sekretar je istakao da su podaci o prinosima i ukupnim količinama nakon završene žetve zadovoljavajući, prinos pšenice je viši za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U sektoru izvoza goveđeg mesa, za prvih deset meseci vrednosno je ostvaren izvoz na nivou cele 2019. godine, a u pogledu izvoza žive stoke taj iznos je udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. Mehmutović je rekao da je na ime direktnih podsticaja do sada izdvojeno 26,2 milijarde dinara. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2020. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održao je Prvu sednicu, 26. oktobra 2020. godine. Sednicu je, na osnovu člana 25. Poslovnika Narodne skupštine, sazvao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavala Jelisaveta Veljković, najstariji član Odbora, narodna poslanica iz Poslaničke grupe PUPS – „Tri P“. Članovi Odbora su većinom glasova za predsednika Odbora izabrali Marijana Rističevića, iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“, dok je za zamenika predsednika izabran Arpad Fremond, iz Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.