Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8299">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. zakona o preuzimanju akcionarskih društava i u članu 35. sam predložio da se broj "95" zameni brojem "80", a broj "5" brojem "20".
To ću sada prokomentarisati, ali pre nego što pređem na iznošene argumentacije vezano za prihvatanje ovog amandmana, moram da kažem da mene uopšte nije iznenadilo što ministar Mlađan Dinkić nije prihvatio ovaj amandman. On se ovih dana trudi da prihvati ono nešto ostataka od G17 plus.
Narodni poslanik Zoran Krasić je komentarisao amandman na član 34. zakona o preuzimanju akcionarskih društava, gde se radi o prinudnoj prodaji, a ovde se radi o prinudnoj kupovini. SRS protiv instituta prinudne kupovine nema primedbi, ali smo predložili u nameri da se zaštite mali akcionari, s obzirom da je u poslednje vreme blizu miliona ljudi ostalo, odnosno preko 500.000 ostalo bez posla, ukupno oko milion ljudi, na jedan mali način probamo da njihova prava zaštitimo i da im omogućimo da ostvare neku dividendu koliko je to moguće.
S obzirom da je Vlada koja sada vlada obećala, odnosno jedna od političkih stranaka koja je nosilac vlasti obećala da će izvršiti reviziju privatizacije i da od toga otprilike nema ništa, mi na to ne možemo sada intervenisati, ali možemo na zakon koji ste vi predložili da se usvoji, da intervencijom preko određenog broja amandmana probamo da zaštitimo prava nezaposlenih, odnosno vlasnika određenog broja akcija.
Kaže se u stavu 1. člana 35 - kada je ponuđač otkupio najmanje 95 akcija, da li je to bilo 25 u prvom momentu, kada on stiče kvalifikovanu većinu za učešće u odlučivanju, pa naknadno sve do 95% ciljnog društva, većinski akcionar obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara, na njihov zahtev, a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
Mi u SRS predlažemo da se ovaj procenat od 95 smanji na 80, pa da se zaštiti malo veći broj vlasnika akcija, jer se može desiti da većinski ponuđač ili većinski vlasnik akcija ne želi da preuzme, odnosno otkupi akcije između 80% i 100%, i na taj način da iz obezvredi i da dovede u težak i nepovoljan položaj male akcionare, a samim tim logično je da se ovaj procenat od 5%, ostalo im je 5%, ako se ovih 95% smanji, onda bi taj njihov procenat bio 20%.
Rok u kojem oni imaju pravo da ponude prodaju svojih akcija je šest meseci. U tom delu nismo intervenisali. Ono što čini sam postupak i suštinu ovog člana zakona nismo uopšte ništa menjali, samo da se ovaj procenat promeni, Ali je veoma interesantno i obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata ovaj amandman. Tu su navedena dva razloga i ja ću redosledom koji je Vlada navela da ih i prokomentarišem.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je Direktiva EU predvidela ovakve procente u sličnoj oblasti. Malopre je narodni poslanik Zoran Krasić govorio da ta direktiva nije obavezna i mi nismo članica EU, tako da nas ova direktiva i ne obavezuje.
Drugi razlog za neprihvatanje amandmana, kaže se da je u Zakonu o privrednim društvima otprilike okvirno prihvaćen procenat. On i nije regulisan u Zakonu o privrednim društvima, nisu naznačeni ovi procenti, tako da tu i ne postoji obaveza, ali vama je između dva razloga koja su se smatrala da su valjani, kvalitetni i na prvom mestu bi trebalo staviti ovaj koji proističe iz tzv. direktive EU, što ni u kom slučaju ne može biti tačno.
Inače, ova odredba člana 35. se nalazi u trećem delu ovog zakona o okončanju postupka o preuzimanju i to bi moglo tako da ostane. Nadam se da ova mučenja i malih akcionara i građana Srbije neće još dugo trajati i da ćemo uskoro imati izbore u Srbiji, i onda će SRS prilikom dolaska na vlast i ovaj i druge zakone koje smo na brzinu usvajali raditi na jedan drugačiji način, na način koji odgovara građanima Srbije.
Jer sam sinoć gledajući jednu TV emisiju bio u prilici da vidim jednog od naših kolega poslanika koji već šest meseci nije zavirio u ovu salu.
Kaže da ovaj parlament na sve liči osim na ono što bi trebalo u stvari da bude, a on je najvećim delom doprineo da se rasproda najveći broj privrednih subjekata u Srbiji, i to pod sumnjivim okolnostima. I dan-danas daju doprinos da ovaj parlament radi tako kako radi, ali SRS ga shvata na najozbiljniji mogući način, jer zastupa ove interese ne samo svojih birača, nego svih građana Srbije, a oni koji možda po Poslovniku imaju pravo da se ne nađu tu u datom momentu, koriste to poslovničko pravo.
Lično mislim da između prava koja proizilaze iz Poslovnika i obaveza koju postavljaju građani Srbije pred nas, uvek se treba opredeliti za obaveze koje građani Srbije stavljaju pred narodne poslanike. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što ministar kaže da prihvata i ovaj amandman koji sam ja podneo, moj amandman glasi da se posle člana 8. doda član 8a, jer je on u vezi sa prethodno prihvaćenim amandmanom, želim da kažem samo nekoliko reči.
Srpska radikalna stranka je na ovaj zakon podnela ukupno 13 amandmana i bila je prava nebuloza juče od strane jednog poslanika kada je rekao da SRS podnosi amandmane kojim se traži brisanje nekih članova, osporava se obim zakona pa se kaže da je premali, pa preveliki. Naprosto, to apsolutno nije tačno.
Evo, videli ste da je i ministar, iako je u jednom momentu rekao da od načina obrazlaganja amandmana zavisi da li će ga on prihvatiti ili ne, prihvatio ovaj prethodni amandman, odnosno amandman na član 6. gde narodni poslanik Paja Momčilov predlaže da se pored već predviđena četiri organa (tri ministarstva i Republička radiodifuzna agencija) doda nadležnost za još dva ministarstva, odnosno inspekcijske organe tog ministarstva, pa pretpostavljam da će prihvatiti amandman na član 8a i član 9a takođe.
Koliko poslanička većina koja podržava Vladu prati rad Skupštine, odnosno zakonske predloge i amandmane, moglo se videti kada je prekjuče gospođa Vjerica Radeta, poslanik SRS, imajući u ruci mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima na Zakonik o krivičnom postupku rekla da nema i niko iz reda poslanika koji podržavaju ovu vladu nije rekao da ima.
Ona je samo htela da proveri sa kojom pažnjom poslanici skupštinske većine prate ono o čemu je ovde reč.
Od ukupno 13 amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS samo jedan amandman glasi da se član briše, a to je gospođica Nataša Jovanović podnela amandman na član 22. i naravno ona će to komentarisati kada to bude stiglo na dnevni red. Tim članom se pospešuje plagijat i da bi se to izbeglo ona je predložila da se taj član briše.
Što se tiče svih ostalih amandmana, ima se namera popraviti tekst ovog zakona.
Naime, nismo osporili kada je ministar u analizi efekata ovog zakona rekao da bi uvođenje novih inspekcijskih organa prouzrokovalo naknadne troškove, novu obuku za inspekcijske organe koji bi kontrolisali ovu oblast. Tu je ministar, moram da kažem, bio u pravu.
Ali, predložili smo, da bi se ovo efikasnije štitilo, da se da u nadležnost Ministarstvu za prosvetu i sport, kao i Ministarstvu za nauku i tehnologiju da njihove inspekcije mogu kontrolisati ovaj deo. Srpska radikalna stranka ima nameru, pre svega, da zaštiti autore, odnosno prava autora i da zaštiti državu Srbiju, odnosno preko organa vlasti da se spreči odliv sredstava koja bi se ubrala po osnovu poreza i drugih primanja za Republiku Srbiju.
Pretpostavljam da je ministar prihvatio ovaj amandman, jer nema logike da se prihvati amandman na član 6, gde se utemeljuje nadležnost Ministarstva za prosvetu i sport, a da ovaj, kada dodajemo samo koje su nadležnosti, ne bude prihvaćen. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da istaknem jedno nezadovoljstvo danas kada raspravljamo o veoma važnom zakonu.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije manje je poslanika nego što je bilo u subotu, 13. maja, u Ljuboviji, gde je održana promocija knjige – Svedočenje prof. dr Vojislava Šešelja u procesu protiv Slobodana Miloševića, ako se izuzmu poslanici SRS koji su ovde prisutni u velikom broju.
Podneo sam amandman na član 146. zakonika o krivičnom postupku. Stekao sam utisak, iako nijedan od narodnih poslanika nikad nije potcenio stručno znanje i kvalifikaciju ministra Stojkovića, da je ministar Stojković uzeo malo učešća u izradi ovog zakona ili je možda bio opterećen haškim poslovima.
Naravno, ni ministar Stojković ni Vlada Republike Srbije se ne pitaju zbog čega ni posle četiri godine ne počinje suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, ali su verovatno zauzeti drugim poslovima.
Član 146. Predloga zakonika reguliše posebne dokazne radnje. Posebne dokazne radnje se mogu provoditi u teškim krivičnim delima. Moj amandman se ne odnosi na osporavanje tih posebnih radnji u teškim krivičnim delima, nego sam na član 146. stav 4. podneo amandman, tamo gde se kaže "ubistvo, teško ubistvo i serijsko silovanje", predložio sam da se reči "serijsko silovanje" zamene rečima "višestruko silovanje".
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju je rečeno da je termin "serijsko silovanje" regulisan članom 22. predloženog zakonika. Tu se kaže: "Izraz ''serijsko silovanje'' u odredbama ovog zakonika (član 146. stav 1. tačka 4)), obuhvata jedno jedno ili više krivičnih dela".
Mislim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, pa predlažem poslanicima da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovoj sednici Narodne skupštine imamo četiri, rekao bih, veoma važna zakonska akta, važna po nazivu i po onom što treba da regulišu. Poslanici SRS nemaju ništa protiv da se ova materija reguliše.
Međutim, način na koji je to predviđeno u ovim predlozima je malo sumnjiv i neće biti kao što jedan od govornika reče da i ne treba da vodimo računa o onome što propisuje Evropska unija i što direktive i uredbe nalažu.
Nije sporno da tako bude, sigurno, ali treba imati u vidu da kada regulišemo određenu oblast koja se tiče života i rada građana Srbije, mora biti primenjivana na one uslove u kojima živimo i u kojima radimo.
Prvi je Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Neko je opet rekao da je ovde podnet određeni broj amandmana, a da dovoljno ne poznajemo tu materiju. Tačno, ova materija koja treba sada da se reguliše i definiše zakonskim predlozima je na našem tržištu kapitala nepoznata ili je poznata u manjoj meri.
Poslanici SRS su koristili iskustva ljudi koji su od struke i koji su, koliko je to bilo moguće, savladali dobro ovu materiju u našim uslovima. Stoga je trebalo podneti određeni broj amandmana da bi se to popravilo i regulisalo, ali videli ste da je sam ministar rekao da je imao dilemu kod Komisije za hartije od vrednosti kako i na koji način da se reguliše i na koji način da se dozvoli veća samostalnost, odnosno nezavisnost te komisije.
Zatim, Predlog zakona o investicionim fondovima, o nekim investicionim fondovima koji se tiču osiguranja već smo govorili na jednoj od ranijih sednica ove skupštine.
Na određeni način se naznačilo uvođenje tih investicionih fondova u pravni sistem Republike Srbije.
Sada se ovde nude neka nova rešenja, ali to je rekao jedan od vaših prijatelja koji podržava tranziciju u Srbiji i da zakon, bez obzira koju oblast reguliše, sam po sebi ne može doneti ništa dobro građanima Srbije ukoliko se ne bude primenjivao dalje.
Građani Srbije su očekivali od onih firmi koje su prodate i privatizovane u procesu privatizacije da počnu sa obavljanjem svoje osnovne funkcije i da se popravi životni standard građana Srbije.
Do toga nije došlo, naime, izostala je kontrola kod privatizovanih firmi koje je trebalo u značajnijoj meri da pokrenu privredni rast u Republici Srbiji. To, nažalost, nije urađeno ni do dana današnjeg. To bi bila najbolja podloga i najbolji ambijent za stvaranje boljih uslova i boljeg života u Republici Srbiji.
Zatim, Predlog zakona o preuzimanju AD, verovatno se ovaj zakon predlaže da bi na bolji način, po mišljenju ministra, regulisalo tržište kapitala ili kod privatizacije još uvek visokoprofitabilnih javnih preduzeća koji predstoji u narednom periodu, da se na bolji i korisniji način oni koji imaju veze sa Ministarstvom finansija iskoriste i uključe na dobar način.
Zatim, Zakon o računovodstvu i reviziji, to je zakon na koji računovođe Srbije imaju mnogo primedbi.
Neko je govorio, kada je imao na analizi primedbe računovođa Srbije, učinilo mu se da su veoma bitne i važne, a kasnije kada je ministar dao određena obrazloženja, da te njihove primedbe i nemaju takav značaj.
Mi u SRS smatramo da su primedbe koje su iznele računovođe Srbije, a to je profesionalno udruženje ljudi koji su u privredi uglavnom proveli veći deo radnog veka i imaju ogromna iskustva iz ove oblasti.
Glavne zamerke u zakonu su što veoma površno i na neodređen i neprecizan način definiše oblast računovodstva, a vrši oblast revizije. Nije sporno da se sve ove teme urede.
Kaže se – najviše se odnose na srednja i velika preduzeća, ali u nekoliko odredbi i u članu 2. ovog zakona podjednako se tretira i na mala preduzeća i na preduzetnike isto kao na velika i na srednja preduzeća.
Ne znam da li je ministar ili neko iz Ministarstva finansija pogledao i video ko su nam nosioci preduzetničke delatnosti. To su uglavnom male trgovinske radnje koje zapošljavaju po jednog radnika, odnosno nosioca aktivnosti, eventualno još jednog ili dva radnika i veliki broj zanatskih radnji.
Ali, radnje se ne otvaraju iz razloga što je privredni ambijent stigao na taj nivo da mnogi požele da osnuju svoju radnju da bi uvećali profit ili prihod koji je inače moguće zaraditi u Srbiji, nego iz razloga što nemaju mogućnosti zapošljavanja.
Znate da je oko milion nezaposlenih u Srbiji i ne vidi se nikakva šansa, nikakav ubrzan proces koji bi omogućio zapošljavanje, jer su ljudi formirali male radnje i sada se za te male radnje pored visokih kazni, ako slučajno nije istaknuto na vratima: vuci-guraj, zatvori, ono što se nalazi ispred tih radnji, predviđa i obaveza da se opštim aktom definiše način vođenja knjiga.
Poslanici SRS i cela SRS jeste za to da se sve definiše, sve što je moguće da se iz sive zone vrati u normalne tokove, ali smo i za to da se pojednostavi procedura prilikom administriranja.
Sigurno je da bi u tim malim radnjama otprilike dnevno bilo potrebno čak i dva sata provesti praveći razne izveštaje i određene radnje koje nemaju nikakve veze sa sticanjem dohotka.
Pravo da vam kažem, s obzirom da sam pogledao izveštaje koje rade te male radnje, nemaju nikakvog značaja ni za Ministarstvo finansija, odnosno za bilo koju instituciju koja kontroliše rad tih preduzeća, odnosno malih preduzetničkih radnji, i prosto se stiče utisak da Ministarstvo finansija na ovaj način želi ionako osiromašenim građanima Srbije da oduzme i taj mali deo posla koji oni rade i obavljaju.
Jer, kazne koje su predviđene, slažemo se da svaki postupak koji bi doprineo sređivanju rada na normalnom tržištu, povlačenju iz zone sive ekonomije, treba da bude kažnjen, ali treba imati u vidu uslove u kojima se donose ovi zakoni, na koga se primenjuju i kakvi će biti efekti u slučaju nekih malih grešaka.
Ovi zakonski propisi, odnosno zakonska rešenja, ni na jedan način ne podstiču razvoj privatnog preduzetništva, a posebno malih preduzeća i malih radnji, nego samo ugrožava i otežava njihovo normalno poslovanje. Ovo sve treba imati u vidu i u načelnim rešenjima, jer trebalo je dati drugačiji predlog za rešavanje ove problematike.
Pokušali smo i na sve ove zakone podneli smo određen broj amandmana, pa ćemo u raspravi o amandmanima pokušati da ubedimo predlagača da nešto treba prihvatiti, mada ovaj zakon o računovodstvu i reviziji teško će se popraviti i onim brojem amandmana koje smo podneli, jer jednostavno, on nije dobro regulisao ovu materiju. Čini mi se da se imalo više za cilj, regulisati materiju revizije nije ništa sporno, ali je takođe računovodstvo trebalo rešiti na bolji i drugačiji način.
Krajnje je vreme da Ministarstvo finansija i Vlada u celini povedu malo više računa o standardu i životu ljudi u Srbiji i da to bude prioritet, a ne neki zakoni, neću reći za ova četiri zakona što se nalaze na dnevnom redu, a koje smo prethodnih dana i nedelja donosili, koji u principu nemaju nikakve veze sa onim što građani Srbije očekuju prilikom našeg delegiranja ovde u Skupštini, a mi kasnije izborom Vlade.
U svakom obrazloženju ovih zakona stoji da će se poboljšati poslovni ambijent, da će uslovi za privređivanje biti bolji, jednostavno to nema nikakve veze. Disciplina će se možda uvesti, ali od poboljšanja uslova nema ništa. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije reforme pravosuđa, poslanici SRS marljivim i pažljivim iščitavanjem ove strategije nisu mogli da nađu dovoljno osnova da bi mogli ovaj dokument prihvatiti, kao neki ozbiljan koji bismo mogli da podržimo.
Iščitavajući, a pitanje je, da nisam video da će predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda biti Zoran Stojković, čovek koga uvažavam kao stručnjaka, ne znam da li bih čitao, jer sam imao veliku dilemu, naime, nisam znao da li se ovde radi, a u jednom momentu sam pomislio da se radi o programu jedne političke stranke koji treba da verifikuju poslanici Narodne skupštine, jer se predviđa nešto kako i na koji način, rekao bih stranka kojoj pripada ministar Stojković, vidi i hoće i želi da uredi ovu problematiku.
U drugom momentu sam pomislio da se radi o nekom naučnom radu sa elementima vizije, jer to kaže – pravosudni sistem u novom ustavu, a s obzirom na to da imamo ovaj Ustav koji je donet 1990. godine i na osnovu kog je izabran i ovaj ministar i kompletna Vlada i predsednik Republike Srbije, on je i tada valjao. Valjao je i u mnogim drugim momentima, i kada se palila Skupština, i kada se uspostavljala većina, ona onakva kakva je bila, i kada su 2003. godine oko 12.500 građana Srbije bili uhapšeni. Sada, odjednom, ne mogu da se nađu okviri za normalno uspostavljanje sistema pravosuđa.
Naime, kada govorimo o nosiocima sudskih funkcija, SRS je uvek uzimala ozbiljno učešće, jer smatramo da je ta grana vlasti, kao treća, a možemo da kažemo i prva, sasvim svejedno, u sistemu podele vlasti na tri grane, veoma bitna i važna i uvek su poslanici SRS adekvatno, ozbiljno i odgovorno prilazili ovom poslu.
Treći razlog, nešto mi nije jasno, ako su mogla da budu uhapšena dva rokovnika, jedan teget plavi, jedan plavi, ako sam to dobro zapamtio, gospodina Branimira Đokića, istaknutog člana SRS, jednog patriote, ozbiljnog i odgovornog čoveka, uplašio sam se, ministre, da ne pripremate neku hajku, ne znam da li od vas ili možda od ''specijalnog'' tužioca, da se nije krenulo u nameru da se uhapsi ovaj Ustav, pa da mu se sudi pred sudom za ''specijalne'' ratne zločine ili možda još gore, da ovaj naš Ustav bude isporučen u Hag.
Ne znam, nešto i suviše se kuka i žali na takav Ustav, a mislim da nema razloga, kada kažete ovde da sistem pravosuđa ne funkcioniše dobro, jer nisu dobri ustavni okviri, kako je funkcionisao u ove dve, dve i po godine, kako ste vi ministar pravosuđa, a da ne govorim u poslednjih šest godina. Pre vas je to mnogo lošije funkcionisalo i sada, naravno, ne možemo biti zadovoljni mi u SRS i mislimo da najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija rade stručno, odgovorno i čestito svoj posao.
Međutim, ne zaboravljamo da ima veliki broj i onih koji taj posao ne rade na takav način. Činjenica je da su se 2001. godine, pa i kasnije do 2003. godine, u jednom danu birali za sudiju i istog dana postavljali za predsednike sudova, očigledno ta činjenica govori na koji način se kvadriralo u tom poslu.
Kaže, neadekvatni ustavni i zakonski okviri, što za rezultat ima prekomerna kašnjenja sudskih postupaka, mislim da Ustav ni u jednoj svojoj odredbi ne ograničava, odnosno drugi zakon iz ove oblasti govori u kom roku treba sprovesti određene postupke.
Zatim, nejasni standardi izbora. Mi smo uvek insistirali na tome da se jedna pozitivna selekcija prilikom izbora primenjuje. Vi ste vodili negativnu selekciju. Od 2001. godine to je posebno bilo izraženo.
Zastareo je model funkcionisanja pravosudne administracije, težak teret administrativnih poslova, rekao mi je jedan čovek koji je ranije bio sudija da tih administrativnih poslova nema toliko. Verujte mi, i u razgovoru sa sudijama u Drinskom okrugu nikada nisam čuo ni od jednog sudije da ima puno problema sa tim administriranjem, a mnogo više su se žalili na sve druge slučajeve koji im predstavljaju probleme u funkcionisanju sudova, nego posao administriranja.
Ovde je ukupno nabrojano 11 slabosti funkcionisanja pravosudnog sistema, a od toga su možda dva do tri objektivne prirode, a ostalo je moglo, počev preko Ministarstva pravosuđa, Vrhovnog suda Srbije, i na druge načine da se polako otklanja i da se taj deo prevaziđe.
Što se tiče pravosudnog budžeta koji se ovde pominje, na koji treba da se pređe, SRS se zalagala i do sada i prilikom usvajanja budžeta Republike Srbije za 2006. godinu takođe smo isticali da bi nam sistem pravosuđa bio daleko efikasniji i bio bi u punom smislu reči nezavisan, ukoliko bi postojao poseban budžet. Vi ovde imate jedan problem. Mislim da već više od nekoliko meseci, šest-sedam meseci, hvala koleginice, sudije porotnici nisu primili svoju naknadu za učešće u radu sudova. To je jedan malo duži period i malo više vi se pobrinite da se taj problem reši.
Pominje se u ovoj strategiji i edukacija građana i edukacija nosilaca pravosudnih funkcija. Kada je u pitanju obuka nosilaca pravosudnih funkcija, tu mogu da se složim i, naravno, kolega Cvetković je govorio, pa svi ljudi koji rade bilo koji posao, i ako u sebi ima, ako bismo mogli da izvršimo neku gradaciju, drugi stepen složenosti, podrazumeva svakodnevno usavršavanje i praćenje propisa koji regulišu tu oblast kojom se on bavi. To je u sistemu pravosuđa još više izraženo.
Administrativna kancelarija, a od toga mi se, pravo da vam kažem, zavrti u glavi i odmah me podseti na Narodnu kancelariju. Izbegnite, ministre, to ako je ikako moguće, a verovatno vi ovaj posao nećete do kraja ni da dovedete.
Pozivali ste se ovde na EU i Savet Evrope. Mislim da bi tog dela trebalo da se manemo. EU i Savet Evrope uopšte ne zaziru kako žive građani Srbije. Samo da vas podsetim da će 12. maja ove godine biti puna godina dana kako je dobijena pozitivna ocena Studije izvodljivosti. Da li građani Srbije osećaju išta bolje.
O toj pozitivnoj oceni Studije izvodljivosti Miloljub Albijanić je govorio neprekidno skoro 300 dana, to je čovek koji izgleda misli da se mleko proizvodi u mlekari, a ne tamo gde ono stvarno nastaje. Nemojte se time baviti. EU i Evropa hoće tržište Srbije, hoće jeftinu radnu snagu, a uopšte ih ne zanima kako žive građani Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom momentu ulaze dve dame narodni poslanici, a najpre sam hteo da izrazim žaljenje, da mi je žalije što nema njih nego što Odbor za evropske integracije nije prihvatio moj amandman.
Ministre, samo da vas pitam nešto, da li vi verujete u sve ovo što ste pričali? Neće biti da su naši amandmani koje smo mi podneli sve u stilu - briše se, nego je tu bilo i kvalitetnih predloga. Naravno, s obzirom da imamo različite koncepte, bilo je tu i amandmana koji predlažu da se određeni članovi brišu.
Još nešto sam primetio, kada su poslanici SRS, obrazlažući svoje amandmane, iznosili određene sumnje, a verujte da su to bili ljudi sa dobrim iskustvom iz ove oblasti, vi sve kažete, i vi i kolege narodni poslanici, uglavnom iz DSS-a, Miloljub Albijanić nije bio prisutan do ovog momenta, kažete, ma ne, neće biti tako. Plašim se da olako prihvatate ovu stvar, mi ukazujemo da bi to moglo da bude tako na bazi nekih iskustava.
Sada i moj amandman kaže da se član 26. briše. Naravno, briše se iz razloga što se on uklapa u koncept ovih nekoliko amandmana koji se odnose na registar.
Mi smo predložili da u Odeljku dva, gde stoji registracija, piše "Registar" i da se tradicionalne crkve i verske organizacije upišu u registar i da se na to stavi tačka.
Kada je kolega Proroković objašnjavao zbog čega ministarstvo donosi rešenje o brisanju iz Registra, a moj amandman se i odnosi na imovinu posle brisanja crkava i verskih zajednica, on je ovde pobrojao kad se briše iz registra, i ako bi prošao ovakav koncept, nemam ništa da prigovorim gospodinu Prorokoviću, to bi tako bilo.
Ali, mi ne želimo da ostane ovako, nego predlažemo da se ovaj član briše, a on kaže: "Na imovinu crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je brisana iz registra shodno se primenjuju propisi o udruženjima". Znači, nema brisanja tradicionalnih crkvi, one su već preživele i nadživele sve. To je koncept. Da li se to vama dopada ili ne, to je druga stvar. Samim tim, imovina uopšte ne bi bila sporna, ako jedan subjekat postoji, on ima svoju imovinu i mi tu nemamo nikakvu dilemu.
Neko je rekao da se mi brinemo za crkvu. Naravno da se brinemo. Branimo crkvu od nje same. Ne, ne činimo to. Crkva, pravoslavna, naravno i druge crkve, mi to uvažavamo, one mogu same da brinu o sebi, ali država treba da im pomogne u tome, odnos države i crkve treba da se reguliše, i sve je to nešto što je dobro.
U obrazloženju zakona ste rekli da su dosadašnji zakoni kratko trajali, bili na snazi dok traje jedan državni ili društveni sistem. Bojim se da ovaj zakon neće trajati ni toliko, nego će trajati dok traje ova skupština. On bi mogao da traje mnogo duže ukoliko bi bili ovi amandmani prihvaćeni.
Niko od govornika SRS nije rekao da ovu materiju na treba regulisati. Mi smo se danas i u načelnoj raspravi sporili o onome šta je sve uneto u ovaj zakon, a ni u jednom momentu nismo rekli da ovaj zakon nije trebalo da se donosi. Čak je kolega Milovan Radovanović, danas moj kolega, a u nekom momentu i vaš, pokazao da je SRS imala radnu verziju i dobru volju da donese ovakav zakon, naravno, sa drugačijim konceptom, onim što mi danas i sada branimo.
Naravno da bi vama bilo mnogo lakše. Potpuno razumem vašu poziciju. Zato sam i pitao da li verujete u sve ovo što ste nama pričali. U par navrata ste izlazili i posle poslanika SRS obrazlagali te amandmane, da li vi verujete da će to tako biti. Znam da je kod vas vruć krompir u ruci i teško je sa tim živeti.
Videli ste da je i šef poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, u načelnom obrazloženju dao dosta dobro viđenje i rekao, kakav bude vaš odnos prema amandmanima poslanika SRS, takav će biti naš odnos u danu za glasanje. On je sad postao jasan. Izgleda da to nije dobro. Bilo bi vam mnogo lakše da ste prihvatili uglavnom sve amandmane. Mi nismo insistirali da svi budu prihvaćeni, ali se načelno znalo koje amandmane je trebalo prihvatiti.
Jedna koleginica je rekla da su jedni da bude liberalan stav, drugi su malo radikalniji, pa ovo je jedna zlatna sredina. Ovaj zakon nije sličan onoj narodnoj "kad nema kiše, dobar je i grad". Ovo je jedna ozbiljna stvar, gde bi sve što je predloženo od strane SRS trebalo prihvatiti i to bi bila dobra stvar. Ministre, neka vam je bog na pomoć, videćemo šta će biti.
Dame i gospodo narodni poslanici, nas ovih vaših 15 predloga zakona o kontragarancijama, nas poslanike SRS, a i građane Srbije, jako brine, kao i ovaj Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj komponente Srbije i Crne Gore, projekat Srbija. Vidite kako ovo zbunjujuće izgleda, ali iz obrazloženja ovog zakona i iz samog zakona je malo jasnije o čemu se ovde radi, na ime koga se uzima ovo zaduženje.
Međutim, nas brine još jedna stvar. Požurili ste da pre majskog referenduma u Crnoj Gori Republika Srbija da kontragarancije za zaduženje Srbije i Crne Gore. Da li vi to pretpostavljate da će se u srpskoj Crnoj Gori, prilikom izjašnjavanja na referendumu 21. maja, većina građana izjasniti za izlazak Crne Gore iz zajednice Srbija i Crna Gora. Mi srpski radikali mislimo da taj projekat separatističkog rukovodstva u Crnoj Gori sigurno neće uspeti, jer još uvek u Crnoj Gori postoji dovoljan broj onih građana koji će to svojim izlaskom na referendum osujetiti.
Brine još jedna stvar, odnosno možemo samo da pretpostavimo, što je gospodin Krasić u svom obrazlaganju amandmana na član 4. ovog zakona rekao, cena električne energije u Srbiji, imajući u vidu standard građana Srbije, veoma je visoka, iako je u odnosu na okruženje nešto niža. Ovde se kaže da je korisnik ovih sredstava Republika Srbija, a direktni korisnik EPS i EMS.
Prilikom zadnjeg poskupljenja električne energije 1. maja, a inače je električna energija poskupela 10 puta u odnosu na 2000. godinu, vi ste najveće poskupljenje odredili za one potrošače električne energije koji inače troše najmanje, a to je do 350 kilovat-časova. Tu je poskupljenje bilo 15 posto, dok je za plavu tarifnu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovat-časova, poskupljenje bilo 9,8 posto, a za one potrošače koji troše više od 1.600 kilovat-časova nije bilo poskupljenja. Interesantno je i da za privredne subjekte nije bilo poskupljenja.
Najmanji broj građana će biti u crvenoj zoni, znači onih potrošača koji će trošiti više od 1.600 kilovat-časova, s obzirom da je grejna sezona prošla i većina građana koji su u prethodnom periodu imali potrošnju veću od 1.600 kilovat-časova sada će ući u drugu, odnosno plavu zonu, gde je potrošnja od 350 do 1.600 kilovata i oni će biti opterećeni. A, najveći broj potrošača je sigurno u onoj prvoj zoni - do 350 kilovata. Tu je bilo poskupljenje do 15 posto.
U privredi niste išli sa povećanjem cene električne energije. Ne mislim da bi privreda Srbije mogla da izdrži taj teret i da je došlo do poskupljenja, ali vi i ne planirate ozbiljniji rast privredne proizvodnje. Znači, neće doći do uvećanja potrošnje električne energije i samim tim ne možete ni da se namirite, odnosno da se pokriju neki troškovi.
O čemu bi trebalo razmišljati, u kom pravcu je EPS trebalo da ide? Trebalo je da ide u pravcu smanjenja gubitka na elektromreži. Gubitak na elektromreži u Srbiji sada iznosi do 16 posto, a u okruženju, i inače normalno bi bilo do osam posto. Zamislite da ste tu uštedu od 100 posto uspeli da realizujete, odnosno da dođe do smanjenja gubitka na elektromreži. Sigurno da poskupljenje električne energije ne bi moralo ni da dođe i samim tim bi građani Srbije mogli da računaju na nešto povoljniji život, iako je veoma teško da izađu na kraj.
To što ministar za finansije, koji je inače ovlašćeni predlagač, u ime Vlade, nije ovde, pretpostavljam da je i on otišao u Bor. Ovaj put će morati kompletna Vlada, sa svim ministrima zajedno, sa premijerom Vojislavom Koštunicom, da mesec dana borave u Boru, kako bi uspeli da im njihov zajednički kandidat, pored kandidata SRS gospodina Branislava Rankića, uđe bar u drugi krug. Teško će to biti.
Iz obrazloženja gospodina Krasića se vidi da će možda ovaj dug koji Republika Srbija preuzima na sebe kao direktni obveznik možda biti uračunat nekom kupcu kod privatizacije Elektroprivrede. Samo se postavlja pitanje da li će najozbiljniji konkurenti za kupovinu Elektroprivrede u Srbiji biti dvojac Hamović - Lazarević ili će to možda biti tajkun Borisa Tadića, ovaj koji nosi cipele od 600-750 evra, direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas. Možda će se i on pojaviti, jer te cipele će sigurno biti dobar sprovodnik, pa nakon elektroudara koji on želi da napravi, možda ga ostave u životu. Ali, ako se to desi, kad bude SRS došla na vlast, sigurno će se i sa njim i sa drugim tajkunima i kriminalcima odlučno obračunati.
Verovatno ono za šta se sad vi pripremate i dolazite u malo većem broju, što pozdravljam, jeste da se skine imunitet onim kriminalcima koji su vodili neke naše sudove; sigurno ćemo takve sednice imati i ubuduće, kad SRS bude vršila vlast.
Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje u vezi sa amandmanom počeću suprotstavljanjem mišljenja, zamislite, mom kolegi Aleksandru Đorđeviću iz SRS. On je rekao sledeće – morali ste da predložite novi zakon. Kolega Đorđeviću, nisu oni morali da predlože novi zakon, morala je Srpska radikalna stranka da predloži i predložila ga je, znate i sami, pre dve godine.
Zašto ga je morala predložiti Srpska radikalna stranka? Zbog toga što su građani Srbije nakon donošenja prethodnog, odnosno još uvek važećeg zakona, skandaloznog zakona, prepoznali u SRS nekoga ko se bori za njihove interese i dali joj milion potpisa i na taj način obavezali poslanike SRS, odnosno poslaničku grupu SRS da predloži jedan nov i kvalitetan zakon.
Mene ne čudi, niti sam uopšte razočaran što danas nema ministra ovde. Pretpostavljam da se on danas nalazi u Boru. Gospodine Rankiću, da li su počele izborne aktivnosti u Boru? Džaba mu je što ide, pretpostavljam da će narednih mesec dana provesti tamo, ali vi ćete, gospodine Rankiću, verovatno biti predsednik Opštine Bor.
Ko je kriv za ovoliki broj nelegalno izgrađenih objekata? Najmanje su krivi građani Srbije koji su gradili te objekte, ne mislim pri tome na građevinske i druge tajkune. Nisu oni krivi, kriva je administracija, krivi su oni koji su tražili određene pare da bi se izdale određene građevinske dozvole.
Čudi me malo da moj amandman nije prihvaćen. Kada predložimo nešto da se briše, kažu – oni predlažu da se briše, a kada predložimo da se nešto doda, izmeni, dopuni da bi se ovaj zakon koji nije dobar...
Malo ću se poslužiti i statističkim podacima: podneto je 59 amandmana na ovaj zakon; SRS je podnela 16, prihvaćena su četiri, i to je 25%, a ministar Velimir Ilić reče da je prihvaćeno 40%, odnosno u prvoj varijanti 50%.
I, da obavestim ovog Sašu iz Smedereva kojem je ministar za kapitalne investicije obećao, odnosno građanima, samo da on pobedi pa će biti blagostanja u Smederevu – neće, ministar Velimir Ilić će pola od toga da zaboravi, pola da baci u reku i onda od toga neće biti ništa.
Nadam se da će kada budem obrazložio moj amandman predstavnici Vlade, odnosno saradnici gospodina Velimira Ilića, stručni ljudi iz te oblasti, njihovo znanje i struku uvažavam, prihvatiti taj amandman.
Rekao nam je ministar Ilić, prilikom obrazlaganja ovog zakona, da želi da se uvede red u ovu oblast, i to bi bilo dobro. Pre svih SRS i ja kao podnosilac ovog amandmana takođe želimo da izgradimo puteve da građani Srbije ne gaze blato. Dovoljno bi bilo za početak da ministar Ilić i njegova vlada prestanu da uvlače građane Srbije u živo blato, a pošto najveći broj građana Srbije ne nosi cipele od 600 evra kao Tadićev tajkun, nego nose sasvim obične i pristojne cipele, ponosno žive u ovoj Srbiji, moći će da se snađu i u tome će Srpska radikalna stranka svoju ulogu dati maksimalno kada bude došla, uz pomoć građana Srbije, na vlast i maksimalno se posvetiti ovim problemima.
Ovaj zakon za nas ima veoma veliku važnost zato što treba da pomogne velikom broju građana Srbije koji su u nekom periodu, a najverovatnije zbog slabe i loše administracije, počev od samog ministarstva, kako se to zvalo u doba ministra Šumarca, Ministarstvo građevina, pa nadalje, jer se od građana očekivalo ne samo da obezbede sredstva za izgradnju tih objekata, nego i da plate nekome ko bi im dao i potpisao određene papire.
Predložio sam da se u članu 141. izvrše izmene u jednom stavu gde se kaže da prilikom inspekcijskog nadzora inspektor naredi rešenjem rušenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez odobrenja za izgradnju, prijave početka radova (u smislu člana 114) i glavnog projekta, nakon 13. maja 2003. godine. Hteli smo na ovaj način da građanima koji su već započeli i završili sa izgradnjom objekata, a da nisu pri tom imali uredne papire i dozvole, 13. maj bude definitivno poslednji rok kada se može početi na takav način, jer želimo da uspostavimo jednu pozitivnu i dobru praksu.
Zatim, posle člana 39a da se doda član 39b koji kaže da se u članu 142. stav 1. posle tačke 3) dodaje nova tačka 4) koja glasi – da se izvode radovi za koje se ne izdaje odobrenje za gradnju, narediće rešenjem investitoru odnosno izvođaču radova da odmah obustavi dalje izvođenje radova dok ne pribavi potvrdu o prijavi radova (u smislu člana 97).
Član 97. važećeg zakona se odnosi na zabranu određenih radova, a ovde se svakako radi o pomoćnim objektima za čiju izgradnju nisu potrebne posebne dozvole, ali investitor, odnosno onaj ko finansira izvođenje tih radova obavezan je da prijavi izvođenje takvih radova. Ovde ne vidim neki veliki problem, ali zbog ustanovljavanja i uspostavljanja jedne dobre i nove pozitivne prakse ne bi trebalo početi sa izgradnjom ni pomoćnih objekata, a da se, pošto je zakon propisao, ima obaveza samo obaveštavanja, da se ne počne sa izgradnjom pre nego što se obavesti.
Na kraju moram nešto da kažem: kada se kaže "poslanici opšte namene", ovde ima jedan poslanik čija je minutaža prisustva u ovom parlamentu dosta dobra, isključivo se javi na repliku ili možda po Poslovniku posle govora poslanika SRS. Ne znam da li je taj poslanik mislio samo na poslanike SRS ili na neke druge, kaže – do kada će nam držati predavanja oni koji koriste dva ili tri padeža.
Srpska radikalna stranka je mogla u ovaj parlament da dovede 82 doktora nauka, odnosno profesora na univerzitetima, ali u Srbiji ne žive samo doktori nauka i profesori univerziteta. U Srbiji žive čestiti građani, radnici, zemljoradnici, seljaci i zato je SRS u svoje redove dovela Branka Rankovića, jednog od najvećih proizvođača sadnog materijala u Srbiji. U Srbiji pored Srba žive drugi narodi i narodnosti i zato je SRS u ovaj parlament dovela Sulejmana Spahu, koji na najbolji mogući način predstavlja i štiti interese građana Srba muslimanske veroispovesti.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine Zankov, jedan uvaženi kolega iz stranke G17 plus je rekao da oni sa zadovoljstvom, stranka G17 plus, razmatra ovu današnju temu.
Hoću samo da kažem da narodni poslanici SRS sa zadovoljstvom su razmatrali svih 200 predloženih zakona, koji je ovaj visoki dom usvojio i naravno ovu današnju tačku dnevnog reda - izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Kasnije ću reći da ću se u mnogim stvarima i složiti sa kolegom koji je govorio o situaciji u našem pravosuđu.
Gospođo predsedniče, nije ministar tu, hoću da vam kažem da vi, zajedno sa nama narodnim poslanicima, imamo veliki zadatak i veliku obavezu u ispravljanju nepravde koja je naneta posebno od 2000. godine kada je ministar pravde bio gospodin Batić, koji je kao kada bi sada neki vrhunski hirurg pričao da su najbolje operacije motornom pilom. Tako se on ponašao kao ministar u pravosuđu, i čak su i neke sudije i predsednici sudova bili šikanirani i zlostavljani samo zbog toga što su u to vreme sudili po važećim zakonima.
Znači od 2000, zajedno sa takvim ministrom pravde i sa Demokratskom strankom, pravosudni sistem u Srbiji je doživeo jedan sunovrat, jednu katastrofu i vidim da je sada ministar pravde i čini mi se vi u vreme otkako ste izabrani za predsednika suda pokušali da date određeni doprinos da se taj problem razreši, ali čini mi se da ste i vi dali prioritet onom delu problema koji je i manji, i lakše se rešava, a zaostaje vam kada je u pitanju Specijalni sud, o kojem su više govorili gospodin Vučić i gospodin Krasić, i Sud za ratne zločine.
Čini mi se da nemate dovoljno snage ni smelosti, a boga mi ni hrabrosti da u taj deo problema malo više i ozbiljnije čačnete. Za sada nema takvih rezultata. Mada su nama poznate sve vaše aktivnosti koje vi preduzimate i u rešavanju tih problema. Jedne prilike ste i vi i ministar izjavili da narodni poslanici znaju više o predloženim kandidatima nego što to zna Visoki savet pravosuđa.
Po meni to je logično, jer kao narodni poslanik razgovaram sa kandidatima za predsednike sudova, za sudije, razgovaram sa predsednicima sudova gde su konkurisali ovi, sa predsednikom okružnog suda, sa advokatima, sa građanima sredine iz koje su predloženi kandidati i naravno gde je to meni fizički moguće da razgovaram. Sasvim je logično da imamo više informacije nego što vi verovatno dobijete iz jednog izvora, da li je neko osporavan ili samo se predlaže kao dobar stručnjak.
Veliki deo priče koju je istakao kolega Milan Stevović naravno stoji i mi se zalažemo da pokušamo da najbolji, najdostojniji budu nosioci pravosudnih funkcija i moram da kažem da mi se čini da najveći broj i jeste takav.
Vi ste jednom izjavili da protiv 40 nosilaca pravosudnih funkcija je pokrenut krivični postupak ili negde blizu te brojke. To je puno kada se ima u vidu o kojim ljudima se radi. Znači da su to nosioci pravosudnih funkcija i da je brojka od 40, pa ako i ona jeste mnogo manja, to je zabrinjavajuće, a protiv toga se i vi borite i protiv toga i Narodna skupština treba da se bori.
Mi ovaj problem moramo zajednički da rešavamo, mi narodni poslanici, vi kao predsednik Vrhovnog suda, ministar pravde.
Kako mi možemo da rešavamo? Možemo da rešavamo na taj način što ćemo neke podržati, a neke osporiti. Postoji mogućnost da nekada napravimo i grešku, kada je upitanju SRS, u ime svih onih prema kojima smo se mi ogrešili, takvih je sigurno malo, izvinjavam se.
Ali, sigurno da smo dali veliki i ogroman doprinos da je od 2004. godine situacija u pravosuđu zahvaljujući velikoj aktivnosti poslanika SRS popravljeno stanje. Moram da kažem da i sa područja odakle dolazim, a to je područje Okružnog suda u Šapcu, situacija se polako rešava. Imamo samo još jedan, odnosno dva opštinska suda u kojima nisu izabrani predsednici sudova. Zaista bio je veliki uticaj Dušana Petrovića, zvanog veliki, u sistemu pravosuđa, ali sada se polako čini da se i ti problemi rešavaju.
Moram da vam kažem da u Ljuboviji i u Krupnju, zajedno sa predsednicima, rade još po dvoje sudija i tu je teško biti efikasan, mada moram da pohvalim rad tih sudova, oni jesu efikasni. Izbor treba vršiti tako da kada sudija prolazi kroz grad u kojem radi kao sudija, građani mu se poklanjaju i sa pažnjom prate njegov rad i u najvećoj meri mi se i trudimo da situacija bude takva.
Zatim, veliki problem je materijalne prirode u sudovima, pa se dešava da ne mogu da plate veštaka. Kolega Krstin je govorio da nije angažovan u sistemu pravosuđa dovoljan broj kvalitetnih i stručnih veštaka, a zamislite sada kada dođete u situaciju da ga angažujete pa sud nije u stanju blagovremeno da mu izvrši tu isplatu, onda kod ponovnog angažovanja se pojavljuju ti problemi. Da li je ovo o čemu govorim pojedinačan slučaj ili ne, ali sigurno da treba rešavati i uzeti ga za ozbiljno.
Zatim, oko registracije tih velikih vozila. To je sve ono što predstavlja problem malim sudovima, kao što je sud u Ljuboviji, sud u Krupnju, i oni zbog formiranja krivičnog veća moraju negde oko 30% predmeta da prenose jedni drugima. Mislim da bi trebalo posetiti te male sudove i ukazati im na određenu pomoć i one ljude koji su se opredelili da se profesionalno bave tim poslom i da sudijski poziv bude njihovo život opredeljenje, treba im pomoći.
Verujte da je situacija u nekim malim sudovima takva da predsednik suda kaže - imamo sada sudskog pripravnika, jedva čekamo kada će isteći vreme da stekne pravo da polaže pravosudni ispit i da bi mogao biti postavljen za sudiju, jer dugo godina je vođena negativna selekcija u sistemu pravosuđa i oni koji su bili najkvalitetniji i dobri otišli su ili u advokaturu ili neke druge bolje plaćene poslove.
Ili jednostavno časne i čestite sudije nisu mogle da izdrže pritisak političkih stranaka da sude po njihovom nahođenju i po onome kako im je rekao u to vreme ili predsednik opštine ili neki narodni poslanik ili možda predsednik neke političke stranke.
To treba oduzeti, takvo pravo i takvu moć, i sudije budu samostalne i da sude na osnovu zakona.
I predstavnici SRS, koji su govorili o ovoj tački dnevnog reda, rekli su, i to podržavam, da ćemo dati maksimalnu podršku svim sudijama koje budu izabrane i da oni treba da sude samo na osnovu zakona, a ne da budu disciplinske komisije političkih stranaka, kao što je to u nekim slučajevima do sada bilo.
Od 48 nosilaca pravosudnih funkcija koje se ovde predlažu, videli ste da je ukupno osporeno 11. Ne znači da svih ovih 11 neće biti izabrani, ali treba sa posebnom pažnjom sve ono što su predstavnici SRS osporili, proučiti, izneti neke kontraargumente. Ukoliko vi izađete sa takvim dokazima i ukoliko pokažete da to što smo mi izneli i predstavili uz kandidate, kao nosioce pravosudnih funkcija, mi smo spremni da dodatno prikupimo neke argumente i da vas ubedimo da smo bili u pravu.
Dame i gospodo narodni poslanici, govoreći o zakonu o hipoteci, za koji je ministar u uvodnom izlaganju rekao da postoji velika potreba, mi možemo da se složimo i činjenica je da je to tako.
Međutim, onda ne stoji ono što su neke kolege narodni poslanici govorili u toku prepodnevnog rada da je u Srbiji med i mleko, ako kroz ovaj zakon, i njegov značaj, kako je ministar rekao, tako se i u obrazloženju zakona vidi, naprosto postoji potreba za ovakvim zakonom, kako bi pravna i fizička lica, odnosno privredni subjekti u Srbiji ubrzanije mogli da pokrenu svoje privredne aktivnosti, a fizička lica da rešavaju neke probleme, kao što su, između ostalog, stambeni problemi.
Gospodin Zoran Krasić je detaljno govorio o onome u čemu se SRS sa ovakvim predlogom ne može složiti, pre svega, istakao je da su to principijelni razlozi, a drugi razlozi su čisto tehničke prirode i oni bi trebalo da budu uvaženi. To je oko 20 amandmana koji, kada bi se prihvatili, sigurno bi dali dobru kvalifikaciju ovom zakonu da bude primenljiv i u praksi postigne one efekte koje očekuju građani Srbije i naravno ministar, kao čovek koji je ovlašćen da ovaj zakon brani u ovom visokom domu i da nam ukaže na ono sa čime se u startu ne slažemo.
Naša ideja je da se prvo uradi, što je sasvim sigurno i potrebno, evidencija nepokretnosti, kako ne bi imali zabunu oko toga, i onda bi ovaj zakon mogao da da svoje pune efekte i mogao bi da bude u praksi mnogo primenljiviji, nego što je danas situacija.
Kaže se da će doći do ubrzanijeg kreditiranja, da će oni koji daju kredite biti obezbeđeniji i sigurniji, da će ih naplatiti, naravno, zajedno sa kamatom, ukoliko postoji obezbeđena hipoteka nad tim i da će država svojom monetarnom i fiskalnom politikom uticati na taj način da te kamate budu što je moguće manje.
Verovatno hoće, pokušaće, ali logično, ako znamo da će vladati zakon tržišta, za očekivati je da će kamatna stopa u tom slučaju biti veća, jer će se pojaviti veći broj zainteresovanih korisnika tih kredita i onda će automatski stvoriti prostor za banke, koje budu davale te kredite, da povećaju kamate.
U najvećem broju će to biti strane banke, pa se onda opravdano plašimo da će strane banke u velikom broju slučajeva postati i vlasnici, jer mnogi hipotekarni dužnici neće biti u situaciji da blagovremeno plate svoje kredite i vrate ih, pa će onda te strane banke postati vlasnici velikog dela nepokretnosti u Srbiji.
Sigurno da će to otvoriti veliki prostor za zaduživanje, a videli ste da je Narodna banka dala preporuku i sugestiju građanima Srbije da i sada pokušaju da kontrolišu potrebu za zaduživanjem.
Naime, potreba da se zaduži da bi se preživljavalo postoji i ona je velika, a to sa druge strane – naravno nema ovo mnogo veze sa ministrom koji sedi ovde – ukazuje da Vlada Republike Srbije nije odradila u ovom dosadašnjem periodu ono što je trebalo da napravi, ambijent, da stvori uslove za rad, zapošljavanje i da najveći broj građana Srbije može da živi od svog kvalitetnog i korektnog rada, a ne da to što nije Vlada uspela u protekloj godini i po, dve godine, da pokušamo da građanima Srbije omogućimo bolji život kroz zaduživanje.
To zaduživanje jednog dana mora da se vrati, a onda ćemo doći u situaciju da nam nacija bude prezadužena i da nećemo u tome uspeti. Videli ste da je principijelne prirode neslaganje sa ovim predlogom zakona, a i ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je imao tu dilemu, pa se onda konsultovao i imao svoje bogato iskustvo iz tog dela.
Konsultovao se sa nekim stručnjacima i ekspertima i onda je odlučio da u ovaj predlog zakona uvrsti mogućnost stavljanja hipoteke na neizgrađene objekte, odnosno nepokretne stvari.
Mi se ne slažemo u tom delu, jer praktično dajemo nešto što možda neće biti nikada ni izgrađeno, neće biti mogućnosti da se to završi i ne možemo uzimati i zaduživati nešto što praktično možda neće postojati. Koliko će takvih slučajeva biti u praksi, naravno, vreme će pokazati, ali treba imati na umu da i to može da se desi.
Konkretne primedbe na pojedine članove ovog zakona iznosićemo kada budemo govorili o amandmanima, a sada ću ukratko da se osvrnem na član 17. stav 4. Predloga zakona, gde se kaže da poverilac ima pravo da pristupi nepokretnosti, uključujući ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi i tako dalje, da ne čitam sada do kraja ovaj stav.
Ali, u ovom stavu nije obrazloženo, odnosno nije precizno utvrđeno, pod kojim uslovima neko ko je poverilac ima pravo ulaska u te nepokretne prostorije, a zna se da je i stan nepokretnost i da može da se stavi hipoteka na stan. Onda može doći do zloupotrebe u praksi da bi se to izbeglo.
Trebalo je ovo ograničiti i pod određenim uslovima predvideti da vlasnik, odnosno poverilac, može izvršiti ulazak u određene prostorije, kao što su stanovi i druge nepokretnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što počnem da obrazlažem amandman na član 10. zakona o komorama, samo da postavim vama jedno pitanje, ali vas molim za pošten odgovor. To pitanje glasi: da li ste vi uopšte čitali ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS? Bez obzira šta vi rekli, mislim da vi to niste pročitali, ni vi ni stručna služba, pravnici iz vašeg ministarstva, a evo sad ću vam, gospodine ministre, reći zbog čega sam vas to pitao.
To se lepo vidi i na osnovu člana 36, odnosno amandmana na član 36. Naravno da ove amandmane neću komentarisati, to će uraditi doktor veterinarske medicine gospodin Milković, ali amandman na član 36, gde se kaže sa kim će komore sarađivati, pa se između ostalog navodi Srpsko lekarsko društvo i ostale institucije, a onda je gospodin Milković rekao "kao i organizacijama dobrovoljnog osiguranja", vi niste prihvatili. Gospodin Milković je hteo samo da vam pomogne da ovo rešite na jedan bolji način.
Zatim, amandman na član 43. koji je podneo prof. dr Mileta Poskurica, a u članu 43. se kaže koje disciplinske mere mogu da se izreknu. Poslanička grupa SRS ostaje pri tome da javna opomena i novčana kazna u visini do 20% mogu da se izreknu onim prekršiocima disciplinske ili druge odgovornosti predviđene statutom ili drugim aktima koje bude donosila skupština komore, ali privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti i privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti, to je nešto što sigurno ne može da reguliše skupština, odnosno ne može biti regulisano komorom.
Na kraju, član 49, na koji je amandman podneo prim. dr Milivoje Vuković, takođe govori da ovi amandmani nisu pročitani, jer se kaže da nadzor nad zakonitošću rada i aktima komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. To je po nama potpuno neprihvatljivo, a o tome je nešto govorio i gospodin Petar Jojić, da ste morali malo da konsultujete i Ustav Republike Srbije pre nego što ste prešli na odbacivanje ovih amandmana.
No, vi ste nama učinili jednu dobru uslugu, što ste ostavili mogućnost poslanicima Srpske radikalne stranke, dakle poslanicima najvrednije poslaničke grupe u ovom visokom domu, da dodatno obrazlože o čemu se tu radi, jer mi amandmanima naravno nismo mogli da ukažemo na sve propuste ovog zakona i onda su, kao što je i gospodin Momčilov, i drugi doktori govorili o tome. Videla je i stručna javnost Srbije i narodni poslanici u republičkom parlamentu koji su to hteli da prate, a kojima je ova oblast veoma bliska, o čemu se tu radi.
Jedan narodni poslanik je rekao da nema nikakvih predrasuda o tome ko je podneo amandman, ako je on kvalitetan i dobar biće usvojen od strane njegove poslaničke grupe. Doći će vrlo brzo i dan za glasanje pa ćemo videti i tu iskrenost.
Hteo sam da sagledam član 10. sa aspekta pravnika. Kolege poslanici iz poslaničke grupe SRS su sa stručnog aspekta dosta govorili o ovom zakonu i još će govoriti. Ja ću malo da komentarišem svoj amandman na član 10.
Moj amandman na član 10. predviđa da se u stavu 1. ovog člana brišu reči "odnosno ogranak komore". Gospodin Ilić je govorio o tome da izbegnemo skupu administraciju. Rekao je da želimo da nam doktori budu u zdravstvenim ustanovama, da budu blizu građana Srbije, da znatno utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja, kako primarnog, tako i onog drugog kasnije. To isto žele poslanici poslaničke grupe SRS. Gospodin Paja Momčilov je ukazao na sve mane i probleme ovog zakona o komorama.
Moram da budem iskren i da vam priznam da su zdravstveni radnici iz Rađevine, Azbukovice, Gornjeg Jadra, Loznice ovaj zakon očekivali kao nešto što će umnogome da promeni njihove uslove rada i da unese jedno veliko poboljšanje. Oni nisu sada zadovoljni sa ovim što je predviđeno ovim zakonom, jer uglavnom žele se preduzeti i određene sankcije, iako, vi to kažete, a posebno je to apostrofirao gospodin Ilić, nema nameru te vrste. Ima, ministre, jer to stoji u odredbama ovog zakona, tako je naprosto rečeno.
Zatim, mi smo protiv licence i mi smo to isticali i povodom nekih ranijih zakona gde je bila predviđena licenca, a pogotovo ovde. Vaše školovanje za obavljanje tog poziva traje šest godina. Zatim, tu su razne specijalizacije i subspecijalizacije koje traju četiri i više godina i na kraju polaganje stručnog ispita.
To je nešto što dovoljno kvalifikuje svakog od zdravstvenih radnika da može ukoliko on tom poslu prilazi sa ljubavlju da ga obavlja kvalitetno.
Kao kada bismo sada u nekim drugim profesijama i zanimanjima predviđali neke dodatne uslove. Znate, za obavljanje sudijske funkcije potrebno je da neko bude diplomirani pravnik, da ima položen pravosudni ispit i, naravno, određeni broj godina kao uslov radni staž, što ne znači da onaj ko ispunjava sve te formalne uslove bude na kraju i dobar sudija. Neko će se u praksi afirmisati ili neće.
Zato smatramo da ovu licencu ne treba ni u kom slučaju prihvatiti. Stičem utisak i čitajući nešto između redova ovde, pošto vi toliko insistirate na toj licenci, a kolega koji je govorio pre mene kaže da tamo sede sve doktori i da oni neće biti jedni protiv drugih...
Moguće je da neće biti, ali će se tu napraviti neke grupe gde će možda za obavljanje privatne prakse uslov biti licenca, pa ćemo onda nekome dati tu licencu ili nećemo. To će u praksi sigurno biti tako, možda i kao pojedinačni slučajevi, ali moramo da ukažemo na to i moramo da računamo da se to može desiti.
Imamo izuzetno dobro i povoljno mišljenje o najvećem broju zdravstvenih radnika. Gospođa Vjerica Radeta je iznela jedan slučaj. On nije jedinstven u praksi. Njih ima više. Ja mogu da iznesem i jedan pozitivan primer iz jednog malog mesta, iz Ljubovije, gde pripadnici Doma zdravlja u Ljuboviji, bez obzira da li su medicinske sestre, medicinski tehničari ili se radi o lekarima, svoju funkciju obavljaju na jedan izuzetno korektan i kvalitetan način, naravno u skladu sa materijalnim uslovima koje im taj dom zdravlja pruža i u skladu sa mogućnostima da se oni edukuju u vršenju tog posla.
Nije redak slučaj da jedan ili više lekara iz tog doma zdravlja pacijenta pozovu kući da vide kako je posle određenog tretmana. Računamo da je najveći broj zdravstvenih radnika u Srbiji takav, ali sigurno ima i onih drugih slučajeva.
Zatim, kada se kaže šta su poslovi komore, postoje povereni i ostali poslovi. Kada se analiziraju malo povereni poslovi stiče se utisak da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i neka druga ministarstva, želi određen deo poslova i odgovornosti sa sebe da prenese na ove komore i ponegde u ovom zakonu komore mogu da se čitaju i kao agencije, ono što smo pri drugim ministarstvima imali umesto komora - agencije. Otprilike, ovde je sličan slučaj.
Videli ste, gospodine ministre, da mi na određen broj članova nismo uopšte reagovali, nismo komentarisali - organi komore, to je nešto što je uobičajeno, kao i niz drugih stvari. Nismo imali posebne primedbe, nismo ih ni iznosili.
Stoga ovu skupinu amandmana koju je podnela poslanička grupa SRS, čini mi se bez izuzetka, a da bi ovaj vaš koncept prošao, treba prihvatiti i onda bi zakon bio prihvatljiviji i u praksi bi bio sigurno kvalitetniji nego što će biti ukoliko se amandmani Srpske radikalne stranke ne prihvate.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, zamolio bih vas da se čujete sa predsednikom Narodne skupštine i da probate da pozovete ovlašćenog predstavnika o ovoj tački dnevnog reda, možda bi neki amandmani SRS bili i prihvaćeni.
Obrazloženjem svog amandmana argumentovano ću probati da pokažem da je neophodno da se usvoje ovi amandmani da bi ovaj zakon dobro funkcionisao. Zahvaljujem se uvaženom kolegi, gospodinu Jovanu Todoroviću, koji se potrudio da deo posla, koji je trebalo ministar Bubalo, odradi, ali mi je malo čudno što je gospodin Todorović podneo amandman na ovaj zakon, pa ga povukao. Ako je ministar Bubalo sve obrazložio na Odboru, na kojem je on bio prisutan, otkud potreba za podnošenjem, pa onda za povlačenjem amandmana?
Ne želim na ovaj način da ulazim u polemiku sa gospodinom Todorovićem, nego sam samo hteo reći vezano za ovaj nastup. Zaista, meni su neke stvari malo jasnije oko samog obrazloženja za ovaj zakon.
Poslanička grupa SRS je podnela četiri amandmana na zakon i mi uvažavamo period kad je ovaj fond bio osnovan, a to je 1992. godine.
Lično mislim da je ovaj fond dao određen doprinos razvoju pojedinih preduzeća, a i pojedinih oblasti, odnosno u pojedinim opštinama gde su ta sredstva bila plasirana. Naravno da je tokom 13 godina, prilikom postojanja ovog fonda, bilo i zloupotrebe korišćenja tih sredstava. Sada ne bih govorio o tome, neka se nadležni organi bave tim poslom dalje.
Ministar Dinkić je, prilikom odgovora na amandman poslanika Ljubomira Kragovića, rekao da i po Ustavu i od prekjuče podrazumeva se da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. To je potpuno tačno. Pogotovo mi srpski radikali znamo da je tako. Uvažavam da to i ostali poslanici i javnost u Srbiji zna, ali to bi bilo dobro da stoji.
Zatim, ne mogu da prihvatim obrazloženje koje je čuo gospodin Todorović od strane ministra Bubala. Nećemo sad da napišemo da prikupljanje sredstava u Fond za razvoj Republike Srbije može da bude od privatizacije, a može da postoji.
Naime, neke odrednice ovog zakona mi potpuno podržavamo: plasman sredstava iz ovog fonda i njegova kontrola, uvažavamo i čak mislimo da to treba pooštriti i pojačati. Sastav upravnog odbora u Fondu za razvoj Republike Srbije, gde je predviđeno da tamo bude sedam ministara, ne znam kriterijume koji ministar može da bude, a koji ne, ali to ne osporavamo.
Pretpostavljam da se želi da se kontroliše trošenje tih sredstava. Ako je u tom Fondu sedam ministara, pretpostavljam da će namere biti jasne i objektivne i da će biti manje zloupotreba nego što je to bilo u prethodnom periodu, u periodu koji je iza nas.
Zatim, podneo sam amandman na član 4. a u vezi sa članom 5. Nama se vrlo često prigovaralo da je suština naših amandmana da se briše neki član. Sada predlagač ovog zakona predlaže da se briše jedan član, a ja predlažem da se briše taj član koji predlaže da se briše član ranijeg Zakona i da ostane kako je to bilo ranije, što glasi:
"Sredstva iz člana 4. stav 2. tačke 1) ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u visini od 1,5% ostvarenog društvenog proizvoda ukupne privrede za prethodnu godinu, obračunate po principu dospelosti.
Sredstva iz stava 1. ovog člana prenose se na račun Fonda mesečno, u visini 1/12, najkasnije u roku od 10 dana po isteku meseca."
To je bilo u ranijem zakonu o Fondu za razvoj Republike Srbije. Mi iz SRS predlažemo da to ostane, jer je gospodin Todorović rekao kolika su sredstva ovog fonda i ona se ne mogu povećavati. Znamo kakvo nam je stanje u privredi i u Srbiji uopšte. Potrebno je doći do novih sredstava. To su sredstva fonda koja su trenutno i u plasmanu, to nisu sredstva fonda koja su slobodna.
Vlasnici malih i srednjih preduzeća, zanatskih radnji i drugih subjekata koji su zainteresovani za konkurisanje na sredstva iz fonda, ne mogu da računaju na ukupno ta sredstva, jer su to sredstva koja su u vlasništvu fonda. Mi ne osporavamo ni da 51% sredstava fonda, kad on postane akcionarsko društvo, ostanu u vlasništvu države.
Naime, sve ono što smatramo da će poboljšati i rad samog Fonda, i kod plasmana i korišćenja ovih sredstava, za to smo da ostane, a ono što bi trebalo da unapredi ne samo rad Fonda, nego i korisnike sredstava Fonda, odnosno njihovu ideju da razvijaju mala i srednja preduzeća, zalažemo se da se te odredbe promene.
Podržavamo i ideju da se smanji javna potrošnja, ali ne na ovaj način. Juče je veliki broj kolega govorio, ne iz SRS, već i iz drugih političkih stranaka, da imamo mogućnost uštede javnih sredstava, i preko Narodne kancelarije predsednika Republike, i preko dela sredstava koja se izdvajaju preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koja se troše na ovakav način na kakav su se trošila i gde su potpuno sporna. Mi smo za to da se ta sredstva ne povećavaju.
Za mene je sumnjivo ono što je gospodin Todorović govorio. Naravno, nije govorio u svoje ime, on je rekao ono što je rekao ministar Bubalo. Da li će sredstva iz prodaje preduzeća, dakle iz privatizacije, ići u ovaj fond. Ali, iz onog što se već troši kao javna potrošnja, samo malo drugačijom raspodelom da se to usmeri u Fond za razvoj Republike Srbije, mi bismo bili zadovoljni da to na taj način funkcioniše.
Znači, već opredeljena sredstva u budžetu za 2006. godinu da se samo sa nekih pozicija prebace u Fond za razvoj Republike Srbije i onda bi to bilo dobro, onda bi to građanima Srbije koristilo.
Ovde gde bi trebalo da sedi ministar, tu sada stoji kesa. Da ne bi povlačili paralelu ministar – kesa, čini mi se da nije primereno da se kese unose u salu Narodne skupštine i predlažem da se stavi ispod.
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je nešto govoriti o ovoj temi posle sjajnog izlaganja zamenika šefa poslaničke grupe SRS. Ostalo je nešto što mogu da kažem, a vezano za ovaj predlog predsednika Republike Srbije za izbor sudija Ustavnog suda.
Činjenica da se izabrani predsednik Republike Srbije ne ponaša u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno ne radi ono što bi trebalo da radi predsednik jedne države, jeste i ovaj njegov predlog za izbor sudija Ustavnog suda. Naime, po članu 83. Ustava Republike Srbije, on ima pravo da predloži Narodnoj skupštini kandidate za sudije Ustavnog suda Republike Srbije, a ovaj predlog nije dobar. Znači, to je jedno od retkih ovlašćenja koje bi on trebalo da uradi onako valjano i da država Srbija od toga ima koristi, ali on to nije uradio kako valja.
Malo sam i zbunjen, da li ćemo mi sada imati osam ili deset sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Upravo, to proizilazi iz ovog objašnjenja u pismu predsednika Borisa Tadića.
Shvatio sam da posle ova dva predloga ostaje još jedno upražnjeno mesto u Ustavnom sudu Republike Srbije. Interesantno je videti biografiju jednog od kandidata za sudiju Ustavnog suda, a to je Svetislava Bulajić, pretpostavljam da je biografiju pisao predsednik DS, Boris Tadić. A kada je u pitanju drugi kandidat, Dragica Marjanović, ona je pisala biografiju u prvom licu jednine. Stiče se utisak da je kohabitacija između Vlade i predsednika Republike na delu, da se postigao dogovor – jednog da predloži predsednik Republike, a drugog vladajuća većina, i onda bi se došlo do nekog kompromisa da bi to bilo prihvatljivo za skupštinsku većinu.
U jučerašnjem izlaganju Zorana Krasića, kada je rekao imena, neko od članova Odbora za pravosuđe i upravu je pitao ko su ti ljudi. Moram da kažem da su članovi Odbora za upravu i pravosuđe uglavnom eminentni pravnici, kolege koje uvažavam. Verovatno su sve poslaničke grupe, prema sklonostima predložili članove Odbora za upravu i pravosuđe, a i kolege su se potrudile kasnije da svoje znanje iz pravničke struke prošire. Na obrazloženje gospodina Zorana Krasića na ovu temu, pitali su – čija su ta imena? Znači, članovi Odbora za pravosuđe i upravu su bili potpuno neupućeni o kandidatima za sudije Ustavnog suda, što će reći da ovom pitanju nije bio adekvatan pristup ni od predsednika Republike Srbije, a ni od skupštinske većine.
Sećate se jedne prilike kada je ministar za lokalnu samoupravu rekao: Predlog ovog zakona, a radi se o Zakonu o državnoj upravi i državnim službenicima, smo utemeljili na osnovu Nacrta Ustava Vlade Republike Srbije.
Stiče se utisak da je vladajućoj većini stalo da sudije Ustavnog suda budu oni kandidati koji se neće mešati u svoj posao; kada se usvoje neki zakoni, koji će imati neku manjkavost, na koju mi srpski radikali ukazujemo prilikom vođenja rasprave u načelu, a i kasnije kada se raspravlja o pojedinostima, jer će vama to odgovarati, da ostanu takvi da bi se neke stranačke funkcije i interesi zadovoljili.
Vrlo je interesantno kod prvog kandidata u ovom predlogu, po težini koji je prvi, a koji drugi, nama je možda malo teže da odgovorimo, mada je jasno da je prvi kandidat Svetislava Bulajić, video sam u biografiji, koju je Boris Tadić dao uz ovaj predlog odluke, da je ona primila devet stipendija za svoje usavršavanje. Vrlo je interesantno ko su darodavci tih stipendija. Ako bi se samo ovo pročitalo, stekao bi se utisak da mi danas treba da izaberemo predsednika upravnog odbora agencije za stipendiranje, a ne sudiju Ustavnog suda Republike Srbije.
Zatim, u veštinama i sposobnostima kandidata, vrlo je interesantno pedagoško istraživačko iskustvo, što karakteriše i prati rad ovog jednog kandidata, Svetislave Bulajić, konsultantsko iskustvo, obučena za rad na računarima; kod ovog drugog kandidata ne piše to.
Da li to znači da ona nije obučena za rad na računarima. Verovatno nije, možda i jeste, ali to ovaj predlagač nije smatrao da je potrebno.
Na kraju, o čemu je više gospodin Krasić juče govorio, obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju. Sa ovim se baš preteralo. Ovo baš zvuči kao neki spot, kao neka reklama.
Zatim, dalje, u obrazloženjima, u karakteristikama se kaže u kojim je asocijacijama i organizacijama učestvovala i dokazivala se gospođa Bulajić. Mislim da bi ovde adekvatna zamena za nju mogla da bude Biljana Kovačević-Vučo, jer nema nekih velikih razlika između njih. Ali, eto, nije ona, nego je gospođa Bulajić.
Kada je u pitanju drugi kandidat – Dragica Marjanović, već su to moje kolege iz SRS govorile, radi se o osobi koja je pred penzijom. Zaista, ono što je malopre rekao gospodin Tomislav Nikolić, u Ustavni sud Republike Srbije treba birati one kandidate koji mnogo znaju i imaju mnogo pravničkog iskustva, a posebno vezano za ustavno pravo, uporedno ustavno pravo, one kandidate koji hoće da se dokazuju, koji su možda u usponu svoje poslovne i profesionalne karijere, ali sigurno se ne može to očekivati od nekog kandidata koji ima preko 60 godina života i još godinu-dve do penzije.
Mislim da bi ovaj predlog trebalo odbiti. Ništa strašno se ne bi desilo. Neko od poslanika je pitao gospodina Krasića da li može da da foto robot kandidata sudije Ustavnog suda? On nije dao foto robot, on je to juče objasnio, sada je i gospodin Tomislav Nikolić rekao kakav bi otprilike trebalo da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, a to su neki od profesora.
Evo, Albijanić bi mogao da bude jedan od dobrih kandidata, matematički bi tamo valjano postavio stvari. Malo sam se našalio, ali mislim da ovaj predlog treba odbiti i da za kandidate sudija Ustavnog suda treba tražiti najiskusnije profesore pravnog fakulteta. Taj predlog će dobiti, verovatno, zeleno svetlo od SRS. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, rekli ste da ne pravite razliku prilikom razmatranja amandmana, odnosno mogućnosti za njihovo prihvatanje, bez obzira iz koje poslaničke grupe oni dolaze. Jeste prihvatili par amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS, ali veći broj nije prihvaćen.
Ovo je jedan od zakona gde nismo a priori rekli, a mi iz SRS umemo i to, umemo da kažemo da zakon nije dobar i da ga treba povući.
Vezano za ovaj zakon, prihvatili smo vaše obrazloženje prilikom otvaranja načelne rasprave, i ono što ste dali u obrazloženju takođe smo prihvatili, ali smo i pokušali da sa 27 amandmana ovaj zakon učinimo kvalitetnijim i boljim nego što je on dat ovde.
Složićete se da, bez obzira koliko imali stručan pristup ovom i koliki je bio tim koji vam je pomagao u izradi ovog zakona, videli ste iz obrazloženja amandmana poslanika SRS da se imalo šta naučiti. Priznaćete da je bilo tako.
Očekivali smo, s obzirom da smo izvršili analizu svih amandmana pojedinačno, a i zajedno, naravno, i videli da se oni odnose, kao što ste i vi mogli da primetite, uglavnom na poboljšanje nekih uslova. Ne možemo da budemo maliciozni i da kažemo da je ovaj zakon donet da napravi nekome uslove ili mogućnost da se on zloupotrebljava, ali hteli smo našim amandmanima da i to sprečimo, da nemamo takvu situaciju.
Podneo sam amandman na član 28, a tiče se dozvola. Vi se razlikujete od nekih vaših kolega iz Vlade, jer ste rekli da će određene stvari ili neka podzakonska akta doneti Ministarstvo, dok neki ministri sebi uzimaju za pravo i kažu da će oni to uraditi. Vi ovde imate objektivniji pristup.
Član 28. kaže: "Nadležno ministarstvo može dozvolu da stavi van snage", pa se navode uslovi pod kojima se ta dozvola može staviti van snage; u tački 1) stava 1. ovog člana se kaže: "ako se, u skladu sa zakonom, posle izdavanja dozvole ne može obaviti izvoz, uvoz ili tranzit robe za koju je dozvola izdata". Ovde je u pitanju viša sila. To su objektivni razlozi i niko zbog nerealizacije ove dozvole ne može da snosi odgovornost, jer se radi o višoj sili.
Tačka 2) ovog stava kaže: "ako lice kome je dozvola izdata prekrši uslove ili rokove pod kojima je dozvola izdata". Tu sam podneo amandman, u ime poslaničke grupe SRS, da se doda posle stava 1. tačke 2) stav 2, koji kaže: "Ukoliko nastupe okolnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, licu kome je oduzeta dozvola ne mogu se izdavati nove dozvole u naredne tri godine od dana stavljanja dozvole van snage".
Malopre ste, čini mi se, pokušali da kažete zbog čega nećete prihvatiti ovaj amandman. Mi samo želimo tu da skratimo neke rokove. Ako neko svesno krši odredbe ovog zakona, odnosno ne realizuje dozvolu koju mu je Ministarstvo dodelilo, u naredne tri godine nema pravo na te dozvole. Na taj način bismo uticali preventivno na sve one koji se pojavljuju prilikom ovih uvozno-izvoznih poslova, odnosno u spoljnotrgovinskom poslovanju i verovatno bi to dovelo do novog kvaliteta kod privrednih subjekata koji se bave ovim poslom.
Zatim, tačka 3) ovog stava kaže – "ako su prilikom izdavanja dozvole prekršene odredbe ovog zakona ili drugih propisa". Ovde ne predviđamo nikakve sankcije. Ko može da prekrši odredbe ovog zakona? Ne može da prekrši onaj koji je podneo zahtev, nego može organ koji izdaje dozvole, odnosno, to bi bilo Ministarstvo. Iz tih razloga privredni subjekt koji je podneo ovu dozvolu ne treba da snosi nikakvu odgovornost.
Na kraju, ministre, mi iz SRS cenimo što ste bili prisutni celo vreme prilikom načelne rasprave o ovom zakonu. Sada, kad se brane amandmani, vrlo često izlazite da objasnite zbog čega neki amandman prihvatate ili ne prihvatate.
Ministre, moram reći da u pojedinim odredbama malo ličite na vuka u jagnjećoj koži. Prilikom obrazlaganja ovog zakona rekli ste da ste hteli da napišete zakon koji će razumeti oni koji vode privredne subjekte. To je u redu. To podržavamo.
U obrazloženju su navedeni neki razlozi koji ne idu uz ono što ste govorili prilikom uvodnih rasprava i ono gde ste dobili veliki aplauz sa ove strane i ono obrazloženje koje ide uz ovaj zakon, ne poklapaju se baš.