Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Sreto Perić

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde nije akcenat na državnoj pomoći nego je akcenat na kontroli te državne pomoći.

Sad, gospodine ministre, tim SRS za borbu protiv korupcije je detaljno analizirao pojavu korupcije. Naša neka ozbiljna saznanja su, i ovde nas tamo da je ono u najvećoj oblasti građevinarstva, pre svega u Beogradu, naravno zbog najvećeg broja izvođenja tih građevinskih radova.

Na drugom mestu gde se ozbiljno vrši ta korupcija jesu lokalne samouprave. Koja su to sredstva u pitanju? Najčešće su to sredstva koje je država Srbije izdejstvovala od EU za pomoć lokalnim samoupravama.

Ovde veliku pomoć vama pruža EU u formiranju snažne mogućnosti za kontrolom pružanja državne pomoći građanima Srbije zbog kontrole svog novca koji oni upućuju. Činjenica da su spremni da oko milion dolara ulože u jačanje i efikasnost Komisije za kontrolu državne pomoći, ukazuje na to da se već dve godine, odnosno da je urađen projekat za to i da je u većem broju gradova i opština negde oko 20 održanih raznih seminara, gde je bilo prisutno oko 130 zaposlenih. Kako i na koji način da vrše kontrolu te državne pomoći, ukazuje da oni nemaju poverenja u ono što je do sada vršila vlast u Srbiji.

Ovo je vezano i za Poglavlje 8, gde se vodi ozbiljna politika vezano za konkurenciju. Mi smo ovde mogli da čujemo da pomoć u oblasti poljoprivrede želimo da zadržimo samo za sebe i da nam niko ne može na to uticati. Ono što država Srbija izdvaja, verovatno EU neće da se upliće u to, osim ako ne bude pojačao potencijal srpskih privrednika koji će moći da budu ozbiljna konkurencija na tržištu stranim poljoprivrednicima. Ukoliko se to pojavi, onda je bogami pitanje da li ćete vi moći tu da intervenišete sa onoliko koliko ste hteli.

Mi bismo više voleli da smo imali mogućnost ovde da vidimo kako i na koji način će ta državna pomoć biti prosleđivana, odnosno na koji način će privredni subjekti ili čak privatna lica ili registrovana poljoprivredna domaćinstva moći da konkurišu na te iznose. Mi toga nemamo. Ako nema toga, ako nema unapred jasno definisanih kriterijuma, onda uvek postoji mogućnost za zloupotrebu toga što se zove državna pomoć.

Ovde pod državnom pomoći, ovo više govorim zbog javnosti u Srbiji, ne podrazumeva se uvek keš. Državna pomoć je i odricanje od dela prihoda, državna pomoć je i otpisivanje nekih dospelih potraživanja, državna pomoć je i subvencionisanje kamata od strane države itd. Obraćam se građanima Srbije, da kažem da ne očekuju veliku pomoć od strane ovog zakona o kojem mi već pričamo. I dalje će biti onako kako jeste, kako je bilo do sada.

Juče kad sam govorio, uglavnom je to sve povezano za život građana Srbije, veliki broj mladih ljudi odlazi iz Srbije, a povećao se i minimalni lični dohodak, odnosno najniža cena rada, povećao se prosečni dohodak. Samo da vas obavestim da mladost Srbije odlazi za satnicu od četiri evra u Slovačku, u neke druge zemlje. Znate do čega će to da dovede? Dovešće to do toga da kod nas cena tog rada skoči sa sadašnja možda dva evra na osam, devet ili deset, zato što će nam nestati radne snage. Način da to sprečimo, način da to lečimo jeste i efikasnija državna pomoć. Naravno, mi se uvek zalažemo za kontrolu ne samo državne pomoći, nego za kontrolu trošenja svih sredstava koja se prikupljaju od strane građana Srbije. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, ja ću jednu pozajmljenu, sad nije moja od rođenja, ja gledam u sijalicu pa nisam Tesla, ali mi je drago što sam bio prisutan malopre pa sam nešto i naučio, znači ima šanse da se malo menjamo.

Gospodine ministre, mi vam preporučujemo da slušate srpske radikale, iz praktičnog razloga. Oni pre vas nisu to radili, njima smo vrlo ozbiljno i odgovorno ukazivali na određene stvari i probleme, nisu slušali. Prvo smo im skrenuli pažnju da sa krađom mandata malo drugačije postupe, oni to nisu uradili. Vidite gde se oni sada nalaze. Mi uopšte ne vodimo računa o njima, baš nas briga za njih, ali i te kako nam je stalo do sudbine i života građana Srbije.

Zašto ovo kažem? Prosto iz razloga što vi ste tamo u objašnjenju za usvajanje ovog zakona rekli da uvodite kontrolu državne pomoći, da ne bi došlo do konkurencije u subvencionisanju na tržištu. Tu ste, čini mi se, izgovorili jednu rečenicu – da jaki štite slabije. Meni to nije poznato čak ni kod nas u Srbiji, a kamoli da to rade zemlje članice EU, izuzev čast određenim koje imaju iste probleme kao i Srbija, pa nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije.

Ovde kažete da će biti podjednako subvencionisanje, državna pomoć da može da ide do određenog nivoa, neko se čak pozivao ovde na reciprocitet. Šta to znači? Oni 5%, Nemačka 5% daje svog budžeta za razvoj i pospešivanje poljoprivredne proizvodnje i na taj nivo se graniči Srbiji. Pa to je ogromna razlika, njihovih 5% i naših 5%. Hajde mi da uredimo sve zakonske propise onako kako nama najviše odgovara.

Pozivate se na ovu komisiju i kažete da će ona da reguliše neke stvari. Pa čak se nije desilo ni kada predsednik države ode u neko mesto, iznese mu se određeni problem i da on kaže – država će da učestvuje sa tim novcem, onako napamet. On to kaže i odobri, da nekom zeleno svetlo, ali onda se urede neka pravila po osnovu kojih se vrši raspodela tih sredstava.

Izuzetno visoka plata predsedniku komisije dovešće do toga da će on biti vrlo servilan onom ko ga bira, a to je uvek skupštinska većina. Mi već sada imamo takve situacije. Ako mora on da iskontroliše ovo, a čemu nam služi onda Komisija za zaštitu konkurencije? A čemu nam služi državna revizija? A čemu uostalom služi i tačno raspolaganje ogromnim sredstvima u javnim preduzećima? Ko to kontroliše? Zar mora sve da bude iskontrolisano na taj način. Dovoljno je da se određena sredstva mogu dobiti na osnovu određenih procedura, a posle valjda postoji u vašem ministarstvu i do sada ste imali organ koji kontroliše trošenje tih sredstava.

Mislim kada bi ovo poslušali da bi vama bilo bolje. Vi ste poznati po tome, kad kažem vi, ne vi lično, nego ovaj režim nije ukinuo nijednu agenciju, ali je to sad samo u formi komisija, pa je na onih njihovih ne znam ni ja koliko, preko 200, dodao još možda 50-ak za ovih osam godina i treba da imate u vidu da u svakom ovom regulatornom telu ili komisiji postoji između 30 i 120 zaposlenih sa izuzetno visokim platama. Između ostalog, ono o čemu ste govorili pre nekoliko dana i dovodi do toga da je prosečna plata u Srbiji 500 evra. Da je ona toliko prosečna u stvarnom, u realnom životu, standard građana Srbije bi bio neuporedivo veći. Ne osporavamo da neki imaju i izuzetno visoke plate, neki imaju male.

Poslušajte nas, gospodine ministre, uradite nekad onako što vam predlažemo, jer nije nama cilj da bilo šta bude na štetu građana, pa čak ni na vašu vladavinu. Znamo da danas određen broj ljudi mora da stigne u Raču, prikupljenih zato što im je neko obećao da će nasuti 100, 200, 300 metara njihovog puta makadamskog, onda će on otići tamo. Ako ljudi ne žele da idu na određena mesta, ne treba ih prisiljavati, ne treba ih prisiljavati na bilo koji način. Imate sad puno razloga, ako ste uvereni da je dobro to što radite, nema potrebe da činite nešto što se građanima Srbije ne dopada.

Pozivate se na neke visoke procente prilikom izbora i nisu oni sporni, to je toliko, možda bi bolje bilo da jedva namaknete na 40, pa da vam treba onda stvarni koalicioni partner koga bi vi uvažavali, koji bi uvažavao vas kao najvećeg koalicionog partnera u tome, a ne osvojite 50 i nešto procenata, postanete svesni da je sve u vašim rukama. Nije, u Božijim je sve. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za nas je ova oblast veoma značajna. Imajući u vidu činjenicu da je predsednik DRI na 84. sednici skupštinskog Odbora za finansije rekao da je oko 217 milijardi u toku prošle godine pogrešno knjiženo. Imajući u vidu tu činjenicu, onda svako ko se nešto razume u ovu oblast ili želi da se sredi stanje, mora biti spreman da prihvati određene izmene i određenu sistematizaciju, kao i to da se uradi jedinstven registar ljudi koji vodi računovodstvo.

Ovde je dobar predlog bio da se formira jedna komisija koju bi činili najbolji profesori računovodstva, komisija koja bi u svom sastavu imala i predstavnike Ministarstva finansija i predstavnike strukovnih udruženja. I, samo u tim uslovima bi imalo smisla licencirati ljude koji će i dalje nastaviti da se bave ovim poslom.

Kada sam ja govorio u raspravi u načelu o ovom zakonu, ja sam i tada rekao da je samo jedna ustanova koja će moći da licencira ljude koji će se baviti računovodstvom. Vi ste mi rekli da zašto ja forsiram da je jedna, kada postoje dve. Tačno je da postoji i Komora revizora, ali ko radi sad u računovodstvu i radi kao računovođa on može da polaže kod Komore revizora, ali ne može da počne da radi u računovodstvu dok ne bude imao tri godine rada u reviziji. Onda je to besmisleno, potpuno je to nepotrebno.

Mislim da bi bilo korisno za uvođenje discipline u ovoj oblasti da vi odustanete od svoje namere, da li je ona lična ili možda pogrešna pretpostavka da bi to bio dobar način da se računovođe kvalifikuju, ja mislim da nije. Oni su vrlo odgovorni, govorim za većinu, a pre svega mislim na ove koji su članovi udruženja Komore računovođe, jer znate da su veliku podršku dali i pružili pomoć prilikom reforme u Poreskoj upravi.

Oni su predlagali da obrazac PDV, koji u Nemačkoj sadrži 45 kolona, da i kod nas bude, iako je prvobitna varijanta bila, čini mi se, preko 200, pa su onda smanjili na 145. To su ljudi koji žele, takođe, uvođenje reda i discipline u ovu oblast.

Mislim da vi imate i načina i mogućnosti, a na kraju krajeva, i obavezu da to uradite, da imamo jednom ovu oblast sređenu, sistematizovanu.

I, da nam se ne desi da neko ko je frizer, nemam nameru naravno da vređam bilo koje zanimanje, ali zasigurno, onaj ko je samo frizer ne može da radi kao računovođa. Imali smo do sada i takvih oblasti, imali smo i vi ste sami isticali da su knjige nekima vodili one agencije koje nisu imale nijednog zaposlenog. To nije moguće i vi ste već dali određene smernice gde mi vidimo da će doći do poboljšanja kvaliteta. Morate imati u vidu i ovu činjenicu, izaći u susret zahtevima struke, ne narodnih poslanika, ne nekih pojedinaca, nego struke, kad je u pitanju sticanje licence da to uradite. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune najvažnijeg zakona u Srbiji. Zakon o budžetu se odnosi na sve građane Srbije, kako na one koji se bave poljoprivredom, tako i na one čija je osnovna delatnost nauka, naučna istraživanja, lečenje i slično.

Gospodine ministre, vas kao korektnog čoveka potpuno bih izuzeo da vi niste rekli da je velika pobeda povećanje minimalne zarade sa nekog iznosa na 30.022 dinara. Ako se gleda samo za sebe taj podatak i 54% njegovog rasta, to bi moglo tako da se kaže, ali ovo moramo da povežemo i sa sve većim brojem odliva radne snage iz Srbije. Da su oni toliko zadovoljni ne samo sa minimalnom cenom rada, nego uopšte sa cenom rada u Srbiji, oni onda ne bi odlazili.

Imamo situaciju da odlaze cele porodice, da odlazi mladost Srbije, da odlaze oni koji su se školovali za neka vrlo retka zanimanja, tako i oni koji su skoro bez zanimanja. O tome bi trebalo voditi računa.

Vi ste se uhvatili, čini mi se, da ova vlada vodi jednu populističku politiku, iako ne bi morala uopšte time da se bavi. Možemo mi srpski radikali da razumemo da se to na početku jedne vlade radi, ali, eto, vi ste već sedam godina i duže od sedam godina na čelu države Srbije i nemojte se baviti tim populizmom. Nama je itekako ovde prepoznatljiva činjenica da vi sa ovim rebalansom budžeta idete i zbog toga što je 2020. godina izborna godina. Da nije, verovatno bi ovo bilo drugačije.

Drugo, neke odluke donosite aproksimativno. Slobodno ih donosite. Već su moje kolege govorile na osnovu čega vi predlažete povećanje zarada za neka zanimanja. Isto to mislimo mi, da baš ovim što ste naveli da treba povećati zarade, ali na osnovu čega? Zašto svima nije isto? Zašto vam parametar nije bilo poskupljenje putarine? To je nešto čega se svi sećamo da je skoro bilo. Hvala vam.

3dina. Da nije, verovatno bi ovo bilo drugačije.

Drugo, neke odluke donosite aproksimativno. Slobodno ih donosite. Već su moje kolege govorile na osnovu čega vi predlažete povećanje zarada za neka zanimanja. Isto to mislimo mi, da baš ovim što ste naveli da treba povećati zarade, ali na osnovu čega? Zašto svima nije isto? Zašto vam parametar nije bilo poskupljenje putarine? To je nešto čega se svi sećamo da je skoro bilo. Hvala vam.
Gospodine ministre, stekao se utisak da sa gađenjem vi pričate o politici, a vi ne bi tako trebali, nego kažete – nećemo više politiku, ekonomiju i ostalo. Da niste političar, gospodine ministre, nikad ne bi sedeli tu gde sad sedite. Vi ste ekonomista i meni će trebati malo objašnjenja, s obzirom da ste ekonomista, da vi meni objasnite zašto je ustanovi kulture povećanje za 10%, a predškolska ustanova povećanje plata od 1. novembra za 9%? Zašto je nekim povećanje 15%, nekim 9%, a nekim 10%? Na osnovu čega je tu? Da li tu postoje neka ekonomska pravila? Ona meni nisu baš najjasnija. Ja sam pokušao malo to da pronađem, da vidim o čemu se tu radi i zbog čega je to. Da li je nekom to ostavljeno na volju prilikom otvaranja neke fabrike ili nečeg slično da može da kaže – e sad ćete vi imati povećanje u tom i tom iznosu. Nadam se da ćete malo to da mi objasnite, da bi mi bilo lakše i da mogu ja da objasnim građanima.

Usput da vam kažem, ništa mi nemamo protiv povećanja zarada licima koja su predviđena u ovom članu, čak kad bi moglo i više. Mi smo realni ljudi i nikad ne tražimo više i od onoga što je moguće. To bi možda bilo dobro i uglavnom su ovde obuhvaćeni zaposleni u onim sferama gde su ili teško odgovorni poslovi ili nema dovoljno ili da bi na neki način pospešili ostanak tu.

Vrlo često pričate o prosečnoj plati od 500 evra. Hajde da kažemo da je to potpuno tačno, a neko od mojih kolega SRS je objasnio kako se dolazi do tog proseka, ali objasnite vi meni, gospodine ministre, iz moje Ljubovije, to je jedno malo mesto, u toku prošle godine otišlo oko 950 ljudi rekao bih od 40 do 45 godina. U ovoj godini je nastavljen trend. Ja mislim da će biti oko 1.000 ljudi. Ako su to tako visoke i dobre prosečne plate, šta to tera čoveka da ostavi porodicu, da ostavi svoj rodni kraj i da ode trbuhom za kruhom, što bi se reklo? Hajde da vidimo tu, ako je moguće, nešto da promenimo.

Ovo kad rekoste zadržaćete komisiju koja će da kontroliše da ne bi došlo do eksplozije u zapošljavanju, kome vi to ne verujete gospodine ministre? Nisu vam tamo srpski radikali ili neki drugi koji su protiv ove Vlade, pa da bi sad, eto vama nešto napakostili, pa će oni odjednom da prime određen broj novih zaposlenih, što bi donelo novi broj glasova.

Ima još jedna stvar. Kad su penzije i plate smanjene, one su smanjene linearno tad svima i povećan je porez na dodatu vrednost. Niža tarifna stopa je bila 8, sad 10%, viša bila 18, sad 20%. Nikad niste pričali o tome. Jeste li možda razmišljali kad nam tako cvetaju ruže da se smanji stopa na porez na dodatu vrednost, pa da i na taj način pokušamo da izađemo građanima u susret?

Ima još jedna stvar, čini mi se, svi koji sede u Ministarstvu za energetiku kao da je tamo ostala neka kugla ili nešto. Bila je jedna gospođa koja je bila neposredno pre vas, ali je bila u tom ministarstvu i ona je građanima Srbije savetovala, niste vi još stigli na taj nivo, naravno, nadam se da ni nećete, savetovala ako ne mogu da izmiruju svoje obaveze prema Infostanu i drugim, da prodaju te velike stanove, pa da prodaju stanove koji se nalaze na lokaciji kod hotela Moskve i slično, da kupe neke druge manje na periferiji.

Ponekad i vi krenete u tom pravdu kad savetujete građanima Srbije da koriste noćnu tarifu. Šta, da pravimo sad vampire od građana Srbije? Hvala vam.
Lično mislim, gospodine Antiću, da ste vi dobar ministar i upravo ste sada rekli ono na čemu sam ja insistirao da vi dođete na te pozicije. Politika je nešto što ne može da se izbegne.

Politika cena, evo sada da bi neko znao, postoji politika cena i postoje mnoge politike. Sada kažete politika u javnom upravljanju i slično. To je neophodno i to mora da postoji, nego ste pričali – suva politika. Nisu samo političari u Srbiji učestvovali u kreiranju takve situacije. Srbija je bila pod velikim pritiskom, pogotovo u jednom periodu pre 2000. godine, pa i posle 2000. godine snažan pritisak spolja. Naravno, našli su one koji će im pomoći unutra, kao što ih i sad ima i onda su građani Srbije plaćali danak i tome.

Nisu mi ništa rekli kako se došlo u situaciju da budu ovi različiti procenti kod povećanja plata? Ne morate čak ni da odgovarate, ja ću vama reći na jednu opasnost koja će se pojaviti posle ovakvog donošenja, odnosno ovakvih izmena zakona. Mnogi rukovodioci, predsednici ili kako se to već tamo zove, kod nezavisnih regulatornih tela, nevladinih organizacija, da li znate gospođo iz Ministarstva finansija da su njihova lična primanja, odnosno dohoci vezani da li za sudije Ustavnog suda ili možda za sudije Vrhovnog kasacionog suda?

Znači, oni će neopravdano doći u situaciju da im se poveća plata zato što je po Zakonima o formiranju i uspostavljanju tih tela predviđeno da će njihova plata biti vezana za platu sudije Kasacionog suda ili sudije Vrhovnog suda.

To je sada jedna velika opasnost, a ovde ako postoji iskrena potreba za zapošljavanjem u javnom sektoru, mislim da je, gospodine ministre, bezrazložan taj nivo straha da će sada doći do nekih prevelikih zapošljavanja. To mora odgovorno. To se moralo i do sada odgovorno voditi računa o tome. A zaista, činjenica je da vama, kad kažem vama, ne mislim lično na vas, najviše odgovara mogućnost zapošljavanja na određeno vreme, pogotovo sada, rekli su u 2020. godini, do ozbiljnijeg zapošljavanja na neodređeno tamo gde postoje objektivne potrebe, doći će posle održanih izbora. Hvala.
Mi smo ovde u ovom članu tražili intervenciju tako što smo tražili da se doda, pošto u članu 16. stoji: „Službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je predviđeno Međunarodnim ugovorom, biće oslobođene poreza na dodatu vrednost“, a mi smo zahtevali ovde jednu preciznost, da - ukoliko su ti ugovori i ratifikovani, onda je obavezujuće.

Vi znate kakva je praksa u svetu, kad je u pitanju primena tih međunarodnih ugovora, da oni imaju snagu čak i iznad domaćih propisa u formi zakona ili podzakonskih akata, samo ukoliko su i ratifikovani. Naravno, određen broj zemalja to ne radi, ali mi želimo da poštujemo i te međunarodne ugovore koji su ratifikovani.

Ali, ovde, kad je u pitanju porez na dodatu vrednost, gospodine ministre, više je mojih kolega i članova SRS istaklo i isticalo problem povećanja poreza na dodatu vrednost 2012. godine. I kada je onaj Mlađan Dinkić, poznat kao „gulikoža“ vladao finansijama Republike Srbije, države Srbije, on nije imao tu visinu poreza na dodatu vrednost. Sad mi razumemo da se država možda i činjenjem i sprovođenjem upravo takve politike našla u određenom momentu u krizi i da je trebalo to na neki način rešavati, pa ajmo da građani Srbije plaćaju cenu, kažite vi.

Ali, da li je možda trebalo izvršiti analizu? Već osam godina se primenjuju te povećane, odnosno uvećane tarifne stope. Kakvi su finansijski efekti? Kakva je mogućnost ove države za koju vi kažete da je stalno, finansijski posmatrano, u uzlaznoj liniji? Nešto se i vidi, nije baš sve da nije tako, ali mi smo još uvek previše zadužena država. Vrlo često oni iz sektora finansija kažu da mi uzimamo sad kredite pod povoljnijim uslovima nego što je to bilo nekad. Cena kapitala na tržištu ima manju vrednost. Velike su obaveze na zaposlenima, velike su obaveze na poslodavcima i osnivačima firmi koji primaju lični dohodak iz radnog odnosa. Da li je Ministarstvo finansija razmišljalo o tom smanjenju?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mali, a Mali je prezime. Sećate se kada vas je sadašnji predsednik Republike, u to vreme predsednik Vlade predstavljao, ono kada se pomagalo oko aerodroma, pa je rekao Siniša Mali, on kaže – Mali je prezime. E, sada vam gospodine Mali, kažem da ova problematika koja treba da bude regulisana u ova tri zakona jeste nešto što je građanima Srbije potrebno.

Privreda, privredne aktivnosti, finansijska kretanja, ne mogu da se zatvore u granice jedne države, naprosto oni prelaze okvire jedne države i tu pratiti određena svetska dostignuća, pogotovo od onih od kojih ima nešto da se nauči, to i nije loše. Vi ste napravili jedan pomak, a kad kažem vi, mislim na režim Aleksandra Vučića u odnosu na one pre vas koji su govorili da EU nema alternativu. Vi sada vrlo lepo i za građane Srbije prihvatljivo kažete, ovo što mi radimo, ovo radimo zbog nas, a ne zbog EU, ali u mnogome kada su u pitanju ove direktive na koje se vi često pozivate, regulišete onako kako su to oni predložili i preporučili.

Mi treba da rešimo probleme životne kroz zakone, naravno, na način koji to ostavlja mogućnost državi Srbiji da u privrednim aktivnostima bude konkurenta na svetskom tržištu kad god je to moguće, s jedne strane, a sa druge strane moramo da imamo u vidu interese građana, pre svega, ali nivo razvijenosti naše države. Ne vredi nama da mi gledamo kako to rade neke druge zemlje kad mi nećemo za neki duži vremenski period stići na taj nivo. Evo, ovo kad ste rekli, a o tome je nešto govorila i moja koleginica gospođa Vjerica Radeta, one su dobre.

Ako je to tačno što vi pričate, do sada nije bila takva praksa kada je u pitanju povraćaj PDV moći da se za relativno kratko vreme realizuje, da za relativno kratko vreme poreski obveznici dođu do svojih sredstava, to će biti dobro.

Ali, ima nekoliko delatnosti koje su regulisane drugim zakonskim propisima gde nije moguće izdavati elektronske račune. Srbija je zemlja koja ima i seljaka i radnika intelektualca i ne treba zaboraviti da se veliki broj ljudi u Srbiji bavi ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i da oni nisu u situaciji da daju te račune.

Kao da oni ne postoje, kao da ne rešavamo njihov problem. Šta tu ostavlja mogućnost? Ostavlja mogućnost nekim nadobudnim inspektorima ili nekim drugim kontrolorima koji neće imati razumevanja. To možda neće biti ni intencijom Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave u Srbiji, ali on misli da mora sve onako da uradi kao što je napisano. On će možda predstavljati ozbiljne probleme građanima Srbije, zbog kojih mi i jesmo ovde i koji su nas i poslali u ovaj parlament da bi donosili zakone koji će, pre svega, njima odgovarati.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, a revizija je dobra kako vlasnicima kapitala, tako i samoj državi i naravno poslovodstvu ili menadžmentu nekih firmi zato što može da projektuje neka dešavanja, može da iskontroliše ono što de dešava i da preventivno posluži nosiocima razvoja jednog društva, odnosno jedne države.

Kada je u pitanju ovaj zakon revizori Srbije nemaju mnogo problema. Oni kažu da će to biti relativno dobro i ono što u dosadašnjem zakonu nije bilo regulisano na način na koji je prihvatljiviji i za njih i u Srbiji postoji veliki broj međunarodnih revizorskih institucija, a to je zbog toga što strani kapital, da li pod baš beneficiranim uslovima u toj meri o kojoj mi govorimo ili potpuno istim, kao što vi vrlo često kažete sa privrednim subjektima iz Srbije, to je sada drugo pitanje, ali postoje te međunarodne kompanije koje imaju firme u mnogim zemljama.

I, što ste otklonili mogućnost da se ne vodi posebno računovodstvo za njih ovde, nego da vode tamo negde u nekim centralnim sedištima svojih tih kompanija. To je možda dobro, i to će našu zemlju učiniti nešto atraktivnijom za buduće investitore.

Manji je broj naših revizorskih institucija, odnosno kada je u pitanju obim posla koje kontrolišu domaće revizorske institucije. On je nešto malo manji, ali moram da vam kažem da one to uglavnom, revizorske institucije, taj posao odrađuju dosta korektno i profesionalno.

Možda neko može da kaže da ima i suprotnih slučajeva i to je verovatno tako, ali uglavnom s tim bi mogli da budemo zadovoljni. Kada kažem s tim, mislim na posao koji obavljaju te revizorske institucije.

Kada je u pitanju Zakon o računovodstvu, ovde je možda najveći problem ono što ste vi predvideli da treba ponovo da polažu da bi bili sertifikovani ljudi koji rade, ne 10 ili 15 godina, nego možda i punih skoro 40 godina, ali veliki je broj koji radi 10, 15 godina. Zapravo od momenta kada se preduzetništvo u Srbiji počelo ozbiljnije razvijati onda se pojavio veliki broj ljudi koji nisu vični taj posao dobro da odrade, koji su imali potrebu za korišćenjem usluga profesionalnih lica, odnosno profesionalnih računovođa.

Problem je nastao tu što vi niste imali dovoljno sluha za, možda je to relativno mlada računovodstvena organizacija, odnosno ta Komora računovođa Srbije, to je jedno strukovno udruženje, koja ima iza sebe veliku podršku kada su u pitanju računovođe, s jedne strane. S druge strane, vrlo profesionalno rade svoj posao i svakako da su pomogle Poreskoj upravi, odnosno državi Srbiji sa svojim predlogom oko objedinjene naplate PDV 2014. godine, jer znate da od 2002. godine, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, naplata PDV i poreza i doprinosa na zarade i druge obaveze bila je razvrstana ne znam u koliko računa.

Pa, i ova Komora računovođa je predložila da oni koji poseduju znanje iz oblasti računovodstva da ne treba posebno da polažu ispite, a favorizovana je samo jedna institucija, to je ovaj Savez računovođa i revizora. Znate on postoji od 1955. godine, ali u APR se vidi da imaju troje zaposlenih. Čak, jedan je sa jednom trećinom u tom savezu, a dve trećine u drugoj firmi koja je takođe članica ovog saveza.

Njihov predlog, to nije predlog nas srpskih radikala, ali možemo da budemo saglasni sa tim, njihov predlog je da oni ljudi koji rade 10, 15 i više godina i

imaju uspešne finansijske izveštaje da bi oni u jednom danu mogli da se to verifikuje, a oni koji nemaju ta znanja i nemaju toliko vremena provedeno u ovoj, ja bih rekao specijalizovanoj, zanatskoj, a i stručnoj oblasti, oni bi trebali da polažu ispit, ali ne kod saveza.

Ministarstvo finansija, kao što je uradilo kod revizorske institucije, bi trebalo da imenuje jednu komisiju koja bi bila sastavljena od najeminentnijih ili najboljih stručnjaka profesora računovodstva sa Ekonomskog fakulteta, predstavnika Ministarstva finansija i možda predstavnika svih tih udruženja ili asocijacija strukovnih udruženja računovođa koji to rade.

Ako to bude radio samo ovaj savez i troje zaposleno, oni će morati da angažuju neka stručna lica. Neka stručna lica moraće da im se plati naknada. Potpuno sam siguran da taj savez neće to raditi besplatno, odnosno neće raditi samo za cenu usluga koju budu trebali da pruže predavači, ispitivači ili neko drugi. Ovo kada bi uradili bilo bi neuporedivo bolje, bilo bi to jeftinije i bilo bi to na korist računovođa, a samim tim i na korist privrede u Srbiji.

Ovo je sad dobra prilika da vam kažem, vi ste iznosili negde u javnost, a čini mi se i sadašnji direktor Poreske uprave, kako je reforma u Poreskoj upravi urađena dobro. Ja mislim da nije ne kažem da sve ne valja. Naravno da to nije tačno, ali cilj je valjda intencija da se Poreska uprava približi građanima Srbije. Međutim, ovo sad što su uradili, pa čini mi se 167, ili je možda čak bilo i 177 filijala poreske uprave u Srbiji, pa smanjeno na 67, pa negde sad oko 37. Možda je to za vas, gospodine ministre, dobro, možda su neke uštede za državu Srbiju, ali to nije dobro za građane Srbije.

Ja mogu da navedem primer opštine iz koje ja dolazim, da je udaljena od Loznice 70 kilometara, najudaljenije selo od sedišta opštine je 40 kilometara, to je 110 kilometara. I, ako treba neka potvrda da je izmirio poreske obaveze, on mora da ide u Loznicu po tu potvrdu, a onda za neke stvari za ostvarenje njegovih prava će biti potpuno kasno.

Uradite nešto za građane Srbije. Putevi su dobra stvar, uvek govorim istinu. Ja sam jutros dolazeći iz Ljubovije, to me je malo obradovalo, na jednom delu puta kojim ja putujem, svako četvrto vozilo je bilo teretni kamion. Nekad to nije bilo tako, prođe i 10 i 15 vozila, ovo je sad dobro, znači da se nešto radi, ali ima građana koji nemaju ni kamione koji i ne idu svaki dan autoputom, koji ne idu na visoke škole, fakultete, doktorate i slično, nego žive običan život, dostojan čoveka. Malo pogledajte i na te. Oni će vam biti zahvalni. Mi poslanici SRS koji zastupamo njihove interese, takođe. Hvala vam.
Ministre, da nisam ozbiljan čovek, ja bih rekao da ste vi malo vickasti.

Pa, ovde je zakonom potpuno definisano ko može da daje, da ne kažem, licence.

(Siniša Mali: Ko može?)

Pa, mogu da daju te dve institucije koje su članice međunarodnih organizacija. Pa ne očekujete da će onaj iz Subotice iz Surdulice ili ne znam ni ja odakle ići da polažu u Republici Srpskoj ili će se oni možda dogovoriti, pa ga pozvati da dođe u Srbiju?

Vaše namere su tu potpuno jasne, ne da sprečite mene ne možete ubediti, ne samo mene nego, ne možete ni najveći broj računovođa sadašnji i potencijalni, ubediti da je to o čemu vi pričate, da nije na neki način stvaranjem monopola.

Ta ustanova koju vi forsirate, onda se bavi nekom drugom delatnošću i niste vi zabranili, a kada će nam se pojaviti treća, četvrta, peta u Srbiji? E, to se ne zna. Ni „Đekna“ čak ne može da pretpostavi kada će nje biti. Vi to vrlo dobro, gospodine ministre, uradite. Tačno znate na koga se odnosi, a onda posle meni objašnjavate da sam ja u zabludi, da se mi nismo razumeli.

Odlično smo se mi razumeli o svemu. Jednostavno, vi ovaj put niste u pravu. Niste u pravu i dolazak ili odlazak, da neko sad, neki računovođa ide da polaže za sertifikat, gde u Brisel? Ono kada sam rekao i moji nekoliko poslednjih računica se odnosilo na to da Vlada Republike Srbije treba da bude isključivo u interesu građana Srbije, pa to podrazumeva u sebi i način sticanja licence za računovođe i za one druge.

Znamo mi odlično, mi čitamo materijal, pripremamo se, znamo mi odlično ko u Srbiji sada može da izda licencu ili sertifikat. Oni nešto ne vole licencu, ali dobro nije to ni važno, znamo o čemu se radi. Znamo da samo dve ustanove i znamo da u svetu ima toliko koliko ste rekli, to je neko kolega u svom izlaganju rekao da nismo čitali materijal, znali bi tačno da je toliko.

Nemojte upućivati, to je sada već malo izigravanje onih koji ovaj posao radi odlično, rade ga bolje nego što radim i ja i vi, jer mi radimo nešto drugo i znaju dobro o čemu se radi. Imali ste predloge da se na ovakav način to razreši, a ne tako kao što vi predlažete.
Gospodine ministre, lepo ste mi to objasnili, da i meni dođe da vam aplaudiram na izuzetno dobrom odgovoru. Ali, vidite, taj aplauz ćete malo sačekati, ja ne tvrdim da nekad možda nećete dobiti aplauz od srpskih radikala, ako ne pre onog kad podnesete ostavku.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada smo 2011. godine snagom argumenata žestoko kritikovali Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je predložila DS, mnogi građani Srbije nisu razumeli i smatrali su da je to preoštra kritika. Međutim, primenom tog zakona sve do 2015. i 2015. godine izmenama i dopunama tog zakona mogli su da se uvere koliko je taj zakon poguban za njih, za građane Srbije.

Ima malo problema što mnogi od narodnih poslanika nemaju razumevanja za opasnosti koje dolaze iz tog zakona i misle da oni nikada neće doći pod taj udar zakona. Neke od naših kolega koji su bili poslanici u ovoj Skupštini do 2008. godine možda su takođe mislili, međutim, u prošloj godini su imali problema, to je porodica Aksentijević, na jedan, ja bih rekao, neljudski, necivilizovani način su osetili na svojoj koži šta to znači kada jedan ovakav zakon postoji u pravnom saobraćaju države Srbije.

Izvršitelji su postali gluvi i slepi na stanje u kojem žive građani Srbije i na zloupotrebu koja se stalno dešava povodom primene tog zakona. Mnoge porodice u Srbiji, mnogi pojedinci su osetili šta znači imati ovakav zakon u primeni. Recimo, porodica Delić iz Prijepolja, gde je ta četvoročlana porodica, uključujući oca i njegovo četvoro dece, kao solidarni dužnici za smetanje poseda i kada je dosuđena naknada bila realizovana od strane jednog od njih četvoro, onda je sudija koji je bio izvršni sudija obavezao i drugih troje članova porodice da plate isti taj iznos.

Čini mi se da i neke sudije zdušno podržavaju, ja bih rekao, svirepe izvršitelje, možda svi od 217, koliko ih ima postavljenih, nisu takvi, ali najveći broj jeste. Naglo bogaćenje tih javnih izvršitelja, postoje vrsne sudije u sistemu pravosuđa u Srbiji, postoje advokati koji su najpre bili sudije pa kasnije advokati, koji godinama rade taj posao veoma stručno i odgovorno, ali njihova bogatstva ne mogu da se mere u odnosu na javne izvršitelje, čija je istorija kod nas samo nekoliko godina.

Iako je pre letnje pauze bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i gospođa ministar Nela Kuburović je rekla da, po tom zakonu, javni izvršitelji i zaposlena lica u kancelarijama javnih izvršitelja ne mogu se pojavljivati kao kupci kada su u pitanju oduzeti stanovi i druge nekretnine, lično, direktno i na njihovo ime, to je tačno. Ali, znam primer, a znate i vi sigurno da postoje, da li javni izvršitelji ili njihovi saradnici koji kupuju nekretnine iz predmeta po kojima su postupali, tako što se one kupuju i uknjiže na ime njihove tetke, strine, rođaka ili nekog drugog.

Mislim da koliko god je uporna SNS, pre svih, da ne prihvati ovaj predlog zakona, SRS će biti još više uporna da ovaj zakon stavimo van snage. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pravično i efikasno izvršenje za SRS je u nivou principa, odnosno načela. Da je to tako, mi smo pokazali da taj način što smo više od deset puta podneli Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o obezbeđenju i izvršenju.

Znači, od 15. oktobra prošle godine smo prvi put podneli Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju i pošto to nije urodilo plodom, pošto vladajuća većina nije bila spremna da prihvati ovaj zakon, pravni tim SRS, uvažavajući sudsku praksu, uvažavajući ono što smo mogli da čujemo od građana Republike Srbije na terenu, uradili smo Predlog zakona o obezbeđenju i izvršenju koji će se uskoro naći u proceduri.

Negde pre letnje pauze bio je na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji je podnela Vlada Republike Srbije, gde se intervenisalo u 177 članova, a mi smo sada predložili novi zakon koji ima ukupno 270 članova, gde se na jedan pravičan način pokušavaju zaštititi i dužnici i oni koji su poverioci. Znači, SRS u svom predlogu nema nameru da abolira dužnike, nego samo ima nameru da na pravičan i pošten način pokuša da zaštiti dužnike koje javni izvršitelji vrlo često smatraju i stavljaju ih u ravan sa kriminalcima, što ni u kom slučaju ne može da bude tačno i da bude tako.

Vrlo često su se izvršitelji ponašali kao haračlije. Za građane Srbije je pored ratnih dešavanja, pored elementarnih nepogoda, Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je prvi put usvojen 2011. godine, a zatim i 2015. godine, ovaj prvi predlog zakona je usvojila vladajuća većina na čelu sa DS. Građani Srbije, a i članovi SRS su očekivali da kada su 2015. godine bile na dnevnom redu izmene i dopune ovog zakona, da će on biti bar približno onakav kakav smo mi danas predložili, ali to nije bilo tako.

Mi smo više od 100.000 potpisa skupili u našim aktivnostima od građana Republike Srbije koji su podržali novi predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju i za nekih 20-ak dana SRS će taj predlog zakona objaviti u specijalnom izdanju „Velike Srbije“ koji će svi oni koji su dali podršku za stavljanje u skupštinsku proceduru ovakvog zakona moći da vide šta to SRS predlaže.

Sve dok ne bude usvojen pravičan i dobar Zakon o izvršenju, mi od toga nećemo odustati. Izvršenje nije samo puka struka i forma, izvršenje je i veština onih izvršilaca koji treba da pokušaju da na najjednostavniji način dođu do izvršenja, da dužnik ispuni svoje obaveze, da poverilac bude obeštećen, ali uz najmanje štete za dužnika. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo poverenik Janković, metodološki posmatrano, ovaj vaš izveštaj je u redu, u skladu je sa metodologijom.

Međutim, kad se pročita njegov sadržaj, onda se vidi da je to okolo jadac a unutra gladac. Ja sam ovo malo obrnuo. Vi ste ovde rekli šta ste sve uradili u 2018. godini. I da sad ne trošimo vreme na elaboraciju šta ste vi sve preduzeli, to je otprilike 0,2% odnosno 0,02% u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji - 947 pritužbi, 300 preporuka, četiri predloga Ustavnom sudu. A mogli ste ujedno Ustavnom sudu podneti zahtev za usklađivanje Ustava sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pošto ste vi citirali tamo neke odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Mene to ne bi uopšte čudilo da ste i tako nešto uradili. Tri krivične prijave, jedna tužba, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nešto medijacije, žalite se na javne ličnosti, na medije, pa ste onda vi napravili klasifikaciju tamo po pritužbama, kada su u pitanju lica i klasifikaciju po pritužbama kada su u pitanju oblasti.

Pošto mi, srpski radikali, detaljno analiziramo ovo sve, mi smo morali, naravno, da vidimo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije, da dovedemo u vezu sa ovim izveštajem. Član 1. ovog zakona kaže šta je Poverenik. Poverenik je, dakle, samostalan državni organ, nezavistan u obavljanju svog posla. Ali, ima jedna stvar koja se primećuje u Srbiji - što je više samostalnih, nezavisnih, nevladinih organizacija i drugih faktora u Srbiji, sve manje građani Srbije ostvaruju svoja prava. Mislim da to nije dobro i da bi vi na taj način trebali da delujete.

Zatim, član 28. ovog zakona kaže šta bi Poverenik trebao, koje uslove treba da ispunjava - da ima državljanstvo Republike Srbije, diplomirani pravnik, 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite manjinskih prava, itd. Sve vi ovo verovatno ispunjavate, ali ima jedan momenat, a to je moralni faktor. Imajući u vidu šta ste vi radili, šta ste osuđivali a šta niste osudili, ja moram da konstatujem da vi niste baš najmoralnija ličnost za obavljanje ovog posla.

Imajte u vidu da mi srpski radikali poštujemo sve one koji se zalažu za zaštitu slabijeg, starijeg, onog sa manje prava i to je nešto gde svaki normalni čovek treba da podrži, a suprotno od toga da osudi, ali vi kroz vaše aktivnosti, zajedno sa nevladinim sektorom, vi ovde pokušavate samo na populistički način o tome više da govorite i više vremena da trošite, a suštinski ne bih rekao da ste se dovoljno bavili.

Ja ću vam navesti jedan primer koji ne može ostaviti nikog ravnodušnim. Jedan mlad čovek je imao saobraćajku, negde sa svoje 23 godine života, a onda je odlučio da se počne baviti sportom. On je slabo pokretan, odnosno nalazi se u kolicima. Dogurao je do toga da našu zemlju predstavlja na paraolimpijskim igrama. Njegov dolazak u jednu osnovnu školu u Ljuboviji je obezbedio profesor Aleksandar Renovčević. Zamislite, deca nisu pokazala samo na sportskom polju te rezultate, to je na njih uticalo motivaciono. Oni su rekli, mnogi od nas, deca, učenici osnovne škole - mnogi od nas ne možemo da napravimo tako značajne sportske rezultate, ali možemo u oblasti učenja i znanja da napravimo dobar rezultat i to je imalo zaista onako jedan pozitivan efekat. Vi ste mnogo više trebali da se bavite tim, a ne da osudite nešto što niko normalan ne bi osudio, a preskočite, izostavite ono što bi zaista bilo za osudu.

Previše ovde govorimo i zapravo ja nisam siguran da mi možda na takav način i takve odluke šaljući u javnost, odnosno poruke, ne dovodimo možda do ugroženosti ženskih prava. Evo, mi imamo dva člana Srpske radikalne stranke, gospođa Vjerica Radeta koja je potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i gospođa Smiljana Varga Glamočanin, potpredsednik Skupštine AP Vojvodina. Kad bi jednoj od njih rekli da su na tom mestu samo zato što su žene, ja mislim da bi se one silno uvredile. One tu nisu zbog toga što su žene, one su tu zbog toga što su zaslužile da ponesu takve funkcije, tako odgovorne funkcije i mi te pozitivne primere više treba da afirmišemo nego o nekim drugim pravima i borbama o kojima vi pričate, a u suštini to se ne dešava.

Da li ste se vi, pošto ste dužni da vodite računa o ljudskim, manjinskim i svim drugim pravima, zapitali nekad kakve uslove prilikom izdržavanja kazne zatvora imaju Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i mnogi drugi zatvorenici? Da li se krše tamo njihova ljudska prava? Da li ste se vi bavili tim problemima ili niste? Ja u to sumnjam, verovatno niste.

Zakon o pomoći podršci porodicama je u manjem broju, verovatno, dobro došao, ali postoji tu veliki broj, vi ste to u svom izveštaju naznačili, porodica, veliki broj žena koje nisu ostvarile ta svoje prava. Jeste li tu intervenisali?

Vaš autoritet treba da crpite iz snage javnih nastupa, mada vi uživate imunitet kao narodni poslanici, imate platu kao sudije Vrhovnog kasacionog suda. To je sasvim dovoljno. Imunitet kao narodni poslanik, a plata kao sudija Vrhovnog kasacionog suda, ali vaši alati, ovo sad nije problem isključivo vaš, kojim vi možete da delujete u javnosti da šaljete poruku nemaju neku ozbiljnu snagu, a to je ona modernizacija koja je zahvatila srpsko društvo, ugledanje na zemlje EU, na neke druge zapadne zemlje.

Preporuka i mišljenje. Vi ste tamo rekli da ste prosledili dva zahteva na određena dva ministarstva. U izveštaju ne piše da li su oni odgovorili. Mislim da ste vi nezadovoljni jer vam nisu odgovorili na one primedbe koje ste vi ukazali. Čim nešto ima snagu preporuke ili mišljenja ono nema dovoljno mogućnosti da bude realizovano i da to neko prihvati ozbiljno i kao obavezu za sebe.

Mene raduje činjenica kao, pretpostavljam, i sve druge kolege gde ste vi tamo rekli, a to prosto nije vaša zasluga, to je takvo stanje, da se smanjio broj, odnosno da se odmah interveniše kada je u pitanju povreda prava osoba sa invaliditetom.

Meni to ukazuje da su građani Srbije dobri ljudi, da oni svoje obaveze završavaju, probleme otklanjaju vrlo brzo. Imajući u vidu da smo mi u suštini takvi, onda bi vi morali da se bavite svojim poslom isključivo u skladu sa zakonom, a ne podržavajući nevladine organizacije i ponašajući se onako kako to oni hoće. Vi znate da je određen broj predstavnika nevladinih organizacija ne samo bio nezadovoljan vašim izborom na tu poziciju, nego je jednostavno sve do 2016. godine imao ozbiljnih primedbi na vaš rad, sve dok vi niste počeli javno da nastupate onako kako su oni želeli.

Još jednom ponavljam, što više nevladinih organizacija i više nevladinog sektora tupi se oštrica državnih organa. Ovde sudovi za sve ovo što se pojavi kao problem, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, odnosno, sad je to u okviru Ministarstva za lokalnu samoupravu i drugi državni organi treba da rešavaju te probleme, a ne vi. Vi možete po neki dobar primer da nađete i da se potrudite na tom. Organizujte porodične radionice, organizujte nešto što je dobar primer, a ne da li će se poslanik zvati poslanica ili slično.
Gospodine ministre, vi se sećate da sam rekao kad je bila rasprava u načelu da ste vi ovde nevoljno, ne zato što vi to hoćete takvi da budete, nego prosto tema je takva da se to vama ne dopada.

Ja sam i tad rekao da vaš stav vezan za ovaj Zakon o produženju roka za stare studente, odnosno, sve one koji su upisali pre 2005. godine, bez obzira da li su redovni studenti, da li su oni koji su upisali magistarske studije ili brane doktorske disertacije.

Mi imamo sasvim dovoljan argumenata da ovaj rok bude ne oročen. Pre svega, on se nalazi u pravnoj teoriji, nalazi se i u pravnoj praksi, jer da bi nešto bilo oročeno mora se znati u vreme donošenja kako i kakvi uslovi će biti kada se to bude primenjivalo. Mada veliki broj kolega ovde, takođe u pravu, što reče kolega Jokić, iznoseći naš popustljiv stav prema deci i sl. navodeći neke primere - a šta oni koji su bili izuzetno dobri studenti, imali su visok prosek? To je valjda ponos i pohvala za njih. Vidite, neki su već docenti, neki redovni profesori na raznim fakultetima, a neki još uvek studiraju. To treba dopustiti, to je njihovo pravo, to je njihova stvar.

Srpskoj radikalnoj stranci može puno toga da se prigovori, ali nikad niko ne može reći, odnosno može reči, ali neće biti u pravu da kaže da se mi bilo kome dodvoravamo.

Jedan od kolega zna kada je bio Zakon o restituciji. To je prilično bolna tema za građane Srbije, mi smo tada rekli da smo protiv tog zakona. Mi smo ljudi od principa, stranka ima svoj program, principijelan i to će tako uvek da bude.

Sada je bilo ovde govora da kada je ministar Šarčević studirao, da su bila četiri ispitna roka, a sada ima 12 ispitnih rokova. Kada je ministar Šarčević studirao i mnogi od nas, onda je u Srbiji bilo oko 2% ljudi sa svršenim fakultetima. Danas sedam, osam, deset sa intencijom da bude i više, valjda je to normalno, to nije ništa nenormalno.

Ima jedna stvar, gospodine ministre, vi ste odgovorni, ne mislim baš bukvalno, ali odgovorni za svakog predškolca, učenika, studenta za sve ljude koji se obrazuju u bilo kojem sistemu, pa tako i za ove student. Ali, nemoguće je da niste mogli da imate informaciju koliko zaista ima tih studenata.

Što se tiče nas srpskih radikala, nama nije uopšte bitno, princip je važan. Ali, mogli smo da imamo i taj podatak.

Vi dobijate mnoge informacije o stanju u sistemu obrazovanja i to je normalno da dobijate. Prost upit, to se dobije, mogli ste i vi, ako niste vi, a mogao je gospodin Tubić. Zadajte vi sebi u zadatak, ne morate ni da pitate ministra po zakonu koji je vas uspostavio tu gde jeste, vi možete da zatražite od fakulteta tačno brojno stanje.

Pitanje je ovde i šta fakulteti žele time da dobiju? Možda hoće te studente da prevedu na sistem studiranja po Bolonji i onda su tamo one visoke školarine i slično. Na nekim fakultetima je to i sad. Da je to na svim, ja bi rekao da je to neko pravilo. Plaća se indeks. Pazite, indeks, dokument, 6.000, negde 7.000 i slično, drugim fakultetima se to ne plaća.

Možda neki fakulteti, ministre, i vama šalju pogrešnu informaciju u nameri da još sredstava obezbede od strane tih studenata koji duži vremenski period studiraju.

Šta da urade oni kada završe fakultete, koji imaju, 60, 65 godina? Ja kažem da odu na Andrićev venac. Neka ne idu do 2022. godine, ima izabran predsednik, a posle toga neka idu tamo, jer imamo praksu da je bilo i toga. Valjda je svaki čovek ponosan kada završi fakultet, srednju školu, ili bilo koji stepen obrazovanja, ponosna je i njegova familija, čak i roditelji ako ih ima. Samo je to jedan čovek krio. Ako je bilo sve u redu i regularno, zašto se to krilo? Nije bio uopšte i jedan razlog za to da se to krije.

Bilo bi dobro, gospodine ministre, ja sam skoro siguran, mada, ne smem baš da tvrdim, da će neki parlament i neki ministar ponovo ovo razmišljati i razgovarati, zato što će moći da analiziraju, moći da uvide prave razloge da mi nemamo pravo da zabranimo nekome da studira. Šta će on da uradi? Da postane diplomirani pravnik, ekonomista, elektroinženjer ili nešto drugo, to on nek razmišlja. Država je dužna da ispoštuje onaj zakon koji je sama donela, odnosno, određene institucije.

Bolje i ovo što vi predlažete i za šta ćete da glasate, nego ono što bi zadesilo ljude koji su upisali pre 2005. godine, jer bi oni praktično sa 1. oktobrom izgubili bilo kakvu nadu ili šansu da završe započete fakultete.

Trebalo je proaktivnu aktivnost da ima, odnosno da budu proaktivni i fakulteti i ti ljudi koji studiraju. Mi nemamo razloga ni da branimo te tamo gde oni nisu u pravu, ali ako vi tvrdite da ih nema ni hiljadu, onda nije bio problem da se možda njima pošalje jedan dopis, pa ko želi da dođe na razgovor da se vidi i koliko ih ima i šta su problemi i da to rešimo.

Ukoliko bi bili prihvaćeni ovi naši amandmani, onda bi na ovaj problem bila stavljena tačka. Niko ne očekuje da se država bavi njima, valjda i ne treba da se bavi, ali samo traže svi ravnopravne uslove. Sad što je neko bio bolji i za kraće vreme završavao fakultet, pa i on je od toga imao neku korist, ali i prestižno je kad neko kaže - ja sam na fakultetu dobijao desetke, ja sam fakultet završio za kraći rok, nego što je bilo predviđeno. Mi u našoj poslaničkoj grupi imao nekoliko takvih. To je svakako za ponos njihov lični, pa i društva u celini, a svakako i poslaničke grupe kojoj pripadaju. Hvala.
Kažete - sve ima rok, a ja mislim da ljubav nema rok, ali, dobro, sada da se ne bavimo tom lepom temom nego nečim što je ozbiljnije.

Razlog za neprihvatanje ovog amandmana – zato što je celishodnije rešenje koje je predložila Vlada. Ja bih rekao da je to restriktivnije rešenje. Celishodno je nešto svrsishodno, odgovorno, nešto malo i fleksibilno, a restriktivno ovde upravo jeste to.

Mi smo ovde čuli mnogo razloga zbog čega neko studira duže nego što je uobičajeno, nego što je i možda prosečno neko vreme studiranja i mi uopšte ne ulazimo u te razloge. Trebalo bi, drage kolege, malo više da se bavimo argumentima i da uvažavamo argumente i svoje i drugih.

Ja sam video ovde neke aplauze. Kada je kolega Martinović govorio, on je govorio o našim slabostima kao roditelja, i ja to prihvatam. To je u praksi tako. Onda su neki aplaudirali kad je on čak rekao da bi prema deci trebalo biti možda, ja stavljam pod znake navoda, malo i grublji. Ne daj Bože da je SRS ili neko drugi predložio da takav sistem vaspitanja treba da se primenjuje, onda bi se razni zaštitnici društva, prava deteta i ostalo tu pojavili.

Znamo da je bilo kroz naš život i ovo o čemu je ministar govorio, da smo ljubili starije u ruku, to je bio jedan sistem poštovanja. Kada bi danas, ali ne samo tamo u porodici, nego i ovde se malo uvažavali i poštovali, sve bi bilo drugačije. Mislim da bi čak bilo i bolje.

Nije loše kada neko ima apsolutnu većinu, ali to ponekad stvara i problem. Opterećeni ste, drage kolege, previše procentom 51%. To je dovoljno da vladate sami, a to u praksi daje potpuno negativne rezultate. Dobrog čoveka je teško pokvariti. Nisu svi pokvareni, ali želja za 50% i više od 50% svašta nam je dovela na vlast, pa i u vašoj sopstvenoj stranci. Ne bi bilo loše da to preispitate. Hvala.