SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 185
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 12 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đorđeviću, ministre za unutrašnju trgovinu, ja nisam preneo kolegama iz SRS, meni je laufer iz Vlade Republike Srbije javio da je došlo do preraspodele u Vladi Republike Srbije i da ste vi sada ministar za unutrašnju trgovinu, jer uglavnom ste to i opravdali u ovih nekoliko dana, pogotovo sada kada polemišete sa poslanicima SRS i procenjujete šta bi bilo dobro da se prihvati, ako ne sada, u onom narednom periodu, a gospodin Ljajić, on je ministar za spoljnu trgovinu i uglavnom narkotici, on to prati, od istoka preko Kosova i Metohije, zapad i slično. Vi ste ministar za unutrašnju trgovinu i turizam i usluge, naravno, telekomunikacije, videćemo, Marinković se tu dobro snalazi, možda bi on mogao to da preuzme, ali to sada nije ni važno.

Mi smo podneli amandman na član 35. zakona, koji se odnosi na isticanje cena. Evropsko zakonodavstvo je donelo direktivu u februaru 1988. godine, kojom se štite proizvođači. Ona je stupila na snagu početkom marta 1998. godine i ovaj član 35. je preuzeo te određene sugestije iz te direktive i to je u redu. Cena je nešto što motiviše kupca i vrlo je bitan faktor, da li će se on opredeliti nešto da kupi ili neće. Mi smo svakako za to da svaki proizvod bude označen cenom.

Vi ste rekli da cena bude pored artikla. Mi kažemo – pored i iznad, ispod, sasvim svejedno. Za to imamo veoma praktičan razlog. Postoji veliki broj vlasnika ili preduzetnika koji imaju trgovinske radnje. Znate kada će oni da pročitaju ovaj zakon? Neće nikad. A važno bi bilo da ga i oni pročitaju. Zbog čega? Pa, zato što je odredba člana 67. ovog Predloga zakona sankcionisala, i to bogami ne malim novčanim kaznama, onoga ko ne poštuje odredbu člana 35. ovog zakona, pa tu posebno sa većim novčanim iznosom biće kažnjeno pravno lice, biće kažnjen preduzetnik, biće kažnjeno i odgovorno lice u pravnom licu ukoliko se ovo desi.

Zamislite, mi ne govorimo o manipulacijama na taj način, iza takvih mi ne stojimo uopšte. Ali, evo, veliki i megamarketi, hipermarketi, koji imaju i desetinu hiljada artikala u svom prodajnom asortimanu, zamislite da se samo pored jednog artikla ne nalazi, ali baš pored, ta cena. On će biti sankcionisan odredbama člana 67. ovog Predloga zakona, a ako stoji iznad i ispod, sasvim svejedno je, uglavnom bitno je da se ta cena nalazi na vidnom mestu za potrošača, iako će se mnogi i tada možda teže snaći, govorim pre svega za hipermarkete i velike prodajne objekte, ali ovo važi za sva prodajna mesta.

Ministre, nadam se da ćete vi ovo rešiti ili prihvatiti sad.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, govoriti o Zakonu o trgovini, a ignorisati osnovne postulate, mislim da je to u najmanju ruku nepoželjno. Trgovina nije cilj sama sebi, ona ima zadatak da napravi razmenu između proizvodnje i potrošnje, i da reguliše neke druge odnose na tržištu. Ovo na koji način ste vi objašnjavali razloge za neprihvatanje amandmana SRS na član 37. apsolutno ne stoji.

Valjda je osnovni cilj da mi povećamo proizvodnju. Imamo stalnu hiperprodukciju proizvodnje, postavlja se pitanje plasmana i mogućnost plasmana te robe. Razni su načini da ono što tržište može da prihvati, odnosno što bude isporučeno tržištu od strane proizvodnje, onda bi trebalo dozvoliti sve mogućnosti koje stoje na raspolaganju trgovcima da ta roba koja se nalazi na tržištu, dođe do krajnjeg kupca. Osnovno je da trgovci, odnosno krajnji potrošač plati porez na promet, na proizvedenu robu, a nije bitno koji vidovi prodaje sa sniženom cenom će se pojavljivati.

Konkretno smo ovde podneli zahtev da se u članu 37. stav 5. sezonsko sniženje prodaje robe po sniženoj ceni, nakon proteka sezone, najviše dva puta godišnje, sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara, to je zimsko, i između 1. i 15. jula, to bi bilo letnje sezonsko sniženje.

Evropska unija, odnosno 27 ili 28 zemalja članica EU, samo u deset je regulisan ovakav način, i to ne ovako restriktivno, nego se kaže da deset zemalja imaju neka ograničenja vremenska kada je u pitanju sezonsko sniženje, odnosno prodaja robe u sezonskim terminima, zbog čega smo se mi onda opredelili da ograničimo mogućnost prodaje naše robe ako ni sve zemlje EU nisu to uradile. Iako ste vi put ka EU prihvatili kao dogmu, dakle, ovo je više sada vezano za neke religijske odnose. Svejedno, treba ispitati neke stvari.

Mislim da postoje ozbiljni i dovoljni razlozi za prihvatanje ovog amandmana i sezonska roba može da se, odnosno prodavci mogu u više navrata organizovati sezonsko prodavanje robe. Ne vidim ni jednog razloga za isključenje, čak bi moglo da se ide i na proširenje, uobičajena je prodaja, kao sezonske robe tekstila, opreme i obuća naravno, ovo bi moglo da se proširi i na veći broj proizvoda kako bi tržište potraživalo veću količinu robe, a samim tim i proizvodnja bi se razvijala više. Hvala vam.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Postoje, to kolega Martinović kao univerzitetski profesor odlično zna, postoje tzv. prirodni i društveni zakoni. Ovde se radi o društvenom zakonu. Društveni zakon ima za cilj da reguliše odnose i to na onakav način na koji odgovara konkretno svakom subjektu, u ovom slučaju to je Srbija.

Mi želimo, i rekao sam, imamo na dnevnom redu Zakon o trgovini, a osnovne postulate trgovine, definicija za trgovinu postoji, ne u današnjem danu, ne u 19. i 20. veku, nego od mnogo pre, i da bi ispoštovali te postulate, zbog toga i skačemo sami, odnosno vi skačete sami sebi onako u grudi, usta, kako godi hoćete, iz razloga, i pričamo stalno, da što više, što veći broj ljudi zaposlimo.

Evo dobre prilike da ih zaposlimo u realnom sektoru, u sektoru proizvodnje, a plasman robe i neka se oni koji se bave i organizuju trgovinu, jer trgovina nije cilj sama sebi.

Ona ima zadatak da poveže proizvođače i krajnje kupce. Iako često postoje savremeni oblici trgovine i elektronska trgovina, gde može da bude direktna veza između proizvođača i krajnjih korisnika njihovih proizvoda, ali stoji tačno ovde, potpuno precizno, potrebno je biti pismen i pročitati šta stoji u Predlogu zakona. Mi i podnosimo intervenciju na taj deo ovog člana i kažemo da sezonsko sniženje podrazumeva prodaju robe po sniženim cenama.

Valjda je u interesu građana Srbije da dobijaju robu po povoljnijim cenama, da bi se ona što više proizvodila, a i u ovom momentu to je verovatno primereno kupovnoj moći i standardu građana Republike Srbije.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06