SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 213
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 11 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što kolega Mirčić reče, patenti nastaju u malim radionicama, garažama, na naučnim institutima, na visokoškolskim ustanovama i u internacionalnim, domaćim, nacionalnim firmama i na drugim mestima.

Naš zadatak je ovde pravno da definišemo određene smernice da bi se to još više razvijalo. Nažalost, u našem društvu komercijalni faktor je nadmašio humani već odavno. Koji problemi postoje prilikom regulisanja ovog prava, to najbolje zna gospođa Totić, koja dugi niz godina rukovodi zavodom i zna s čim se sve susrela.

Moram da pomenem da jedan od ljudi koji ima oko 15 patenata u svojoj sajdžijskoj radnji, u Bratuncu, lepo je pomenuti. Za nas je ta Drina jedna lepa reka preko koje se prave mostovi. Znači, on je 15 patenata napravio. Lično mislim da je čovek sa ličnim obrazovanjem četvrtog, možda čak i trećeg stepena.

Ovde su neke kolege, mada verovatno ima i ovde ljudi koji su nešto pronašli, nešto patentirali, povezao to sa visoko naučnim ustanovama, što ne mora da bude tako.

Mi moramo da damo smernice ljudima koji žele da se bave tim, jer ozbiljna posvećnost pronalascima ubrzaće naučni razvoj u Srbiji, a svi od toga možemo da imamo korist. I patent je skup ekskluzivnih prava koje pojedincu garantuje država ili neki drugi autoritet. To je ono što je patent i mi treba da podstaknemo i neko takmičenje da bi ljudi znali o čemu se tu radi.

Vrlo često se, pošto smo podneli nekoliko amandmana poslanici SRS na član 9, odnosno to je član 63. Zakona o patentima, i evo, ovo što sam ja u ime SRS podneo, ovde se ne radi o nekim promenama ovog člana i nečemu što bi onemogućilo napredak i razvoj patentnog prava. Naprotiv, ovaj član reguliše odnose između poslodavca i zaposlenog. Ako mi ne budemo to na dobar način rešili, a mislim da ćemo destimulisati zaposlene, i ako budemo samo tvrdili da on tamo radi za platu, onda kod njega neće se ni pojaviti taj, rekao bih, takmičarski duh i karakter da se na tom polju dokaže.

Nauka podrazumeva posvećenost, a nekad i fanatizam. Ne može neko ko se bavi naukom i da sebi odredi neko radno vreme i da kaže – ja ću napraviti uspeh. Baviti se naukom znači raditi neograničeno. To i gospodin ministar zna i mnogi znaju da je to to.

Sad se ovde kaže u ovom članu 9. u stavu 6. – ako poslodavac proceni da ovo što je njegov zaposleni okarakterisao kao pronalazak, a predstavlja tajnu za određenu firmu, da je on dužan u roku predviđenom članom 61. zakona da ga obavesti da se radi o tome i da mu to na pismen način saopšti. A, mi smo predložili umesto pismen, jer pismeno, čuli ste vrlo često žargonski, nije pismen ili je pismen. Ali, ako ga obavesti pismeno, onda znači da mu je stavio do znanja da on može nastaviti sa korišćenjem nekih svojih drugih prava koja mu ovaj zakon koji jeste na dnevnom redu ostavlja kao mogućnost.

Nepostojanje volje da zajedno rešimo i napravimo dobre preduslove i da podstaknemo što veći broj ljudi da se bave pronalazaštvom, mi onda tu ostavljamo ovu mogućnost ili ovaj teren samo onim koji su zainteresovani da to rade zbog novca.

Još jednom kažem, baviti se naukom, pa samim tim i pronalazaštvom, podrazumeva malo i fanatizma. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nekoliko mojih kolega iz SRS vam je reklo da ste trebali da donesete novi zakon o autorskim pravima. Evo, ja ću reći zbog čega to, dodatne argumente.

Znači, 72 člana ste predložili da se menjaju. To je jedna trećina od broja ukupnih članova, to je vreme bilo da se pristupi izradi novog zakona. I, sad, ako govorite o Zakonu o visokom obrazovanju, vrlo jasno se tu prepoznaje šta su ključni subjekti. Kad se donosi zakon, onda treba imati u vidu te subjekte na koji se on odnosi i primenjuje.

Zakon o zaštiti autorskih srodnih prava ili njegova zloupotreba je teža po nama od krivičnog dela zloupotrebe položaja, trgovina uticajem i slično, od krađe intelektualne svojine.

Ovi zakoni treba da budu vrlo praktični i za one na koje se oni ne odnose, odnosno, odnose se, jer oni stvaraju, ali nemaju toliko vremena da se bave procedurama i nekim drugim stvarima koje zaposleni evo malo pre smo rekli o dobrim osobinama zaposlenih u Zavodu za zaštitu patenata, nemaju vremena toliko i treba napraviti efikasne zakone da oni mogu da se snađu, znači žele da imaju autorska prava, da ostvare i onda to da urade.

Član 2. ovog Predloga zakona je definisao šta je autorsko delo i dve komponente koje ga karakterišu kao takvo. Mislim da je tu ova definicija koju ima naš zakon dosta dobra u odnosu na neke druge zakone. U nekim drugim zakonima ide i kvalitet autorskog dela, to je nešto što je subjektivno. Kod nas nije prihvaćena ta komponenta, naravno i to je dobro. Zatim, da je objavljeno pod posebnim nekim uslovima, mnoge zemlje su napustile takav način kvalifikovanja tog autorskog dela.

Amandman koji je Vlada odbila, mi smo predložili da se u stavu 2. člana 1. Predloga zakona tačka 7.) dela arhitekture, pa da se dopune dela arhitekture, skice, planovi, izgrađeni objekti sa područja arhitekture urbanističkog planiranja i pejzažne arhitekture i slično.

Pošto su prethodne oblasti autorskog prava jasno definisane, mi smo i ovde hteli da kažemo šta je to sve arhitektura, jer sigurno i zloupotrebe i krađe, ukoliko ne bude ovako definisano, dešavaće se.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Amandman na član 9. se odnosi na član 30. Zakona o autorskim i srodnim pravima i član 30. glasi: "Autor ima isključivo pravo da drugom zabrani ili dozvoli javno saopštenje dela, uključujući načine na koji se to može emitovati". To je bio stav 1. Taj član 30. je imao samo stav 1.

Sada se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima dodaje stav 2, koji glasi: "Pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje bilo kojom radnjom, javna saopštenja", itd. Znači, autor i dalje zadržava ta prava i meni je ovo nekako bilo suvišno.

Kada sam pokušao da vidim šta su to razlozi za neprihvatanje ovog amandmana, onda sam pročitao obrazloženje Vlade gde se kaže da je direktivom 29 iz 2001. godine predviđeno usklađivanje određenih aspekata autorskih prava i da je to razlog zbog kog se ovaj amandman ne prihvata.

Gospodine ministre, stalno šaljete toplo-hladno. Rekli ste da ozbiljne zemlje rade postepeno, polako i ja pomislim da vi želite sad na takav način određene reforme u oblasti autorskog prava da radite. Prijemom knjige gospodina Filipa Stojanovića takođe ste to pokazali i lično mislim da vi naginjete više takvom načinu rešavanja problema, ali obrazloženje zbog čega se ne prihvata amandman, pozivanje na direktivu EU, e, to mi nije jasno, gospodine ministre.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06