Dame i gospodo narodni poslanici, meni ovaj zakon liči na sendvič, odnosno skupina zakona koje mi razmatramo na ovim sednicama izgledaju kao sendvič.

Sećate se ranije kada smo pričali da će od septembra početi da se dele stambeni krediti, da smo tada imali na dnevnom redu i Zakon o akcizama i raznim drugim taksama, pa smo to malo opravdali time što ćemo početi da delimo stanove. Evo, sada smo, pre ove tačke dnevnog reda, imali zakon o porezu na dodatu vrednost i kada je sigurno, sasvim izvesno, da će, kada počne primena tog zakona, iako nismo potpuno sigurni da neće moći u tom roku koji je predviđen po zakonu, doći do inflacije, da će se još teže živeti, da će umrtviti privredne aktivnosti. Sada pokušavamo sa ovi zakonom da građanima Srbije kažemo da će ovaj zakon stvoriti dosta bolji i povoljniji ambijent za privređivanje, za strana ulaganja i za dotok kapitala.

To je prosto nemoguće postići ovakvim zakonom, jer treba stvoriti ambijent za privrednu proizvodnju, pa onda regulisati to ovako strogim zakonima kao što je ovaj. Rekao bih da je strog, bez obzira što je ministar u svom obrazloženju rekao da je u njemu najmanja stopa u okruženju, a to jeste verovatno uslovljeno od strane onih koji žele i ubuduće da ulažu sredstva, odnosno da kupuju naša privredna preduzeća koja su sa dobrim potencijalima.

Često se prethodnih dana čulo pitanje od strane jednog bivšeg ministra – dokle se stiglo sa prodajom preduzeća, odnosno sa privatizacijom. Naravno, niko na to nije mogao uspešno da odgovori, da je privatizacija skoro završena u prethodnom mandatu, jer sve što je valjalo, sve što je privređivalo i gde su građani Srbije mogli da ostvaruju svoje zakonom i Ustavom predviđeno pravo na rad, prestalo je da postoji, prestalo da radi.

Skoro da se ništa ozbiljnije nema prodati osim javnih preduzeća, kao što su Srbijašume, vode i sl. Kada se govori o ovom zakonu, u članu 3. a u vezi sa članom 7. kaže se da na teret rashoda ne treba priznavati poklone i priloge date političkim organizacijama. Mislim da bi ovde trebalo reći – osim u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka, jer sigurno je da privredne organizacije, odnosno preduzeća mogu da učestvuju u finansiranju političkih stranaka, u delu koji je dozvoljen Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

Zatim, kamate zbog neblagovermeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina; naši privredni subjekti sve češće nisu u poziciji da blagovremeno izmiruju svoje obaveze; naravno da hoće i žele, ali takvi uslovi su prilikom privređivanja i u praksi da je nemoguće da blagovremeno izmiruju svoje obaveze i kad dođu u situaciju da izmire; mislim da bi to trebalo priznati u rashod. Zatim, novčane kazne i penale bi takođe trebalo priznati u te rashode koja preduzeća imaju.

U članu 10. ponovo se ministru finansija uspostavljaju velika prava, da će on propisati itd. Kaže se – sredstva iz člana 2. ovog zakona razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama, i na kraju tog člana je rečeno da će ministar finansija bliže urediti način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. Ponovo se uspostavljaju velika i diskreciona prava ministra finansija, kao što je to bilo i u prethodnom zakonu, gde je 16 puta imao pravo da propiše posebne uslove za primenu tog zakona.

Ovim zakonom su predviđene veoma visoke kazne u slučaju prekršaja, odnosno nepoštovanja ovog zakona. Mislim da privredni subjekti u Srbiji nisu više u stanju i u situaciji da tako drakonske i velike kazne plaćaju, a objektivno dolaze u takvu situaciju, jer privredna aktivnost u prethodne tri i po, odnosno četiri godine dobrim je delom zamrla i teško je to obnoviti, teško je uspostaviti.

Čini mi se da nema rešenja dok ne dođu srpski radikali na vlast, dok ne počnemo svojim sopstvenim resursima da vraćamo značaj, snagu i da odatle krenemo, ne računajući na neka velika sredstva sa strane, koja nas često vrlo skupo koštaju, a obično su nečim uslovljena.

Ministar je u svom obrazloženju ovog zakona rekao da bi kapital iz slamarica trebalo da se stavi u funkciju. Ne bi to bilo loše, bilo bi to dobro, ali moram da podsetim ministra da poodavno nema kapitala u slamaricama kod građana Srbije. On se nalazi na nekim egzotičnim ostrvima, kako vole ovi vaši da kažu, on u slamaricama više ne postoji. Sada jedva da ga ima u novčanicima da bi mogle da se kupe osnovne namirnice za prehranu stanovništva.

Još jedno moram da vas zamolim, u prepodnevnom delu ove sednice sam govorio o teškoj, katastrofalnoj situaciji od elementarnih nepogoda u opštini Ljubovija.

Predstavnici lokalne samouprave su bili kod komisije za elementarne nepogode na republičkom nivou, tamo su predviđena neka mala sredstva, nisu im dali čvrsto obećanje da se taj problem može rešiti na jedan human način.

Samo da vam kažem da su pre dve godine takođe poplave zadesile Ljuboviju i tek što se malo oporavila od toga, desilo se što se sad desilo. Još jednom da kažem da je to jedna mala opština na rubnom području naše Srbije. Molim vas da nađete dodatne mogućnosti da stanovništvu koje se nalazi tamo, koje sa 2.500 porodica ima konkretne zahteve za nadoknadu te štete, pomognete malo da se to što lakše prevaziđe i prebrodi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona gde se bivši i sadašnji režim prepucavaju oko toga ko je predložio taj zakon. Izgleda da će građani Srbije morati sačekati još malo dok vlast preuzme SRS, pa da predlažemo naše zakone, koje ćemo, svakako, uz vaše amandmane i sugestije prihvatati. Možda ćemo malo i čekati.
Očigledno je da vi ne znate da koristite, kako bi vi rekli, resurse ili potencijale opozicije. Nije tačno da je SRS bila protiv 40 zakona, koji su već usvojeni otkako postoji ova skupština. Principijelno, SRS je bila protiv onih predloga zakona gde su se utemeljile agencije, a ne protiv drugih zakona, s tim što su poslanici SRS podnosili određen broj amandmana za popravku tih zakona, ne bi li postali interesantni i za građane Srbije, čije mi interese ovde zastupamo.
Što se tiče konkretno ovog zakona, naravno da ovde ima šefova poslaničkih grupa koji se povremeno javljaju samo na replike, a da pri tom ne ulažu nikakav poseban rad i doprinos da bi ovaj parlament bio što efikasniji. Kada je u pitanju zakon o porezu na dodatu vrednost, poslanici SRS smatraju da je ovo jedan od zakona koji je potreban.
Drugo je pitanje da li je ovo najpovoljniji momenat za donošenje takvog zakona. Da vam kažem da sam kontaktirao sa velikim brojem ljudi koji rade u poreskoj upravi, da vidim da li oni imaju nekih primedbi i predloga na ovaj zakon. Mnogi su rekli, dok je zakon bio u nacrtu, da nisu stigli da ga pročitaju i da pogledaju, a kasnije su priznali da su ga i gledali, ali da njima mnoge stvari nisu jasne.
Mislim da i to treba prihvatiti, da je trebalo zakon pisati na prihvatljiviji način. Slažem se da će biti izvršena edukacija onih koji rade u poreskoj upravi, da ga znaju primenjivati. Međutim, treba raditi na tome da ga i poreski obveznici, na koje se ovaj zakon takođe direktno odnosi, razumeju i da bi mogli da se ponašaju i postupaju u skladu sa tim zakonom.
Dalje, kada je u pitanju kategorija opšte poreske stope, da li je 18% nešto što je u ovom momentu najpotrebnije, to bi ministar, odnosno ministarstvo koje je predložilo ovaj zakon trebalo da vidi. Tačno je da je u okruženju, otprilike, najveći broj zemalja prihvatilo tu poresku stopu, ali možda privredni ambijent, razvoj i preduzetništvo u Srbiji nisu na tom nivou da 18% bude stimulativna stopa koja će sigurno eliminisati u dobrom delu sivu ekonomiju.
SRS bi podržala ovaj zakon, uz usvajanje amandmana koje su podneli naši poslanici, ali je trebalo ovde da se smanji procenat opšte poreske stope, jer nema ozdravljenja privrede dok se ne pokrenu privredni potencijali. Mislim da ni jednim poreskim propisom ne možemo stimulisati pokretanje privrede, ako to ne bude u funkciji privredne proizvodnje.
U samom zakonu se u 16 članova kaže da će detaljnije neke odredbe regulisati Ministarstvo, odnosno ministar finansija. Verovatno je i to jedan od razloga zbog čega treba posumnjati da li ovaj zakon može da se primeni od 1. januara 2005. godine. Čak se u članu 36. ovog zakona kaže: "Ministar bliže uređuje šta se smatra umetničkim delom, kolekcionarskim dobrom i antikvitetom iz stava 1. ovog člana". Mislim da bi ovo trebalo da radi neki drugi ministar, odnosno neko drugo ministarstvo, a ne ministar finansija, jer ako je od ministra Dinkića, puno bi bilo, verovatno.
Zatim, u članu 60. ovog zakona, u kaznenim odredbama, ako se ne navede PIB u svakom dokumentu koji se predaje, propisana je novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara. Znači, toliko će se kazniti za prekršaj obveznik, odnosno pravno lice. Mislim da je to prevelika novčana kazna, jer ovde se ne radi o neplaćanju poreza, nego se radi samo o tome ako se, kojim slučajem, propusti da se navede PIB u tom dokumentu. Nešto manja kazna je predviđena za privredne preduzetnike, ali to je takođe velika kazna.
Zatim, povraćaj poreza u roku od 45 dana. Ministar je u obrazlaganju ovog zakona rekao da je to neki prosečan rok. Mislim da bi u nekim stvarima trebalo da koristimo neke momente, gde će se za privrednike, odnosno preduzetnike omogućiti neka povoljnost, a ne nešto što je u okruženju, odnosno možda čak i najlošija varijanta baš kod nas. I dalje mislim da bi trebalo kod ove opšte stope videti da tu procenat bude nešto niži nego što je predviđen.
U pojedinostima govorićemo o amandmanima i našim primedbama na ove članove, kako bi se tekst ovog zakona popravio.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o licenciranju stečajnih upravnika. To je jedan potpuno nepotreban zakon. Naime, SRS želi da se problem vođenja stečajnog postupka i ozdravljenja preduzeća kod kojih je to moguće reši što efikasnije i što bolje. Sve one izmene koje se odnose na poboljšanje kvaliteta stečajnih upravnika, efikasnost, brzinu sprovođenja, podržavamo. Međutim, kada je u pitanju osnivanje agencije za licenciranje stečajnih upravnika, to je nešto što je potpuno bespotrebno.
Jedan od šefova najveće poslaničke grupe u vlasti je rekao da će se ukinuti određen broj agencija. Zaista se krenulo u tom pravcu. Navodno, one nisu zasnovane na zakonskom pricipu, ali sada je iz dana u dan sve više agencija.
Očekujemo da će uskoro na dnevnom redu pred poslanicima Narodne skupštine da bude i agencija "lakasa". Verovatno me pitate za šta bi služila ta agencija. To bi bila agencija za lance, katance i salatu, i ona će imati organe koje ima i ova agencija, a to su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor te agencije.
Prilikom obrazlaganja donošenja Zakona o agenciji za registar privrednih subjekata, isto se reklo – samo da se donese taj zakon i odjednom će strani kapital nagrnuti u zemlju Srbiju. Videli ste da od toga nema ništa. Zapravo, treba ovde stvoriti privredni ambijent i pokrenuti fabrike koje imamo i u tom slučaju bi građani Srbije mogli da očekuju bolji život.
Jedan od bivših ministara je rekao da ova agencija neće imati dug životni vek. Nadam se da ova agencija neće ni zaživeti, da neće dobiti potrebnu većinu u Skupštini i tako se neće ni osnovati. Kaže se da stečajni postupak traje predugo. Ne vidim neku garanciju, na osnovu ove agencije i zakona o stečajnom postupku, da bi se taj rok mogao nešto posebno skratiti.
Kada su u pitanju poslovi agencije, videli ste da su kolege komentarisale da su ta pitanja koja bi trebalo da rešava agencija uglavnom tehnička. U suštini, nema potrebe za osnivanjem takve agencije.
Kada su u pitanju sredstva za osnivanje i rad agencije, vrlo je interesantno da se sredstva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Jedan od prethodnika je rekao da to nisu velika sredstva, da je to mala agencija. Da je samo ova agencija u pitanju, to možda ne bi ni bili veliki troškovi. Međutim, ovo je ko zna koja agencija po redu koja se osniva. Naravno da će to biti velika sredstva. Trideset miliona, koje treba obezbediti za početak rada ove agencije, zaista bi bilo mnogo bolje platiti seljacima za malinu, pšenicu, višnju i druge poljoprivredne proizvode, stimulisati ih i dati ljudima šansu da od svog čestitog rada mogu da žive i izdržavaju svoje porodice.
Zatim, sredstva za osnivanje agencije obezbeđuju se i od donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Ovo nije humanitarna organizacija. Kada su u pitanju humanitarne organizacije, otprilike znate da onda postoji određen broj ljudi koji je spreman da izvrši neku donaciju, odnosno da da sredstva za rad tih agencija ili nekih drugih subjekata, ali kad je ovo u pitanju, tu se traži isključivo interes.
Moguće je da ova agencija treba da posluži da pare koje treba da dođu sa strane malo "properu" preko ove agencije i da domaća fizička ili pravna lica koja bi sponzorisala rad ove agencije žele da od toga nešto dobiju, imaju neku korist, odnosno da mogu da utiču na te stečajne upravnike, iako mi kažemo ovde da će se kvalitet njihovog rada znatno poboljšati. Mi u SRS želimo da se rad stečajnih upravnika poboljša, da taj sistem sprovođenja stečajnog postupka bude što efikasniji i što brži.
Nadzor nad radom agencije. U članu 12. se kaže: "Ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom agencije". Možda bi moglo da se kaže da je to u redu, ali se ne kaže šta će se desiti ukoliko taj izveštaj ne bude prihvaćen od strane Vlade, koje su posledice za tu agenciju, da li će ta agencija biti ukinuta, da li će direktor biti smenjen i šta će se dalje dešavati.
Kada je u pitanju vaša izjava, odnosno priča da je potrebna jedinstvena evidencija kada su u pitanju stečajni upravnici, zajednički standardi i stručnost, to je nešto što može da se prihvati, ali to je sigurno moglo da se reguliše i zakonom o stečajnom postupku.
Videli ste da se stečajni upravnik kao organ stečajnog postupka pominje u članu 9. i da je u narednih desetak članova razrađeno ko može da bude stečajni upravnik, koji su uslovi za njegovo postavljanje, koji su uslovi za opoziv i na koji način treba da radi. Znači da je možda još sa jednim ili dva člana u tom zakonu mogla ta problematika da se potpuno reguliše, a da se izbegnu sredstva potrebna za agenciju, za početak 30 miliona dinara. Agencija će, kažete, obezbeđivati sredstva svojim radom. Obezbeđivanje sredstava svojim radom znači poskupljenje sprovođenja stečajnog postupka, što znači da će biti još veći namet i pritisak na firme nad kojima treba sprovesti stečajni postupak, odnosno možda ih oporaviti i staviti u životnu funkciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije dobro da se poslanik SRS sprečava i onemogućava da radi. Mi dolazimo iz privrede, zastupamo svoje birače, odnosno građane Srbije i mi detaljno pratimo i pripremamo se za one tačke koje su na dnevnom redu.
Mi nismo bez razloga protiv ove agencije, nego smo protiv zato što ona neće u praksi rešiti niz problema. Stečajni upravnik je jedan od subjekata koji sprovode stečajni postupak i ne dolaze problemi samo od njega.
Slažemo se da je veliki broj problema u praksi, da postupak stečaja traje dosta dugo, a ja ću vam navesti jedan primer, možda baš onaj vremenski period za koji vi kažete da je negde oko sedam godina u proseku, ali ovaj put je zakazao predsednik stečajnog veća.
Naime, radi se o društvenom preduzeću "Ineks - Drina" iz Ljubovije, koje je privatizovano pre nekoliko godina, pa je stečajni postupak vodio sud u Valjevu, a zbog neažurnosti i neefikasnosti je prenet u Trgovinski sud u Beogradu.
Predsednik stečajnog veća, Gordana Aranđelović je zakazala raspravu za 9. juli, pa je tu raspravu odgodila na neodređeno vreme, pretpostavlja se do septembra, jer je i sama rekla da očekuje da će se u septembru nešto desiti, da će se promeniti prilike i da će onda moći da sudi.
Sada se bojim, odnosno verujem da je moja uvažena koleginica Vjerica Radeta bila u pravu. Ministar pravde je jedan od retkih ministara koji se udostoji i dođe u ovu skupštinu da sasluša poslanike i da iznese mišljenje, da brani zakon, ali možda u tom vremenu propusti neku kontrolu u radu sudova. Možda je ovde trebalo videti da taj sud radi malo efikasnije.
Tu su se stvorile dve grupe radnika, a ja kao narodni poslanik i čovek iz tog kraja naravno ne želim da stanem ni na jednu stranu, ali želim da se taj problem reši na zakonski način, da se reši kroz jednu zakonsku i sudsku proceduru, da se što pre vrate ljudi koji mogu da rade, jer kada god se planira da se ulože sredstva koja su značajna, planira se da se zaposli i 270 radnika, ali ne bih ulazio u analizu da li je ovo sve ostvarljivo.
Na kraju, vrednost proizvedene robe u toj fabrici bi trebalo da bude 30 miliona evra godišnje, uz naknadno uloženih 3,2 miliona evra u nove investicije u toj fabrici. Ja sam za to da sud u što kraćem roku sprovede taj postupak i onda ko bude u pravu neka nastavi i neka radi sa tim.
Znači, uvođenjem agencije za licenciranje stečajnih upravnika nećemo rešiti niz drugih suštinskih problema, i onda bi trebalo uvesti, odnosno formirati agenciju za licencu trgovinskih sudova.
Ako bismo to uradili, onda bi daleko otišli i imali bismo sve same agencije. Slažem se sa kolegom Prorokovićem da ima oko 70.000 stranica propisa i trebalo bi da ih uskladimo, ali moramo voditi računa o uslovima u kojima živimo i da budu primenjivi za prostor Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vas imam jednu dobru vest. Realno dobro, jer ovo je 67. amandman koji mi već razmatramo večeras, a ostalo je još 40 amandmana.
Moram da kažem da narodni poslanik koji je u ranim večernjim satima predložio da radimo dok ne završimo sve po ovim amandmanima je bio prisutan tu sve vreme i to uvažavam.
Međutim, ima narodnih poslanika koji su iskoristili ovo vreme da pročitaju nekoliko izdanja novina, neki, naravno, da podupru zidove Skupštine, koja je, pretpostavljam, dobro učvršćena, a neki su koristili skupštinsku salu kao Knez Mihailovu da malo prošetaju. Naravno, sa ove govornice kada se obraćaju oni kažu – uvaženi poslanici.
To mislim da nije ni minimum uvažavanja narodnih poslanika koji sede u ovoj sali, a kamoli uvažavanje Poslovnika. Nažalost, taj narodni poslanik se dva puta obratio za povredu, kršenje Poslovnika, i to je baš citirao da se narodni poslanici ne uvažavaju dovoljno.
Sada ću da pređem na amandman koji sam podneo, a to je na član 31. koji je u vezi sa članom 93. zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja. Naime, poslanici SRS su se detaljno i ozbiljno pripremili za raspravu o ovom zakonu. To ste videli i sada kada smo vas informisali do kojeg amandmana smo stigli, što znači da smo i predlog zakonskog teksta takođe pročitali.
A pogotovo su bili aktivni članovi Odbora za prosvetu, koji su učestvovali sve vreme u radu tog odbora, a i naravno večeras pokazali veliku spremnost i stručnost da komentarišu ovaj zakon i da ono što jeste, ako ima šta dobro, mada je toga bilo malo, istaknu kao dobro.
A svojim amandmanima smo pokušali da popravimo tekst ovog zakona, kako bi sistem obrazovanja, naravno, bio unapređen onoliko koliko je to moguće kada se da ovakav predlog zakona.
U članu 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja, a u vezi sa članom 10. osnovnog zakona, predviđen je nacionalni prosvetni savet i mi smo to podržali, i u načelu smo rekli da ćemo podržati i ovaj zakon, i da ćemo podneti određen broj amandmana, a to je ukupno 37, kojima želimo da popravimo tekst ovog zakona.
Dalje, u članu 2. stoji da savet može da obrazuje stalne i povremene komisije ili neka radna tela koja će doprineti da ovaj zakon, odnosno sistem obrazovanja u našoj zemlji bude što efikasniji. Kada smo u članu 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona videli da postoji mogućnost da savet predlaže stalne i povremene komisije, računali smo da Vlada razmišlja o efikasnosti, odnosno o racionalnosti i o onom što je ušteda.
Jednom prilikom jedan poslanik rekao je da smo ukinuli neke agencije. Ukinuli smo par agencija, ali sada uvodimo zakon o agenciji, koja će imati mogućnost da osnuje neka druga tela, za koja Narodna skupština neće imati uopšte predstavu koliko će ih biti.
Zatim, u članu 17. ovog predloga uvodi se zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Amandman SRS, koji sam podneo, odnosi se na brisanje u članu 31. reči - zavoda, zatim u stavu 2. reč - zavod zamenjuje se komisijom i u stavu 3. reč - zavod se zamenjuje komisijom, s tim što u ostali tekst, koji je vezan za unapređenje školstva, odnosno kvaliteta i osavremenjavanja obrazovanja i vaspitanja, vaspitnog rada, uvođenja novih sadržaja, programa obrazovanja itd, nismo zadirali.
Samo smo hteli da budemo racionalniji, da imamo korektan odnos prema građanima Srbije, da probamo i sačuvamo neki dinar, njihov dinar. Realno je pokušati.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS smatra da je danas na dnevnom redu ovaj zakon kao rezultat i plod ucene. Naravno da mi ne očekujemo da ministar pravde izađe za govornicu i da to negira, naprosto to je činjenica koja je ovde prisutna.
SRS je jedna moderno uređena, dobro organizovana i veoma disciplinovana stranka i ona želi da državne institucije, odnosno funkcije budu isto tako organizovane i dobro uređene, pa kada neko kaže da mi nismo za to da se otkriju počinioci određenih krivičnih dela (atentat na Ibarskoj magistrali, atentat na premijera Republike Srbije), to naprosto nije tačno. A da smo se mi pitali, mi bismo već sa tim poslom možda i davno završili, odnosno izvršili bismo uticaj na one organe i institucije koje su bile dužne da vode taj postupak i da se u skladu sa zakonom to privede kraju.
Juče su neki govornici isticali da je izvršen zločin nad određenim porodicama, odnosno ljudima, i to je potpuno tačno, ali niko nije rekao da je izvršen jedan zločin i niko se ne zalaže da se izvrši odbrana - zločin nad prof.dr Vojislavom Šešeljem koji se nalazi već 15 meseci u Haškom tribunalu, bez ikakvih ljudskih prava. Znači, potpuno su njegove slobode i prava ograničena, a nijedan od govornika nije našao za shodno jednu rečenicu da kaže da bi se bar u perspektivi trebalo zalagati da se i to učini, odnosno taj problem razreši.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, kao što je rekao moj uvaženi kolega narodni poslanik Nemanja Šarović, mogao bi se podeliti na dva dela. Jedan deo je izmena zbog određenih institucija koje više ne postoje i mi nemamo nikakvih primedbi, naprosto to treba tako uraditi i završiti. Što se tiče suštinskih izmena i promena, naravno da imamo primedbe na sve ono što je otprilike ovim zakonom i predviđeno.
U članu 8, a u vezi sa članom 43. Zakonika o krivičnom postupku, neprihvatljivo je da sudija čije se izuzeće traži sam odlučuje o tome. Naravno, u momentu kada to bude pred njim postavljeno da se rešava. Zatim, kada je u pitanju produženje pritvora, mislim da je to nedopustivo i da je to zločin prema licima koja budu okrivljena, ne kriva; znači, mi se ne zalažemo da neko ko bude izvršio određeno krivično delo ne bude adekvatno kažnjen po zakonu, nego samo za onog ko je okrivljen pritvor može da traje, čuli ste juče, i do 7,5 godina.
Mogli bismo donekle da razumemo ukoliko vi ostvarujete određenu saradnju sa Haškim tribunalom, i ukoliko bi lica u Haškom tribunalu bila vraćena da se postupak vodi pred našim sudovima, u tom smislu, a jedino kod njih je poznato da toliko dugo pritvor može da traje, a da se ne pokrene krivični postupak.
Ukoliko vam je to namera, tu bismo mogli donekle da prihvatimo i da kažemo da bi to možda moglo da bude u redu.
Zatim, rokovi iz stava 3. i 4. ovog člana - kaže - ne teku u periodu u kome se glavni pretres odlaže ili prekida zbog odsustva okrivljenog ili njegovog branioca. Uz ovo produženje i prekid pritvora, a mislim da nije u redu i da ne treba da stoji. Takođe, u malopređašnjem objašnjenju narodnog poslanika Nemanje Šarovića čuli smo u kojim slučajevima bi možda moglo do toga da dođe.
U članu 27. ovog zakona, a u vezi sa članom 238. stav 3. reči "od pet godina" zamenjuju se rečima "do 10 godina"; radi se o tome da organi unutrašnjih poslova mogu da izvrše određene uviđajne radnje. Mislimo da to nije u redu i da bi to najbolje i najkvalitetnije završio svakako istražni sudija, a iz razloga što dobro obavljeni uviđajni postupak sigurno dovodi do efikasnijeg i pravičnijeg rešenja, odnosno do kvalitetnije presude za okrivljenog.
Otprilike, to su bile primedbe koje sam imao na ovaj zakon, s tim što ćemo u raspravi o pojedinostima govoriti o našim primedbama u vidu amandmana na pojedinačne članove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. u vezi sa članom 142. U članu 142. stav 1. propisano je da "protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina" - ranije je tekst bio – "ako okolnosti ukazuju da se radi o slučaju za koji zakon propisuje mogućnost izricanja blaže kazne, pritvor se ne mora odrediti."
Međutim, sada je brisana ova druga rečenica pa je ostalo - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Znači, onda će se primeniti mera pritvora.
Zatim, u stavu 2. člana 142. posle tačke 4) dodata je tačka 5) koja glasi - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela izreći će se, odnosno primeniće se pritvor.
Pritvor ne sme biti opšte pravilo. Međutim, iako je rečeno da je najveća neusklađenost sa međunarodnim odredbama upravo na području pritvora, mislim da to treba brisati i predložio sam u ime SRS da se član 14, koji je u vezi sa članom 142, briše, pa molim narodne poslanike da prihvate ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju i nameru da se određena oblast uredi na najbolji mogući način i sva vaša nastojanja u tom pravcu mi podržavamo. Naša želja je da određene stvari uredimo na najbolji mogući način.
Čujete i sada da ne treba ništa kritikovati, a to znači kada se izabere parlament, pa se izabere Vlada Republike Srbije, a onda oni koji nisu dali podršku toj Vladi, ne moraju ni da sede u ovoj skupštini, ne trebaju. To nije tačno i nemoguće je. Oni koji ne sačinjavaju Vladu, sasvim sigurno, daju ogroman i veliki doprinos da se određene stvari urede onako po meri građana, a ne samo onako kako bi Vlada ponekad i htela.
Slušajući obrazloženje od strane ovlašćenog predlagača, odnosno od Vlade stekao sam utisak da se pomalo živi i u nekoj zemlji bajki, jer rečeno je, postojeći sistem registracije je kočnica privrednog razvoja.
Tačno je da određene stvari nisu baš najbolje regulisane, možda, u propisima koji postoje, odnosno efikasnost organa koji vrše registraciju nije najbolja.
Ali to treba kontrolisati, to treba pospešiti i da se radi brže, bolje i efikasnije. Zapravo, svaki državni organ da izvršava svoje zadatke onako kako je to utvrđeno zakonima koji važe bez obzira kada i ko ih je doneo.
Znači, dobili su svoju potrebnu većinu, postali su pozitivni i primenljivi i na njih treba obraćati pažnju. Zatim je rečeno, ukoliko se prihvati i donese ovakav zakon, očekujemo veliki preporod, očekujemo veliki broj registrovanih privrednih subjekata, a samo po sebi to ne znači ništa. Mi imamo, videli ste u obrazloženju ovog zakona, oko 250.000 registrovanih privrednih subjekata, pa nije problem u neregistrovanim privrednim subjektima, nego je problem u ambijentu u kom privredni subjekt koji već postoji radi i ostvaruje svoje ciljeve i zadatke.
Kaže se da će se efikasnost popraviti i poboljšati. To možemo da uradimo i na drugi način i, zaista, poslanici SRS-a žele da se efikasnost svih državnih organa popravi i unapredi, kako bi građani koji i plaćaju sve te funkcije osetili da se radi bolje i efikasnije, odnosno da mogu da očekuju vreme kada će početi bolje da živi.
Ovde sam zabeležio nekoliko primedbi koje se odnose na konkretne članove u Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata. U članu 14. predloženog zakona stoji – sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su agencije i koristiće se za tekuće poslovanje i razvoj registra. To je tačno, verovatno kada agencija i ako bude počela da funkcioniše, to bi bilo tako, a odakle finansirati početni rad za opremu, tehnička sredstva i za kadrove.
Bojim se, ove je jedan poslanik rekao da je Vlada ukinula devet nelegalnih agencija, ali ovo je povratak agencija u život Srbije, u politički život Srbije. Ista ova agencija, ukoliko zakon o agencijama bude prihvaćen, bila bi doneta od strane skupštinske većine, ali to ne znači da su zakoni zato što dobiju podršku skupštinske većine racionalni i efikasni i da odgovaraju građanima Srbije.
Zatim, ima i sledeća primedba, ako se registraciona prijava šalje putem pošte, pa je rečeno da će se vreme njenog prispeća agenciji uzimati od momenta kada ona stigne, ne znam zašto ne bi od momenta kada je to predato na poštu, ako se šalje poštom, kao što važi za ostale podneske u pravnom saobraćaju.
Zatim je rečeno, ako registrator u propisanom roku ne reši po registracionoj prijavi, smatraće se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i dužan je da traženu registraciju bez odlaganja sprovede u registar.
Šta se dešava ako podneta prijava ne ispunjava određene uslove, odnosno ne bi mogla da bude prihvaćena po pozitivnopravnim zakonskim propisima, šta će se u tom slučaju desiti, da li je svejedno što ona ima određene pravne ili neke druge nedostatke i što će oni praktično zaživeti u pravnom prometu.
U članu 78. kaže se koje radnje, odnosno postupci čine krivična dela. Sve više zakonskih propisa, odnosno predloga zakona koji se u poslednje vreme stavljaju nad dnevni red ove skupštine, predviđaju veliki broj krivičnih dela, a mislim da je većina od ovoga već obuhvaćena u nekim do sada, odnosno u Krivičnom zakonu, tako da nema potrebe da se to duplira.
Privredni subjekti iz člana 4. ovog zakona koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisani u odgovarajući registar dužni su da na propisanom obrascu podnesu registru registracionu prijavu za prevođenje u registar, najkasnije do 15. juna 2005. godine, a poznato vam je da i ovaj zakon usvajamo po hitnom postupku. U poslednje vreme su svi zakoni usvojeni po hitnom postupku, bojim se da to ne postane pravilo ove skupštinske većine, umesto da zakoni prođu kroz određenu proceduru.
Zatim, vrlo često se koristi praksa da se veliki broj zakona, a videli ste u jednom od prethodnih dana rada Skupštine, imali smo pet predloga o kojima je rasprava bila objedinjena i vođena u isto vreme i mislim da to nije efikasno. Vreme koje mi možemo da uštedimo, odnosno da se uštedi, iskoristilo bi se na drugi način, odnosno, mogli bi se bolje pripremiti i objasniti zakonski predlozi i mislim da ne bi trebalo po svaku cenu i ne bi trebalo da to bude praksa da se veliki broj zakonskih predloga objedini i vodi zajednička rasprava.
Neko je istakao da se dugo čeka prilikom registracije određenih privrednih subjekata, to uopšte ne sporim, verovatno ima i toga u praksi, ali sigurno da imamo efikasnijih i privrednih sudova koji u određenom zakonom predviđenom roku završe svoj deo posla, kao što ima i opštinskih organa koji vrlo brzo i efikasno na podneti zahtev građana, odnosno privrednika, s obzirom da se to registruje u lokalnoj samoupravi, završe svoj posao, kao što je slučaj u Ljuboviji, odakle dolazim, a tamo se uopšte ne čeka duže od dan-dva. Ukoliko stranka želi da registruje privredni subjekat, odnosno neku samostalnu ili zanatsku radnju, to završi za jedan dan.
Na kraju, moja koleginica, uvaženi narodni poslanik Vjerica Radeta, nije htela da odgovori jednom poslaniku, a ja ipak moram. On je rekao - i to gledajući u ovom pravcu - nisam siguran da vi umete da koristite kompjutere. Moram da odgovorim: da, ne umemo, ali umemo da ih napravimo "realno".

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj mi je da se strogo držim teme, ali pre nego što pređem na komentarisanje dva predloga zakona koji su sada na dnevnom redu, moram da se osvrnem na par rečenica koje smo mogli čuti u prepodnevnoj raspravi za ovom govornicom.
Jedan od poslanika je rekao "sve ste porušili, sve ste uništili", a ja bih dodao - i zapalili.
Mislim da je gledao u pogrešnom pravcu. Čini mi se da je gledao u ovaj deo, a možda je mogao da pogleda u neki drugi, ne znam da li ima problema sa vidom ili nešto sa ravnotežom, ne znam o čemu se radi.
Zatim je šef poslaničke grupe uz to dodao još jedan atribut toj poslaničkoj grupi, rekao da su nam dali mesta predsednika skupštinskih odbora, a u nekim i potpredsednika. Ne bih se složio sa tim. Bojim se da jednog dana taj uvaženi kolega ne dođe ovde i ne kaže - mi smo vam dali 82 mandata. Kako nama ta 82, tako su 250 dali građani Srbije i mi smo ovde zaduženi i obavezni da zastupamo interese građana Srbije, odnosno naših birača.
Samo još jedna primedba, ministar finansija u jučerašnjem svom izlaganju, umesto da realno obrazloži Predlog zakona koji je na dnevnom radu, bavio se malo više problematikom rešenja stambenih problema članova SRS. Mislim da ćemo svojim radom uspeti to da rešimo i bez njegove pomoći.
Osvrnuo bih se na komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Kao što su moji prethodnici rekli, koji osporavaju ovu aktivnost, da smo pre nepune tri sedmice ovaj zakon imali na dnevnom redu i o njemu su poslanici Narodne skupštine doneli onakvu odluku, odnosnu prihvatili zakon onakav kav jeste bio.
Uvodi se akciza na dizel gorivo i vrlo je interesantno u obrazloženju zbog čega se to radi, pa se kaže da su razlozi postupna harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije. Da, zaista je postupna. Ovih dana je kiša padala i to su verovatno bile evropske suze, žale za tim što se kod nas pojavio disparitet između cena dizel goriva i motornog benzina.
Zatim, obezbeđenje sredstava u budžetu Republike Srbije, to zaista možemo da prihvatimo i to je verovatno i tačno, ali pre nekoliko dana smo imali ovde jednu diskusiju vezanu za rešavanje stambenih problema građana Srbije, gde je rečeno da su članovi SRS, odnosno njeni poslanici protiv toga.
Naime, mi smo za rešenje problema stambenog pitanja svakog čoveka, ma kojoj političkoj stranci ili možda ni jednoj ne pripadao. Smatramo da je to osnovno ljudsko pravo i da ga treba što pre rešavati, ali sigurno je da tema prethodnog zakona nije bila ta, odnosno namera nije bila ta, nego je bila sasvim druga i drugačija.
Zatim, jedan od kolega narodnih poslanika SRS predložio je amandman da se akciza na domaća vina ukine da bi se pospešio razvoj vinogradarstva, odnosno proizvodnja vina i voćnih sokova.
To je bilo u redu, bilo je prihvaćeno, međutim, sad neko želi da izjednači proizvodnju domaćih vina sa uvoznim vinima, odnosno da i tu učinimo jednu neravnopravnost, odnosno jednu veliku i krupnu grešku.
Prilikom donošenja nekog zakona, ekspertska grupa ili ljudi koji rade na izradi tog zakona bi trebalo malo da se potrude i da vide kakvo je socijalno stanje poreskih obveznika, ako predlog tog zakona treba da reguliše tu materiju. Možda smo mogli malo i psihološkim momentima, odnosno socijalnim i svim drugim elementima da se pozabavimo, i stručnjake iz svih grupa da angažujemo, da vidimo u kakvom stanju su građani Srbije i koliki namet kroz porez oni mogu da podnesu.
Mi se slažemo, zapravo SRS se zalaže za to da se što veći deo prometa vrati u normalne tokove, odnosno da se spreči siva ekonomija što je više moguće. Zalažemo se da porezi budu podnošljivi, da porezi budu na onom nivou koji građanin Srbije, ne onaj koji se bave prometom roba, pošto konačan, odnosno krajnji poreski obveznik u suštini je građanin Srbije, objektivno može da plati, odnosno može da podnese.
U ovom zakonu se neki rokovi, koji se tiču ažurnosti poreskih organa, produžavaju, a samim tim trpi poreski obveznik koji greškom ili namerno više uplati, a čuli smo ovde od kolege Veroljuba Arsića kada najčešće dolazi do pogrešne ili više uplate poreza na promet i na koji način, odnosno koliko vremena treba da protekne da bi tom poreskom obvezniku bilo vraćeno.
Neko je rekao da je dinar veoma stabilan, da je sadašnji ministar finansija prepoznatljiv po tome jer je svojevremeno bio i guverner NBS. Ako je dinar toliko stabilan i ako nema nikakvih poremećaja, ne znam zbog čega desetostruko, čak i dvadeset puta se povećavaju neke kazne.
Kada je u pitanju naplata poreza na promet, tu se slažemo da treba biti rigorozniji, da treba preduzeti oštre sankcije protiv toga, ali u ovom predlogu zakona predviđa se i za prekoračenje u podnošenju nekih formalnih podnesaka ili nekih prijava veoma visoka kazna.
Troškove prekršajnog postupka, po ovom zakonu, određuje poreska uprava u visni od 5% izrečene kazne ili najmanje u iznosu od 500 dinara. Mislim da su i ti troškovi veoma visoki.
Zatim je predviđeno u članu 176, kod skladištenja robe na koju se ne plaća porez u prostoriji koja nije registrovana za tu namenu, ili ko dozvoli da se u njegovoj prostoriji skladišti roba, a prostorija nije za to registrovana, sledi kazna zatvorom od tri meseca do tri godine i novčana kazna.
Ovde se ne pominje koja vrednost robe bi trebalo da bude. To znači, ukoliko se neko bavi prometom hemijskih olovki, ukoliko se jedna hemijska olovka nađe izvan mesta registrovanog za prodaju, odnosno izvan mesta predviđenog za skladištenje robe, da podleže ovim sankcijama.
Da li će poreski organ, ili neki drugi koji bude trebalo da provede ovaj postupak, biti pravičan ili neće, to je drugo pitanje, odnosno ostavljeno je njemu na volju, da po sopstvenom nahođenju odredi tu visinu kazne.
Meni je žao što ovog momenta ministar finansija nije ovde. Zamolio bih ga za praktično rešenje jednog problema. Nazvao bih da je to bila neka eksperimentalna sistematizacija u prethodnoj vladi, gde je jedna poreska uprava, u mestu odakle dolazim – u Ljuboviji, ostala bez pola izvršilaca, a trebalo je da obave sve poslove koji se tiču poreskih obveznika.
Znači, jedna polovina je ostala u odeljenju u Ljuboviji, a druga polovina radnika je bez ikakve analize prebačena u druga odeljenja – u Mali Zvornik ili Loznicu, pa sada se dešava da, iako to mesto ima dovoljan broj poreskih radnika, poreski obveznici čekaju između pola sata i sat vremena da bi završili neke poslove koje je neophodno da završe.
A zna se i da se moraju baviti nekim aktivnostima od kojih treba da izdržavaju sebe i svoju porodicu, a ujedno i da daju svoj doprinos, kao privrednici ili mali privrednici, koji bi trebalo preko poreza na promet da pune budžet Republike Srbije. Mislim da će neko preneti ovu sugestiju ministru i da bi to bilo "realno" da se reši.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS želi pravosuđe, odnosno sudstvo kao što je bilo u Topoli pre 100 i nešto godina, a to u suštini znači, da zakoni iz oblasti pravosuđa i sudije imaju nadležnost nad svim građanim Srbije, ma ko obavljao koju funkciju i ma odakle dolazio. SRS neće glasati za ovaj set zakona, jer on nema neke suštinske promene i odredbe.
Ministar je na jednoj od prethodnih sednica Skupštine rekao da se priprema novi set zakona. Kada su srpski radikali upozorili i rekli da onaj prethodni set, da to, u stvari, nije suštinska izmena zakona, a on je rekao da se priprema novi set zakona i da će vrlo brzo biti Skupštini dati na usvajanje. Ne sumnjam u dobre namere ministra, ali ovo što je predviđeno ovde nije u redu i nisu neke suštinske promene.
Juče smo čuli od nekih diskutanata da nam je pravosuđe pre 5. oktobra bilo najgore, bilo nikakvo. Neki su govorili da je pravosuđe, od 5. okobra pa nadalje, bilo korumpirano i imalo veliku krizu.
Pravosuđe u Srbiji je u teškoj situaciji i ne samo od 5. oktobra, nego i pre toga, a u teškoj situaciji je iz razloga što je kompletno društvo u teškoj situaciji i ne može se nijedan segment vlasti, nijedan segment organizacije u Srbiji izdvojeno posmatrati ukoliko je kriza u celoj državi - da određeni sistem funkcioniše onako kako bi građani želeli. Steći će se utisak da SRS nije za neke izmene i poboljšanje u oblasti pravosuđa, međutim, to je potpuno netačno. Ovi predloženi zakoni ne obezbeđuju kvalitet u pravosuđu, odnsono ne dovode do onog poboljšanja kvaliteta u sudu koji građani očekuju i koje bi same sudije htele da imaju prilikom svog rada.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ima nekoliko novina, kao što je na primer unutrašnja kontrola, gde se formira nadzorni odbor. To u stvari predstavlja servis za Veliko personalno veće, a nema mogućnost meritornog donošenja nekih odluka.
U članu 46. menja se stav 1. i ovaj stav je suvišan; jer je definisano stavom 1. da sudije bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
U članu 63. stav 2. briše se, a ovaj član reguliše dužinu mandata predsednika suda. Nije jasno, pet godina, a baš zbog čega su četiri godine, a možda je moglo da bude dve, šest ili osam, pa to nije neka suštinska promena.
I namerno sam ostavio poslednji član 41. stav 1. (član 6. Predloga) reči "jugoslovenski državljanin", zamenjuje se rečima "državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora". Mislim da je to suština skoro svih izmena ovog zakona. To su nebitne promene i predlozi koji iz ovog proizilaze.
Što se tiče izmene Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, tu nema nekih kvalitetnih promena, osim što sada zamenike javnih tužilaca bira, takođe, Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa, a ne Vlada, kao što je to do sada bilo. U pogledu dužine trajanja radnog staža u oblasti pravosuđa, to je nešto što je predviđeno da se poveća. U redu, to bi moglo da se prihvati, međutim, ova oblast zahteva mnogo veće i ozbiljnije pripreme i jedan temeljan rad na ovom problemu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, a s obzirom na to da to nije ustavna kategorija, mi to nećemo posebno komentarisati, jer ne zaslužuje pažnju.
SRS u svom programu posebnu pažnju je posvetila oblasti pravosuđa i moramo svi zajedno pokušati da nam sudstvo zaista bude nezavisno, ali ne nezavisno od zakona, nego nezavisno od izvršne vlasti.
U jednom delu svog izlaganja, ministar je rekao da se izvršna vlast odriče uticaja na pravosudne organe, a zapravo to bi tako trebalo da bude, ali sumnjamo u to. Ona pokušava preko zakona da ima još veći uticaj u pravosudnim organima.
Zatim, primetio sam da u vreme otkako je formirana ova vlada ne postoji koordinacija u organima pravosuđa. Imam konkretan primer; juče je Skupština donela Odluku o razrešenju predsednika Opštinskog suda u Ljuboviji, gospođe Marije Protić, iako ona ima Odluku Velikog personalnog veća da nisu ispunjeni uslovi za njeno razrešenje, odnosno za penzionisanje.
Ministar je u intervju datom 18. aprila ove godine rekao, da, moramo doneti zakone koji će biti sprovodivi, samim tim priznaje da su neki zakoni u ovoj skupštini, iako je predlog SRS-a bio da ne budu usvojeni i da ne budu prihvaćeni, "prihvaćeni i doneti" a nisu spovodivi.
Na kraju, želim da kažem da sam juče stekao utisak prilikom izlaganja jednog narodnog poslanika iz vladajuće stranke da se stvara frakcija, jer je rekao da u Srbiji treba obezbediti uslove i ambijent za privrednu - poljoprivrednu proizvodnju pre svih, jer je to jedan obnovljiv resurs, pa i da se omoguće što bolji uslovi za ulaganje stranog kapitala. Srpski radikali su upravo predlagali druge setove zakona koji bi regulisali tu oblast i stvorili bolji ambijent za privređivanje, a samim tim bi bili bolji uslovi za rad naših sudova i bolja zaštita građana, odnosno stranaka u sudskom postupku bi mogla da se ostvari u tim uslovima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova govornica je već nekoliko puta zloupotrebljavana u poslednja dva-tri dana; radikalima je rečeno da nisu za vraćanje njihovog novca koji su dali za preporod Srbije, zatim, našem predsedničkom kandidatu je rečeno da je protiv 80.000 do 100.000 lovaca, što apsolutno nije tačno.

Mi smo ovde narodni predstavnici, izabrani da bi se više zalagali i trudili da svima nama, a i našim sugrađanima koji su nas birali za narodne poslanike, bude bolje.

Određena grupa narodnih poslanika je iskazala nameru i želju da proba da li sa prosečnom mesečnom platom u Republici Srbiji od 12.000 može da preživi. Mislim da građani Srbije ne bi bili zadovoljni ako bismop mi prihvatili platu i od 5.000 dinara, jer oni, sigurno je, od 12.000 dinara ne mogu da prežive.

Naš cilj i funkcija svih delegata u Narodnoj skupštini, a pre svih Vlade Republike Srbije, jeste da se založimo da životni standard naših građana bude što veći i da plate ne budu 12.000 dinara, nego mnogo više od toga. Srbija ima resurse, ima mogućnosti i to bi trebalo da se uradi.

Međutim, teško je, kad donosimo zakone koji nisu efikasni, koji u praksi nisu sprovodivi i za čije izvršenje, odnosno praćenje izvršenja tih zakona, treba još mnogo radnika, mnogo administracije. Veliki teret bi mogli da podnesu mali privrednici i poljoprivrednici, odnosno seljaci u državi Srbiji. Međutim, ovim sadašnjim nametima će to biti veoma teško. Nije mali broj slučajeva malih privrednika koji su pre 10 ili 15 godina osnovali svoje firme i krenuli u privatni posao, sada odjavljuju te svoje firme, jer ne mogu više da izdrže, životni standard je mali, mala je kupovna moć. Njihove firme su izgubile funkciju i oni žele sada da pronađu posao kod drugih kolega koji još uvek mogu delimično da se bore sa životnim standardom, odnosno sa stanjem kakvo je u Srbiji.

Vlada nije još uvek odlučila i kada će fiskalne kase da se primene, odnosno da se uvedu u praksu, da zažive. To bi trebalo što pre, ali treba videti da li sačekati zakon o porezu na dodatu vrednost, pa sve to zajedno programski urediti i rešiti.

Vrlo često se čuje sa ove govornice, kada srpski radikali iznesu amandmane na određene amandmane - što vi niste ranije doneli te zakone? Nismo mogli da ih donesemo, jer nismo ni bili u vlasti. Ne može suština odgovora na pitanje, odnosno na naše amandmane koje iznosimo, ozbiljno se pripremamo za rad ove skupštine, konsultujemo svoje birače, svoje sugrađane, vršimo razgovor sa njima i pripremamo se, da bude da nam neko kaže - što niste doneli ranije taj zakon i da se amandmani podnose iz razloga da bi se rušile neke kuće. Pre dva dana sam stekao utisak da je ovde na dnevnom redu zakon o građenju i adaptaciji, a ne zakon o sukobu javnih interesa.

Svaki amandman ima svoj značaj, suštinu i mi srpski radikali nećemo biti zadovoljni ako izađe neko od ministara i kaže - usvojili smo vam tri amandmana.

Nama sama brojka ne znači ništa, a suština nam znači mnogo više od toga. Možemo da se zadovoljimo i sa usvajanjem jednog ili sa 35 amandmana, sve zavisi šta se postiže, odnosno koliko se popravlja kvalitet tog zakona.

Jednom prilikom smo ovde čuli jednog uvaženog narodnog poslanika da je oštro zamerio, pa čak i pokazao visok stepen nervoze, zato što je narodni poslanik Branislav Rankić pominjao Bor, a narodni poslanik Darko Glišić pominjao Ub.

Koristiću priliku, kad god za to postoji potreba, da pominjem i Ljuboviju, i Mali Zvornik, i Krupanj, i Loznicu i mnoge druge gradove koji se nalaze u Srbiji, iz razloga što je ovo Skupština Republike Srbije. Znači, ako postoji objektivna potreba i prilika da se pominju ti gradovi, to ću i učiniti.

Ipak, vrhunac je bio juče kad je ministar finansija rekao, citiram: "Imam nameru da se držim teme isto kao i poslanici SRS". Posebno je bilo interesantno kada je rekao: "Mene ne zanima koliko ću biti ministar". Naravno da smo shvatili da ga ne zanima koliko će biti ministar, kad predlaže ovakve zakone koje mi imamo juče i danas na dnevnom redu.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, ministar je rekao da je uveden, navodno, da bi se sanirale posledice zemljotresa u Kolubarskom okrugu. Nije navodno, on je zaista uveden zbog toga, a da su postojale zloupotrebe u praksi, to je moguće. Poznato mi je da se narodni poslanici iz tog okruga zalažu da se osnuje skupštinski odbor koji će ispitati svrhu i namenu trošenja tih sredstava. Međutim, nije se odrekao priliva koji proizilazi iz ovog zakona, nego je to ostalo do 31. decembra 2004. godine. Valjda je ministar zajedno sa predsednikom Vlade projektovao sebi mandat do 31. decembra 2004. godine.

Akcize koje se ukidaju, ukidaju se uglavnom na one artikle koji ne ulaze u proizvode koji se mnogo češće kupuju: akciza na petrolej koji služi za osvetljenje. Nadam se da je u državi Srbiji u ovom momentu veoma mali broj domaćinstava koja na taj način vrše osvetljenje svojih stambenih, poslovnih ili nekih drugih prostorija. Ali, znatno je povećana akciza na najširi broj životnih namirnica koje se svakodnevno kupuju i koje su potrebne svakom od naših građana.

Ministar je juče u obrazloženju predloga ovih zakona rekao da očekuje smanjenje sive ekonomije kod prometa motornog ulja i maziva, iz razloga što se ukida akciza. To prihvatam, to je tačno, ali će se određena grupa robe ubaciti ponovo u zonu sive ekonomije, sigurno, mi smo protiv toga, uvođenjem ovako visokih akciza na određene proizvode. U slučaju povećanja ovih akciza ne treba očekivati smanjenje sive ekonomije nego sigurno povećanje, protiv čega smo mi svakako.

Zalažemo se da se što veći deo prometa vrati u normalne tokove i da to pokušamo, kako neko reče da je u nekim državama sedam ili 10%, da smanjimo koliko je to više moguće.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, tu je takođe napravljena jedna velika razlika kod motornih čamaca koji imaju dužinu 15 metara, bez obzira kojoj nameni koriste i za šta služe. Mislim da nije u redu. Neće set ovih poreskih zakona, kako neko reče, pogađati samo slojeve koji su bogatiji.

Dobro bi bilo kad bi tako bilo, međutim, sigurno će pogoditi veliki broj građana Srbije koji sigurno nisu toliko bogati, ali će imati sigurno neki automobil. Ne može se standard jednog građanina Srbije meriti samo tim automobilom, za koji se može desiti, doduše, da spada u kategoriju ovih automobila za koje je predviđen visok stepen oporezivanja.

Zatim, uvek se pozivamo na pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima, odnosno seljacima. Zaista to vrlo često činimo samo sa ove govornice ili deklarativno, a u praksi se veoma malo čini na tom planu. Poznato nam je da idu sad poljoprivredni radovi, odnosno sezona prolećne setve, a sigurno je da poljoprivredni proizvođači još nisu dobili naftu koja im je potrebna da bi obradili svoje zemljište. Ne zna se šta će biti sa cenom njihovih proizvoda, da li će ona biti garantovana, da li će biti stimulisani da se bave tom proizvodnjom ili da se uključe u neke druge poslove.

Međutim, i prethodni ministar za trgovinu je rekao da pšenica nije strateški proizvod i da nije proizvod koji je rentabilan, odnosno konkurentan za proizvodnju, pa treba da se bavimo nekom drugom proizvodnjom. Zbog toga dolazimo u situaciju da uvozimo one proizvode po kojima je Srbija nekada bila poznata i važila je za jednog od većih i ozbiljnijih izvoznika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni prethodne vlade su imali jednu zajedničku imenicu, odnosno jedno zajedničko obeležje, a to su bili reformski zakoni. Zakoni koje ova vlada i skupštinska većina predlažu, odnosno skupštinska većina usvaja, jesu zakoni dobrih namera i datih  predizbornih obećanja. To ne bi bilo sporno, mislim na te dobre namere, i nama one nisu strane i mi bismo  bili za to da je ovaj zakon malo kvalitetniji.
Videli ste da su poslanici SRS podneli veliki broj amandmana, a iskoristili smo ove dane da se malo sa građanima Srbije konsultujemo i da vidimo šta oni misle o ovom zakonu. Pre svih, ja sam se sa mojim sugrađanima u Ljuboviji konsultovao vezano za ovaj zakon, i da znate da sam razgovarao sa ljudima različite kvalifikacione strukture, zatim sa ljudima koji pripadaju različitim političkim strankama, kao i sa onim građanima koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci.
Znate, gospodo, šta su rekli, vezano za ovaj zakon? Daj bože da ovaj zakon ne bude usvojen i da se ne primeni kao ovakav. Pre svega, imaju velike zamerke na sastav odbora koji će odlučivati o sukobu interesa, zatim imaju primedbe takođe na način izbora tog odbora, kao i na visinu naknade koju će ostvarivati ti odbori, te bi stoga bilo mnogo bolje, po njihovom mišljenju, da se ovakav zakon ne usvoji i ne prihvati.
Međutim, nama srpskim radikalima uopšte ovaj zakon nije sporan i nećemo sigurno doći pod njegov udar. Dopao mi se iz ovog predloga zakona stav 2. u članu 5. gde kaže - funkcioner ne sme vršiti poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica. Izuzetak su narodni poslanici...
Mislim pre svega na narodne poslanike, videli ste da je moj prethodnik odlično govorio o ovome, veliki je poznavalac ove problematike, pa ubuduće kada želite na brzinu da donesete neki zakon možete se slobodno konsultovati sa njim; mislim da će vam kao patriota pomoći, patriota i pre svega stručan čovek u ovoj oblasti, pomoći će vam da uradite kvalitetan predlog zakona i da ga date Skupštini na usvajanje.
` Ministar je jutros u svom uvodnom izlaganju rekao da je veliki broj amandmana prihvaćen, što je potvrda da ovaj predlog zakona nije bio toliko kvalitetan; pa je zatim hteo dalje da to prikaže po strukturi predlagača, koliko je kojih amandmana prihvaćeno od kojih političkih stranaka, a mislim da to samo po sebi ne znači nešto mnogo, jer smo mi srpski radikali rekli da ćemo podržati osim naših amandmana i amandmane drugih političkih stranaka koji će doprineti poboljšanju teksta ovog zakona.
Da vam kažem da se moj amandman odnosi na član 26. Pre svega mislimo da mera nejavnog upozorenja predstavlja blage, mlitave i nikakve mere i da to u suštini ne znači ništa. Videli smo da mnogo ozbiljnije mere, pa i krivične mere i sankcije, ne mogu ponekad da daju određen rezultat, a nejavne mere pogotovu, od tih nejavnih mera nemamo šta očekivati.
S obzirom da se kompletno član 26. po ovom amandmanu menja, ja ću pročitati: "Javnom funkcioneru izriče se mera obustave isplate dela mesečne plate za sve povrede ovog zakona koje je javni funkcioner izvršio tako što nije ispunio obavezu prijavljivanja ili je izvršio propuštanjem rokova propisanih ovim zakonom, na osnovu čega se može zaključiti da je prikrivao podatke ili je prijavljivanjem neistinitih podataka mogla da se ostvari nedozvoljena korist ili je mogla da nastupi šteta neprihvatljiva za obavljanje javne funkcije, a nije bitno uticala na obavljanje javne funkcije". Stav 1. ovog člana definiše u kojem slučaju se definiše novčana kazna javnog funkcionera.
Stav 2. "Mera obustave mesečne plate sastoji se u obustavi jedne trećine plate javnog funkcionera u trajanju najviše tri meseca uzastopno, počev od narednog meseca u odnosu na mesec kada je doneta odluka o izricanju ove mere." Stav 2. ovog člana definiše visinu novčane kazne za lice koje prekrši odredbe ovog zakona.
Na kraju, stav 3. ovog člana glasi: "Odluku o izrečenoj meri obustave mesečne plate izvršava organ koji isplaćuje platu javnom funkcioneru, obustavom dela plate i prenosom sredstava na poseban račun odbora". Stav 3, dakle, definiše ko vrši obustavu javnom funkcioneru.
S obzirom da ovaj zakon još nije usvojen i još nije prihvaćen, ja samo mogu da kažem, a neće se verovatno retroaktivno primeniti na mene, da jedva čekamo tog zajedničkog kandidata kojeg ćemo do 13. juna do nogu potući, a onda će ovaj zakon verovatno imati mnogo manje smisla, biće mnogo više kontrole u političkom i u životu Srbije uopšte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata skoro da pokazuje svu nemoć i besmisao nekih aktivnosti Vlade, naravno i Ministarstva za privredu.
Polovinom prošle godine je donet Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o agencijama za registraciju privrednih subjekata, a krajem prošle godine u novembru je donet Zakon o privrednim subjektima.
Da je bilo tu neke koordinacije da Vlada ima strategiju kako da pristupi zakonodavnoj aktivnosti, a i uslovno za poboljšanje standarda građana Srbije, sigurno da se ne bi radilo ovako nakaradno, nego bi se napravila strategija i krenulo postepeno onim redosledom koji bi građanima Srbije omogućio bolji život, a i privrednim subjektima stvorio bolji ambijent i bolje uslove za rad i poslovanje.
Međutim, da bi ponekad predsednik Skupštine mogao da kaže koliko je ovaj parlament usvojio zakona, da bi većina koja podržava ovu vladu rekla da smo doneli mnogo zakona – to je izgleda osnovni cilj, a ne kvalitet tih zakona. Otud imamo veliki broj zakona, donet i usvojen, koji menjaju neke zakone i oni imaju u svom sastavu samo možda po jedan, dva ili tri člana. I onda ćemo reći da je to veliki uspeh ovog parlamenta u smislu broja donetih zakona, a kada je kvalitet tih zakona u pitanju, onda je sigurno da ne možemo da se pohvalimo. Najveći broj zakona ništa ne znači, nije ni primenljiv dok određen broj zakona mora ponovo da se u vrlo kratkom periodu menja.
U ovom zakonu, u određenim članovima koji sada predviđaju promene, praktično se ovaj registar pretvara i u telefonski imenik, jer je rečeno da se može, odnosno mora se navesti i broj telefona i skraćeni naziv firme na stranom jeziku. To je uglavnom ono što se predviđa kao promena u ovom zakonu.
Podneo sam amandman na član 4. ovog zakona i tu nema neke suštine, a odnosi se na član 22. već postojećeg zakona. U članu 22. stav 1. tačka 2) umesto "potpisnik", treba da stoji "podnosilac". Nema neke velike suštine, ali, eto, da kažemo da bi to trebalo promeniti. Zatim, u tački 6) reči "se unose" zamenjuju se rečima "su uneti". Tačka 8) se potpuno briše, tačka 9) postaje tačka 8), tako da pravni sistem Republike Srbije ništa ne bi izgubio da ovog zakona uopšte nije ni bilo, odnosno da zakon o izmenama i dopunama nije ni nastupio.
Sada se plašim malo za ministra Bubala da mu se kolega ministar Mlađan Dinkić ne naljuti, zato što se u članu 34. ovog zakona kaže da se neke takse, koje su bile prvobitno predviđene prilikom donošenja ovog osnovnog zakona, povećavaju i ide se na neki maksimalni limit iz razloga što je došlo do inflacije.
Ministar Mlađan Dinkić uvek govori da budžet ima suficit, da inflacija nije takva. "Evropolitičari", (kada kažem "evropolitičari" ne mislim da uzimaju neke evre, nego uglavnom pričaju o EU, a manje pričaju ono što treba da se uradi u Republici Srbiji, da bi građanima Srbije bilo bolje i da bi bolje živeli) samo pominju da smo blizu, da smo nadomak Evrounije, odnosno EU.
A nedavno je, čini mi se, krokodilske suze lio neko od predstavnika Međunarodne banke; rekao je da je nezadovoljan inflacijom u Srbiji, da je deficit veliki i to je nešto što negira sve vas koji izlazite ovde i govorite, obično sa tri, četiri rečenice, kako mi mnogo bolje živimo.
Gospodin Albijanić ovde uglavnom priča o medu i mleku, a kada god izađe, želi da ubedi građane Srbije da oni žive izuzetno dobro, samo što oni to ne znaju. Znaju građani kako žive i ne treba niko od nas da im upućuje na to i da kaže – sutra će biti bolje. Ma neće, teško će biti bolje, dok se ne vratimo privrednim aktivnostima i nekim drugim aktivnostima, koje će sigurno omogućiti da se bolje živi, a broj donetih zakona u ovom parlamentu sam po sebi neće značiti ništa.