SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:42

Osnovne informacije

Statistika

  • 286
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 19 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na ovu važnu temu, izneću praktičan, životni primer. Naime, kad je koleginica Vjerica Radeta rekla da je prosto sramota da iznese imena nekih porodica u kojima ne radi ni jedan član, meni se javio jedan sugrađanin, Nikola Spasojević, i kaže da od četiri člana porodice… Prosečna starost članova porodice je 48 godina, pa onda kada računamo taj prosek ispada da je otac stariji od sina samo 16 godina. Zaista, to je tako, to je prosek, to je onih 510 evra koje mi uopšte ne omalovažavamo, nego samo govorimo kakva je situacija. Ni jedno ne radi. Njegova supruga se nedavno zaposlila u jednoj privatnoj firmi sa 60 godina života, ali da se vratimo, gospodine ministre, na ovu temu koja je takođe veoma bitna.

Gledao sam organizacionu strukturu vašeg ministarstva i vi imate, rekao bih, solidnu strukturu. Potpuno sam siguran, uključujući i vas, da tamo ima ljudi koji odlično rade svoj posao. Mi nećemo da vas hvalimo po tom pitanju. Imaju ovde naše kolege sa moje leve strane koji to umeju bolje, rekao bih i da preteruju ponekad, ali to nije važno. Naš cilj nije ni da kritikujemo ono što je dobro, nego samo da ukažemo na ono što zajedno sa građanima Srbije primećujemo i da bi moglo i moralo biti ispravljeno.

Ovo što ste predvideli u ovom Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije jeste da stečena znanja, odnosno diplome koje su se stekle na nekim univerzitetima u inostranstvu, i u članu 38. postojećeg zakona, a član 10. govori o izmenama i dopunama tog zakona, vi ste predvideli redovnu proceduru za, da kažem uslovno, verifikaciju tih diploma i u stavu 8. tog zakona vi ste predvideli jedan izuzetak. Ako se diploma donosi sa jednog od 500 univerziteta u svetu koji su priznati od neke prestižne organizacije ne treba je na poseban način proveravati nego je tako prihvatiti.

Mi smo samo taj stav malo bolje definisali i hteli smo da pojednostavimo neke stvari. Polazimo od pretpostavke da neko ko prati tu lestvicu rangiranih univerziteta prati i korumpiranost, pa smo nekako sigurni da je nema u toj meri kao što je ima kod nas i da tamo nema kupovine diploma. Možda neki profesor pogleda kroz prste. To su izuzeci i to nije sad toliko bitno. Znači, mi smo predložili da se to pojednostavi.

Gde je tu još veliki problem u onoj organizacionoj strukturi vašeg ministarstva? Sami ste govorili – Viša poljoprivredna škola se nalazi samo u Šapcu. Nisam primetio da imate sektor koji bi morao da napravi tešnju saradnju sa jedinicama lokalne samouprave.

Vi pokušate da izađete u susret. Ono ste malopre rekli Srbija je na osmom mestu kada je u pitanju ta neka ravnopravnost. Mogu da kažem da ste vi vrlo brzo, odnosno Ministarstvo prosvete vrlo brzo intervenisalo u sredini iz koje ja dolazim, dakle u Ljuboviji kada se desio požar u jednoj školi, o tome smo i ovde pričali, vi ste u istom danu pozvali neke svoje saradnike i krenulo se tu napred. Vidite da nemamo problem da kažemo ono što je dobro.

Ali vi samo intervenišete tamo kada već dođete u neku situaciju da znate da je neki problem. Hajmo saradnja ministarstva i jedinica lokalne samouprave, pa unapredimo to. Lepo ste vi malopre rekli, mislim da je kolega Milija Miletić, on je bio predsednik svoje opštine, on je možda i činio neke poteze da se tu nešto uradi. Vi sada morate imati sektor za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave da bi neke stvari predupredili. Vaši dobri rezultati retko kada se vide odmah, a posledice katastrofalne. One se vide i odmah i na kraju i prate nas godinama.

Ono što je izbačeno, onaj prefiks vaspitanja iz škola. Mi to sada plaćamo. Čini mi se kolega Marko Atlagić kada je govorio o tome - možda ovo nije baš najpopularnije kazati sa ovog mesta, ali moramo malo i roditelje vaspitavati da bi celom društvu bilo bolje i da ne bi bio onaj prosek stalno. Naša želja je da 510 evra želja, niko to ne obećava, bude minimalac, a ne da bude prosečna plata od koje neko ima samo 18, 19 ili 20.000. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Gospodine ministre, imate jedan nimalo lak zadat, a to je da razbijete taj nit o Zakonu o zabrani zapošljavanja. Ako to ne uradimo u najskorijem vremenu cena koju ćemo platiti zbog toga, nije to stiglo sa vama, to je došlo mnogo ranije, ostaviće dalekosežne posledice po Srbiju. Što sada Vlada Republike Srbije pokušava nekim merama populacione politike da napravi jednu drugačiju sliku u Srbiji kada je u pitanju rađanje i priraštaj stanovništva daje to slabe rezultate. Daje slabe rezultate u ovom momentu zato što je to godinama ranije urušavano.

Zato ćete vi morati ovaj problem da rešite i vaše ministarstvo je jedno od prvih koje bi moralo da uzme i u rešavanje tog problema, a kako? Upravo onako što ste vi i rekli da planirate i kao što sam ja rekao da treba da se uradi.

U vašem ministarstvu ima jako plemenitih ljudi koji su se ostvarili kao roditelji, pokušali da pomognu i drugima. Ako su to radili privatno, tim pre obaveza ministarstva kao državnog organa jeste da to digne na nivo principa, da digne na nivo stalnosti, a ne da to bude povremeno od slučaja do slučaja.

Mnoge stvari vi sada i radite tako. Mi, srpski radikali, ne mislimo da ste vi čovek bez iskustva u ovoj oblasti. Prvo, ako je neko radio privatno ne bi uspeo da opstane tolike godine da nije znao posao. Tačka. Ali vi vrlo često da bi izašli u susret tom putu ka EU ad hok rešavate neke probleme. Neko vreme vama uzme i taj zakon čije izmene i dopune imaju jedan ili dva člana i vama i vašim saradnicima. Ostavite to po strani.

Ovo je dobro što ćemo mi da unificiramo neka zanimanja i neke delatnosti. Znanje, kapital, ekonomija ne priznaju granice. To ne može u betonske okvire da se smesti. To nadilazi državne granice. Mi moramo tome izaći u susret. To su stvari koje treba rešavati ne izmenom nekoliko članova, nego sistemski rešavati za sva vremena. Ovo – za sva vremena treba shvatiti relativno, ali na takav način vi treba da se ponašate, gospodine ministre.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 22.01.2020.

Razvojem društva i tržišta svakako da se pojavljuje potreba za zaštitu pronalazaka kvaliteta robe, turističkih i sportskih manifestacija i svega drugog što se u poslednje vreme sve češće sreće i kod nas u Srbiji.

Možda su i trebale nove odredbe ovog zakona, ali nama se ne dopada što vi u obrazloženju zbog čega prelazite na novi Predlog zakona o žigovima, jeste i usklađivanje, odnosno dovođenju kompatibilnog stanje sa propisima Evropske unije.

Da li će sutra možda izmene i dopune ovog zakona uslediti, ako vi i „mali Šengen“ dovedete na određeni nivo vaših želja? Ima potrebe samo da mi uskladimo ovo i da one koji rade, oni koji imaju viziju i žele dobro svojoj državi tj. državi Srbiji da njih i zaštitimo.

Mi ćemo imati, a već i sad imamo i pojedince, ali uglavnom to na ličnom nivou pokušavaju da zaštite proizvode sa geografskim poreklom.

Vi koji baš onako nestrpljivo čekate i hrlite tim putem ka EU znate koje su beneficije. Mi lično mislimo da do toga nikada neće doći, ali ne znači da kvalitet proizvoda, da njihovu zaštitu koja su proizvodi u Srbiji ne treba da zaštitimo.

I znate, u slučaju određivanja kvota da proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom nisu obuhvaćeni tim kvotama, sa jedne strane, a sa druge strane, cene tih proizvoda su veće i nekoliko puta, čak se pominje i deset puta da su bolje cene, što znači da će građani Srbije biti motivisani da se udružuju, pre svega, da imaju organizovan pristup tržištima kako domaćem, tako i stranim tržištima. Tu je potrebna pomoć. Mislim da Zavod za zaštitu i unapređenje može da da određenu vestu pomoći tu, a i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, svakako bi trebalo malo više i ozbiljnije da posveti pažnju ovom problemu. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.