Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 27. septembra, razmotrili Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu. Zamenik predsednika Visokog saveta sudstva Miroljub Tomić istakao je, predstavljajući Izveštaj, da je Visoki savet sudstva u 2015.godini radio u nepotpunom sastavu, sa devet umesto 11 članova. Advokatska komora do danas nije kandidovala člana koji bi je zastupao u VSS, a protiv jednog člana, koji je 2012.godine udaljen iz VSS, postupak još uvek traje. U međuvremenu je izborna komisija VSS donela odluku o pet izbornih članova, te po izboru u Narodnoj skupštini VSS sada broji 10 članova, izneo je Tomić. On je naveo da su, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, sednice VSS javne, kao i da je Savet sve svoje odluke transparentno objavljivao. Govoreći o primeni propisa Tomić je istakao da je izmenjeno više pravilnika, od pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova, do pravilnika o disciplinskoj odgovornosti, koji za cilj imaju izbor sudija i pojačavanje disciplinske odgovornosti. U 2015.godini održano je 28 redovnih i sedam telefonskih sednica, izabrano 128 sudija, jedan predsednik suda je razrešen, a u periodu od 2013. do 2015.godine sudijsku funkciju je napustilo 318 sudija, dok je VSS, kao drugostepeni organ, odlučivao u 13 predmeta. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, razmotreno je pet predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva je, u ime predlagača, obrazložio predloge odluka istakavši da je VSS dostavio predloge kandidata za prvi izbor na sudijsku funkciju za veći broj sudova u Srbiji. On je dodao da je VSS utvrdio potrebe po sudovima, raspisao konkurs, kao i sproveo postupak za predlaganje kandidata za izbor na sudijsku funkciju. Ukupno se prijavilo 1.225 kandidata, a VSS je 91 dan posvetio razgovorima sa kandidatima pre predlaganja Narodnoj skupštini. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i uputili ih Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dušan Pavlović, Marko Parezanović, Mihailo Jokić i Miletić Mihajlović.

Na sednici, održanoj 20. septembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Na sednici su razmotreni i Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini, Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015. godinu i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje predstavila je direktorka Agencije Tatjana Babić. Babić je navela da Izveštaj sadrži podatke o samoj Agenciji, prikaz rezultata rada u 2015.godini, izazove sa kojima se suočavala, preporuke za unapređenje borbe protiv korupcije, pregled normativnog okvira, kao i izveštaj o sprovođenju strategije i finansijski izveštaj. Govoreći o rezultatima Agencije u 2015.godini Babić je istakla da se broj prijava protiv funkcionera koji ne prijavljuju svoju imovinu i prihode povećava, te je u 2015. godini za 17,4 odsto veći nego u 2014.godini, što govori o prepoznatljivosti Agencije i poverenja građana, ali i nespremnosti funkcionera da prijavljuju imovinu. Ona je ipak ocenila da većina funkcionera poštuje odluke Agencije i da je 83 odsto njih postupilo po preporukama, kao i da ohrabruje to što funkcioneri podnose izveštaje o imovini i prihodima. Agencija je primila 277 izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i da su prošle godine 91 politički subjekt, 62 političke stranke i 92 grupe građana dostavili Agenciji finansijske izveštaje za 2014.godinu. U ne dostavljanju finansijskih izveštaja prednjače grupe građana i političke stranke koje nisu parlamentarne, te je Agencija podnela 217 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, istakla je Babić. Ona se osvrnula i na procenu od rizika od korupcije, koje je Agencija dala kao mišljenje na određene predloge zakona. Agencija je identifikovala 75 oblasti kao rizične od korupcije u javnom sektoru, dodala je Babić. Agencija i Izveštaju daje i preporuke Narodnoj skupštini, koje se ogledaju u potrebi donošenja novog zakona koji bi precizirao jasnija i stroža pravila za funkcionere i dao veća ovlašćenja Agenciji. Takođe, preporučuje se i da se prijavljivanje imovine i prihoda proširi na srodnike funkcionera u prvom redu srodstva, da procena rizika od korupcije bude sastavni deo predloga zakona, da Agencija postupa po anonimnim prijavama, da se uvede kao obavezno pohađanje obuke o integritetu za zaposlene u javnom sektoru, da se završi izbor članova Odbora Agencije, kako bi to telo funkcionisalo u punom kapacitetu, kao i da predstavnici Agencije prisustvuju svim sednicama odbora Narodne skupštine prilikom razmatranja predloga zakona kod kojih je dala mišljenje za procenu rizika od korupcije. Članovi Odbora će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica. U nastavku rada razmotren je Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Predsednik Odbora Petar Petrović istakao je da su se ova dva predlagača saglasila i nakon više od godinu dana dostavila predlog jednog zajedničkog kandidata za izbor člana Odbora Agencije, tako što su predložili Živojina Rakočevića na tu funkciju. Članovi Odbora podržali su većinom glasova Predlog i uputili ga Narodnoj skupštini. Zorica Stojšić, zamenica Republičkog javnog tužioca predstavila je članovima Odbora Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini. Ona je istakla da je Izveštaj sačinjen na osnovu izveštaja svih javnih tužilaštava u Republici Srbiji i da je obuhvatio njihovo postupanje po krivičnim predmetima, građansko-upravnim predmetima i privrednim prestupima, a obuhvaćeni su i maloletnički kriminal i rad Odeljenja za visokotehnološki kriminal. Stojšić je navela da su javna tužilaštva primila ukupno 485.508 predmeta i to najviše krivičnih, preko 350.000, građansko- upravnih 2.700 i drugih 122.621. Protiv gotovo 182.000 lica podnete su prijave, od čega je 8.330 lica maloletno, a 1.110 lice je mlađe od 14 godina i gotovo 60.000 su nepoznati izvršioci. Kada je u pitanju struktura kriminala, najveći broj dela je protiv imovine, braka i porodice, bezbednosti i saobraćaja, privrede, a beleži se porast nasilja u porodici za 31,65 odsto i privrede za 9,85 odsto u odnosu na 2014.godinu, a povećan je i broj predmeta u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, istakla je Stojšić. Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015.godinu predstavila je Tatjana Lagumdžija, izborni član Državnog veća tužilaca. Ona je iznela da je Državno veće tužilaca u okviru svojih ovlašćenja donosilo odluke vezane za predlaganje kandidata za izbor javnih tužilaca. Ona je istakla da je 2015.godine primljeno 2.013 predmeta, što je povećanje od 4,52 odsto u odnosu na 2014.godinu, pre svega u oblasti disciplinskih prijava, gde se beleži najveći porast. Državno veće tužilaca održalo je u 2015.godini 17 redovnih i 25 vanrednih sednica, promenjen je Poslovnik o radu, a po njenu je pokrenut i postupak za izbor Republičkog javnog tužioca, kao i izbor zamenika u višim javnim tužilaštvima i javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji. Takođe, započet je postupak za izbor kandidata za članove izbornog veća Državnog veća tužilaca. Govoreći o disciplinskoj odgovornosti tužilaca Lagumdžija je istakla da je povećaj broj predmeta za 106 odsto u odnosu na 2014.godinu, odnosno, sa 127 na 262 predmeta. Podnete su prijave protiv 313 nosilaca javnotužilačke funkcije, što je povećanje od 125 odsto, a prijave su podnosili građani, anonimna lica i nosioci javnotužilačkih funkcija. Lagumdžija je istakla i učešće Državnog veća tužilaca u procesu evropskih integracija, posebno u izradi akcionih planova za Poglavlje 23, kao i realizaciji projekta IPA 12 i saradnju sa međunarodnim organizacijama. Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Državnog veća tužilaca za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Na kraju sednice Odbor je razmotrio Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i jednoglasno usvojio Predlog i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dušan Pavlović, Marko Parezanović, Mihailo Jokić, Miletić Mihajlović i Nenad Milić.

Na Drugoj sednici, održanoj 14. septembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu. Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu predstavio je zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković istakavši da Izveštaj sadrži ocenu i podatke o stanju poštovanja prava građana u 2015.godini u Srbiji, podatke o nedostacima u radu organa vlasti, kao i preporuke Zaštitnika građana upućene za otklanjanje uočenih nedostataka. On je dodao da je početna ocena Izveštaja da su stanje prava građana u 2015.godini obeležili manjak pravne sigurnosti i ekonomska nesigurnost. Započete reforme u zemlji nisu još dale rezultat, a najugroženije grupacije su i dalje siromašni, deca, mladi, stari, izbeglice, nacionalne manjine, lica sa smetnjama, zagovornici ljudskih prava, i drugi. Podaci govore da je najugroženiji običan građanin, jer u društvu nije uspostavljen sistem otklanjanja nepravilnosti u radu institucija, o čemu svedoči i podatak da su se protekle godine građani obraćali Zaštitniku građana kao prvoj, a ne kao poslednjoj instanci u zaštiti svojih prava, istakao je Janković. Zaštitnik građana je 2015.godine podneo Narodnoj skupštini i drugim institucijama 15 inicijativa i predloga, a poštovanje ljudskih prava otežavali su različiti izazovi, među kojima i migrantska kriza, u kojoj je Srbija reagovala humano. Takođe, prošle godine je smanjen i broj tužbi protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava. U Izveštaju se ističe i da je prošle godine Narodna skupština donela 182 zakona, od kojih je 44 odsto po hitnom postupku, kao i da većina predloga nije prošla javnu raspravu, što za posledicu ima njihovu neusklađenost ili protivrečnost sa drugim propisima. U Izveštaju je ocenjena i reforma javne uprave, u kojoj se pomaci vide u smislu donošenja strateških dokumenata, ali ista nije dala vidljive rezultate, jer su problemi ostali isti, što dovodi do povrede prava građana. U Izveštaju se govori i o oceni rada Komunalne policije, kao i propisima kojima je regulisan rad Policije. Ocenjeno je da je ostvaren napredak u sferi prevencije torture, što je bazirano na saradnji Zaštitnika građana i zavoda za izvršenje kaznenih sankcija, istakao je zamenik Zaštitnika građana. Nakon duže rasprave, u kojoj su razmotreni pojedini delovi Izveštaja i u kojoj se govorilo o ukupnom radu Zaštitnika građana, članovi Odbora su se složili da će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica. U nastavku rada, razmotren je Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu , koji je predstavio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, iznevši karakteristične trendove u ovoj oblasti. On je ocenio da je odnos javnosti i vlasti danas bolji i da se čak, bez potrebe intervencije Poverenika, informacije od javnog značaja dostavljaju javnosti. Šabić je istakao da je služba Poverenika počela da smanjuje broj žalbi građana, što je posledica povećanja broja ljudi koji rade na predmetima, ali i da su problemi sa kojima se u radu suočavaju ostali isti. Glavni problem je odgovornost za kršenje zakona, imajući u vidu da se godinama za takav prekršaj ne odgovara, te je potrebno doneti izmene i dopune postojećeg zakona kojima bi se ovaj problem otklonio. Poverenik je podsetio da je 2012. godine iz skupštinske procedure povučen Predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da do danas nije vraćen u proceduru. Šabić je pažnju posvetio i novim vidovima ovlašćenja, odnosno odnosom javnosti prema novim funkcijama notara i izvršitelja, što bi trebalo regulisati propisima. Kao veliki problem Poverenik je naveo transparentnost u radu javnih preduzeća, za koja je istakao da imaju poseban problem u komunikaciji sa javnošću. Govoreći o oblasti zaštite podataka o ličnosti, Šabić je izneo probleme za koje smatra da država treba sistemski da rešava izmenom propisa, obezbeđivanjem operativnih mehanizama i logističkih sredstava, do edukacije. On je ocenio da na svim nivoima imamo brutalno kršenje zaštite podataka o ličnosti. Odbor je razmotrio i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu. Sa podacima iz Izveštaja članove Odbora upoznala je Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, koja je navela da struktura Izveštaja obuhvata informacije o instituciji Poverenika, pregled normativnog okvira za unapređenje ravnopravnosti, opis stanja u ostvarivanju ravnopravnosti, postupanje Poverenika na suzbijanju diskriminacije, saradnja sa organima javne vlasti i civilnim društvom, realizovane projektne aktivnosti, pregled medijskog izveštavanja, izvršenje finansijskog plana, izveštavanje o postupanju po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, preporuke za suzbijanje diskriminacije, kojih je 19, unapređenje ravnopravnosti i statistički prikaz rada Poverenika. Poverenica Janković posebno je istakla da institucija beleži porast vidljivosti, dostupnosti i prepoznatljivosti u javnosti, da je povećan broj pritužbi građana, ali i broj građana koji se Povereniku obraćaju za savet ili pomoć. Ona je navela da je 2015. godine donet i strateški plan rada institucije za period 2016. – 2020. godina. Janković je iznela da važeći propisi pružaju dobar pravni okvir i instrumente za zaštitu od diskriminacije i za sprečavanje i suzbijanje diskriminacije, ali da i pored toga postoji potreba za njihovim usklađivanjem sa antidiskriminacionim propisima i standardima, o čemu govori i Izveštaj Evropske komisije. Poverenik je postupao 2015.godine u 1.040 predmeta, po 797 pritužbi građana i pravnih lica, a dao je i 215 preporuka i mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Poverenik je pokrenuo 13 strateških parnica za zaštitu, od kojih je šest rešeno u korist Poverenika. Analizirajući strukturu pritužbi građana, Janković je navela da je najveći broj njih podnošen zbog diskriminacije po osnovu pola, nacionalne pripadnosti, invaliditeta i starosti. Ona je ocenila da je moguće konstatovati da su diskriminaciji najviše izložene žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine. Nakon iscrpne rasprave o izveštajima, članovi Odbora će se o predlozima zaključaka izjasniti na nekoj od narednih sednica. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša Mićić, Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Tanja Tomašević Damnjanović, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Katarina Rakić, Miletić Mihajlović, Vjerica Radeta i Dušan Pavlović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Prvu sednicu 22. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Miletić Mihajlović, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Petra Petrovića, iz Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, a za zamenika predsednika Biljanu Pantić Pilju, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.