SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:42

Osnovne informacije

Statistika

  • 247
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 16 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Član 7. se odnosi na član 30. postojećeg Zakona o putnim ispravama i naslov iznad člana 30. glasi – prilozi uz zahtev.

Zahtev za izdavanje putne isprave.

Ovaj zakon je donet 2007. godine i onda mi nismo imali za premijera ni Anu Brnabić, nismo imali ekspoze koji je onako bio naglašen, da ćemo mi ubuduće, odnosno državna uprava biti digitalizovana.

Osnov za izdavanje putne isprave, pasoša, službenog pasoša, diplomatskog, putnog lista ili putne isprave koja se izdaje na osnovu međunarodnog ugovora je državljanstvo.

Državljanstvo se dokazuje na osnovu uverenja. Kada neko želi da uzme putnu ispravu, ona se izdaje na osnovu zakona, ne po službenoj dužnosti, dovoljno je da dođe i kaže kako se zove, JMBG i dalje da se postupi po osnovu njegovog zahteva i da se izda putna isprava.

Gospodine ministre, ne bi bilo loše, neke stvari jesu unapređene, mi vidimo, pratimo rad organa državne uprave, ali postoji još dugo čekanje, kada je u pitanju podnošenje zahteva za izdavanje uverenja o državljanstvu, kada su u pitanju Srbi iz Republike Srpske, Crne Gore i iz drugih krajeva Srbije, još uvek se čeka po dve ili tri godine za to. Probajte da se malo taj postupak ubrza, ima razloga za to, ne treba vam sada to posebno objašnjavati.

Ovaj amandman je trebalo prihvatiti i uglavnom su ovde zaista tehničke izmene koje nemaju neki veliki značaj u stvarnom životu građana Srbije, možda ovo skraćivanje perioda kada može da se podnese zahtev za izdavanje pasoša najranije šest meseci pre njegovog isteka, znači zbog toga što neke zemlje traže da ne može biti manje od tri meseca važnost ta putna isprava, to je možda jedino bitno zbog čega je ovo trebalo promeniti. Ovo drugo, kad ste već pristupili primeni, trebalo je prihvatiti amandmane SRS jer bi oni delimično popravili ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Kolega Arsiću, da li smem, zaista ovo malopre je bilo poučno, ali dobro.

Gospodine ministre, sloboda kretanja i nastanjivanja je Ustavom predviđeno za svakog građanina i to je nešto što ne može da se uskraćuje. Ni jedan zakon ne može kasnije da ta prava smanji. Međutim, pod tačno određenim uslovima i to je dobro što ovaj zakon predviđa, kada se određenoj osobi koja da nije tih uslova ograničavajućih, imala bi pravo na putnu ispravu.

Da pomenem, ovde se podnosi amandman na član 9. a koji se odnosi na član 35. važećeg zakona, da ne bih opet slučajno neko natrčao i kaže se – naslov iznad tog člana, odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave. To ima predviđeno u pet slučajeva kada se putna isprava, ukoliko se podnosilac zahteva za njeno izdavanje nije do tada imao ili je imao pa je ona istekla, neće odobriti. To je ukoliko se protiv određenog lica sprovodi istraga, ako je izrečena uslovna kazna od tri i više meseci, dok se ta kazna ne reguliše.

Zatim, ima ako je međunarodnim aktom zabranjeno određenom licu da putuje, takođe se neće izdati putna isprava i zbog sprečavanja širenja nekih zaraznih ili drugih bolesti, u slučaju regulisanja vojne obaveze.

To su slučajevi kada nadležan organ za izdavanje putne isprave neće odobriti licu koje je tražilo putnu ispravu, ali imamo i novi stav 6. tog člana 9. koji kaže – ako lice već poseduje važeću putnu ispravu koja je oduzeta od strane nadležnog organa radi vođenja postupka, dok postupak traje. Tu je tačka.

Mi predlažemo da se umesto tačke stavi zarez i dodaju reči – zahtev će biti odbačen zaključkom.

Između odbijanja i odbacivanja postoji suštinska razlika. Ako se nešto odbija, znači da nadležni organ, sud, u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, meritorno odlučuje o zahtevu. Znači, to jedna misaona operacija, jedna voljna operacija, on odlučuje meritorno i već su ovde zakonom predviđeni uslovi u kojima ne može da dobije i to je tačka.

Ako on već poseduje putnu ispravu, ali se vodi određeni postupak, ovde to staviti u slučajeve kao kad već postoje ograničenja zbog kojih on ne može da dobije putnu ispravu, onda to ne bi bilo u redu.

Pravnički ne bi bilo u radu, tu je i kolega Martinović, on će se sigurno saglasiti sa tim da ovde mora da se doda deo rečenice da bi to bilo potpuno ispravno.

Kada ste intervenisali, gospodine ministre, na član 30. ili član 7. predloga zakona pa ste rekli da ste ostavili mogućnost da građanin prikupi sva dokumenta koja su potrebna za izdavanje putne isprave, kažete ponekad i ovo može da bude brže od države. Mislim da to nije u redu. Kakva nam je država i nije Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno za ovu vrstu javnih poslova, u takvoj situaciji, da i pretpostavlja da će neko to da uradi pre. To može da se nađe za raspisanu nagradu, možda bi se i to desilo, ali u najkraćem roku, ako vi to uradite, onda nema potrebe za tim.

Dalje ste gospodine ministre pričali o ulaganjima u Srbiji. Zamolio bih vas kao potpredsednik Vlade, ovo sada nema mnogo veze sa onim što je vaše osnovno zanimanje kao ministra policije, da malo pokušate da pomognete kao potpredsednik Vlade da ovaj kapital, odnosno ulaganja koja su do sada stizala do Šapca, Loznice, malo produžimo do Malog Zvornika, Ljubovije, Bajine Bašte i Krupnja ili možda moramo da oženimo nekog ministra ili da udamo neku gospođu ministra u ta mesta da bi bili zetovi i snajke, da bi onda mogli da računamo na taj kapital.

Ovo je rečeno na jedan, ne bih rekao potpuno šaljiv način, ali na način da bi vi to mogli da zapamtite i da tom delu opština pokušate pomoći u tom smislu. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, kandidat za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije je Nebojša Perić. Lepo prezime. Sve do sada sam mislio da je čovek rođen i da sada živi u Svrljigu, a on je rođen u Loznici, direktor je jednog komunalnog preduzeća u Vrbasu ili Vršcu, možda grešim, ali to sada toliko nije ni bitno.

Nemamo mi ovde dovoljno pokazatelja kakvi su ovi kandidati, koji će obavljati funkciju predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, ali gospođa Snežana Petrović vrlo detaljno je informisala kako je tekla procedura prilikom izbora. To je nešto što ukazuje da su određene stvari propisane i da se poštuju.

Za nas srpske radikale je veoma važna i 24. sednica na kojoj smo mi razmatrali Izveštaj o radu ove Komisije. Održana je u junu mesecu i onda nije bilo mnogo zamerki na rad, odnosno na Izveštaj o radu Komisije i njenog predsednika za 2018. godinu.

Ja sam i tada izneo neke argumente vezano za nedovoljno činjenje od strane te Komisije, čini mi se da je i još jedan kolega, koji je i danas govorio, da nije bilo dovoljno posvećeno pažnje tome, ali od drugih govornika, pre svega članova SNS, nismo mogli da čujemo te zamerke.

Sada se nešto desilo vrlo interesantno. Nakon usvajanja tog Izveštaja, a u toku sprovođenja ove procedure, jedan dnevni list je počeo da objavljuje kako radi predsednik te komisije. Da li su to bili naručeni tekstovi ili nisu, to je pitanje drugima, da se oni bave tim, da analiziraju, a mi ćemo ovde suštinu rada ove Komisije.

Ovo je jedno od regulatornih tela koje bi moglo da ima vrlo ozbiljnu ulogu na tržištu, pre svega, Srbije. To je možda jedno od retkih regulatornih tela za koje mi u SRS smatramo da bi mogli dati doprinos razvoju dobrih finansijskih odnosa, povećanju životnog standarda građana Srbije i zato bi to možda trebalo da se ispoštuje, da se obrati tu veća pažnja.

Smatramo da se nije dovoljno ova Komisija bavila sa nekoliko značajnih kategorija, što ne znači da nije uopšte. Vođen je postupak protiv EPS. Možda ovo nije potpuno precizan podatak, negde oko 20 ili blizu 20 prometnika električne energije koji postoje i oni nisu svi u istom položaju, kada je u pitanju odnos EPS-a prema njima. Vođen je postupak, mislim da su tu određene finansijske mere izrečene. U toku je postupak protiv „Masterkard“, protiv „Vize“, protiv „Frikoma“ i još nekih drugih privrednih učesnika.

Šta je najveća mogućnost povrede konkurencije? Ona je nama ovde jako neophodna. Tu je velika koncentracija, odnosno koncentracija tog kapitala. Ona može da nastane udruživanjem, može pripajanjem, može na neke druge načine i velike zloupotrebe prilikom javnih nabavki. Iako postoji Zakon o javnim nabavkama, svi smo mi očekivali da će on da da dobre rezultate. Međutim, vrlo često on je svoja sušta suprotnost u odnosu na ono što je u to vreme neko očekivao.

Da bi ova Komisija i sam njen predsednik mogao da radi dobro svoj posao i da se konkurencija ojača, šta je potrebno tu uraditi? Potrebno je da imamo dva jaka segmenta. Prvi je svakako ta zakonodavna delatnost, odnosno zakonski propisi i mi imamo prvi put 2005. godine, drugi put 2009. godine donet Zakon o zaštiti konkurencije, sa izmenama. Imaju tu i neki podzakonski akti, ali u ovoj oblasti, pored same Komisije, ko još treba da učestvuje i da da svoj vrlo ozbiljan doprinos da bi konkurencija u Srbiji jačala, odnosno bila zaštićena? To su, pre svega, naravno, kada se iz tih dela, odnosno vršenjem tih privrednih aktivnosti prave krivična dela, javni tužilac i upravni sudovi, koji treba da intervenišu nakon donetog akta od strane Komisije.

Mi već imamo veliku pretrpanost upravnih sudova, oni nisu efikasni. Ne znam da li smem ovo naglas i javno da govorim, zato što može ministar pravde da kaže – sad ćemo taj upravni sud da poverimo privatnim upravnim sudijama, kao što smo ovo uradili sa javnim privatnim izvršiteljima. Kolega Mirčiću, onda ću ovu diskusiju vezanu za taj sud da malo smanjim.

Zbog čega su oni toliko pretrpani? Oni su toliko pretrpani zato što mi u državnoj upravi imamo veliki broj ljudi na određenim mestima koja imaju javna ovlašćenja, a nisu stručni i nisu kompetentni. Šta je dovelo do toga? Dovelo je to partijsko zapošljavanje, zasigurno, nema druge. Ljudi misle da mogu sve da rade, ali u suštini to nije tako.

Ova Komisija, naravno, ima veliku svoju, sada je to moderno, popularno reći, misiju, a misija je da jača konkurenciju, da je zaštiti. Vizija je valjda da sprovodi ono što jeste po zakonu u njenoj nadležnosti i tako treba da nastavi da radi.

Gde su takođe velike zloupotrebe i gde Komisija nije odreagovala? Trebala je možda ova radna grupa, možda Odbor koji je nama predložio ove kandidate, da vidi koliko je trenutno zaposlenih tamo, odnosno zna se da je, po Izveštaju, govorim iz Izveštaja, zaposleno 33 čoveka u ovoj Komisiji. Po sistematizaciji, koja je odobrena, treba 65. Da li je ono intervencija gde nije bilo?

Mi očekujemo, građani Srbije očekuju, a očekuju i kod Đilasa i kod Šolaka, očekujemo i kod dogovora hladnjačara koji se svake godine pre početka otkupa sezone tzv. crvenog zlata, a ono nije strateški proizvod, nego je samo jedan veoma važan proizvod u Srbiji… Naravno, imamo i sada proizvodnju merkantilne borovnice koja u poslednje vreme sve više neke pionirske korake doživljava u određenim oblastima, a upravo tamo gde se najviše proizvodi malina. Nema tu intervencije od strane Komisije ili je nema u meri u kojoj proizvođači i građani Srbije i svi oni koji se malo ozbiljnije bave ovom problematikom žele to i očekuju.

Nema nje ni kod uvoznika koji prilikom dalje distribucije roba, gde su povlašćeni uvoznici zasigurno, proučavali smo i znamo da jeste tako, pokušavaju da nametnu, da odrede krajnje prodajnu cenu. Preporučena prodajna cena nije toliko problematična, koliko je ova, da ne kažem, naređena cena, gde se ona uslovljava da mora da bude takva. To onda narušava tu tržišnu konkurenciju, a nema tržišne konkurencije, odnosno nema tržišnog proizvoda, a on je sloboda prometa, roba i usluga ukoliko postoje neka ograničenja, a ona postoje ako monopolisti pokušavaju svoje ideje da sprovedu, a Komisija u tom slučaju ostane nema ili ne reaguje.

Ne mogu da kažem i neću unapred da očekujem da Nebojša Perić neće biti sposoban čovek da ovo organizuje i da radi bolje, nego što je radila do sada Komisija, ali ono čime se do sada bavio je, uglavnom na početku njegove karijere, rad u oblasti pravosuđa, tužilaštva, kasnije u komunalnim preduzećima Parking servis, javno preduzeće, što ne znači, kada je dobio šansu ovde, da neće moći da odgovori tom zadatku, ali nisam siguran da ponekad prethodni predsednik nije imao poziv kada je želeo negde da interveniše. Ja to ne znam, niti tvrdim da je tako, ali ostalo je dosta oblasti u kojima nije bilo intervencije od strane ni predsednika, ni Saveta. Nije možda dobio signal da tamo ne treba da se meša.

Da li je to tako ili nije, ne znam, ali ovaj predsednik i ovaj sadašnji Savet, koji je sa 3/4 u promenjenom sastavu i jedan zbog toga što mu još nije istekao mandat, ostao je u starom sastavu, ako ne budu ometani od strane izvršne vlasti i od strane drugih moćnih pojedinaca koji možda nisu politički moćni, ali jesu finansijski, oni će svoj zadatak moći da obave možda na dobar način. Mi to očekujemo. Nećemo glasati za ovaj predlog, ali smatramo da će imati odrešene ruke da svoj posao rade u skladu sa zakonom i očekivanjima od strane građana. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.