VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica , 26.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću isključivo pričati o izveštaju o DRI, zato što sam imao i prilike da budem učesnik toga sa druge strane i želim da podelim određena iskustva koja imam i imam određene predloge.

Prva funkcija DRI je kontrola. Kontrola koja treba da u javnom sektoru, ko koristi javne finansije, jednostavno da kaže da li se to radi dobro, da li ne i prvenstveno da usmeri da to se radi onako kako treba.

Mislim da su srećnici, ima veliki broj subjekata koji su u sistemu javnih finansija i da su oni srećnici tamo gde dođe DRI iz razloga što svaka kontrola, svaka inspekcija, svaka dobronamerna stvar, a mislim da je to DRI, je ta koja jednostavno, prvenstveno upućuje kako treba raditi pravilno koristiti sredstva. Ona jeste mlada, možda je među najmlađim, ali njeni efekti se vide jako dobro.

Ono drugo što se postiže radom DRI, to je ujednačavanje kriterijuma u radu sa finansijama. Znate, dok nije bilo ove institucije jednostavno svi smo mi čitali zakone, svi smo mi mislili da radimo najbolje, međutim kada kontrola prođe i svakom od korisnika javnih finansija usmeri ga kako treba da radim, mislim da se onda na nivou cele države ujednačuje ili ujednači sistem rada sa finansijama.

Mislim da je to jako dobra stvar. Ti korisnici javnih finansija mogu međusobno da komuniciraju naravno u jednom pozitivnom smislu, u smislu da to najbolje rade.

Treća stvar koja je po meni jako bitna, a to je da na osnovu iskustva koje DRI stiče svojim pregledima u raznim institucijama države jednostavno predlaže nadležnima promenu zakonske regulative i podzakonske regulative. To je jako dobra stvar i mislim da je to jedna od najbitnijih stvari koje oni mogu da doprinesu jednom dobrom radu u buduće.

Vidim da je ovde u izveštaju rečeno šta je prihvaćeno, šta se predlaže, a nije prihvaćeno itd. Mislim da je to jako dobra stvar i da na tome treba istrajavati i nadležnima koji donose, odnosno predlažu zakone, naravno da deo tih propisa se donosi u ovoj Skupštini, deo verovatno na nivou Vlade, deo na nivou ministarstava i drugih subjekata, jednostavno iskustvo koje vi nosite mislim da daje dobre predloge i dobra rešenja. To treba da nastavite, da budete uporni u svojim predlozima.

U okviru toga, ja hoću da kažem nešto i stalno istrajavam na tome da jednostavno objasnim da nešto što treba uraditi treba uraditi i mislim da imamo slično mišljenje sa DRI, a to je u lokalnom budžetu predviđeni deficit od 10% ili minus 10%.

Šta to znači? Znači da ukoliko imate mogućnosti kada donosite budžet za sledeću godinu vi predvidite da ako vam je budžet 500 miliona da možete još 50 miliona da potrošite preko tih 500 miliona, naravno ako imate sredstava.

Šta biva ako imate i više sredstava, kvalitetnih? Zašto da ne potrošite i više? To dosad nije bila praksa.

Znate, pogotovo je to, budžet se donosi na nivou godine, ali kod malih opština koje imaju male budžete, recimo zna se da će kroz naredne dve, tri, četiri godine da se radi neka veća investicija gde treba da učestvujete vi kao mala opština sa više sredstava.

Naravno, ako ste dobri domaćini vi ćete u dve, tri, četiri godine da ostavljate deo sredstava da bi u trećoj, četvrtoj godini koristili za jednu veću investiciju na vašoj teritoriji. Vas posle ograniči to, tih 10% da ne možete da prekoračite taj budžetski deficit, što je apsurdno.

Zato, ako neki opštinski budžet ili gradski budžet, prvenstveno mislim na male opštine, rekao sam iz kojih razloga, ako redovno servisira budžetske korisnike, znači plaća sve račune, odnosno potrebe koje budžet inače plaća, ako sve obaveze ili račune plati, na nuli je, što se tiče računa i plaćanja. Ako nemate ni jednog kredita, zaduženja, a imate sredstva na računu zašto takvom budžetu ne bi dozvolili deficit da bude više od 10% u tim posebnim slučajevima?

Zato predlažem da i dalje istrajavamo na jednoj dobroj, pozitivnoj stvari, jer samim tim mi dižemo tu opštinu. Ako dižemo pojedine opštine i gradove, dižemo i celu Srbiju. Zašto bi ta sredstva stajala zarobljena? Ona su zarobljena, njih ne možemo da koristimo. Možemo samo da ih ostavimo u banci gde će se naplaćivati neka kamata, itd. Mislim da to ne treba da bude krajnji cilj korišćenja sredstava.

Sredstva treba da se, budžetska sredstva, koriste na pravi način, ne da stoje stalno u banci, nego da se ona okreću kroz dobre investicije u ovoj Srbiji.

Zato mislim da, i predlažem, da i dalje istrajavamo, odnosno prvenstveno vi, a mi kao poslanici da podržimo takvo rešenje.

Evo, s tim ću završiti, mislim da ste vi kao institucija, dobrodošli svuda gde se koriste sredstva javnih finansija. Dobro došli i hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada pričamo o amandmanima, s obzirom da je ovaj amandman Vladin, naravno da ćemo ga podržati, ja lično i poslanička grupa SNS.

Budžet po mom skromnom mišljenju je kućni novčanik sa velikim brojem ukućana, sa velikim potrebama i velikim zahtevima. Nije lako vladati sa velikim potrebama, velikim zahtevima, ali čini mi se da ova Vlada, predsednik, jako dobro to rade. Da bi imali dobar budžet moramo da imamo uspešnu prihodnu stranu. Malo se priča o prihodnoj strani, ali ako imamo dobru prihodnu stranu, imamo u osnovi dobru ekonomiju, što nam je svima cilj da imamo dobru ekonomiju, onda imamo dobre prihode, dobru naplatu, dobru realizaciju i podizanje standarda građana.

Kada smo kod kućnih domaćina itd, mislim da poljoprivreda zaslužuje veliku pažnju i ovim budžetom je to i urađeno. U ovoj godini je za poljoprivredu odvojeno 60 milijardi dinara ili 5,2% više nego budžet iz prošle godine, a u apsolutnom iznosu to je 3,6 milijardi.

Svi mi znamo da poljoprivreda, seljaci naši, kada god je najteže oni najbolje nose krizne momente, od ratnih uslova i svih drugih, a pokazalo se da i u ovoj pandemiji korona virusa to jako dobro rade.

U osnovi gledajući, poljoprivreda jeste u finalu proizvodnja hrane. Kada se sa pažnjom gleda poljoprivreda i prema odnosi i finansijski sa pažnjom i sa mogućnostima koje ovaj budžet omogućava, mislim da će i naša poljoprivreda da uznapreduje u odnosu na sadašnji nivo.

Pominje se ovde često standard. Najčešće spominjemo onaj lični standard. To su plate i penzije. Sjajno. Čak i u perspektivi da ćemo imati 430 evra prosečnu penziju i 900 evra prosečnu platu. Da bi bio ukupni standard dobar mora da se postigne i opšti standard. Kad se ukrste ta dva onda se dobije ukupan dobar standard. Opšti standard je obezbeđivanje naših građana dobrom infrastrukturom. Prvenstveno se tu misli na puteve, na vodu, na struju, na trotoar, na javnu rasvetu, kanalizaciju itd.

Taj opšti standard vidimo i sami da je ovim budžetom i prethodnim budžetima se dosta predviđa ulaganja. Ako mi podignemo taj opšti standard, samim tim smo podigli i lični standard svih naših građana.

Kada je to u pitanju, ja ću reći nešto oko puteva. Recimo, moja opština Koceljeva se nalazi na tridesetak kilometara od autoputeva ili budućih autoputeva. To je od Miloša Velikog tridesetak kilometara, od budućeg autoputa Ruma-Šabac tridesetak kilometara i budućeg puta do Valjeva, odnosno do Iverka, to je tridesetak kilometara. Znači, jako dobra pozicija što se tiče autoputeva.

Da bi ti autoputevi imali pun svoj značaj moraju pristupne saobraćajnice do autoputeva da se renoviraju, da se grade i ta mreža nižih puteva bude u jednom dobrom stanju da bi sva mesta imala jedan dobar pristup autoputevima i brzim putevima.

Zato predlažem, ja sam to i ranije govorio, da se državni put od Koceljeve do Miloša Velikog preko Uba renovira, da bi Koceljeva dobila dobru saobraćajnicu do autoputa, dok se ne izgrade putevi do Šapca, odnosno do Valjeva.

Započeta je rekonstrukcija državnog puta od Koceljeve do Osečine, odnosno do Ljubovije i urađeno je nekih sedam kilometara. Predlažem da se taj put, znači Koceljeva preko Donjeg Crniljeva i Kamenice do Osečine ubrza, da se renovira. Od Osečine, naravno predlažem preko Pecke, Proslopa do Ljubovije, odnosno preko novog mosta na Drini do Bratunca. Mislim da je to jedna zanimljiva saobraćajnica prema kojoj treba da se odnosimo na način da u zapadnoj Srbiji imamo tu žilu kucavicu koja se provlači kroz unutrašnji deo pa izlazi na Drinu.

Mislim da je došlo vreme i dolazi vreme da moramo da se spustimo na nivo da radimo i one manje značajne puteve ili seoske puteve. Mi imamo uglavnom u Srbiji razuđen sistem naselja, odnosno u seoskom području u Srbiji, isključujući Vojvodinu. Tamo da bi nam narod ostao, opstao na tim svojim posedima moraju da imaju i tu osnovnu dobru infrastrukturu. Lokalne samouprave treba da rade tu infrastrukturu, ali mislim da pomoć države bi trebala isto da dođe u datom momentu, jer ako mi uradimo glavne saobraćajnice, a ne uradimo one kapilarne, onda nismo to približili dovoljno građanima, a cilj nam je da približimo svim građanima da imaju dobar put. Naravno, to se odnosi i na vodu, to se odnosi i na dobru struju, telekomunikacije bez kojih danas, praktično, nije moguće funkcionisati.

Zato predlažem da u današnjem i u sledećem razmatranjima oko izgradnje puteva razmišljamo i o putevima nižeg reda.

Vodosnabdevanje, možda je voda najbitnija infrastruktura, i imajući u vidu kakva su kretanja u svetu, voda je već postojala i postoji strateška stvar koju… pijaća voda će biti ta koja će opredeljivati razvoj jedne sredine, jer ko ima dovoljno količine pijaće vode mislim da je njemu mislim da je njemu perspektiva zagarantovana.

Ja ću reći nešto oko regionalnog vodovoda koji je vezan za akumulaciju stuborolni. Akumulacija stuborolni je završena. I ako se ja ne varam radi se oko 153 ili 155 biliona kubika vode. Ta voda još nije dobila svoj pun značaj. Ona je u akumulaciji, ona mora da se preradi i da se omogući stanovništvu da je koristi.

Tu su Vlada i predsednik države pokrenuli jednu akciju. Jedan grad i šest opština praktično će se snabdevati sa tog vodosistema i to je je jednu ozbiljnu akcija. Mislim da se tu dosta odradilo i uradilo, ali tek nam predstoji završetak projektovanja i sve te papirologije koja prati da bi to moglo da se gradi, odnosno da se obezbede sredstva. Tu je grad Valjevo, Lazarevac, Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac i Koceljeva. Sve te sredine nemaju dovoljne količine vode ili nemaju dovoljno perspektivne količine vode. Mislim da se tu izdvaja Lazarevac, ali i sve ostale opštine imaju veliku potrebu za vodosnabdevanjem.

Iz tih razloga predlažem da iskoristimo što pre akumulaciju stuba Rovni da bi ovaj jedan grad i ovih šest opština što pre napojili. Naravno, kao prečistač koji treba da se na pećini radi u Valjevu, itd.

Mislim da sve ovo nositi u ovim vremenima nije lako, ali stabilna i rastuća ekonomija u Srbiji je jedino mogla da podnese ovakav teret pandemije korona virusa i da ostane po ekonomskom rastu najbolja u Evropi i u ovoj godini i u predviđanjima za naredne dve godine.

Ono sa čime želim da završim današnje obraćanje to je da kažem da, pored svih davanja i stimulansa koji su dati u ovoj godini, svakom punoletnom građaninu dato je po 100 evra, to je opšte poznata stvar, međutim ni jedan vladar u Srbiji od postanka Srbije do dana današnjeg nije dao svakom punoletnom građaninu 100 evra. Znači, ni jedan jedini. Prvi put se to desilo sad. Znači, narod je jako zadovoljan. Mali broj, naravno, kao i svugde, ali jedini vladar je Aleksandar Vučić koji je omogućio da se svakom punoletnom građaninu da 100 evra u ovom kriznom momentu.

Ja mu se zahvaljujem u ime svih građana koji su primili tih 100 evra, a naravno i u svoje ime i želim napredak ovoj Srbiji pod vođstvom našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Zahvaljujem.

Ovde je povređen Poslovnik, jer je izrečena neistina koja je već u javnosti izneta nekoliko puta. Gospodin Šešelj je rekao da je fabrika „Rauh“ sokovi po radniku primila 70 i nešto hiljada donaciju od države, što nije tačno. Ja sam ovde i u Skupštini demantovao, kada je bilo pitanje od gospodina Ševarlića, predsednik države je to demantovao javno. Postoji ugovor gde kaže da se po radniku dobilo 3.000 evra. Molim, da se ne barata sa jednom pogrešnom činjenicom, zbog javnosti i istine. „Rauh“ je jedna jako dobra i korektna firma koja posluje u ovoj državi. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Može li kratka replika.)

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
- Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje Direkcija (penzija) Republika Mesečno 63557.00 RSD 06.04.2018 -