VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Zahvaljujem.

Ovde je povređen Poslovnik, jer je izrečena neistina koja je već u javnosti izneta nekoliko puta. Gospodin Šešelj je rekao da je fabrika „Rauh“ sokovi po radniku primila 70 i nešto hiljada donaciju od države, što nije tačno. Ja sam ovde i u Skupštini demantovao, kada je bilo pitanje od gospodina Ševarlića, predsednik države je to demantovao javno. Postoji ugovor gde kaže da se po radniku dobilo 3.000 evra. Molim, da se ne barata sa jednom pogrešnom činjenicom, zbog javnosti i istine. „Rauh“ je jedna jako dobra i korektna firma koja posluje u ovoj državi. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Može li kratka replika.)

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 21.02.2020.

Zahvaljujem.

Želim ovde neke stvari da kažem. Možda neću imati sistematizovano, ali mislim da ću reći neke bitne stvari.

Ovde kolega Neđo Jovanović, koji je vrsni pravnik, vrlo često je pominjao advokate i njihov status u katastrima, odnosno u službama za katastar nepokretnosti. Ja sam i prošli put rekao, mislim da kolega Jovanović nije bio tu, mislim da advokati imaju dobar status što se tiče Službe za katastar nepokretnosti, jer ja to nosim sa terena. To je moja struka i znam te odnose. Mislim da tih deset meseci nije neki problem, mislim da nije problem. Mislim da tu generalno ima problem, a to je spremnost pravnika po završenom fakultetu da se uključe u rad u katastrima, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu.

Mislim da tu treba obrazovanje da napravi određenu specijalizaciju i da određeni broj ljudi na pravnom fakultetu ili na građevinskom, odnosno odseku za geodeziju školujemo da budu spremni da prihvate tu materiju, kada dođu da budu potpuno spremni. Jednostavno, nisu oni krivci, ti ljudi nisu krivci, jer pravnik koji izađe iz katastra, koji je prošao tu materiju, oni su sjajni pravnici u materiji koju obrađuje ovaj deo. Zato mislim da to zaslužuje pažnju obrazovnog sistema, da taj profil pravnika školujemo. Možda ne svake godine, možda svake druge ili svake treće itd, ali mislim da treba da dobijemo takve pravnike koji će biti spremni da prihvate tu materiju odmah. Jer materija nije svakidašnja, nije laka za razumevanje, pogotovo pravnicima koji su iz društvenih oblasti. Jednostavno, rekao sam, generalno govoreći, geodezija je primenjena matematika.

Dalje, ovde je koleginica rekla da stanje u katastrima nije dobro. To je jedan opšti deo – nije dobro. Ja nisam bio sve vreme ovde, možda nisam čuo sve, ali to je jedna generalna ocena gde možete da kažete uvek – nije dobro. Pitam, šta nije dobro? Ako sam neko ko je iz te branše, iz te profesije, koji je dugo radio, koji je nosio određene aktivnosti itd, znam kako je bilo ranije, kakvo je stanje sada. Ako uzmemo da je u jednom kratkom roku kompletan premer na nivou Srbije digitalizovan, ljudi, to je takva masa podataka koja se morala digitalizovati iz analognog oblika, da sve dobijete u koordinatama i da jednim stiskom dugmeta danas dobijete parcelu bilo gde u Srbiji, sa svim podacima koji trebaju. Mislim da je to strašan napredak.

Puno toga je urađeno. Naravno da treba raditi. Osnovni problem što se tiče rada Republičkog geodetskog zavoda, odnosno službi za katastar nepokretnosti po lokalnim jedinicama, jer su oni nosioci posla, osnovni problem je nedovoljno poznavanje te materije i nedovoljno poznavanje obaveza nas koji smo nosioci na nepokretnoj imovini. Jednostavno, mi smo neodgovorni prema tome. Ja sam naveo primer naše neodgovornosti koja je indirektno vezana za službe za katastar nepokretnosti, a to su, recimo, ostavinski postupci. Čim se ostavinski postupak ne uradi u prvom naslednom kolenu, drugo, treće kada dođe da nasledi nešto, naslednici se i ne poznaju. Ne može tu da bude kriv katastar. Nije on kriv za to.

Dalje, tamo piše da svaku promenu na nepokretnosti, da smo mi koji smo vlasnici, odnosno korisnici nepokretnosti dužni da prijavimo u roku od 30 dana. Ja ne znam da li i jedan posto nas to uradi u Srbiji, sem kada nam zatreba, ako hoćemo da ostvarimo neka prava, prvenstveno mislim na ove kreditne linije. I uvek nam je neko drugi… Znači, mi smo u obavezi da poštujemo onu imovinu koju imamo i da poštujemo zakonske propise.

Ovo što danas radimo i što smo prekjuče radili, ovde su poboljšanja, sjajna poboljšanja, ubrzanja, olakšanja. Sa ovim izmenama nigde nema suštine. Tehničko smo ovo doterali da bude lakše i građanima i nosiocima prava i vlasnicima i Republičkom geodetskom zavodu, naravno, i ovoj državi.

Republički geodetski zavod, ja sam ovde, kolega predsedavajući me je presekao prošli put, prekjuče kada sam iznosio jedan podatak i hteo da uzmem primer ove Narodne skupštine, gde sam zamolio kolege iz Starog grada da nam dostave listu nepokretnosti i kopiju plana. Hteo sam da ova Srbija i čuje i vidi da li smo mi odgovorni ovde koji rukovodimo ovim delom ovde, ne mislim na nas poslanike, ali smo naravno i mi odgovorni za tako nešto, i da li je ova nepokretnost upisana kako treba. Na pola sam prekinut, samo da kažem, hvala bogu da je to urađeno kako treba i da je ovo spomenik kulture i to je upisano kao zabeležba.

Znači, ovde postoji deoba odgovornosti na određenim nepokretnostima. Ukoliko smo mi kao vlasnici nepokretnosti, naravno, Republički geodetski zavod koji je deo državne uprave, kao posebna organizacija, ako smo zajedno odgovorni i ako to dobro razumemo, mislim da će ovaj posao mnogo, mnogo bolje da ide nego da samo okrivimo državu, odnosno Republički geodetski zavod. To su činjenice. Hajde svi zajedno da pomognemo, jer bez Republičkog geodetskog zavoda ne može nijedna država da funkcioniše. Uređen sistem nepokretne imovine je nešto što svaka država želi da ima jer na to se naslanja sve, ceo život koji funkcioniše u jednoj državi.

Zato nam je i ovaj doprinos da to postignemo i da nam ova država funkcioniše na pravi način. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 19.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Predlog za izmenu i dopunu ovog zakona je podnela moja uvažena koleginica Rakić i mislim da se ona jako potrudila, nije laka materija, spremila se, vidim da i u raspravi učestvuje dosta kvalifikovano. Inače, ona je naš predsednik skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Lepo je da imamo i takve poslanike.

Ovde je bilo reči, mi pristupamo izmenama i dopunama, mnogi će reći vrlo brzo u odnosu na osnovni tekst zakona koji je usvojen, ali mi i jesmo tu da popravljamo zakonsku regulativu, da bi u krajnjem korisnici bili zadovoljni, a na kraju krajeva i sami građani. Suština izmena ovog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je da se ubrza postupak upisa, da se pojednostavi i pojeftini postupak upisa i osigura pravna sigurnost vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti.

Poboljšanje se prvenstveno ogleda, ovde je bilo dosta reči, ja se neću previše zadržavati na tom delu, ali moram napomenuti da jednostavno u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, odnosno da će građani, vlasnici i korisnici nepokretnosti imati mogućnost koristeći e-upravu, prezentaciju Republičkog geodetskog zavoda, stalno dostupnu preko interneta oglasnu tablu, da vrlo brzo dođu do podataka u kom je stepenu njegov predmet ili je to konačno rešenje i deo dokumentacije koje prati upravni postupak.

Ovde je bilo dosta reči, pogotovo od kolege Neđe Jovanovića, oko zabeležbi. Ja mislim da je to bitna stvar i u ovim izmenama i dopunama zakona je precizirano koje vrste zabeležbi se upisuju u katastar i na osnovu kojih isprava. Znači, proširena je mogućnost upisa i brisanja zabeležbi. Ovde je nabrojano 20 zabeležbi decidno i 21. kaže – ostale zabeležbe propisane zakonom. Čini mi se da možda deo odgovora prema kolegi Neđi Jovanoviću stoji u ovoj 21. zabeležbi – ostale zabeležbe propisane zakonom.

Dalje, bilo je ovde reči, samo da kratko kažem, o advokatima, o toj komunikaciji prema Republičkom geodetskom zavodu, odnosno službama za katastar nepokretnosti. Rekao bih, znajući neke odnose sa terena, da tu nema većih problema, a ukoliko ih ima to su pojedinačni itd. Znam da advokati objektivno imaju jedan dobar status što se tiče samog Republičkog geodetskog zavoda i službi na terenu.

Što se tiče definicije upisa nepokretnosti, ona se slaže u jednoj rečenici kratkoj. Kaže – upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Šta je sad osnov za upis? Što se tiče same parcele, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu geodetskog elaborata i isprave za upis. Kada se upisuje objekat, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna i građevinska dozvola. Što se tiče posebnih delova objekata, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna dozvola i građevinska dozvola.

U daljem delu u ovim izmenama i dopunama zakona obrađuju se određeni slučajevi, određene varijacije kada nedostaje određena dokumentacija, prvenstveno kod upisa objekata, jer obično se tu desi da nema upotrebne dozvole, a ima građevinsku, ili ima upotrebnu koja ima nedostataka, nema dovoljno podataka u smislu upisa u katastar nepokretnosti da se može iskoristiti iz upotrebne dozvole. Tu su uvedeni neki novi instituti i meni se to dosta sviđa, zato što prevazilazi određene slučajeve koji se dešavaju na terenu, kao što je uvođenje veštaka građevinske struke. Zašto ovo: „veštak građevinske struke“? Veštaci su obično jako dobri stručnjaci, iskusni, obrazovani i imaju iskustva, pogotovo u tim sudskim postupcima. Kada oni dobiju određenu stvar da izveštače za potrebe upisa objekata u katastru nepokretnosti, na osnovu tih podataka, ostalih podataka, nadležni organ koji izdaje upotrebnu dozvolu pri opštinama i gradovima izdaje određeno uverenje koje služi, pored geodetskog elaborata, za upis te nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Ono što je zajednički imenitelj svih ovih upisa do sada, ja sam namerno potencirao šta je to potrebno da se upiše, uvek je elaborat geodetskih radova, uvek. To nije običan papir koji je napisan na savremenoj mašini, računaru itd, lepo izgleda, nego geodetski elaborat je nešto što se donosi sa terena. To što se donosi sa terena mora se doneti kvalitetno i da može biti upotrebljivo, poštujući određene zakone, propise i podzakonske akte. Geodetski elaborat radi kolega geodeta koji je stručan, odgovoran i sa terena donosi kvalitetan faktički podatak, stvarni podatak o parceli i objektima koji je osnov za upis u katastar.

Tako da, rad na izradi elaborata geodetskih radova traži potrebna znanja, stručnost i još nešto što je obično prisutno kada se prikupljaju određeni podaci na terenu, tad si i sam sa sobom na terenu i određena znanja moraš imati, nema neke velike pomoć. Znači, takav čovek mora da poseduje, da bude pun određenih znanja potrebnih za prikupljanje takvog podatka.

Ima nešto što mislim da ovde do sada nije pomenuto, a to je da Republički geodetski zavod vodi posebnu evidenciju. Ja kažem, to je moja neka definicija, ona nije stručna sigurno, posebnu evidenciju neevidentiranih objekata u katastru. Ovo je jedna od novina koja je skoro uvedena. Tu se prvenstveno prikupljaju podaci na osnovu snimanja iz vazduha, a mogu i na druge načine, ali u najvećoj meri se ti podaci prikupljaju iz vazduha. Današnja tehnika naravno da to omogućava ili lako omogućava. Ti podaci se uglavnom koriste ili služe da se mogu porediti sa zvaničnim podacima u katastru. Znači, može se videti da li ima određenih prekoračenja, da li ima dogradnja određenih objekata itd. Ne mislim samo na građevinske objekte, mislim i na linijske objekte, na puteve, železnice i sve drugo što je moguće vidljivo iz vazduha.

Dalje, služe u postupku ozakonjenja. To je već poznata stvar i ne bih se tu zadržavao. Čak i upisom određenih zabeležbi na njima. Evo, to je određena novina i mislim da je to jako, jako dobra stvar. Nema laži, nema prevare, sve je vidljivo, tehnika je tu.

Ono što se vrlo malo govori ili nikako, iako ovde nije konkretno izmena tog dela zakona, to je katastar vodova. Malo je to poznato. Ja samo hoću kratko da kažem, katastar vodova sadrži prostorne i opisne podatke i podatke o stvarnim pravima na njima. Kao i svi drugi objekti, tako i katastar vodova sadrži te prostorne i opisne podatke, kao i stvarna prava nad njima.

Ja ću navesti neke primere, radi lakšeg shvatanja značaja vodova. Vodovi postoje podzemni i nadzemni. Naravno da su podzemni ovako jedna zagonetka i vrlo često zagonetka, pogotovo kod izvođenja radova, kod masovnog izvođenja radova kod puteva, železnica itd. vrlo često se naleće na takvu vrstu objekata koji se nalaze pod zemljom, a naravno da i svi građani rade vrlo često po terenu, prekopavaju i kopaju itd. i može da dođe do oštećenja takvih objekta.

Pod zemljom se nalaze jako bitni objekti, vrlo često smo mi u prilici da kao korisnici telefona, mobilne telefonije itd, često imamo prekid iz razloga što je neko nepažnjom zakačio optički kabl i prekinuo vezu. A znate kada optički kabl se prekine, onda u današnjim uslovima stajemo da funkcionišemo. Zato je snimanje tih objekata, evidentiranje i upis prava svojine na takvim objektima od jako velikog značaja, jer takvi objekti se snimaju sa x, y i c koordinatom i uvek precizno mogu se vratiti što se tiče mesta gde se oni nalaze i dubine na kojoj se nalaze. Tako da do oštećenja ne bi trebalo da dođe ukoliko vlasnici, odnosno korisnici vodova poštuju proceduru za njihovo snimanje i upis u katastar vodova.

Poslove oko sprovođenja zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova sprovodi Republički geodetski zavod. Republički geodetski zavod je posebna republička organizacija. Svaka ozbiljna država, a mislim da smo i mi to, hoće da ima sređen i uređen sistem nepokretnosti i vodova, kao i stvarnih prava nad njima, a na te podatke je naslonjena cela država, što daje ozbiljan značaj Republičkom geodetskom zavodu i da se o njemu moramo ozbiljno baviti, u smislu da on dobro i kvalitetno funkcioniše.

Hoću da kažem da je značaj generalno Republičkog geodetskog zavoda, preko svojih prvenstveno jedinica u gradovima i opštinama ili službama za katastar nepokretnosti, jako bitan državni organ, posebna organizacija koja sadrži te geo-prostorne podatke, jako bitne i za sadašnjost i za prošlost, a pogotovo za budućnost. Nijedno planiranje bilo kod vida ne može da ide bez tih podataka.

Ovde je koleginica Rakić govorila o zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu. Ja se neću mnogo upuštati u tu vrstu brojke, samo ću dve brojke reći, da u Republičkom geodetskom zavodu u stalnom radnom odnosu ima 1.744 geodeta, počev od srednje, visoke i više škole, ima 262 pravnika. Osnovni nosioci posla u Republičkom geodetskom zavodu su geodete, naravno da su i pravnici tu koji u finalnom upravnom postupku sprovode upravne poslove i upis prava na nepokretnostima i vodova.

Da li je ovo dovoljan broj ili nije? Nije. Mi ovde u našoj Skupštini vrlo često donosimo zakone koji, hajde da ne preteram, peti, šesti, sedmi zakon po broju uvek dođe nešto da je zadužen Republički geodetski zavod da vrši određenu vrstu posla. Recimo, evo ide nam popis stanovništva, tu smo jako bitni da to uradimo kako treba, da bi popis stanovništva bio urađen na pravi način i da bi se ti podaci popisa stanovništva mogli na pravi način koristiti.

Pojednostavljeno, geodezija je primenjena matematika, a geodeti moraju imati i posebna znanja i podlogu u informatičkom delu. Pravnici, koji su dosta bitni za funkcionisanje Republičkog geodetskog zavoda, takođe moraju dosta da rade na sebi kada dođu u Republički geodetski zavod da bi razumeli tu geodetsko-katastarsku materiju u meri da mogu kvalitetno da rade svoj posao, jer čini mi se da u našem školstvu na visokom nivou nema te vrste učenja da bi pravnici koji treba da dođu u Republički geodetski zavod dobili osnovna znanja iz geodetsko-katastarske oblasti.

Sve ovo mora da prati dobro rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom, gde ja mislim da je to dobro. Ovde je koleginica Rakić govorila, ja ne bih da dodajem ili da oduzimam nešto, mislim da je ona dovoljno rekla. Ja bih samo napomenuo da sindikati u Republičkom geodetskom zavodu treba da se uključe, da daju svoj doprinos napretku zavoda, da uz određene korekcije koje oni predlažu, naravno da se ne mogu prihvatiti sve, ali deo toga može, i da dobijemo bolji i Republički geodetski zavod i bolji kvalitet rada u Republičkom geodetskom zavodu.

Lična primanja radnika treba da budu na nivou da ona budu stimulativna, da ti ljudi koji rade budu zadovoljni, jer kada nam je radnik zadovoljan, onda imamo i kvalitetan onaj podatak ili finalni podatak koji dobijamo, koji svi koristimo.

Republički geodetski zavod je dobio dosta i određenih priznanja i nagrada, ja imam i spisak svega toga, mislim da bi ostalo ovde poprilično vremena da se to sve nabroji. Ja ću napomenuti da je samo od 2018. godine od NALED-a dobijeno za reformatora godine 2018. godine.

Mi kao vlasnici, korisnici nepokretnosti treba da damo svoj doprinos da ne može sve preko državnih organa i preko određene stručnosti koje ti državni organi imaju unutra, naravno i preko određene tehnike, da urade sve na nepokretnosti da to bude kako treba. Mislim da postoji tu određeni mali deo nerazumevanja i zato mislim da mi treba da damo svoj doprinos i da budemo odgovorni prema toj nepokretnosti koju mi posedujemo.

Reći ću jedan podatak koji je vrlo čest kod nas u Srbiji i često se dešava, a to je, recimo, rasprava ostavine. Znamo da budemo neodgovorni prema tome, pa da propustimo jednu generaciju, dve generacije i onda kada se vrši rasprava ostavine, prvo, teško se to uradi, treće, odmah dolazi do svađa, dolazi do problema i znači da smo mi neodgovorni koji tu ostavinu nismo uradili na vreme, znači, prvo koleno iza pokojnika. To je jedan od nekih primera koji je vidljiv za sve nas.

Pošto sam se potrudio danas da dobijem izvod iz lista nepokretnosti 1828, to je dobijeno od Republičkog geodetskog zavoda, odnosno od Službe za katastar nepokretnosti Stari grad. Ovaj list nepokretnosti se odnosi na Skupštinu ovu našu u kojoj sedimo. To je jedan dobar primer da mi koji sedimo u njoj, naravno, i odgovorni, vidimo kakav je upis i kakvo je stanje upisa što se tiče same Narodne skupštine.

Tu postoji i kopija plana koja je dostavljena od kolega iz Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad i tu se vidi naša Skupština, parcela i sve ostalo, a što se tiče samog upisa u Katastar nepokretnosti, ja ću vam reći zato što taj podatak nije skrivena varijanta.

Mi se nalazimo na parceli 3011. površine 57 ari i 31 kvadrat i to je gradsko građevinsko zemljište na adresi smo Trg Nikole Pašića br. 13. Sve se slaže.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite karaju kolega.)

Mislim da je ovo i za vas interesantno da pročitam.

(Predsedavajući: To jeste interesantno, ali ovo je 21 minut, kolega kada bi svakom davao vreme. Izvolite, molim vas privodite kraju.)

Naravno, ali zbog građana, oni treba da čuju kako ima Narodna skupština i da li je upisana u Katastar nepokretnosti kako treba.

(Predsedavajući: Sve se slažem, ali Poslovnik ali upravo to koleginice insistiraju na poštovanju Poslovnika. Izvolite.)

Naravno da ću ispoštovati Poslovnik.

Svojina je Republika Srbije, javna svojina, obim udela jedan prema jedan, i nešto bitno, postoji zabeležba o kojoj je bilo reči u G-listu, zabeležba kaže – svojstvo kulturnog dobra, znači ova Skupština je kulturno dobro i spomenik kulture.

Mislim da je to bilo dosta bitno, hteo sam još po nešto da kažem, ali biće vremena u daljem delu rasprave. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
- Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje Direkcija (penzija) Republika Mesečno 63557.00 RSD 06.04.2018 -