SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 130
  • 1
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 21 dan i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Gospodine ministre, mi, srpski radikali, nemamo problem sa teorijom zavere, ali imamo potrebu da naglasimo da Srbijom vršljaju mnogi, neki sa dobrim, a neki sa vrlo specifičnim namenama. Zbog toga smo i podneli amandman na član 2. da ukažemo na ozbiljnost ovog problema i predlažemo da se za presudnu saglasnot MUP-a na osnovu rezultata procene nadležnog organa po mestu dolaska stranca, rezultat procene državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i svih prikupljenih operativnih saznanja vezano za određenu konkretnu ličnost proveri pre nego što se izda dalje saglasnost.

Vlada nije prihvatila amandman uz obrazloženje da je na decidan način regulisano šta će da uradi MUP. Mi predlažemo samo da sva saznanja do kojih mi dođemo proverimo pre nego što se izda saglasnost licu koje je tražilo dozvolu za boravak, odnosno za eventualno zasnivanje radnog odnosa.

Nama je poznato, a i vi to dobro znate, da je u jednom momentu i bravar bio doživotni predsednik države Srbije čija biografija nije bila potpuno jasna i čista. Tako isto danas, mnogo izraženije, nego u tom periodu, postoji mogućnost da neki sa krajnjim namerama dođu u Srbiju, navodno da bi se zaposlili, a onda rade protiv interesa Republike Srbije. Možete i sad da razmislite o prihvatanju ovog amandmana. Hvala vam.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Moje uvažene koleginice iz Srpske radikalne stranke koje su napravile kratak osvrt na ono što je Zorana Mihajlović uradila apsolutno su u pravu, ali nije jedini krivac za ove probleme samo Zorana Mihajlović, već svakako Ana Brnabić, kao predsednik Vlade. Gospodine Đorđeviću, i vi ste krivi, vi ste član Vlade, vi niste samo ministar za rad, boračka pitanja i zapošljavanje.

Čini mi se da se vrlo često ovi zakoni menjaju zbog želje i potrebe Evropske unije, 11 puta za vreme mandata gospođe Mihajlović, to je zaista preterano.

Ali, evo, vidite i sad zbog čega je ona najavljivala da treba menjati zakon, navodno da budemo malo praktičniji u oblasti izgradnje, pa se kaže - imovinsko-pravni odnosi će se rešavati do izdavanja upotrebne dozvole. A šta to znači?

Imamo jedan najbolji primer gde je jedan kapitalni objekat u pitanju - izgradnja mosta na Drini, popularno nazvan "Bratoljub". Izgrađen je zvanično i otvoren 2017. godine. Ja se sećam kad je visina razlika između mosta i pristupnog puta iz Republike Srpske, dakle, na levoj strani obale reke Drine, bila četiri metra i kad je u to vreme predsednik Republike, Milorad Dodik, trebao da podigne na ramenu gospođu Željku Cvijanović da bi mogla da zakorači, da bi se negde na sredini mosta, otprilike, srele dve delegacije, državno rukovodstvo Republike Srbije i Republike Srpske. Most otvoren, on ni dan-danas nije u funkciji.

Možda to kolega Milija Miletić iz Svrljiga misli da je stvarno tako, jer piše ovde - čeka granični prelaz, most otvoren, a ljudi koji žive u Ljuboviji i okolini znaju da to nije tako. Kad ćemo jednom početi da do kraja neke stvari završavamo?

Zorana Mihajlović, ne samo da nije stručna, ona pokazuje krajnju dozu bezobrazluka za sve ono što započne da radi a ne dovede do kraja.

Ogromna sredstva su uložena za izgradnju tog mosta i nije most jedina investicija koju je država Srbija započela ili uložila velika sredstva, a da to na kraju još nije dobilo svoju upotrebnu vrednost. Do kad stvari završavati na pola?

Neistine su da srpski radikali imaju nešto protiv Zorane Mihajlović kao žene, taman posla, mi imamo protiv onih koji su nesposobni, koji ne rade u interesu građana Srbije, a moraju, to im je zadatak. Uostalom, zato su građani Srbije i ukazali poverenje. Hvala vam.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

U hijerarhiji pravnih propisa, ukoliko se ne računa Ustav jedne zemlje, svakako zakon je na prvom mestu tih pravnih propisa. Ali, ako pogledamo, malo izvršimo analizu koliko često imamo predloge zakona iz Ministarstva građevine i infrastrukture ili kako god da ga nazovemo, a koje Ministarstvo vodi Zorana Mihajlović, videćemo da imamo i jednu inflaciju tih predloga izmena i dopuna. Onda se stiče utisak da ukoliko treba da se izgradi jedan objekat koji nije od značaja ni za jedno naseljeno mesto, a da ne govorimo za državu Srbiju, onda možemo očekivati predlog za izmene i dopune ili čak i možda predlog novog zakona. To je jedno, a drugi razlog zbog čega smo predložili promene ovog člana, odnosno da se u članu 7, u poslednjem stavu kaže - ministar bliže propisuje uslove za postrojenje žičare, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu.

Mi smatramo, a to je naš stav, principijelni stav, da ne ministar, nego ministarstvo, pogotovo kada je u pitanju Zorana Mihajlović. Nedavno je ovde kolega Đorđe Komlenski govorio o problemima rehabilitacije puta od Uba prema Obrenovcu ili obrnuto. On se malo našalio i rekao da bi to bilo kvalitetnije da on umesto one neke građevinske mašine, da je on utabao taj put. Slična situacija je i na delu puta ispred Lajkovca. Gde je taj ministar? Zašto prilikom izgradnje tih saobraćajnica ne obilazi, ne gleda kakvog kvaliteta su ti radovi, da ne bi kasnije imali višestruke štete? Ako neko ne plaća iz svog džepa, a nije odgovorna osoba, onda on i nema taj osećaj da treba da zaštiti narodne pare. Najbolji primer za to gde se rasipaju pare građana Srbije nekontrolisano, jeste Zorana Mihajlović. Tome neko u kraj mora stati gospodo iz skupštinske većine. Iz skupštinske većine inicirajte promenu takvog ministra. Mi lično ništa nemamo protiv, ali imamo protiv rasipanja para građana Srbije.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06