DIJANA RADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1989. godine. Živi u Priboju.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog.

Aktivna je u Socijalističkoj omladini Srbije i u Opštinskom odboru SPS-a u Priboju.

Obavlja funkciju potpredsednice Socijalističke omladine Srbije za Kolubarski, Zlatiborski i Mačvanski okrug.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre gospodine Nedimoviću, uvaženi gospodine Kataniću, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle, pred nama je danas zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, izuzetno važan, kojim se unapređuje naš pravni okvir u oblasti poljoprivrede. Stav poslaničke grupe SPS jeste da ovaj predlog zakona predstavlja značajan korak i značajan napredak, jer se prvi put zakonom regulišu pravila na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Za našu državu koja ima ogroman poljoprivredni potencijal ovo je izuzetno važno i zato kada god govorimo o aspektu poljoprivredne proizvodnje krećemo od toga da je poljoprivreda jedan od razvojnih prioriteta naše države. Narodski rečeno, u Srbiji ne rodi samo ono što se ne posadi, i to je zaista tako. Znamo da je zemlja koja proizvodi svoju hranu sigurna zemlja i za našu državu predstavlja strateški sektor oblast poljoprivrede.

Ukoliko posmatramo globalne procene o nedostatku hrane, u narednim decenijama naša težnja i naš interes za unapređenje poljoprivredne proizvodnje biće na sve značajnijem mestu, što se tiče naših razvojnih prioriteta. To se ogleda i u afirmativnom vođenju naše poljoprivredne politike, u odgovornom odnosu države prema poljoprivrednim resursima, ali i prema svim onim merama koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kako bi podstaklo naše poljoprivredne proizvođače da što više ulažu i da što više proizvode.

Važnost poljoprivrede i njen prioritet u našoj državi imali smo priliku da vidimo i 2014. godine, kada je tadašnje Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine izradilo Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, i to za desetogodišnji period, od 2014. do 2024. godine. Ovom strategijom sagledani su svi razvojni potencijali naše poljoprivredne proizvodnje, ali i ruralnog razvoja i predložene su sistemske mere za jačanje ovog sektora, naravno, pri čemu značajno mesto zauzima i ruralni razvoj, ali i razvoj sela, kao nosioca celokupnog poljoprivrednog razvoja.

Strategija naglašava multisektorski pristup, o čemu smo i malopre govorili, odnosno o međusektorskoj uslovljenosti poljoprivrednog razvoja, sa fokusom na održivom razvoju, ali pre svega, zaštitu životne sredine. Takođe, ona je zasnovana na približavanju međunarodnim standardima i zahtevima Evropske unije.

Upravo ovom strategijom, kao jednom od pet polaznih osnova za planiranje nove poljoprivredne politike u ovom periodu, definisano je i ono o čemu danas govorimo – neophodnost povećanja efikasnosti prehrambenog lanca, ali i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora. Dakle, u središtu same ove strategije jeste i povezivanje proizvodnje sa preradom, kako bi se postigao strateški cilj, a to je prodaja gotovih proizvoda umesto sirovina, jednostavnije rečeno, da prodajemo naše gotove proizvode, proizvode većeg stepena prerade, nego da prodajemo sirovine.

Ono na čemu treba da nastavimo da insistiramo jeste da poljoprivredna proizvodnja ima akcenat na razvoju poljoprivredne, odnosno prehrambene industrije, koja bi u mnogo većoj meri prerađivala poljoprivredne proizvode. Takođe, smatram da je ovo izuzetno važno jer imamo priliku da motivišemo naše poljoprivredne proizvođače da više prerađuju svoje poljoprivredne proizvode, ali takođe da ih motivišemo da ne razmišljaju isključivo kao poljoprivrednici, već da razmišljaju i kao privrednici.

Dakle, formiranje i prodaja finalnog proizvoda umesto sirovog proizvoda jeste nešto što će pomoći da se transformišemo od izvoznika sirovina do izvoznika gotovih proizvoda, odnosno svih onih proizvoda i hrane koji se baziraju na poljoprivrednim resursima.

Upravo zbog toga regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta jeste neophodno kako bi naša poljoprivreda nastavila da se razvija i mogla da odgovori evropskim standardima. Takođe, smatram da je izuzetno dobro što se Srbija odlučila da donese Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako bi država mogla da reguliše, odnosno da u slučaju poremećaja na tržištu interventnim merama zaštiti domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Ovaj zakon i jeste predstavljanje i upravljanje rizicima u poljoprivredi, kako bi se u svim tržišnim okolnostima sačuvale komponente poljoprivrede. Preskupo je za našu državu da dozvoli proizvodne i tržišne oscilacije koje bi značile gubitak, propadanje, ali i zastoj određenih sektora poljoprivrede.

Predlog ovog zakona upravo nam to i omogućava, da se sistemski utiče na poziciju svakog učesnika, odnosno da se utiče na ceo lanac od proizvođača, otkupljivača, trgovine i potrošača, naravno, ukoliko za to postoji potreba.

Ono što imamo priliku da vidimo u ovom predlogu zakona jeste da je upravo Uprava za agrarna plaćanja ovim zakonom dobila jedno novo ovlašćenje, odnosno da ima posebno telo koje će se baviti utvrđivanjem proizvođačkih cena, praćenjem cena, regulisanjem stanja, ukoliko dođe do nekih poremećaja na tržištu. Ovim zakonom za mene posebno važno jeste što se reguliše i položaj otkupljivača, a to znači da će otkupljivači morati da imaju određene garancije, odnosno da ukoliko žele da otkupljuju svoje proizvode moraju da ulažu i određen depozit kako bi proizvođači imali sigurnost da onu robu koju prodaju mogu i da naplate.

Malopre, ministre, pomenuli ste i 2017. godinu, sezonu maline, koja je, verujem, i te kako ostala u lošem sećanju svim proizvođačima malina, naročito u okrugu iz kojeg ja dolazim, Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj i Prijepolje, gde smo imali možda i najdrastičnije primere te negativne situacije gde su određeni poljoprivredni proizvođači ne samo imali nisku cenu, već uopšte nisu naplatili celokupan rod za tu godinu.

Ovo je izuzetno važno ne samo sa aspekta finansijskog gubitka za te poljoprivredne proizvođače, već od jednog šireg uticaja koji je imalo na taj naš kraj, imajući u vidu da poznajem neke poljoprivredne proizvođače koji su imali takvo iskustvo i oni se, nažalost, više ne bave poljoprivredom. Zapustili su svoje malinjake, obeshrabrili su se da u tome dalje nastave da učestvuju i to jeste nešto što ćemo upravo ovim zakonom da predupredimo ovakve situacije, odnosno da našim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo sigurnost da povratimo to poverenje u sistem, koji je tih godina upravo bio doveden u pitanje.

Ovim zakonom uvodimo jasne standarde kako bi plasman bio što jednostavniji, transparentniji i sigurniji, jer ako je nešto važno u ovom procesu od njive do trpeze jeste upravo predvidljivost te poljoprivredne proizvodnje i odgovornost svih učesnika koji učestvuju na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Najvažnija, po mom mišljenju, komponenta ovog zakona je da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače od potencijalnih malverzacija kojima, imali smo priliku da vidimo, jesu izloženi.

Da bi ovaj zakon mogao što bolje da se primenjuje biće neophodno, naravno, u narednom periodu da se donesu i odgovarajući podzakonski akti, kako bi se što bolje uredili, a ono što je važno jeste i da je u određenoj meri usklađen sa elementima primarnog i sekundarnog prava Evropske unije, što je uslov da naši poljoprivredni proizvodi budu i te kako zastupljeniji na evropskom tržištu koje broji preko 500 miliona stanovnika.

U tom smislu, ovaj zakon je pravni osnov za sve oblike standardizacije našeg poljoprivrednog proizvoda, kako bismo ih stavili u promet. Zakon tretira sve faze proizvodnje i obrade, koji treba da obezbedi traženi kvalitet, od načina proizvodnje, preko razvrstavanja, sortiranja, odnosno klasifikacije, načina obrade, na kraju do skladištenja te robe i do plasmana poljoprivrednog proizvoda.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sektoru žitarica, svih vrsta mesa, zatim mleka, duvana, pčelinjih proizvoda i drugih, a tržišni standardi koji su propisani, naravno, variraju od vrste poljoprivrednih proizvoda.

Smatram da će se upravo usvajanjem zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostaviti i jedinstven pravni okvir koji će omogućiti dalje unapređenje i razvoj sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije, radi prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o cenama na malo, veliko, bilo da je to količina poljoprivrednih proizvoda u ponudi ili nekim drugim inputima.

Suština ove razmene podataka jeste da na domaćem nivou putem davanja informacija od strana učesnika na domaćem tržištu dobiju relevantne domaće institucije, ali takođe i da do tih informacija dođu i druge države koje jesu zainteresovane za kupovinu naših poljoprivrednih proizvoda.

Govorili ste ministre malopre i o Poglavlju 11. kao našem pristupanju EU, a to je da je ono izuzetno značajno za našu državu, ali takođe da jedno od najzahtevnijih poglavlja. Vrlo je važno da ono što prethodi tom procesu jeste postepeno prilagođavanje proizvodnim i tržišnim pravilima kroz primenu predvidivog carinskog režima o kom ste malopre govorili, borbe protiv monopola, uvođenje pravila za kontrolu državne pomoći, itd. a deo tog procesa svakako jeste uvođenje u zakonodavni okvir delovanja tržišta poljoprivrede što ćemo postići upravo implementacijom ovog zakona.

Osnovni ciljevi koje treba da očekujemo a koje ćemo ostvariti donošenjem ovog zakona jeste uspostavljanjem mehanizama uređenje tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir, zatim povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava kako bi se uključili u globalne trgovinske lance, unapređenje naših izvoznih potencijala, smanjenje sive ekonomije što je izuzetno važno, jačanje vidljivosti, ali i prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Ovo poslednje pošto sam pomenula jeste posebno važno jer poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla predstavljaju svojevrsno brendiranje naše zemlje i daju srpskoj poljoprivredi dodatni impuls, jer je to najviši nivo kvaliteta proizvoda samim tim najbolja prilika da valorizujemo našu poljoprivredu.

Tako po podacima do kojih sam došla s kraja 2019. godine od 53 proizvoda sa oznakom geografskog porekla 47 pripada kategoriji poljoprivredno-prehrambene industrije.

Ovo je vrlo važno jer mnogi srpski poljoprivredni proizvodi jesu naš brend, poznati na međunarodnom tržištu, a s obzirom da dolazim kao što sam malopre rekla iz Zlatiborskog okruga pa mogu da pomenem da je verovatno najzastupljenija naša Ariljska malina, Užička pršuta, Zlatarski i Sjenički sir, po tome smo prepoznatljivi, ali ništa manje nisu važni ni neki drugi prepoznatljivi brendovi koji dolaze iz drugih delova Srbije kao što je Leskovački ajvar, Futoški kupus, Pirotski kačkavalj, Fruškogorska i Vršačka vina, itd.

Naš zadatak jeste da spisak ovih brendova bude što duži, da naši poljoprivredni proizvođači budu zaštićeni od bilo kakvih rizika, ali takođe da dostignemo kvalitet koji će nas najbolje preporučiti probirljivom i zahtevnom tržištu.

Na kraju u celini posmatrano, da rezimiramo ovaj zakon ima dva suštinska cilja, jedan je zaštita i unapređenje naše domaće poljoprivredne proizvodnje i drugi koji nam pomaže da postignemo kvalitet koji će nam omogućiti ravnopravnu utakmicu kako na evropskom tako i na svetskom tržištu.

Zbog toga ovaj Predlog zakona poslanička grupa SPS, vidi kao značajan korak ka tom našem cilju, ostvarivanje poljoprivredne politike i sa zadovoljstvom ćemo ga u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe SPS danas su govorili o zakonima iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, a ja ću se ovom prilikom osvrnuti na izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izmene i dopune Zakona ne odnose se direktno, odnosno nemaju mnogo veze sa oblastima saobraćaja i građevinarstva, ali svakako verujem da će upravo i njima biti izuzetno korisne i da će takođe biti izuzetno značajne za te oblasti.

U prethodnom periodu mi, narodni poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo više zakona iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, što govori o naporima i aktivnostima Vlade Republike Srbije i naše države da ulaže u digitalizaciju našeg društva, da javnu upravu približi građanima i da im pojednostavi i olakša svakodnevno funkcionisanje.

Sa druge strane, cilj je da dostignemo evropske standarde kada je u pitanju ova oblast.

Digitalizacija, kao što svi znamo, jeste proces koji obuhvata sve sfere društvenog i privatnog života i gotovo da nema oblasti ili delatnosti u našem društvu koju tehnologija i digitalizacija sada ne dotiču.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu, imala sam priliku da vidim praktične primere i rezultate digitalizacije u javnoj upravi, koje su za rezultat imale modernizaciju i reforme javne uprave, koju smo započeli 2014. godine. Rezultati se ogledaju u efikasnijoj javnoj upravi, u upravi približenoj građanima, modernijim lokalnim samoupravama i njihovom načinu funkcionisanja, kao i u svim drugim organima u našoj državi.

Posebno ako pogledamo uvođenje elektronske uprave, tu se vide značajni rezultati - objedinjavanje 13 baza podataka u jedan centralni registar stanovništva, brojne elektronske servise koje gotovo sve lokalne samouprave danas koriste, a to su sistemi kao što je „Sistem 48 sati“, „Virtualni matičar“, elektronska naplata administrativnih taksi, servisi koji su omogućili i olakšali svakodnevni život naših građana, kao servis e-vrtić, e-beba i mnogi drugi.

Na ovaj način elektronska uprava doprinela je podizanju standarda funkcionisanja javne uprave. Mi smo na taj način olakšali našim građanima jer smo smanjili administrativne troškove, izbegli nepotrebnu birokratiju, ali značajno im uštedeli i vreme i novac.

Svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave mi smo poslednjih godina postavila dobar temelj za dalji nastavak digitalizacije. Zato smatram da će upravo i ove izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju tome doprineti.

Efekte dosadašnjeg procesa digitalizacije imali smo priliku naročito da vidimo tokom pandemije korona virusa kada, da nije bilo elektronske uprave i svih tehnologija u koje smo značajno ulagali u prethodnom periodu, teško da bismo mogli da odgovorimo svim izazovima i problemima koje je virus Kovid-19 sa sobom doneo i proizveo.

Uverili smo se da digitalizacija u koju smo značajno ulagali možda i nije jeftina, ali takođe smo se uverili i da je od nje mnogo skuplja, spora i komplikovana administracija, koja bi sigurno, da nismo u nju ulagali i da je nismo reformisali i transformisali generalno javnu upravu, sigurno da bismo proizveli novi zastoj ili probleme u svim poslovnim procesima kada je u pitanju naša privreda, ali takođe i u svim drugim procesima kada je u pitanju naša javna uprava.

Sam proces digitalizacije javnog sektora, ekonomije i obrazovanja u Srbiji, kao što sam malo pre rekla, započeo je nekoliko godina pre same pandemije korona virusa, 2014. godine, kada smo i krenuli sa usvajanjem strateških dokumenata Vlade i kada je to bio u stvari jedan od prioriteta Vlade koja je tada formirana. Sadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, tu je dala svoj veliki doprinos, ali uspešan nastavak procesa digitalizacije svakako je uradio i ministar Branko Ružić.

Najznačajniju povratnu informaciju od tog značajnog ulaganja u našu digitalizaciju imali smo upravo tokom pandemije korona virusa, kada smo imali priliku da vidimo da su se svima nama život i navike, stavovi u pogledu digitalizacije značajno promenili kada su u pitanju sama komunikacija između građana, privrede i naše države.

Ono što predstavlja veliki uspeh svakako je da smo u ovom izazovnom periodu uspešno odgovorili novonastaloj situaciji, a ova situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa jeste podstakla mnoge privrednike i naše građane da promene stavove vezano za digitalizaciju i da se otvore neke nove ideje, a samim tim i da utiče na to da prihvatimo sve one servise koje do sada možda i nismo koristili.

On lajn nastava i elektronska pijaca, sastanci preko „Zum aplikacije“ i elektronsko bankarstvo, beskontaktna dostava, beskontaktni načini plaćanja, postali su nešto što je svakome od nas sada već normalno. Zatim, elektronski dokument o kom danas govorimo sve više je počeo da zamenjuje i klasičan papirni dokument. Postepeno, elektronski potpis zamenjuje proces svojeručnog potpisivanja, a samim tim imamo priliku i da vidimo da smo uspešno na svim našim dokumentima prevazišli i stavljanje pečata kao obaveznog nekada dela svakog dokumenta.

Digitalizacija samim tim više nije nepoznanica i izazov za sve naše građane. Ona jeste postala rešenje svakodnevnog života naših građana, pogotovo onog velikog broja građana koji su uspeli da prepoznaju sve benefite uštede prilikom korišćenja ovih servisa, jednostavnijeg i bržeg načina poslovanja, ali takođe i olakšanog svakodnevnog života.

Zbog toga verujem da će ove izmene i dopune Zakona doprineti i jednostavnijoj upotrebi kvalifikovanih elektronskih sredstava o kojima danas govorimo, u smislu pojednostavljenja aplikacija koje omogućavaju upotrebu elektronskog sertifikata.

Uvođenje provere identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu biće posebno značajna za sve one građane koji žive u inostranstvu i da će i oni moći da koriste elektronske usluge, kao i sve vrste digitalnog procesa poslovanja.

Ovi normativni akti, kao i njihovom uspešnom implementacijom koju danas ovde imamo priliku da vidimo, oni jesu od vitalnog značaja za digitalizaciju našeg društva, jer se pokazalo, kao i do sada, da su elektronski servisi upravo oni servisi koji pojednostavljuju administrativne procese, zatim štede vreme i novac naših građana, a ono što je posebno značajno za našu državu, jeste da našu javnu upravu čine efikasnijom.

Poslanička grupa SPS pitanje digitalizacije našeg društva smatra izuzetno značajnim pitanjem i mi ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.

U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.

Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.

Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.

S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.

Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.