SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 141
  • 1
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 17 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, borba protiv korupcije je vrlo zanimljiva tema i to građani Srbije vole da čuju i da slušaju.

Ono o čemu su govorili poslanici Srpske radikalne stranke, a i poslanici Srpske napredne stranke, oni su govorili o istini. Prosto, toga je u prethodnom periodu bilo mnogo. Ako mislite da sad nema korupcije ili da ćete ovim zakonskim predlogom to svesti na neku razumnu meru, to je zavaravanje.

Nekako sam i pomišljao da je ovo režim odlučio da se bori protiv korupcije, međutim, to sigurno nije tako, iako najavljujete bespoštednu borbu protiv korupcije, možda su rezultati čak u ekonomskoj sferi neuporedivo bolji nego što su u borbi protiv korupcije.

Ova Glava 10 - jačanje integriteta, integritet je potpunost, nedeljivost, savesnost, spremnost da se radi, nadograđuje, a, bogami, ono u sebi podrazumeva i mnogo morala. Da li su svi oni koji treba da odlučuju o ovom moralni, to je pitanje.

Ovde ste vi rekli da će Agencija da donese određeni plan, da predloži sugestije, pa uslov da bi neko morao da radi taj plan u borbi protiv sprečavanja korupcije, da ima 30 zaposlenih, to nema nikakve veze sa stvarnošću u praksi. Vrlo često mogu i neke javne ustanove koje imaju relativno mali broj zaposlenih, neuporedivo manji od ovog što je zakon obavezao da treba uraditi planove, mogu da naprave veliku štetu građanima Srbije.

Evo jedan primer, kad je u pitanju rešavanje stambenih problema. Tu je i kolega koji bi možda mogao više da kaže. Rešavanje stambenih problema za izbeglice koje su smeštene u okolini Šapca, prvobitno im je bilo obećano da oni treba da učestvuju sa nekim iznosom u rešavanju njihovog stambenog pitanja, prihvatili su, bile su neke zone određene, sad ih šalju deset kilometara dalje od mesta gde je to bilo prvobitno predloženo. Ne rešava se njihov problem, a cena je ista koja je bila predviđena i za drugu zonu rešavanja njihovih stambenih pitanja.

Dakle, ovde je očigledno korupcija u pitanju. Da li su to samo lokalne vlasti grada Šapca ili su i neki iz republičkog nivoa umešani u to, to bi vi trebali da proverite. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Veliki broj građana Srbije živi teško i siromašno i kada čuju ovu priču, oni se na trenutak obraduju, računaju - evo režim je odlučan da se bori protiv onih koji su u kriminalu i korupciji.

Međutim, to nije tako. Član 110. kaže da je obaveza donošenja podzakonskih akata u roku od 90 dana nakon stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo predložili da to bude 60 dana, ali kasnije kada smo čitali dalje i videli da će ovaj zakon da stupi na snagu 1. septembra, o čemu će vam više govoriti kolega Nemanja Šarović, mi smo videli da je ovo besmisleno i mnogo vas povezuje sa prethodnim režimom kada je ovaj zakon u pitanju.

Šta to vas povezuje? I oni su zakon izglasali 2008. godine, a počeo je da se primenjuje 2010. godine. Ovaj put znači od momenta stupanja na snagu do primene ovog zakona proći će oko 15 meseci. Nema poslanika SNS koji nije kritikovao, koji nije govorio šta se to dešavalo u prethodnom režimu, odnosno sad se neke stvari otkrivaju, da je to tako da vi imate ozbiljnu nameru da ste principijelni kako kažete, vi bi rekli da taj zakon stupa na snagu juče, ne danas. Nije moguće retroaktivno, ali vi bi to rekli da vam je zaista prava i ozbiljna namera da se obračunate protiv ovoga.

Gospođo ministar, rekli ste da u poslednje vreme ima hapšenja najviših lokalnih funkcionera koji su članovi SNS. Ima, a znate kada oni budu uhapšeni? Pa, kada se međusobno u tim lokalnim sredinama pozavađaju i kad preti opasnost da to kulminira da ne uđe u neke ozbiljnije sukobe vi onda tek intervenišete. Takvih slučajeva kao što vam je opština Požega i mnoge druge po Srbiji imate još mnogo? Ne znate, je li? Naravno da znate. Morate da se suprotstavite tome ozbiljno i pre nego što među njima dođe do samog obračuna.

Rekli ste da je veliki broj tužilaca zloupotrebio svoju ulogu vezano za oportuna sredstva, sredstva oportuniteta. Ne znamo tačno koliki je broj tužilaca koji su bili procesuirani za to što su zloupotrebili. Zaista ako hoćete ozbiljno da se borite protiv ovoga morate ovaj zakon da povučete. Legitimno je vaše pravo na osnovu Ustava i na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštini i vaše Vlade da predlažete ovakav predlog zakona, ali on neće dati nikakva rešenja u praksi, a građani Srbije jedva čekaju. Spremni su još uvek da žive onako kako žive, ali da vide da nema više zloupotreba od strane onih koji ni u kom slučaju ne bi mogli da zloupotrebe ili da ne bi smeli da zloupotrebe svoj položaj da uđu u kriminal ili korupciju. To su najčešće lica koja imaju i visoke i redovne plate za razliku od građana Srbije od kojih mnogi nisu zaposleni i nemaju nikakvih primanja. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Gospodine Orliću, vi ste isticali razlike između vas i dela bivšeg režima. Ne zaboravite, deo bivšeg režima je vaš koalicioni partner i mi nemamo ništa protiv toga. Isticali ste i tamo gde ja nisam ni rekao, da ste vi isti. Tu postoje neke razlike.

Ja kada sam govorio o sličnosti, pa čak i isti, ja sam pre svega mislio na Predlog zakona o borbi protiv korupcije. Jedino tu vidim, i izneo vam argumente, od toga kada će zakon stupiti na snagu i kada će početi da se primenjuje, vi ste meni objašnjavali da treba izvršiti izbor, pa da je potrebno neko vreme. Sve i da je tako, to vreme može i mora da bude skraćeno, tu nema nikakve dileme.

Ovo što ste mi citirali izjave iz dnevne štampe, mi smo ponosni i lično mislimo i danas, da svaki građanin Srbije treba da brani svoju otadžbinu na način i u meri u kojoj je to moguće i kakao je to organizovano i predviđeno. Malo je problem kod SNS što jedan čovek pre svih želi samo neke procente. Ako se ne varam, bili su vanredni izbori u Beloj Palanci. Predsednik opštinskog odbora stranke Borisa Tadića je osvojio u prvim izborima, regularnim 2016. godine, čini mi se najveći broj glasova. Iz SNS su ga nazivali lopov i kriminalac. Da bi u ponovljenim izborima taj postao kandidat SNS i izabran za predsednika te opštine. Pa, mnogo važnije je iskrena borba protiv kriminala i korupcije, nego sam taj procenat. To koliko mi imamo, mi poštujemo uvek ono što su građani Srbije pokazali.

Vi u svom režimu, sada u svojoj stranci, imate mnogo onih koji su odavno trebali da budu u zatvoru, jer su to zaslužili još do 2012. godine. Nego, da bi sačuvali slobodu, da bi sačuvali svoj kapital, na brzinu se učlanili u SNS.

Ne znam kako vi gledate…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06