MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 2
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 9 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 19 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nije teško konstatovati činjenicu da sistem obrazovanja i vaspitanja je veoma složen sistem koji zahteva neprekidno praćenje i analizu, proveru kroz praksu uvedenih novina, tako da je ono realno zapravo u stalnom procesu nadgrađivanja i premeravanja potrebama vremena koje neminovno donosi nove okolnosti i zahteve kada je reč o obrazovanju, kada je reč o ovoj oblasti.

Iz ovog razloga danas na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, a ja ću se osvrnuti na Predloge zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na izmeni i dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i Zakona o dualnom obrazovanju.

Kada je u pitanju krovni zakon iz oblasti obrazovanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, najznačajnije izmene odnose se na oblast vođenja evidencija u obrazovanju i vaspitanju, odnosno na uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za ceo obrazovni sistem, a njime će biti obuhvaćeni svi učesnici obrazovanja od predškolskog, osnovnog do visokog obrazovanja, kao obrazovanja odraslih, kao i učeničkog i studenskog standarda.

Ove izmene zakona predstavljaju i usklađivanje sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje su u avgustu 2019. godine stupile na snagu. Svaka obrazovna ustanova, visokoškolska ustanova, odnosno ustanova učeničkog i studenskog standarda vodiće svoju evidenciju u elektronskom obliku o deci, učenicima, odraslima i studentima obuhvaćenim formalnim obrazovanjem, zatim o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika i studenata, kao i o zaposlenim u obrazovanju.

Ministarstvo prosvete će objedinjavati sve te evidencije u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obrađivati podatke, formirati registre, čuvati podatke i štiti ih od zloupotrebe. Dakle, eto, i u sektoru obrazovanja formira se centralna elektronska baza podataka koje će ministarstvo voditi kroz sedam registara.

Da bi se ispunile zakonske obaveze o zaštiti podataka o ličnosti, uvodi se jedinstveni obrazovni broj, koji će se dodeljivati svakom detetu, učeniku odraslom i studentu, na zahtev ustanove, odnosno visokoškolske ustanove u posebnom automatizovanom postupku, preko jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju.

Ovaj broj se uvodi od predškolskog obrazovanja i pratiće se nadalje, odnosno pratiće i njegovog nosioca kroz sve nivoe i oblike obrazovanja i vaspitanja i formalnog i neformalnog. Putem jedinstvenog obrazovnog broja se omogućava pristup podacima o svakom korisniku i zato se on mora na adekvatan način bezbedno čuvati i dostaviti detetu i učeniku preko roditelja ili zakonskog zastupnika, a odraslom ili studentu lično.

Dobro je da na jednom mestu država ima sve podatke o svim licima koja se obrazuju u Srbiji, o nivoima obrazovanja i vaspitanja, ustanovama u kojima su se obrazovali, jezik obrazovanja, o postignućima, nagradama, vladanju, obrazovanju po individualnom obrazovnom planu i druge zakonom precizno utvrđene podatke.

S druge strane, treba biti oprezan sa drugim podacima iz registra koji se odnose na socijalni status i položaj učenika, odnosno deteta učenika, studenta, odnosno njihovih roditelja. Izmenama ovog zakona sagledavaju se uočeni problemi u sprovođenju inkluzivnog modela obrazovanja, kojim su obuhvaćena deca i učenici sa posebnim potrebama, odnosno sa smetnjama u razvoju. Ovim predlogom se propisuje da planovi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju moraju da sadrže smernice za prilagođavanje programa i učenja u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. To su tzv. specijalne škole koje su, moramo to reći, bile malo po strani nakon uvođenja inkluzivnog obrazovanja. Praksa je, dakle, pokazala da ove škole treba da dobiju adekvatno mesto u obrazovnom sistemu, da se radu njima unapredi i osavremeni baš zbog zadovoljavanja obrazovnih potreba dece sa različitim vrstama i stepenima smetnji u razvoju za koje redovna škola nema stručnjake.

Skrenuo bih pažnju na složenost ovog pitanja koje se tokom primene inkluzivne, inkluzivnog modela obrazovanja otvara kroz različite forme. U inkluziji imamo različite kategorije dece sa posebnim potrebama, različitim vidovima smetnji u razvoju sa kojima se nastava odvija po individualnom obrazovnom planu. Osim učenja, ovoj deci je neophodna i dodatna podrška stručnjaka i to onih profila koji su edukovani da pomažu ovoj grupi dece. To su pre svega, mislim na specijalne pedagoge, specijalne psihologe, logopede, defektologe.

S druge strane, sa tom decom u inkluzivnom obrazovanju rade učitelji, predmetni nastavnici i profesori koji su se školovali za radu redovnim školama. Za predmete koje predaju, pozitivna iskustva i pozitivni ishodi inkluzivnog obrazovanja svakako u proteklom periodu su nesporni, ali se svakako ukazuje potreba da sa ovom decom rade i stručnjaci koji su se za to školovali. Brojni prosvetni radnici od uvođenja inkluzije edukuju se preko raznih seminara, na kursevima da bi stekli dodatna znanja za rad sa ovom decom. Međutim, dodatno edukovanje ovih nastavnika nije uvek dovoljno. Sa sličnim problemima se suočavaju i druge razvijene zemlje koje imaju inkluzivni model obrazovanja.

Zato mislim da bi u daljoj implementaciji inkluzivnog obrazovanja, u cilju pružanja što adekvatnije psihološke i razvojne podrške, socijalizacije i integracije dece sa smetnjama u razvoju, trebalo razmisliti o uključivanju stručnjaka koji se profesionalno bave njihovim problemima i iznalaženju modela koji je održiv za sve učesnike u obrazovanju. Tako da, svi na najbolji način ostvaruju obrazovne ciljeve.

Kada je u pitanju Zakon o dualnom obrazovanju, izmene su posledica uočenih praznina u primeni zakona od 2017. godine. Treba istaći sve pozitivne efekte ovog zakona koji pokazuje da je uz učenje i rad efikasan način da se provere teorijska i steknu operativna znanja. Ovom prilikom se dualnim obrazovanjem, osim trogodišnjih i četvorogodišnjih, obuhvataju i majstorsko i specijalističko obrazovanje, zatim uvodi se mogućnost sprovođenja dualnog obrazovanja u oblasti odbrane i unutrašnjih poslova. Dalje, izmenama zakona zaštićeni su učenici osmog razreda osnovne škole kojima se omogućuje da se prijave za dualne obrazovne profile pre obavljanja završnog ispita.

Nisam izneo, a svakako je važno, verujem da najznačajnija novina jeste upravo uvođenje opšte stručne i umetničke mature koja će zameniti polaganje prijemnih ispita na fakultetima. Opšta matura se uvodi od školske 2021/2022. godine, a stručni završni ispiti za srednje stručne škole uvešće se od 2020/2021. godine. Mislim da će ovo biti adekvatniji način ocene stečenih znanja za srednjoškolce, a treba imati u vidu ovim i psihološko rasterećenje često uplašenih maturanata, jer će sada umesto prijemnog ispita na fakultetu polagati maturu u svojim školama sa svojim drugarima, dakle sa manje stresa i treme. Verujem da će ovaj model biti svakako dobro prihvaćen.

Poslanička grupa SPS glasaće za ceo set zakona iz oblasti obrazovanja koji je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama završni računi budžeta Republike Srbije za prethodnih 17 godina, odnosno za period od 2002. do 2018. godine.

Naravno da bi bilo puno lakše da smo mogli da, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i utvrđenim kalendarom, usvajati završne račune za svaku prethodnu budžetsku godinu, ali ovim stavljanjem na dnevni red svih neusvojenih završenih računa učinjen je značajan korak ka odgovornom upravljanju javnim finansijama.

Praksa u prethodnom periodu nije bila takva. Završni računi su za javnost i za građane važni kako bi se na transparentan način upoznali sa načinom vođenja javnih finansija od strane javne vlasti, jer konsolidovan završni račun budžeta sadrži i prihode po zakonom utvrđenim izvorima, kao i rashodu razvrstani po korisnicima i namenama. Dakle, sadrži sve važne i sveobuhvatne informacije o izvršenju usvojenog budžeta za određenu budžetsku godinu.

Iz završnih računa vidi se da li su budžeti bili dobro planirani i da li je opšta država trošila u skladu sa planom ili mnogo više od toga, ali i kada su troškovi u pitanju, važno je razlučiti da li su u pitanju troškovi razvoja ili neopravdani troškova razvoja ili neopravdani troškovi koji su posledica neodgovornog ili nestručnog upravljanja javnim finansijama.

Konačno, sagledavanjem završnih računa izvlače se pouke za donošenje boljih budućih budžeta.

U prethodnih 18 godina iz završnih računa se vide trendovi, ali i posledice nekih neodgovornih upravljača budžetom države. Naravno, jasno je da prihodi u budžetu države zavise od privrednih tokova i makroekonomske stabilnosti, od toga koji su izvori budžeta smatrani važnim i prioritetnim.

Bilo je godina kada se budžet punio prodajom ili rasprodajom najvećih srpskih preduzeća. Bilo je godina u kojima su mnogi izbegli plaćanje poreza i akciza ili im je neplaćanje bilo tolerisano.

Bilo je godina u kojima su iz budžeta dotirani privilegovani, a ne oni koji su mogli da unaprede ekonomski razvoj Srbije. Bilo je godina u kojima smo umesto da podstičemo poljoprivredu kao ogroman razvojni potencijal Srbije, te podsticaje davali velikim privilegovanim sistemima koji su taj novac umesto u razvoj poljoprivrede koristili npr. za uvoz šećera ili kada su rasprodati državni silosi pa nismo imali gde da skladištimo žito. A bilo je godina u kojima smo rasprodavali državne rezerve žita, a posle iz inostranstva nabavljali žito po sedam puta većim cenama.

To je neodgovoran način trošenja budžetskih sredstava, odnosno trošenja prihoda države koju u krajnjoj liniji plaćaju svi poreski obveznici, a koji je najbolje sagledavati nakon završene budžetske godine. Na sreću, odgovornost za vođenje države danas je drugačija i kada su u pitanju privredni rast i kada su u pitanju državne finansije.

Naša ekonomija u poslednjih sedam godina raste, beležimo rast. To se vidi iz završnih računa od 2012. do 2018. godine. Ako uporedimo prihode budžeta iz 2002. i 2018. godine onda se egzaktno vidi taj rast. Tako u 2002. godini imamo prihode budžeta, bili su, izvinjavam se, 2,8 milijardi evra, a u 2018. godini oko 10 milijardi evra. Ovo su jasni pokazatelji pozitivnog privrednog rasta koji je rezultat odgovornog vođenja države i brige za dalji razvoj.

Rast budžetskih prihoda znači i mogućnost većih infrastrukturnih ulaganja, kao i više ulaganja u realni sektor, odnosno privredu koja jedino može da stvara novu vrednost.

Srbija nastoji da stvori pozitivan ambijent i kvalitetan zakonodavni okvir kako bi se stimulisala strana i domaća ulaganja. Ovde se beleže trendovi, pa i svojevrsni rekordi u broju direktnih stranih investicija. Ove investicije doprinele su smanjenju stope nezaposlenosti koja sada iznosi ispod 10%, a koja je pre osam, devet ili deset godina iznosila preko 20%.

Takođe stopa privrednog rasta u ovoj 2019. godini iznosi 3,5%, a za sledeću godinu se procenjuje preko 4%, što je rezultat koji svrstava našu zemlju u regionu i u Evropi sa bržim privrednim rastom. Dakle, možemo reći da se polako budžet iz faze konsolidacije seli u fazu razvoja.

Pre nekoliko sednica mi smo ovde usvojili budžet za narednu godinu i tada smo čuli od ministra finansija da je za narednu 2020. godinu planirano još veće izdvajanje za investicije i kapitalne projekte, što je svakako dobro.

Takođe, u ovoj godini privredni rast i postignuta makroekonomska stabilnost. Omogućile su povećanje plata u javnom sektoru, a u narednoj godini i povećanje penzija i obračun po „švajcarskom modelu“ i to treba da obezbedi i povoljnih socijalnih položaj penzionera.

Verujemo da će dalje jačanje privrede, a time rast budžetskih prihoda u narednom periodu omogućiti i jače socijalne funkcije države i poboljšanje socijalnog položaja najugroženijih kategorija stanovništva.

Ovde pre svega mislim na decu, na nezaposlene, na samohrane roditelje, na bolesne, na stare, ali i na potrebu da se zaustavi odliv mladih i stručnih kadrova, kao i da se pojačaju mere populacione politike.

Na kraju, ono što je za raspravu o završnim računima za sve ove godine, važno je da se o njima izjasnila DRI kao nadležna za reviziju trošenja javnih prihoda, kako bi se izvukle pouke iz grešaka i propusta u upravljanju javnim finansijama i obezbedilo zakonito, odgovorno trošenje narodnog novca.

Ono što je najvažnije i planiranje i trošenje mora biti zakonito i mora biti u nacionalnom interesu i u interesu građana. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Javljam se povodom izneto amandmana. Zapravo ovde imamo četiri zakona o izmenama i dopunama koji se odnose na plate u javnom sektoru, na plate službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Zapravo, ovde se predlaže brisanje ovog člana, a brisanjem ovog člana ne podržava se produženje roka za primenu zakona u delu koji se odnosi na utvrđivanje osnovica za obračun plata zaposlenih u javnom sektoru, odnosno organima pokrajine ili lokalne samouprave.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravi i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanje, da se zaposlenima u javnom sektoru omogući pravilniji model plata. U tom smislu je 2016. godine donet Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kojim se ustanovljava obaveza primene novog modela obračuna plata, a to je uvođenje platnih razreda.

U skladu sa ovim zakonom u prethodne tri godine su doneti posebni zakoni koji se tiču plata u pojedinim delovima javnog sektora. Tu pre svega mislim na plate zaposlenih u organima lokalne samouprave i autonomne pokrajine, u javnim agencijama i javnim službama.

Podržavam novi model obračuna plata, jer bi po mom mišljenju bio pravedniji i omogućio bi približno istu platu za isti rad. Tako će se smanjiti razlike koje u platama postoje između mnogih lokalnih samouprava, što destimuliše zaposlene u manjim ili nedovoljno razvijenim opštinama.

Podržavam predlog da se produže rokovi za primenu novih osnovica, jer je ipak potrebno detaljno i precizno sagledati sve faktore i sve kriterijume koji bi bili od uticaja na plate u pojedinim delovima sektora.

Kako smo čuli od ministra, potrebno je izvršiti preciziranje učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih kako bi se na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje. Istovremeno je potrebno izvršiti i budžetsku analizu, odnosno uticaj takvog modela na budžetsku stabilnost države.

Iskoristio bih priliku da pohvalim aktivnosti i projekte Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o čemu sam govorio i u načelu kada smo govorili o budžetu, kojima se podstiču lokalne samouprave na kvalitetniji rad i profesionalniji odnos javnih službi prema potrebama građana.

Petrovac na Mlavi, odakle dolazim, je jedna od opština koja aplicira za sredstva u Fondu za jedinice lokalne samouprave. Ovo je veoma značajno i korisno, naročito za manje razvijene opštine iz treće i četvrte kategorije. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva pitanja, ministru finansija i ministru poljoprivrede, a reč je o sledećem.

Poslednjih godina suočeni smo sa jednim veoma ozbiljnim problemom koji ne samo da utiče na životnu sredinu, već predstavlja nezakonito korišćenje prirodnih resursa. U pitanju je nelegalna separacija peska i šljunka iz vodotokova širom Srbije koja, nažalost, u nekim slučajevima se toleriše od strane nadležnih organa, što ostavlja sumnju da je povezano sa korupcijom.

Ovaj šljunak se koristi kao građevinski materijal, a veliki broj nelegalnih šljunkara se na ovaj način bogati ne plaćajući naknadu.

Znamo da je 2018. godine donet Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i u ove naknade spada i naknada za vode, odnosno naknada za eksploataciju i separaciju peska i šljunka iz korita vodotokova.

Nekontrolisanom separacijom peska i šljunka dolazi do velikih poremećaja u vodotokovima, remeti se životna sredina i živi svet, a ima mnogo primera da usled nekontrolisanog vađenja peska i šljunka dolazi do plavljenja i urušavanja poljoprivrednog zemljišta uz rečne tokove.

Drastični primer za to je narušena životna sredina u području reke Drine, gde zbog nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka najplodnije zemljište preko noći nestaje. Znamo za slučaj poljoprivrednika kome je Drina odnela oko tri hektara obradivog zemljišta, a da niko ne nadoknađuje tu štetu.

Ovakvih primera ima i u drugim delovima Srbije, naročito u vodotokovima Velike Morave i Južne Morave. U vezi sa tim želim da pitam ministra finansija da li je od donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara povećana kontrola i naplata naknade za eksploataciju šljunka i peska iz vodotokova i kontrola šljunkara i legalnosti njihovog rada?

Ministru poljoprivrede nadležnom za pitanja vodoprivrede postavio bih pitanje da li postoji evidencija o poljoprivrednim površinama ugroženim legalnom i nelegalnom eksploatacijom šljunka iz vodotokova i da li se preduzimaju mere za sprečavanje nelegalne eksploatacije i koje se aktivnosti preduzimaju da bi se poljoprivrednicima nadoknadila šteta koju trpe zbog nelegalne eksploatacije peska i šljunka? Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Poštovani predsedavajući, danas želim da postavim dva pitanja ministru Šarčeviću. Prošlo je 15 godina od kada država više nije jedini izdavač udžbenika, odnosno od uvođenja privatnih izdavača udžbenika za osnovne i srednje škole.

Prema nekim podacima, u Srbiji je registrovano više od 80 izdavača udžbenika. To je ogromno područje za privatno izdavaštvo, jer u Srbiji ima oko 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola.

Zakon o privatnim izdavačima omogućuje priličnu slobodu i prostor u kome mogu da samostalno uređuju sadržaj, što nije uvek garant kvaliteta sadržaja udžbenika.

Svedoci smo da je bilo dosta sadržaja koji nisu bili primereni za uzrast učenika. Tako smo, na primer, u radnoj svesci za „Svet oko nas“ nalazili da je proizvod od grožđa vinjak, dakle, alkoholno piće. Vi, takođe, iz knjige „Svet oko nas“ za prvi razred pre više godina pisalo je da će sledeće godine avgust imati 29, umesto 31 dan, a april 31 i slično.

Neki od ovih udžbenika su povučeni, ali da ne navodim brojne primere kada su udžbenici za istoriju sadržali netačne i politički obojene podatke bez naučne podloge. Kako udžbenik za učenika treba da bude autoritet znanja, odnosno da daje neporecive činjenice, a ne improvizacije, to je veoma važan kvalitet udžbenika.

U tom smislu, postavio bih pitanje ministru Šarčeviću - da li se, polazeći od petnaestogodišnjeg iskustva privatnog izdavaštva, Ministarstvo, odnosno komisije koje odobravaju pojedine udžbenike, vrše analizu sadržaja udžbenika za osnovne i srednje škole polazeći od ciljeva i programa svakog obrazovnog ciklusa, od očekivanog ishoda obrazovanja na određenom nivou, odnosno da li postojeći udžbenici obezbeđuju taj kvalitet sa aspekta ciljeva i ishoda koji redovnim i obaveznim obrazovanjem treba da postignu?

Drugo pitanje koje bih postavio ministru Šarčeviću odnosi se na osnovne škole koje se više ne koriste za svoju osnovnu namenu. Činjenica je da Srbiju već decenijama pritiska bela kuga, da se mnoge male sredine prazne i da nestaju čitava sela, da gubimo čitav jedan grad stanovništva u toku jedne godine. Vlada je u tom smislu preduzela strateške mere za borbu protiv bele kuge, ali one mogu da daju efekte posle više godina.

Pražnjenje mnogih sredina uzrokuje i smanjenjem broja učenika, tako da veliki broj osnovnih škola, naročito u seoskim sredinama je već napušten, odnosno ne koristi se za osnovnu namenu.

Kako se radi o velikom broju objekata od kojih su mnogi u veoma dobrom stanju i predstavljaju veliku materijalnu imovinu države, želim da pitam ministra Šarčevića - da li se razmišlja o tome ili da li je napravljen određen program kojim bi se školske zgrade sa pripadajućim posedima stavile u funkciju obrazovanja različitih sadržaja koji bi oživeli selo, na primer škole u prirodi, kampovi za mlade, kulturni sadržaji, seoski turizam, rekreativni programi i slično ili da se ustupe seoskim zadrugama, seoskim domaćinstvima za njihove potrebe, pa i nevladinim organizacijama, na primer za potrebe izviđača, planinara, ekologa, za sakupljače šumskih plodova itd?

Tako bi se bar jedan broj stavio u funkciju i sprečilo dalje ruiniranje velike državne imovine, a verujemo da bi sve to doprinelo oživljavanju nekih napuštenih i depopulizovanih seoskih sredina. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -