Na sednici Odbora, održanoj 5. marta, članovi su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada.
Predlog zakona obrazložila je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević. Ona je navela da je Međunarodni žitarski savet (IGC) međuvladina organizacija čija je svrha pospešivanje međunarodne saradnje u trgovini žitaricama, širenju promovisanja, otvorenosti i korektnosti u sektoru žitarica kao i doprinosu stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. Ovi ciljevi se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Oko 56 država su članice ove organizacije. Tržišni uslovi za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi, kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje internet informacione usluge, a Savet formalno razmenjuje informacije o tržišnim uslovima na sastancima odbora i sednica Saveta. Godišnja IGC Konferencija žitara je javni forum za diskusiju i prilika da se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije i kreatori politike na jednom mestu.
Tržišne informacije o žitaricama, pirinču i uljaricama dostupne su na javnoj internet stranici i putem pretplate. Konkretno, indeks žitarica i uljarica (GOI) dostupan je svakodnevno putem javne IGC internet stranice, zajedno sa bilansom ponude i potražnje i prognozama za čitav niz zemalja i roba. Detaljni tržišni komentari, analize i statistike IGC pruža putem pretplate na nedeljne ili mesečne izveštaje i usluge prenosa podataka. IGC takođe pruža dnevne kotacije izvoznih cena i izveštaje sa tržišta, zajedno sa pristupom svojim obimnim bazama podataka, vladama članicama. U oktobru 2012. godine, IGC se pridružio Sekretarijatu informacionog sistema poljoprivrednog tržišta (AMIS). Inicijativa je osnovana na zahtev ministara poljoprivrede G20. Obuhvata četiri useva (pšenica, kukuruz, pirinač i soja) i ima za cilj da promoviše transparentnost tržišta hrane i koordinaciju aktivnosti politike kao odgovor na nesigurnost na tržištu.
IGC svake godine održava dve redovne sednice Saveta, bilo u Londonu ili, na poziv, u zemljama članicama. Njegove funkcije su nadgledanje sprovođenja Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, raspravljanje o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, kao i praćenje promena u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija.
Ciljevi ove konvencije su unapređivanje međunarodne saradnje u svim aspektima trgovine žitaricama, naročito ako oni utiču na situaciju po pitanju žitarica koje se koriste za ishranu, promovisanje širenja međunarodne trgovine žitaricama i obezbeđivanje najslobodnije moguće trgovine, uključujući uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih i diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica, naročito članica koje su zemlje u razvoju, te najveći mogući doprinos stabilnosti međunarodnih tržišta žitarica, u interesu svih članica, poboljšanje svetske sigurnosti hrane i doprinos razvoju zemalja čije privrede su u velikoj meri zavisne od komercijalne prodaje žitarica, ali i predviđanje foruma za razmenu informacija i diskusiju o razlozima za zabrinutost članica u vezi sa trgovinom žitaricama.
Nakon obrazloženja Odbor je prihvatio Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, 1995, koji je podnela Vlada, a za izvestioca na sednici Narodne skupštine izglasao je predsednika Odbora Marijana Rističevića.
Pod drugom tačkom dnevnog reda, Odbor je na predlog člana Veroljuba Matića razmotrio eventualne dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu, na član 9, koji se odnose na upravne okruge Mačvanski i Sremski i usvojio Zaključak koji će proslediti resornom ministarstvu.
Odbor je razmotrio i urgenciju za isplatu zaostalih podsticaja u poljoprivredi, kao i nesmetanu isplatu dostiglih podsticaja i po tom pitanju usvojio Zaključak.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi u zamenici članova Odbora Momir Stojilković, Jelisaveta Veljković, Olja Petrović, Nenad Filipović, Milija Miletić, Stanislava Janošević, dr Ljubinko Rakonjac, Nikola Kožović, Dijana Radović, Sonja Todorović, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović i Velibor Stanojlović.
