OLJA PETROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1990. godine. Živi u Pirotu.

Po obrazovanju je master pravnik.

Od 2018. godine obavljala je funkciju člana Gradskog veća Pirota.

Polaznica je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 16.10.2020, 11:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i poštovane građanke i građani Republike Srbije, raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti potrošača u načelu, a sada raspravljamo i u pojedinostima i to je pokazatelj da se temeljno bavimo onim uočenim nedostacima koji su nastali, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, ali i da usaglašavamo odredbe sa evropskim direktivama.

U odnosu na period donošenja zakona mnogo toga je promenjeno. Ono što je za potrošače najbitnije je da je svakako životni standard do tada porastao i da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe danas 81,5%. Čak samo od 2017. godine, posle niza mera fiskalne konsolidacije minimalna zarada je porasla za 52%, a rast našeg BDP bio je 17,3% u tom periodu, pa je to pokazatelj da minimalna zarada raste tri puta brže nego BDP.

Iako je najavljeno da će minimalna plata koja sada iznosi 32.022 dinara, porast je na preko 35.000 dinara, a građani treba da budu spokojni, jer to neće uticati na stopu zaposlenosti. Prema procenama ministra finansija je da do 2023/2024 godine, potrošačka korpa bude u potpunosti pokrivena, a to ćemo postići otvaranjem novih radnih mesta, odnosno otvaranjem fabrika. Tako kao jednu od veoma važnih vesti danas je i postavljanje kamena temeljca na fabriku za proizvodnju vakcine kineske kompanije „Sinofarm“, fabrike u kojoj će se u narednom periodu proizvoditi vakcine i to je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo je vest koja je izuzetno važna ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija je među prvim zemljama koja je imala sve vakcine na raspolaganju za građane, a sada je među prvima i koja će proizvoditi vakcine. Nažalost i ako smo u početku bili među vodećim zemljama po broju vakcinisanih, danas to nije slučaj, pa bih ovu priliku iskoristila da ponovo pozovemo sve građane koji nisu vakcinisani da to urade, a tu najviše mislim na mlade ljude, jer je i među njima i najmanji procenat vakcinisanih, s obzirom da broj zaraženih i te kako raste iz dana u dan, a samim tim i broj umrlih i broj onih na respiratoru.

Srbija je ekonomski mnogo napredovala i sam predsednik se danas prilikom postavljanja kamena temeljca zajedno sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podsetio i prilikom gledanja sa istim tim partnerima makete „Beograda na vodi“. Vidimo da s godinama naši snovi, ideje i te kako postaju stvarnost, pa će tako kao što je izgrađen „Beograd na vodi“ i kao što je mnogo toga ostvareno u prethodnom periodu u Srbiji, već u prvom kvartalu naredne godine biti završena i ova fabrika vakcina u kojoj će se mesečno proizvoditi čak tri miliona doza vakcina.

Iako naša država se nakon 2012. godine nalazila pred potpunim finansijskim kolapsom, posle teških mera mi smo uspeli da ekonomiju stavimo na stabilne noge i to najbolje pokazuje i to što se u julu naša prosečna plata u Srbiji iznosila preko 65.000 dinara, a cilj nam je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznosi 900 evra, što je definisano i programom „Srbija 2025“, a vidimo da se uveliko ide ka tome.

Apsolutni smo lideri u regionu i po prilivu direktnih stranih investicija koji u prvih sedam meseci ove godine iznosio dve milijarde 72 miliona evra, što je čak 30% više nego na isti period do 2020. godine. Danas se fabrike otvaraju, ljudi se zapošljavaju, građani osećaju sigurnost u odnosu na period do 2020. godine, kada smo svi živeli u neizvesnosti na kojoj fabrici će sledećeg jutra biti stavljen katanac i da li će roditelji imati za doručak svojoj deci.

Upravo ti koji su nas doveli na ivicu bankrota danas pokušavaju da obmanu građane i uniže naše ekonomske uspehe. Upravo oni se bave stalnim pretnjama na predsednika i njegovu porodicu ne nudeći nikakav plan i program građanima za bolju budućnost. Zato građani svoj sud daju na izborima, narod daje podršku ljudima koji se bore za Srbiju, a ne ljudima koji se bore za milione na svojim belosvetskim računima. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača kojim se uvode određene novine, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, sagledavaju se nastali problemi, ali i radi se na usaglašavanju sa evropskom regulativom.

Naime, uvodi se nekoliko novina. Jedna od njih je i registar „ne zovi“ za sve potrošače koji ne žele da ih zovu trgovci i nude proizvode telefonom. Novine ima i u reklamacionom postupku. Takođe, uvodi se proračun za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Potrebna je specifikacija usluge i pisana saglasnost potrošača na proračun.

U ovom Predlogu zakona predviđeno je i vođenje evidencije potrošačkih sporova od strane sudova koji su nadležni za rešavanje istih, kao da se i podaci iz ove evidencije dostavljaju ministarstvu. Zatim, usklađuju se propisi EU u oblasti turizma, o čemu smo videli da je do sada bilo najviše reči, gde se precizira zaštita potrošača prilikom kupovine turističkih aranžmana vezano za pružanje kompletnih informacija o svim troškovima putovanja.

Unapređuje se i vansudsko rešavanje sporova. Obrisan je gornji cenzus za vrednost sporova koji se može rešiti u vansudskom postupku, ali uvodi i se i prekršajni nalog u fiksnom iznosu novčanih kazni, pa je tako za pravno lice ovaj iznos iznosi 50.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, dok je za preduzetnika 30.000 dinara, s tim što se ovi iznosi mogu prepoloviti ukoliko se kazne plate u roku od osam dana. Sve ove promene u skladu su sa potrebama potrošača.

Kada se osvrnemo samo na 2017. godinu vidi se napredak koji se ogleda i u pokrivenosti minimalne potrošačke korpe cenom rada, pa je tako 2017. godine ova pokrivenost iznosila 62%, dok ove godine iznosi 81,5%. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada dodatno uveća 9,4% pa bi iznosila 35.012 dinara minimalna mesečna plata. Podsetiću vas da je minimalna zarada 2010. godine iznosila 15.747 dinara ili 153 evra, dok će sada, kako vidimo dostići iznos koji je duplo veći, odnosno 300 evra.

Plate i penzije rasle su u prethodnom periodu, ali nastaviće i dalje kontinuirano da rastu, pa se očekuje značajno povećanje plata u javnom sektoru, ali isto tako očekuje i povećanje penzija čak više od 5% prema švajcarskoj formuli.

Kada pogledamo 2012. godinu, stopa javnog duga u odnosu na BDP iznosila je 79%, dok je danas ista ta stopa 55,4%. Takođe, Srbija napreduje u pogledu BDP, pa će na kraju godine imati 51 milijardu BDP što će biti svakako jedan od vodećih, ako ne i vodeći rezultat u Evropi.

Samo je u prvih osam meseci naš izvoz, uprkos ovoj krizi bio 28 puta veći nego prošle godine, dok je samo izvoz hrane u prvih šest meseci bio veći za 13,9% što nam uliva dodatnu sigurnost da imamo tržišta na kojima možemo da izvezemo sav višak. Naša država uspela je da očuva stabilnu ekonomiju, izdvoji sredstva za pomoć građanima, tako i privredi. Dobra je i naplata svih poreskih oblika, što pokazuje da su mere države delotvorne i opravdane.

Pomoći su doprinele da nema zatvaranja fabrika, da ljudi ne ostaju bez posla, pa smo za razliku od dosta bogatijih zemalja uspeli uprkos svoj krizi koja je zadesila čitav svet, pa i našu državu, da očuvamo i te kako nisku stopu nezaposlenosti.

Takođe, u okviru trećeg paketa pomoći države 22. septembra svim penzionerima biće isplaćen iznos od 50 evra, zatim još 30 evra, kao i svim punoletnim građanima, a penzioneri će do kraja godine dobiti još dodatnih 20 evra, što će značiti da će samo u trećem paketu mera penzioneri ukupno dobiti 130 evra, dok će svi punoletni građani dobiti 60 evra.

Veliki značajna pomoć za naše najstarije sugrađane uslediće i početkom godine, tačnije negde u februaru mesecu kada će svi penzioneri dobiti dodatnih 20.000 dinara i oni jesu pretrpeli teške reforme i oni su najviše osetili taj period kada se naša država oporavljala ali sada je država umela to da sagleda na ovakav način.

Pored svih novčanih davanja građanima i privredi država je nastavila i sa ulaganjima i izgradnjom naše zemlje, čak 7,2% BDP opredeljeno za investicije. Trenutno se u Srbiji gradi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a već u decembru mesecu gradiće se deset što bi predstavljalo bar još tri više. Pored puteva ulaže se i u kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u škole, vrtiće, u rekonstrukciju postojećih bolnica, ali i izgradnju čak tri nove kovid bolnice. Pored bolnice u Batajnici i Kruševcu, nedavno je otvorena i treća potpuno nova kovid bolnica u Novom Sadu koja je izgrađena za samo četiri meseca kako bi se još bolje borili protiv korone i sačuvali živote i zdravlje naših građana što je, složićete se i najvažnije.

Zahvaljujući odgovornom i ozbiljnom pristupanju situaciji nastaloj usled korona virusa, naša ekonomija je stabilna, a rezultati su čak i bolji od očekivanih. Od procene da ćemo imati minus od 234 milijarde dinara, mi imao deficit od 70 milijardi dinara. Mnogi iz opozicije pokušavaju da ospore rezultate ali upravo su to oni koji su za vreme svoje vlasti obogatili se za više stotina miliona evra. Građani sami znaju kako su živeli tada, kako žive danas, šta je sve izgrađeno i šta se gradi i svoj sud daju na izborima i pružaju podršku ljudima koji se bore za državu, koji se bore za narod, a ne za svoj džep.

Apsolutno je nedopustivo i sramno da opozicija koja nije ni izašla na izbore u svojim političkim obračunima koristi stalne napade na predsednika i njegovu porodicu. Svakodnevne uvrede, pretnje i klevete na račun Aleksandra Vučića i njegovih najmilijih koji se bore za bolju, uspešniju, moderniju Srbiju samo su prazna politika onih koji šire mržnju i koji bi nastavili da se enormno bogate na račun građana Republike Srbije.

Nijedno dete ne treba da bude napadnuto, jer su deca nešto najsvetije za svakog roditelja, pa tako ni deca Aleksandra Vučića ne smeju da budu kriva samo zato što im je otac Aleksandar Vučić. Isti Aleksandar Vučić koji se bori za svu srpsku decu, da žive u mirnoj, stabilnoj, pristojnoj Srbiji kojom će sutra da se ponose i u kojoj će graditi svoju budućnost, jer politika SNS nije zaduživanje i rušenje zemlje, već ulaganje u sigurnu budućnost za našu decu. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode na koji ću se ja osvrnuti. Ovaj zakon obuhvata i temu koja je veoma aktuelna, a tiče se mini hidroelektrana.

Naime, u Srbiji je počelo sprovođenje gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju preispitivanje procedura za izdavanje dozvola kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, kao i zabranu dalje gradnje u zaštićenim područjima.

Upravo ovaj zakon predviđa mere i, pre svega, zabranu izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime će se u budućnosti sprečiti masovno uništavanje vodenih tokova, biljnog i životinjskog sveta i drugih segmenata prirode, a pored toga, s druge strane, omogućiće se pravna sigurnost za potencijalne investitore koji će pre preuzimanja bilo kakvih radnji imati saznanja, koja će biti jasna i precizna o tome gde je izgradnja mini hidroelktrana zabranjena.

Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće se da zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno ili izlečeno na pravi i održiv način i sve u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Režimi zaštite određeni su tako da se unapred zna koje su aktivnosti, odnosno radovi zabranjeni, a koji su ograničeni prostorno, vremenski, po obimu, ali i po odnosu na prostorni raspored prirodnih i stvorenih vrednosti kako bi se efikasno zaštitile vrednosti zaštićenih područja, a s druge strane kako bi se planerima i investitorima omogućila izvesnost u pogledu uslova zaštite prirode koji ih očekuje na tim područjima.

Voda je prirodni resurs koji predstavlja i sirovinu i stanište, namernicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Srbija će, što je najavila i predsednica Vlade Ana Brnabić u obraćanju na kineskom globalnom Eko forumu u narednih nekoliko godina uložiti oko šest milijardi evra u upravljanje vodama, od čega 4,3 milijarde evra idu za zaštitu voda od zagađenja, a 1,5 milijarde evra u vodosnabdevanje.

Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije je unapređenje sistema finansiranja, investicionih ulaganja u planiranje u sektoru zaštite životne sredine i realizaciju konkretnih projekata u ovoj oblasti.

Pored toga, Srbija ulaže velike napore i sredstva na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha u zamenu kotlova za grejanje i prelaska na gorivo koje manje zagađuje. Zatim, velika sredstva ulažu se u nove regionalne centre za upravljanje otpadom, a pored toga radi se i na saniranju i zatvaranju oko 3.500 nelegalnih deponija u gradovima i opštinama širom Srbije, a takođe su značajna sredstva izdvojena i za pošumljavanje naše države.

Srbija ima sa Kinom intenzivnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa tendencijom unapređivanja i proširivanja, pa je tako sa kineskom kompanijom potpisan ugovor za izgradnju kanalizacione mreže u vrednosti od 2,73 milijarde evra, kao i za izgradnju infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u vrednosti od 265 miliona evra.

Projekat „Čista Srbija“, vredan oko tri milijarde evra, realizovaće se u sedamdesetak opština u Srbiji. Cilj je da Srbija 2050. godine bude niskougljenično društvo sa ekonomijom koje efikasno koristi resurse i novim zelenim radnim mestima za građane koji će živeti u klimatski otpornijem društvu.

Srbija je sada u fazi razvoja i Vlada radi na razvoju strateškog i pravnog okvira za niskougljenični razvoj i cirkularnu ekonomiju.

Državno rukovodstvo vodi računa o državi, o čistim rekama, o čistom vazduhu, ali i da imamo dovoljno električne energije. Tu moram da pohvalim i vaš rad i zalaganje, poštovana ministarko.

Tema Zelene agende je veoma važna i Srbija je preuzela mnoge korake u ovoj oblasti, a ovakve teme se pojavljuju onda kada ljudi žive bolje i kada nemaju drugih briga, pa zato o vazduhu i o vodama se danas u Srbiji mnogo više govori nego ikada ranije.

O zaštiti prirode danas možemo da govorimo jer smo pored krize koja je zadesila ceo svet, dobro smo se snašli kao država, a to pokazuje i činjenica da se Srbija sada od 59. mesta popela na 34. mesto na listi najbezbednijih zemalja u 2021. godini, a na to je uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost uvođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Mi imamo ne samo dovoljan broj, već i paletu vakcina, a i radimo na proizvodnja vakcina i u našoj zemlji.

Pored toga što su, za građane jedna od najbitnijih stvari, plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu, pa se tako očekuje da prosečna plata u Srbiji u januaru iznosi 612 evra, a da će do kraja godine uslediti povećanje penzija u iznosu od 5%. Povećanje plata omogućiće i rast BDP-a, pa se očekuje da rast ove godine bude u iznosu od 7%. Srbija je po platama već pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, a očekuje se da od 1. januara prestignemo i Bugarsku.

Ekonomska bezbednost i bezbednost građana pokazuje da Srbija napreduje u svakom sektoru. Dok opozicioni lideri skupocenim kolima, kupljenim u najmanju ruku od sumnjivo zarađenog novca ili tako što se nalaze na platnoj listi najvećih tajkuna, putuju Srbijom na propale skupove, rad i borba vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem daje rezultate koji su očigledni i koje građani vide i ocenjuju na izborima.

Dok je opoziciji cenzus od 3% misaona imenica, mi nastavljamo da se borimo i radimo kako bi svi građani živeli bolje i kako bi se ponosili našom Srbijom.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.

Imovinska karta

(Pirot, 13.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član veća Grad Pirot Grad Mesečno 17477.00 RSD 28.09.2018 -
- Đerdap usluge AD Kladovo (dipl. pravnik) Javni Mesečno 41000.00 RSD 01.09.2017 -