DIJANA RADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1989. godine. Živi u Priboju.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Aktivna je u Socijalističkoj omladini Srbije i u Opštinskom odboru SPS-a u Priboju.

Obavlja funkciju potpredsednice Socijalističke omladine Srbije za Kolubarski, Zlatiborski i Mačvanski okrug.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe SPS danas su govorili o zakonima iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, a ja ću se ovom prilikom osvrnuti na izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izmene i dopune Zakona ne odnose se direktno, odnosno nemaju mnogo veze sa oblastima saobraćaja i građevinarstva, ali svakako verujem da će upravo i njima biti izuzetno korisne i da će takođe biti izuzetno značajne za te oblasti.

U prethodnom periodu mi, narodni poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo više zakona iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, što govori o naporima i aktivnostima Vlade Republike Srbije i naše države da ulaže u digitalizaciju našeg društva, da javnu upravu približi građanima i da im pojednostavi i olakša svakodnevno funkcionisanje.

Sa druge strane, cilj je da dostignemo evropske standarde kada je u pitanju ova oblast.

Digitalizacija, kao što svi znamo, jeste proces koji obuhvata sve sfere društvenog i privatnog života i gotovo da nema oblasti ili delatnosti u našem društvu koju tehnologija i digitalizacija sada ne dotiču.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu, imala sam priliku da vidim praktične primere i rezultate digitalizacije u javnoj upravi, koje su za rezultat imale modernizaciju i reforme javne uprave, koju smo započeli 2014. godine. Rezultati se ogledaju u efikasnijoj javnoj upravi, u upravi približenoj građanima, modernijim lokalnim samoupravama i njihovom načinu funkcionisanja, kao i u svim drugim organima u našoj državi.

Posebno ako pogledamo uvođenje elektronske uprave, tu se vide značajni rezultati - objedinjavanje 13 baza podataka u jedan centralni registar stanovništva, brojne elektronske servise koje gotovo sve lokalne samouprave danas koriste, a to su sistemi kao što je „Sistem 48 sati“, „Virtualni matičar“, elektronska naplata administrativnih taksi, servisi koji su omogućili i olakšali svakodnevni život naših građana, kao servis e-vrtić, e-beba i mnogi drugi.

Na ovaj način elektronska uprava doprinela je podizanju standarda funkcionisanja javne uprave. Mi smo na taj način olakšali našim građanima jer smo smanjili administrativne troškove, izbegli nepotrebnu birokratiju, ali značajno im uštedeli i vreme i novac.

Svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave mi smo poslednjih godina postavila dobar temelj za dalji nastavak digitalizacije. Zato smatram da će upravo i ove izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju tome doprineti.

Efekte dosadašnjeg procesa digitalizacije imali smo priliku naročito da vidimo tokom pandemije korona virusa kada, da nije bilo elektronske uprave i svih tehnologija u koje smo značajno ulagali u prethodnom periodu, teško da bismo mogli da odgovorimo svim izazovima i problemima koje je virus Kovid-19 sa sobom doneo i proizveo.

Uverili smo se da digitalizacija u koju smo značajno ulagali možda i nije jeftina, ali takođe smo se uverili i da je od nje mnogo skuplja, spora i komplikovana administracija, koja bi sigurno, da nismo u nju ulagali i da je nismo reformisali i transformisali generalno javnu upravu, sigurno da bismo proizveli novi zastoj ili probleme u svim poslovnim procesima kada je u pitanju naša privreda, ali takođe i u svim drugim procesima kada je u pitanju naša javna uprava.

Sam proces digitalizacije javnog sektora, ekonomije i obrazovanja u Srbiji, kao što sam malo pre rekla, započeo je nekoliko godina pre same pandemije korona virusa, 2014. godine, kada smo i krenuli sa usvajanjem strateških dokumenata Vlade i kada je to bio u stvari jedan od prioriteta Vlade koja je tada formirana. Sadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, tu je dala svoj veliki doprinos, ali uspešan nastavak procesa digitalizacije svakako je uradio i ministar Branko Ružić.

Najznačajniju povratnu informaciju od tog značajnog ulaganja u našu digitalizaciju imali smo upravo tokom pandemije korona virusa, kada smo imali priliku da vidimo da su se svima nama život i navike, stavovi u pogledu digitalizacije značajno promenili kada su u pitanju sama komunikacija između građana, privrede i naše države.

Ono što predstavlja veliki uspeh svakako je da smo u ovom izazovnom periodu uspešno odgovorili novonastaloj situaciji, a ova situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa jeste podstakla mnoge privrednike i naše građane da promene stavove vezano za digitalizaciju i da se otvore neke nove ideje, a samim tim i da utiče na to da prihvatimo sve one servise koje do sada možda i nismo koristili.

On lajn nastava i elektronska pijaca, sastanci preko „Zum aplikacije“ i elektronsko bankarstvo, beskontaktna dostava, beskontaktni načini plaćanja, postali su nešto što je svakome od nas sada već normalno. Zatim, elektronski dokument o kom danas govorimo sve više je počeo da zamenjuje i klasičan papirni dokument. Postepeno, elektronski potpis zamenjuje proces svojeručnog potpisivanja, a samim tim imamo priliku i da vidimo da smo uspešno na svim našim dokumentima prevazišli i stavljanje pečata kao obaveznog nekada dela svakog dokumenta.

Digitalizacija samim tim više nije nepoznanica i izazov za sve naše građane. Ona jeste postala rešenje svakodnevnog života naših građana, pogotovo onog velikog broja građana koji su uspeli da prepoznaju sve benefite uštede prilikom korišćenja ovih servisa, jednostavnijeg i bržeg načina poslovanja, ali takođe i olakšanog svakodnevnog života.

Zbog toga verujem da će ove izmene i dopune Zakona doprineti i jednostavnijoj upotrebi kvalifikovanih elektronskih sredstava o kojima danas govorimo, u smislu pojednostavljenja aplikacija koje omogućavaju upotrebu elektronskog sertifikata.

Uvođenje provere identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu biće posebno značajna za sve one građane koji žive u inostranstvu i da će i oni moći da koriste elektronske usluge, kao i sve vrste digitalnog procesa poslovanja.

Ovi normativni akti, kao i njihovom uspešnom implementacijom koju danas ovde imamo priliku da vidimo, oni jesu od vitalnog značaja za digitalizaciju našeg društva, jer se pokazalo, kao i do sada, da su elektronski servisi upravo oni servisi koji pojednostavljuju administrativne procese, zatim štede vreme i novac naših građana, a ono što je posebno značajno za našu državu, jeste da našu javnu upravu čine efikasnijom.

Poslanička grupa SPS pitanje digitalizacije našeg društva smatra izuzetno značajnim pitanjem i mi ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dnevne tačke dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji sa nekoliko država.

Smatram da su ove tačke izuzetno važne, jer se pre svega svaki sporazum o saradnji koji ovde ratifikujemo zapravo pokazuje da je to primer dobrih, pozitivnih i afirmativnih aktivnosti svih organa institucija u našoj državi, sa željom da unapređujemo saradnju sa svim ostalim državama iz najrazličitijih oblasti.

Ja ću danas govoriti o prvom Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike u oblasti poljoprivrede. Na samom početku podsetila bih da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Komonvelta Dominike uspostavljeni 2010. godine, da ih karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, kao i da postoje obostrani interesi za unapređenje saradnje iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih posebno istakla i što je posebno značajno za našu državu to je da je upravo ova država Komonvelt Dominika jedna od 18 država koja je povukla priznanje samoproklamovane države Kosovo kada je sadašnji predsednik Narodne skupštine bio na mestu ministra spoljnih poslova.

Ova država takođe jeste i punopravni član međunarodnih i regionalnih organizacija, kao što su Karipske zajednice ili Asocijacije država Kariba, što nama ostavlja prostor za unapređenje daljeg razvoja i saradnje i sa ostalim članicama ovih međunarodnih organizacija.

Mi sa Komonvelt Dominikom imamo potpisane sporazume iz oblasti trgovine, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, kao i turizma. Konkretno, ovaj Sporazum o oblasti poljoprivrede jeste za nas značajan. Potpisan je 2019. godine u Beogradu na pet godina i obnavljaće se automatski svake pete godine.

Sporazum se, između ostalog, odnosi i na razvoj i unapređenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, podsticanje zajedničkih programa u oblasti trgovine, saradnje u oblasti biotehnologija, ali organske poljoprivrede, što predstavlja izuzetno značajan segment poljoprivredne proizvodnje. Zatim, saradnju u veterinarskoj, ali i fitosanitarnoj oblasti.

Kako piše upravo u ovom Sporazumu obe ugovorne strane obavezale su se da će nastojati da uspostave bolje odnose i bolju saradnju kako između poljoprivrednih gazdinstava između dve države, tako između preduzeća, ali i svih ostalih organizacija koje se bave poljoprivrednom delatnošću i poljoprivrednom aktivnošću.

Kao što svi znamo, poljoprivreda jeste na neki način tradicionalna delatnost, jeste delatnost koja je stara onoliko koliko je staro i ljudsko društvo. Nastala je iz težnje da se zadovolje osnovne ljudske potrebe, potrebe za hranom i samoodržanjem, ali međutim svi smo svedoci da je poslednjih nekoliko godina, čak i desetina godina savremena tehnologija izuzetno značajna i za aspekt poljoprivrede i za poljoprivrednu delatnost. Samim tim postoji i više modernih rešenja za probleme današnjih poljoprivrednika.

Mi u poljoprivredi danas imamo različite vrste inovacija, različite vrste inovativnih rešenja, kao što su recimo korišćenje letelica dronom, zatim digitalne platforme, generalno korišćenje pametnih tehnologija, zatim savremene meteorološke stanice, ali i različiti senzori koji pomažu poljoprivrednicima da što više proizvode i da na neki način unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Samim tim ono što treba i našoj državi i ono čemu težimo jeste da modernizujemo našu poljoprivredu, proizvodimo konkurentne proizvode koji će biti izuzetno traženi i na svetskim, ali i na svim mogućim tržištima.

Samim tim digitalizacija i uvođenje tehnologija više nije stvar izbora. Ona je naša neophodnost i naša potreba. Mi ka tome treba da težimo i onako kako istraživanja pokazuju već 30 do 40% domaćih poljoprivrednika oslanja se na neki vid digitalne tehnologije.

To jeste činjenica koja ohrabruje, ali moramo da vodimo računa da su upravo ovi poljoprivrednici uglavnom veliki poljoprivredni proizvođači ili poljoprivredni proizvođači koji jesu, recimo, u nekoj kategoriji srednjih poljoprivrednih proizvođača. Oni znaju i koriste ove tehnologije da bi dobili veće prinose. Ekonomičnije koriste raspoložive prirodne resurse i potencijale, zatim stvaraju na taj način konkurentne proizvode, ali doprinose i tome da imaju što manje rizika od klimatskih promena.

Ono što je nedostatak uvođenja modernih tehnologija jeste upravo ono što nas najviše muči, a to su mali poljoprivredni proizvođači koji zbog velike količine novca koja je potrebna da i oni uvedu svoja inovativna rešenja u poljoprivredna gazdinstva jeste velika količina novca, velika ulaganja i oni na taj način ne mogu da uvedu sve ove tehnologije i digitalne platforme koje i jesu danas aktuelne.

Takođe, stručna osposobljenost je izuzetno važna kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvođači da bi mogli sve ove tehnologije i da koriste, a mali proizvođači koji proizvode na usitnjenim zemljišnim posedima imaju problem i sa tim da bi mogli da se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ono što ja smatram da je jedan od načina kako mi možemo da unapredimo i da upravo malim poljoprivrednim gazdinstvima omogućimo dostupnost i novih i modernih tehnologija, kao i njihovu stručnu primenu i njihovo stručno korišćenje su upravo afirmacija poljoprivrednih zadruga na taj način što će se naši mali poljoprivredni proizvođači udruživati i na taj način ukrupnjivati svoje posede i uspeti da zajednički uvedu tehnologije i digitalne platforme u svoja poljoprivredna gazdinstva.

Takođe, zadruge mogu i biti budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima, posebno u devastiranim oblastima kao što su oblasti sa otežanim bavljenjem delatnošću poljoprivredne proizvodnje. Na taj način kroz udruživanje poljoprivrednih proizvođača, njihovo zajedničko delovanje na tržištu zadruge bi doprinele ukrupnjivanju poseda, boljoj i većoj dostupnosti korišćenju informacionih tehnologija što bi za rezultat imalo bolje korišćenje poljoprivrednih resursa i potencijala u našoj zemlji, ali stvorili bismo konkurentne proizvode koji bi bili izuzetno traženi i zastupljeni na najzahtevnijim tržištima kako u Zapadnoj Evropi, tako i u celom svetu.

U tom smislu proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste naš veliki potencijal, jeste naša razvojna šansa. Treba da nastavimo na insistiranju podrške upravo u ovom delu naše proizvodnje i samim tim našoj državi je potreban poljoprivrednik koji koristi moderne tehnologije i savremene, bilo da su to informacione ili neke druge koje imaju u vidu da savremena mehanizacija jeste oruđe koje značajno povećava i efikasnost, ali i produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, smatram da bi naši poljoprivredni odgovorili na izazove savremenog društva, na zahteve potrošača koji žive u današnjem vremenu kako bi se proizvodnja na kraju njima i isplatila moramo da podstaknemo naše poljoprivrednike da ulažu više u tehnologiju tako što ćemo ih subvencionisati i podsticati da koriste sve prednosti savremenog društva.

Perspektiva naše poljoprivrede samim tim nije samo orijentisana na zadovoljenje potreba naše domaće potražnje, već i na izvoz i izvoznu orijentaciju. Tu pre svega mislim na izvoz gotovih proizvoda koji jesu budućnost, odnosno to su proizvodi većeg i višeg stepena prerade. Zato je izuzetno važna ova saradnja koju uspostavljamo ne samo sa državom sa kojom danas potpisujemo sporazum, već i sa svim onim državama koje su izuzetno značajne za plasiranje i plasman naših poljoprivrednih proizvoda, kao i svih ostalih proizvoda prehrambene industrije koje izvozimo. Na taj način poljoprivreda će upravo postati naš razvojni prioritet i naša razvojna šansa.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje naravno podržati i ovaj sporazum kao i sporazume sa Argentinom i Belorusijom, o kojima će nešto više i sadržajnije govoriti moja koleginica Dubravka Kralj, a ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.

U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.

Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.

Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.

S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.

Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.