VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Veroljub Matić je do sada tri puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u desetom sazivu, od 2014. do 2016, zatim ponovo u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i na kraju u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U desetom sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 11. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 12. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik člana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 553 sata, sedam puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 333 puta, i svaku put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 102. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

BIOGRAFIJA

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi. Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Od 2000. godine do 2004. bio je odbornik u Skupštini opštine Koceljeva.

Od 2004. do 2014. godine bio je predsednik opštine Koceljeva.

Od 2014. godine do danas predsednik je Skupštine opštine Koceljeva.

Od 2019. godine član je Saveta Akademije strukovnih studija Šabac.

Političku karijeru započeo je kao član Socijalističke partije Srbije, iz koje je isključen 1998. godine. Nakon toga, godinama nije bio član nijedne stranke, a njegovo političko delovanje bilo je u okviru Grupe građana Veroljub Matić koju je osnovao.

2013. godine Grupa građana Veroljub Matić donela je odluku o spajanju sa Srpskom naprednom strankom, te je od tada njen član.

U Srpskoj naprednoj stranci bio je kordinator za Mačvanski okrug, a trenutno je član Predsedništva Srpske napredne stranke i predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Koceljeva.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 14:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, ja bih, prvo, krenuo od toga da je vreme složeno i teško i to je nesporno. Međutim, nijednoj Vladi nije bilo lako. Razna vremena su bila i ono što mi očekujemo od ove Vlade kada se završi izbor ministara i mandatara je da oni svi zajedno rade za bolji život svih naših građana. Zato se i biraju. Zato smo i mi izabrani od građana. Zato i mi biramo ovu našu Vladu u koju on ima poverenja, odnosno u kandidat za ministre i mandatara.

Ja ću da krenem od sporta. Mislim da sport nekako zaslužuje da je uvek negde na zadnjem mestu i svi mi smo se bavili sportom, fizičkom kulturom i svi smo mi u toj priči i zato je to ministarstvo, gledajući ukupno na sva ostala ministarstva jako bitno jer ono je ujedno i odraz zdravlja nacije. Ako je zdrava nacija, ona napreduje u ekonomiji, napreduje u odnosima, napreduje u bilo čemu i zato očekujem da Ministarstvo sporta, novi ministar jednostavno svi to imaju u vidu i da jednostavno budu dovoljno vidljivi.

Ono što posebno želim da kažem, sport uči ljude kada se bave sportom. Naravno, u sportu se i dobija i gubi. Kada se gubi, onda se sportisti nauče da dostojanstveno gube. Kada izgube pruže ruku protivniku, život ide dalje, sport ide dalje. Sledeći put ćemo mi pobediti itd. a to dostojanstvo u sportu i primati poraze na taj način sutra u životu jako pomaže. Pomaže da se prevaziđu teškoće. Naravno, svaki život donosi puno teškoća. Zato je sport i u tom delu jako bitan. Ono što svi znamo, sport je deo i opšte kulture.

Imamo predloženog novog ministra koji je čovek iz odbojke. Odbojka je sport koji je verovatno u zadnje vreme, a ne samo u zadnje vreme nešto što donosi radost ovoj državi u ovako teškim vremenima i ja ću gospodinu Gajiću ovde pred svima vama i pred građanima Srbije čestitati na tituli, duploj tituli naših odbojkašica, svetskog prvaka, pogotovo što je on predstavnik Odbojkaškog saveza Srbije.

Imajući to u vidu, ja predlažem gospodinu Gajiću da i kroz odbojku, gde je ceo život proveo u odbojci, čitajući njegovu biografiju, gde su njegovi uspesi, gde on to najbolje razume, naravno, i ostali delovi sporta, ali da bude sportski ministar, da ga ima više na terenu, da pomogne, pogotovo u odbojci. Naravno, može angažovati i određene kolege iz drugih sportova, da probamo da odbojku i druge sportove vratimo u one sredine koje su tradicionalno bile odbojkaške.

Ja sam iz opštine koja je tradicionalna odbojkaška, iz opštine Koceljeva, koja je dala i reprezentativku jednu gde smo osvojili i srebrnu medalju. Nevezano za to, bitno je da mi imamo masovnost i da imamo kvalitet rada sa tom decom.

Mislim da imamo dovoljno izgrađenih sportskih hala, verovatno ne dovoljno u meri u kojoj nam trebaju, ali odbojka ili neke druge odbojke mogu da se igraju i van hala. Znam kada je Koceljeva igrala u fabričkoj hali i ništa nam nije smetalo. Tada smo imali najveće uspehe.

Znači, mladima ne treba neki luksuz da bi se bavili sportom. Naravno, kada su sportska takmičenja, moraju da postoje i određene dimenzije određenih objekata za bavljenje sportom, kao što je to i odbojka, pogotovo u tom visinskom delu.

Tako da, eto, moj je predlog da to pokrenemo, da zajedno pokrenemo i poziv je ministru da među prvim opštinama koje bude posetio, to bude Koceljeva, pogotovu što Mačvanski i Kolubarski okrug ima tradiciju u odbojci, počev od Malog Zvornika, počev od Loznice, Šapca, Vladimiraca, Koceljeve, Ljiga, koji je u muškoj odbojci dominantan dugi niz godina i na kraju, Uba, koji je i državni prvak u ženskoj odbojci, tako da smo mi neko ko je sportski kraj. Izvolite, dođite, da to još pojačamo.

Drugo, želim da novoj ministarki za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ako me čuje ministarka, ja bih molio, buduća ministarka, izvinjavam se. Imamo jedno vodosnabdevanje, klimatski uslovi su takvi kakvi jesu i ne možemo očekivati bolje uslove, čak mislim da će nam klimatski usovi biti sve gori i gori, i tamo gde imamo mogućnosti da izvršimo vodosnabdevanje zdravom, ispravnom, pijaćom vodom, ajmo da nam ti projekti ne zastaju. Hajde da probamo da to guramo. Izvinjavam se na toj reči, ali razumemo se.

Hoću da kažem o regionalnom vodosnabdevanju sa akumulacije „Stubo-Rovni“, iznad Valjeva, prema Bajinoj Bašti. Ako imamo tamo akumulaciono jezero koje je zahtevalo mnogo toga da se uradi, uradili, imali tehnički prijem, ajmo da tu vodu prerađujemo u fabrici vode i da snabdemo jedan grad plus šest opština koji nemaju zdrave i ispravne pijaće vode. I taj projekat je u toku. I ako to dobijemo, znate, krajevi koju budu imali zdravu i ispravnu pijaću vodu, imaće perspektivu i ostanka i opstanka i razvoja, a blizu smo. Ja ne bih hteo da govorim o drugim opštinama. Tu je grad Valjevo, ceo Kolubarski okrug, sem Osečine, Koceljeva, iz Mačvanskog okruga i Lazarevac. Lazarevac ima ozbiljne probleme u vodosnabdevanju i naravno, svi mi zajedno. Ako tamo, čini mi se da akumulacija vode na toj brani „Stubo-Rovni“ je 157 miliona kubika vode.

Drugo lakše pitanje, što se tiče vas i što očekujem da bude nastavljeno, zato što je započeto to pitanje, za Mačvanski okrug, s obzirom da je Mačvanski okrug uglavnom naslonjen na Drinu, mi sa druge strane Drine nemamo dobru protivgradnu odbranu i jednostavno, kada naiđu gradonosni oblaci, to se lako premešta ovamo i protivgradna zaštita teško može da to spreči.

Mi imamo tamo pomoćnu protivgradnu zaštitu. Međutim, to je jedan od najugroženijih delova Srbije. Oni koji osiguravaju svoj poljoprivredni deo kod osiguravajućih kuća, u tom delu, trebalo bi da imaju određenu privilegiju, kao što ima, čini mi se, pet okruga i da dođu na onih 70% koje država subvencioniše u smislu pomoći onima koji osiguravaju svoje poljoprivredne useve. Evo, to je moja molba, to je i započeto i mislim da tu treba i završiti.

Treću stvar koju želim da kažem, naravno, ima puno ovde stvari, ali ja sam izabrao neke tri osnovne, to je u okviru Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Mi imamo sjajan auto-put Miloš Veliki. Međutim, svaki auto-put pa i taj ima svoju punu primenu ukoliko su pristupne saobraćajnice u dobrom kvalitetu. Ako nemamo dobre pristupne saobraćajnice, onda ni auto-put nema svoj pun kapacitet i ono što treba.

Državni put reda 2a, broj 141, to je deo puta od Koceljeve do Miloša Velikog, auto-puta, preko Uba, on je državni put i on treba da se rekonstruiše u dužini od 22 kilometra. To je za početak. Mislim da ćemo mi razgovarati, da ne bih sad opterećivao današnju sednicu, razgovarati oko toga, ali to je nešto što bi opštini Koceljeva pružilo priliku da u svom delu, a Koceljeva se ozbiljno razvija, jednostavno bio jedan pun doprinos daljem razvoju.

Imajući u vidu da na 30-ak kilometra dobićemo auto-put do Šapca, na 30-ak dobićemo do Valjeva i ovo je 30-ak kilometara, tako da, pozicija opštine Koceljeva će biti u dobrom stanju kad uradimo i rekonstrukciju ovog puta.

Dalje, ono što mi se posebno svidelo, gospodine Vesiću, negde sam pročitao juče vašu izjavu o katastrima. I dobro je što ste prepoznali tu problematiku i tu teškoću. To je Republički geodetski zavod, koji ima svoje ispostave u svakom gradu i opštini i koji radi ozbiljan posao. Nije dovoljno vidljiv, ali je jako ozbiljan, zahtevan, i na kraju, zahteva specifična znanja.

Kad su hakeri napali državne institucije u državi, napali su prvo Republički geodetski zavod. Nisu oni to slučajno gađali tamo. Svaka država koja hoće da bude ozbiljna, ona hoće u katastru nepokretnosti da bude ozbiljna. Zato je to napadnuto. Država mora da stane, da su hakeri uspeli, molim vas, stala bi.

Zato je moj predlog da tu obratite pažnju, da podržite to, da radnike koji rade tamo, jednostavno, dobiju adekvatnu nagradu. Ne bih sad predlagao ni koliko, ni šta, ali neka specifična znanja, kao i u drugim oblastima, tako i ovde, treba platiti, a to državi treba.

Sledeće, geodezija, koja je osnov Republičkog geodetskog zavoda, odnosno Katastra, je nauka koja ide na svakoj izgradnji, na svakom objektu od početka do kraja. Nema dela gde geodezija nije prisutna, počev od ideje, razmišljanja, potrebnih podataka, urbanizma, izdavanja građevinskih dozvola, praćenja izgradnje, završetka izgradnje, snimanja tog objekta, izdavanja upotrebne dozvole nadležnog organa i obično se kaže kad se izda upotrebna dozvola, tu je kraj. Nije kraj. Tek kad se ta upotrebna dozvola upiše u katastar nepokretnosti sa, naravno, pravom svojine, onda je kraj. Znači, nema dela gde geodezija nije prisutna. Zato moramo obratiti pažnju.

Dalje, ima tu nekih predloga koji mislim da nisu u redu, da se upis prava svojine u katastru nepokretnosti koji vrši Republički geodetski zavod izmesti iz Republičkog geodetskog zavoda i da radi neko drugi.

Radi se o nepokretnostima, objektima, radi se o ovoj zgradi gde mi sedimo. Ne može to niko da radi, sem Republičkog geodetskog zavoda kao državne institucije, i to je sigurnost upisa. Zato treba o tome da povedete računa i da znate da ćete naleteti na tako nešto. Imam ja i po drugim ministarstvima itd. Nadam se da će budući ministar Martinović, ovo što su započeli u Koceljevu, određene investicije, jednostavno pogurati tu priču, da to ubrzamo. Naravno, tu su i ostali.

Završio bih sa nečim što je prisutno kroz celu ovu raspravu o Vladi. Kažu – Vlada velika. Ja mislim da za Anu Brnabić, mandatara, svaka Vlada je mala. Ako hoćete da radite, što više kvalitetnih ljudi, bolje ćete raditi. Postoji verovatno i optimum koliko ova država sa svim ovim problemima koje ima kod sebe specifičnim. Ni jedna država ne može da se uporedi i kažemo ona je ista. Mi kažemo u Francuskoj mala Vlada. Molim vas, mi sa Francuskom ne možemo da se poredimo zato što je tamo problematika jedna, a kod nas druga itd. Ne mora da znači da veličina jedne države da ima manje problema u odnosu na veličinu druge države. Ako Vlada radi, ona nije velika i nije skupa. To je nešto što treba prihvatiti kao realnost.

Sa ovim ću završiti. Kažu - ovo je Vlada kontinuiteta. Pa dobro je. Imali smo i prethodne vlade koje su dobro određivale svoj posao i treba poboljšavati rad i prethodnih vlada, mada je deo bivših ministara biće prisutan i u sledećoj Vladi.

Kaže – Vučićeva Vlada. Ljudi, nama treba da je čast da Vlada i predsednik države su u jednoj dobro korelaciji, da zajedno rade. Nemojmo da uzmemo da nam loši primeri komšija budu primeri kao i kod nas. Bolje da imamo dobru saradnju premijera i predsednika države, nego da imamo suprotna mišljenja i dva paralelna koloseka. Treba da imamo jedan kolosek, zajedno da radimo, predsednik države, Vlada, posebne organizacije, javni sektor i svi mi zajedno.

Ja bih, pored ta dva epiteta, dodao još jedan, a to je, imajući u vidu da već imate ministra unutra, da imamo velike uspehe odbojke. Neka bude ovo po uspehu odbojkaška vlada. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Zahvaljujem.

Budžet za 2021. godinu, sa svim pratećim zakonima, je obećavajući i, naravno, mora se nositi sa svim problemima koji sleduju u sledećoj godini, pogotovo na svetskom i globalnom nivou, jer znamo da cena energenata raste i ne znamo tačno koliko će oni rasti u sledećoj godini.

Ono što je za nas najbitnije je da odlazak našeg predsednika kod predsednika Putina prođe dobro, da ova država dobije povoljne cene gasa, a to će biti najbolja vest za naše građane i našu privredu.

Iz budžeta se u najvećoj meri finansira putna mreža. Naravno, dobra putna mreža je uslov za razvoj jedne dobre države. Mi radimo sad glavne saobraćajnice, auto-puteve kao glavne saobraćajnice, a i druge nivoe puteva. Polako dolazi vreme da moramo i pristupne saobraćajnice raditi ili rekonstruisati postojeće, da bi ti glavni naši putevi imali jednu punu meru doprinosa razvoja ove države, naravno, i za tranzit koji se dešava kroz našu državu.

Zato opet pominjem, ja sam pominjao i ranije i mislim da postoji tu dobra volja, da je moja opština Koceljeva daleko od auto-puta "Miloš Veliki" 22 km. Postoji saobraćajnica koju treba rekonstruisati, dovesti u red i onda smo i mi blizu te saobraćajnice ako je pristupna saobraćajnica dobra. Naravno, Koceljeva će imati dobar put, već sad postojeći prema auto-putu koji ide do Šapca i brza saobraćajnica do Valjeva, odnosno do Iverka. Sa te tri saobraćajnice, taj prostor koji ima moja opština biće dobro povezan dobrim saobraćajnicama. Kad imamo takve saobraćajnice, onda je moguće i računati na dalji dobar razvoj te opštine.

Mislim da vodosnabdevanje i sada, a pogotovo u nekom budućem vremenu će biti najznačajnija infrastruktura za prostore koji to već nemaju ili nisu rešili do kraja ili su u velikom problemu. Tu se treba naslanjati na velike akumulacije, kao što je akumulacija „Stuborovni“, koja čini mi se da je zapremine 155 kubika vode i preradom te vode treba da se napoji ceo Kolubarski okrug, bez Osečine, sa Lazarevcem i Koceljevom.

U poodmakloj je fazi izrada dokumentacije. Ja se nadam da će u sledećoj godini to biti završeno i da će možda krenuti i javna nabavka. Ako sve to bude tako, jedan veliki prostor, značajan za Srbiju, biće mu omogućeno da ima sigurno i stabilno vodosnabdevanje.

Nadam se da će ova država, naravno, zajedno sa nama, sa lokalnim samoupravama, izneti taj posao kako treba i da će nam i građani i privreda na tim prostorima imati ispravnu zdravu pijaću vodu.

Ono što se nadovezuje na sve to, takođe su regulacije reka i rečnih tokova, pogotovo u ovim uslovima nepredviđenih klimatskih promena, imamo dosta padavina za kratko vreme i sve reke koje su sporije imaju problem kad su velike padavine da reše taj veliki dotok vode.

Reka Tamnava je jedna spora reka, a ima brze pritoke. Kad su velike padavine, onda smo u velikom riziku i velikom problemu. Prve poplave koje se u ovoj Srbiji pojave su na našoj teritoriji, moje opštine.

Dosta se radilo i radi se na regulaciji i same Tamnave i pritoka i to daje svoje rezultate. Naravno da treba još raditi. Planirano je to za sledeću godinu. Direkcija za vode, „Srbijavode“ imaju ozbiljan prilaz. Sad kada su bile ove zadnje velike padavine imali smo posetu direktora „Srbijavode“, Gorana Puzovića.

Ima tu jedna ozbiljnost koja se vidi iz njihovog rada i poslovanja. Nadam se da ćemo u sledećoj godini, ono što smo razgovarali, da će se to pretvoriti u realizaciju i da će reka Tamnava biti u najvećoj meri ugrožena.

Mi ne možemo očekivati kada su katastrofalne padavine da mi regulacijom sve to rešimo, ali možemo rešite visoke vode, srednje vode, pa čak i male vode.

Obično moji meštani kažu – čim se naoblači, Tamnava izlije. Još nije ni počela kiša da pada, Tamnava se izliva. Znači, brzo se izliva.

Ono što građane tog prostora interesuje, posebno interesuje, i drago mi je da je tu ministar poljoprivrede, mi smo razgovarali i ranije, to je prostor gde smo ugroženi u protivgradnoj zaštiti.

Naravno, država i ovo ministarstvo je odradilo svoj deo posla. Automatizovali su protivgradnu zaštitu i ona mnogo bolje funkcioniše nego ono prethodna. Međutim, mi imamo tu jedan problem koji mi teško možemo da rešimo, a to je da Mačvanski okrug koji se kompletno naslanja na Drinu jednostavno sa druge strane Drine nemamo ozbiljnu protivgradnu zaštitu i onda gradonosni oblaci dođu u meri u kojoj i kada se i napada protivgradnom zaštitom nije baš moguće do kraja to rešiti. Ono što se očekuje je da makar kroz finansiranje polisa osiguranja za poljoprivrednu proizvodnju to bude sa 40% na 70%.

Razgovarali smo i sa Ministarstvom, postoji dobra volja i u ministarstvu, Odboru za poljoprivredu. Narod tamo očekuje i nadam se da ćemo to realizovati za sledeću godinu, da Mačvanski okrug uđe u taj deo povlašćenog finansiranja, naravno iz opravdanih razloga rizika protivgradne zaštite, zato što je vrlo teško braniti taj prostor od grada.

Ono što želim da kažem, ono lepo što se danas dešavalo je vest od 10.00 časova koju je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio. To je finansiranje sporta, i to ozbiljno finansiranje koje do sada nije rađeno. Dugo ja funkcionišem i u politici, dugo sam i u sportu i mislim da ovako masovno finansiranje nikad nije bilo ponuđeno sa nivoa države.

Naravno, vidi se kad su reprezentacije postigle dobre rezultate, pojedinci na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, evropskim prvenstvima, regionalnim prvenstvima, ali finansirati dobar ili najveći deo sportova u prvoj i drugoj ligi takmičarskih sportova to je ozbiljno, dobro i nešto što treba podržati.

Znate, vi u sportu ne možete da pogrešite. Iz sporta nikad niko nije izašao loš, iz ozbiljnog sporta. Da, mi imamo kvalitetne ljude, plus onaj zdravstveni deo koji je apsolutno tu.

Znate, u sportu se nauči nešto što se teško uči, a to je da dostojanstveno primite poraz kad se desi, a u životu se dešavaju vrlo često porazi.

Ono što ja očekujem, naravno kad država dobro funkcioniše, kad ima dobre prihode, naravno da će biti i proširenja za i druge nivoe sporta, one početne nivoe. Tu su školski sportovi, omladinski sportovi, amaterski sportovi.

Najveći broj naših najpoznatijih sportista upravo su iznikli iz takvih sredina, manjih sredina. Zato mislim da ulaganje u sportske hale, u zatvorene bazene, u atletske staze, u igrališta, tu možda ne treba direktno finansirati klubove, ali treba dati ili omogućiti uslove da ta omladina, da ta školska omladina, omladina, amateri, itd. jednostavno se bave sportom, da dobri treneri naprave dobre šampione i onda će oni dalje vraćati to ovoj zemlji kroz dobre rezultate na državnom nivou, regionalnom nivou, evropskom i svetskom nivou, kao što već imamo, imamo određene naše sportiste.

I najlepša vest i nju sam izabrao za kraj, a to je finansiranje novorođene dece, odnosno prvorođene, a biće i za drugorođeno i trećerođeno dete, to je nešto što se najlepše moglo desiti i sa time želim da završim današnju diskusiju. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem.

Podnošenje amandmana je u svakom slučaju želja da se poboljša zakon, da dobijemo kvalitetniji zakon, kao i sva rasprava koja traje oko zakona i zakonskih rešenja.

Želim nešto da kažem prvenstveno oko ovog Zakona o zaštiti prirode, jer jednostavno to je tako bitna stvar o kojoj svi treba da vodimo računa, jednostavno svi treba da damo svoj doprinos da što bolje zaštitimo prirodu.

Ima jedna rečenica koja se našla ovde u ovom materijalu i ja je moram pročitati, kratka je, a mislim da daje suštinu - moramo biti svesni činjenice da je priroda u svetu, ali i u našoj zemlji pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja.

Mislim da je tu negde suština gde nas opominje da mi previše ugrožavamo prirodu i da o tome moramo da povedemo računa, da to smanjimo ili potpuno izbacimo, naravno ako je moguće.

Ja hoću da na nekim živim primerima kažem iz nekih svojih saznanja odnose iz svoje opštine Koceljeva gde imamo loš primer, imamo i nekih dobrih primera. Reći ću da nam je, recimo, smetlište u Koceljevi u jako lošem stanju, nalazi se već u urbanoj zoni, neuređeno je, popunjeno. Tako da, to mora brzo da se rešava. Tačnije, u ovakvom obliku smeta normalnom funkcionisanju i životu ljudi koji žive u Koceljevi, a naročito oni koji su u neposrednoj okolini.

U okviru toga ili uz samo smetlište sagrađena je transfer stanica koja je urađena da bi zajedno sa regionalnom deponijom „Kalenić“ imala jednu zajedničku celinu i funkciju, tako da bi radom transfer stanice i regionalne deponije „Kalenić“ jednostavno smetlište dovedeno u jedno stanje da se može funkcionisati, dobro raditi i odlagati smeće na pravi način.

Ovde je ministarka rekla oko izgradnje „Kalenić“ regionalne deponije. Nadam se da ćemo početak izgradnje deponije doživeti u prvoj polovini sledeće godine, s obzirom da se radi o velikom zahvatu, i da ćemo i mi iz naše opštine koji smo osnivači regionalne deponije „Kalenić“ da smo jedni od tih 11 ili jedni od tih 15 budućih korisnika.

Mislim da s time i moja opština će doći u situaciju da jednostavno izbegnemo te loše stvari koje nam donosi neplanirano odlaganje smeća.

Ono što je dobro, ove godine se radi projektna dokumentacija, a sledeće godine će biti izgradnja, to su prečistači sa kanalizacijom, i to tri prečistača, jedan će biti u Koceljevi, drugi u Draginju, treći u Donjem Crniljevu, i okviru izgradnje prečistača dogradiće se i postojeća kanalizacija u onom nedostajućem delu, tako da ćemo na teritoriji opštine Koceljeva, gde ispuštamo kanalizaciju u reke, jednostavno sa prečistačima rešiti da prečišćena kanalizacija bude na tom nivou da može da bude sastavni deo reka. To je dobra stvar.

Dobro je i obnovljivi izvori energije. Mi ćemo u legendarnom selu Svileuva dobiti elektranu na biogas. Ona će u toku ove godine početi da se gradi, verovatno početkom sledeće godine biće u funkciji, gde ćemo na osnovu biogasa proizvoditi električnu energiju. Ukupan kapacitet elektrane je 6 megavata. To će biti jedna od većih elektrana na biogas i koristiće se u osnovi obnovljivi izvori energije. Ono što je još dobro, da ćemo nusproizvod, to je toplota, koristiti za grejanje, a verovatno i za izgradnju plastenika.

Ono što bih rekao, što se tiče Zakona o vodama, odnosno izmenama i dopunama, biću tu kratak. Ima tu dva člana koji zavređuju pažnju. Jedan je da će se praktično zakon primenjivati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno da će se upravni postupak sprovoditi na osnovu odredaba Zakona o vodama, a da ono što nije rešeno tim zakonom, da će se primeniti Zakon o opštem upravnom postupku.

Dalje se kaže ovde da će nepokretnosti, odnosno vode, objekti, jednostavno vlasništvo nad time će preći u javnu svojinu Republike Srbije. Srbija s time hoće da praktično se do kraja uozbilji i da se ozbiljno bavimo vodama i objektima oko vode. Sve to će sprovoditi katastar i Republički geodetski zavod, i brisanje i upis javne svojine.

U okviru vodosnabdevanja, mislim da je vodosnabdevanje ključna stvar za sve sredine, tako i za moju opštinu, gde ćemo u narednom periodu, sigurno ne u naredne dve godine, ali u narednim godinama, dobiti trajno stabilno snabdevanje zdravom pijaćom vodom akumulacije iz sistema „Stubo-Rovni“ i prečistača koji će se nalaziti u Valjevu. To će biti vodosnabdevanje za Kolubarski okrug, bez jedne opštine, to je Osečina, sa dodatim opštinama, Loznica i Koceljeva. Mislim da time ceo taj kraj dobija na kvalitetu života i ubuduće će se naročito meriti kvalitet života i opstanka na tim prostorima ako ima zdrave i ispravne pijaće vode. Mislim da smo to rešili. Treba da budemo strpljivi još par godina da se to reši i ti krajevi će sigurno biti snabdeveni kvalitetnom i ispravnom pijaćom vodom. Toliko. Hvala.

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 88396.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno 0.00 RSD 09.09.2014 -
Akademija strukovnih studija Šabac (član Saveta) Javni prihod Mesečno 60000.00 RSD 01.08.2019 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 65482.00 RSD 06.04.2018 -