Na Drugoj sednici, održanoj 14. septembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu.

Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu predstavio je zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković istakavši da Izveštaj sadrži ocenu i podatke o stanju poštovanja prava građana u 2015.godini u Srbiji, podatke o nedostacima u radu organa vlasti, kao i preporuke Zaštitnika građana upućene za otklanjanje uočenih nedostataka. On je dodao da je početna ocena Izveštaja da su stanje prava građana u 2015.godini obeležili manjak pravne sigurnosti i ekonomska nesigurnost. Započete reforme u zemlji nisu još dale rezultat, a najugroženije grupacije su i dalje siromašni, deca, mladi, stari, izbeglice, nacionalne manjine, lica sa smetnjama, zagovornici ljudskih prava, i drugi. Podaci govore da je najugroženiji običan građanin, jer u društvu nije uspostavljen sistem otklanjanja nepravilnosti u radu institucija, o čemu svedoči i podatak da su se protekle godine građani obraćali Zaštitniku građana kao prvoj, a ne kao poslednjoj instanci u zaštiti svojih prava, istakao je Janković. Zaštitnik građana je 2015.godine podneo Narodnoj skupštini i drugim institucijama 15 inicijativa i predloga, a poštovanje ljudskih prava otežavali su različiti izazovi, među kojima i migrantska kriza, u kojoj je Srbija reagovala humano. Takođe, prošle godine je smanjen i broj tužbi protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava. U Izveštaju se ističe i da je prošle godine Narodna skupština donela 182 zakona, od kojih je 44 odsto po hitnom postupku, kao i da većina predloga nije prošla javnu raspravu, što za posledicu ima njihovu neusklađenost ili protivrečnost sa drugim propisima. U Izveštaju je ocenjena i reforma javne uprave, u kojoj se pomaci vide u smislu donošenja strateških dokumenata, ali ista nije dala vidljive rezultate, jer su problemi ostali isti, što dovodi do povrede prava građana. U Izveštaju se govori i o oceni rada Komunalne policije, kao i propisima kojima je regulisan rad Policije. Ocenjeno je da je ostvaren napredak u sferi prevencije torture, što je bazirano na saradnji Zaštitnika građana i zavoda za izvršenje kaznenih sankcija, istakao je zamenik Zaštitnika građana.
Nakon duže rasprave, u kojoj su razmotreni pojedini delovi Izveštaja i u kojoj se govorilo o ukupnom radu Zaštitnika građana, članovi Odbora su se složili da će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica.

U nastavku rada, razmotren je Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu , koji je predstavio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, iznevši karakteristične trendove u ovoj oblasti.

On je ocenio da je odnos javnosti i vlasti danas bolji i da se čak, bez potrebe intervencije Poverenika, informacije od javnog značaja dostavljaju javnosti. Šabić je istakao da je služba Poverenika počela da smanjuje broj žalbi građana, što je posledica povećanja broja ljudi koji rade na predmetima, ali i da su problemi sa kojima se u radu suočavaju ostali isti. Glavni problem je odgovornost za kršenje zakona, imajući u vidu da se godinama za takav prekršaj ne odgovara, te je potrebno doneti izmene i dopune postojećeg zakona kojima bi se ovaj problem otklonio. Poverenik je podsetio da je 2012. godine iz skupštinske procedure povučen Predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da do danas nije vraćen u proceduru. Šabić je pažnju posvetio i novim vidovima ovlašćenja, odnosno odnosom javnosti prema novim funkcijama notara i izvršitelja, što bi trebalo regulisati propisima. Kao veliki problem Poverenik je naveo transparentnost u radu javnih preduzeća, za koja je istakao da imaju poseban problem u komunikaciji sa javnošću. Govoreći o oblasti zaštite podataka o ličnosti, Šabić je izneo probleme za koje smatra da država treba sistemski da rešava izmenom propisa, obezbeđivanjem operativnih mehanizama i logističkih sredstava, do edukacije. On je ocenio da na svim nivoima imamo brutalno kršenje zaštite podataka o ličnosti.

Odbor je razmotrio i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu.

Sa podacima iz Izveštaja članove Odbora upoznala je Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, koja je navela da struktura Izveštaja obuhvata informacije o instituciji Poverenika, pregled normativnog okvira za unapređenje ravnopravnosti, opis stanja u ostvarivanju ravnopravnosti, postupanje Poverenika na suzbijanju diskriminacije, saradnja sa organima javne vlasti i civilnim društvom, realizovane projektne aktivnosti, pregled medijskog izveštavanja, izvršenje finansijskog plana, izveštavanje o postupanju po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, preporuke za suzbijanje diskriminacije, kojih je 19, unapređenje ravnopravnosti i statistički prikaz rada Poverenika.

Poverenica Janković posebno je istakla da institucija beleži porast vidljivosti, dostupnosti i prepoznatljivosti u javnosti, da je povećan broj pritužbi građana, ali i broj građana koji se Povereniku obraćaju za savet ili pomoć. Ona je navela da je 2015. godine donet i strateški plan rada institucije za period 2016. – 2020. godina. Janković je iznela da važeći propisi pružaju dobar pravni okvir i instrumente za zaštitu od diskriminacije i za sprečavanje i suzbijanje diskriminacije, ali da i pored toga postoji potreba za njihovim usklađivanjem sa antidiskriminacionim propisima i standardima, o čemu govori i Izveštaj Evropske komisije. Poverenik je postupao 2015.godine u 1.040 predmeta, po 797 pritužbi građana i pravnih lica, a dao je i 215 preporuka i mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Poverenik je pokrenuo 13 strateških parnica za zaštitu, od kojih je šest rešeno u korist Poverenika. Analizirajući strukturu pritužbi građana, Janković je navela da je najveći broj njih podnošen zbog diskriminacije po osnovu pola, nacionalne pripadnosti, invaliditeta i starosti. Ona je ocenila da je moguće konstatovati da su diskriminaciji najviše izložene žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine.

Nakon iscrpne rasprave o izveštajima, članovi Odbora će se o predlozima zaključaka izjasniti na nekoj od narednih sednica.

Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša Mićić, Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Tanja Tomašević Damnjanović, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Katarina Rakić, Miletić Mihajlović, Vjerica Radeta i Dušan Pavlović.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović.