Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Sreto Perić

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Još jednom u toku današnjeg dana da ponovim, ako se ne računa Ustav, zakon je najviši pravni akt u sistemu jedne države. Njegovom predlaganju treba pristupiti veoma oprezno, obazrivo, studiozno i pokušati sagledati stvari koje se neće morati promeniti, neće morati, podvlačim još jednom, bar za neko relativno kraće vreme, a ne ovako dva, tri puta godišnje. Nije slučaj to sa ovim zakonom, ali mnogi zakoni jesu. Jer da ozbiljno pristupate predlozima ovih zakona, mi ne bi imali situaciju da slobodni poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine po broju ugroze parlamentarnu stranku koja je druga po snazi, to je SRS posle SNS, a prva kao opoziciona stranka. Mi danas imamo grupu slobodnih narodnih poslanika koji imaju samo jedan mandat manje nego SRS. To ukazuje o načinu na koji mi pristupamo i donosimo ove zakone.

Sada malo da kažem vezano za ovo založno pravo nad pokretnim stvarima. Još je poznato kao tzv. ručna zaloga, za razliku od hipoteke koja se pojavljuje kod nepokretnosti. To nije nešto što u praksi ima neki veliki značaj.

Dešava se, naravno, i ono se ulaže tamo da bi se obezbedilo neko potraživanje i to je strogo formalan pravni posao, jer za njegovo postojanje je potreban pisani ugovor. Ne može drugačije, ne može usmeno ili dogovorno.

Rekli ste šta je suština i osnov donošenja. Ima nešto što je između vas i onog bivšeg režima, kako vi kažete, zajedničko, ima više stvari naravno, kad je neko na vlasti mora i neki kontinuitet da sprovodi, jeste onaj put ka EU. I oni i vi, i bivši Tomislav Nikolić, da danas nije i on otišao, da li je i on otišao u ovu delegaciju? Jeste? Pa, ne bi se za njega ni znalo da nije, eto, danas nešto tu se pojavio. Ne znam da li je opravdano ili neopravdano, to sad nije ni važno. On je rekao, govorio je to i tada Aleksandar Vučić, tad kao opozicioni političar, da isto to, put ka EU će i SNS, ne znam da li je Arsić bio tad u toj stranci, čini mi se da nije, nisam siguran, da će isto to sprovoditi, samo većom brzinom. Evo, vratio se Arsić. Dopalo mi se ono kad ste rekli, kolega Arsiću, skinuli ste dosmanlije. Oni su vam pomogli da se napravi ta stranka, to zna i kolega Martinović, bio je kada je predsednik onog Administrativnog odbora bio Nenad Konstantinović, u kom pravcu je to sve išlo.

Pošto smo mi političari, a nismo glumci, kolega Arsiću, ako vi saznate i ako uspete da ove iz EU dovedete na tanak led, javite nam, probićemo taj led ne bi li upali, tu ćete imati našu punu podršku, u drugom slučaju ne može, ne možemo se do te mere folirati i izigravati prijatelje nekom ko ne želi da nas prihvati za prijatelja. Tu je samo puk interes, i kompanije te koje dolaze. Tu je smo puki njihov interes, ne sporimo mi to njima. Tako treba imati odnos prema svojim firmama, prema svojoj državi, ali da trčimo za njima, da sebe ubeđujemo kako su nam to poželjni prijatelji, to ne možemo i nećemo. Hvala.
Hvala vam.

Biće sad malo nezgodno, zato što će ovo biti neki miks, više diskutanata posle usko stručne rasprave na amandman koji sam podneo na ovaj zakon.
Ništa vi ne brinite, vi ste čovek onako sa velikim slobodama i dozvolićete da poslanik iznese i ono što on smatra da treba da kaže.
Kaže jedan kolega - zakasnili ste, u Kini je već predsednik države. Jel to kraj sveta i veka? Mene to malo brine, ako je tako, a ja se sećam da su oni tadićevci, đilasovci, pajtićevci vas pitali, da li ste vi nešto uradili? A, oni su uradili. Onda kada nam je narod ukazao poverenje vi ste dobili priliku nešto da uradite. Tako će jednog dana i SRS zadobiti poverenje građana Srbije i pokazaće šta ume i treba ili ne ume, pa će građani ponovo to oceniti.
A kada je u pitanju rezultat utakmice Srbija – EU, evo draga gospodo da vas ja obavestim koji će to biti rezultat. Biće nula – nula, pa ćemo onda koleginice Vjerica biti u neizvesnoj situaciji. Nećemo znati da li je to nula - nula zato što smo mi dali sve od sebe da tako bude ili mi srpski radikali sa jednim delom građana Srbije ili zbog toga što EU nije htela Srbiju u svojim redovima. Rezultat će biti nula – nula, oni nas neće, mi takođe nećemo. Ali, naši prijatelji koji ne dozvoljavaju, odnosno dozvolili su da se uvede 100% takse na proizvode iz Srbije koji treba da odu na Kosovo i Metohiju, pre svega građanima srpske nacionalnosti, kakvi su to prijatelji?
Kakvi su to prijatelji, kakva je to EU koja ne želi da kaže da se formira zajednica srpskih opština na severu Kosova i Metohije? Do kada više te koji nam zaista nisu prijatelji da nazivamo tako?
Profesor dr Vojislav Šešelj ono što je rekao, pokušao da se ponaša državnički, da bi zaštitio teritoriju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, on je još i tada znao da od toga nema ništa i on je ovaj rezultat nula – nula predvideo mnogo pre nego i vi i ja.
Evo, na ovaj način smo hteli da pokažemo da izmene i dopune ovog zakona, apsolutno nije bilo ni potrebe, nema ni smisla. Koleginica Vjerica Radeta je već obrazložila šta je mnogo bolnije za građane Srbije.

Gospodine Đorđeviću, vi pošto je u Vladi bila pokrenuta inicijativa, odnosno pričalo se, a to je uradila, ako se ne varam, Jelena Deretić. Ona je pomoćnik ili državni sekretar u Ministarstvu pravde i ona je za nas srpske radikale i za građane Srbije koji pate od te bolesti privatnih izvršitelja, najavila da će krajem ali već sada prošle 2018. godine biti pokrenute izmene, odnosno biće usvojen predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju u Republici Srbiji. To znači da vi imate puno pravo a i obavezu da prenesete na Vladu Republike Srbije da se pokrene ta inicijativa.

Sve je veći broj građana Srbije koji ni krivi ni dužni plaćaju ceh privatnim ili tzv. „javnim izvršiteljima“. Nije mali broj slučajeva da javni izvršitelji ali naravno sa bliskim povezanim licima osnuju agencije za otkup dugova, a onda kasnije otkupljuju te dugove i kasnije oni vrše izvršenja, kao što i njihova povezana lica, da li rodbina, prijatelji, kumovi ili slično, pojavljuju se na aukcijama za otkup nepokretnosti koje u poslednje vreme u Srbiji sve češće se javlja u 2017. godini. Za 2018. godinu nisu još gotovi svi podaci.

Bilo je blizu tri i po hiljade prodatih stanova, kuća ili drugih stambenih objekata vrlo često, ne ispod tržišne cene za malo, nego nekoliko puta u odnosu na tržišnu cenu. A da problem bude veći, potraživanja od strane izvršnih poverilaca koja iznose i pet hiljada evra, prodavali su se stambeni ili drugi objekti koji vrede i blizu sto hiljada evra.

Obaveze koje su, odnosno zaradu koju su imali privatni izvršitelji, naravno sve je to povezano sa, vrlo često sa bankama, poslovnim i komercijalnim bankama, su često bile nekoliko puta veće od samog osnovnog duga, čak uključena je i kamata.

Ima još jedan problem, znači predviđeno je oko 308 izvršilaca u Srbiji, a ima ih sad i popunjenost je 2017. Mi u SRS smatramo da je puno i jedan koji radi posao na ovakav način, ali ako se postavi pitanje zbog čega to nije popunjeno do kraja, stvar je jednostavna. Više su spremni ovi koji su već ušli u taj posao da plate, nego oni koji bi trebali da budu postavljeni.

To pomalo liči i na ono kada su kolegu carinika, ovo je naravno šaljivo, htele njegove kolege da časte pa su ga pitale šta bi voleo da mu poklone za poklon, a on je rekao - naravno jednu smenu. E takva je situacija i sa privatnim izvršiteljima. Hvala.
Gospodine ministre, sa modernizacijom naše pravne regulative vezano za zapošljavanje stranaca, vi bi trebali intenzivnije da razmišljate i o načinu kako da se naši građani koji su otišli u inostranstvo što pre i pod što povoljnijim uslovima vraćaju u svoju otadžbinu. I vi ste sigurno više puta čuli kako je 60-ih godina prošlog veka iz Srbije odlazila uglavnom nestručna radna snaga. U poslednje vreme, posebno je to izraženo sa početkom 21. veka, sve više odlazi stručnih ljudi, reklo bi se i najstručnijih. Zbog čega? Iz razloga što nemaju ovde uslove koje imaju obezbeđene u inostranstvu. I sad, regulisati oblast zapošljavanja stranaca, to je i te kako potrebno.

Protiv toga nemamo ništa, čak možda i ono što vi idete u nekom pravcu obezbeđivanja nekih uslova za njih, i to može da se prihvati, ali ima jedna situacija koja je praktična i ona se pojavljuje u opštinama u Srbiji, pored reke Drine, možda i u drugim mestima. Meni je poznato Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Loznica, Krupanj, Bogatić, Šabac, možda Sremska Mitrovica. Tamo građani Republike Srpske imaju potpuno isti status i tretman kao stranci iz zemalja članica EU, a vi ste u jednom delu ovog zakona na poseban način i regulisali, i istakli, i naznačili kako i pod kojim uslovima će moći da dobijaju radne dozvole, odnosno da se reguliše zapošljavanje stranaca iz tih zemalja.

Ovde bi trebalo napraviti jedan iskorak i omogućiti isto našem narodu da se zapošljava pod uslovima koji to čine i građani Republike Srbije. Poneke fabrike, privredni subjekti su prinuđeni zbog nedostatka radne snage, adekvatne, da angažuju i zaposle one koji su iz Republike Srpske, ali ne mogu biti prijavljeni ako nemaju državljanstvo Republike Srbije. Mogu biti angažovani na privremene i povremene poslove, ne ide im radni staž, a obaveze su sve kao da su zaposleni, kao da imaju stalno zaposlenje.

Da li se vi sećate, gospodine ministre, a morali biste se setiti, jer je to bilo na Vladi kada je bio u pitanju Zakon o turizmu, da lica koja su iz zemalja EU, a ispunjavaju druge uslove, u smislu struke, mogu biti zaposleni kao i građani Srbije, a nigde ne piše tamo da Srbin iz Republike Srpske imaju isti taj status? Ukoliko bi nešto uradili na tom planu, verovatno građani bi bili zadovoljni, odnosno bilo bi im lakše da regulišu svoj radno-pravni status. Hvala.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju nalazi se pod stalnom analizom stručnog tima pravnika SRS, iz prostog razloga što upravo ovaj deo koji se odnosi na tzv. javne izvršitelje u narodu poznati kao privatni izvršitelji, nanosi ogromnu štetu građanima Srbije.

Predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, nakon povratka sa službenog puta, jedna od prvih političkih izjava koju je dao jeste i da će se aktivno SRS, pa i on lično boriti protiv ukidanja javnih izvršitelja. Kako je vreme prolazilo sve je više bilo razloga za tako nešto.

Poznato je da je Zakon o izvršenju, u vreme komunista, donet 1978. godine i on je imao 11 izmena i dopuna, sve do 2001. godine, ali ni jedne izmene i dopune tog Zakona nisu prenosile tu mogućnost na nekog drugog osim na sudske izvršitelje.

U poslednje vreme, u praksi se da primetiti da je sve veća sprega između nekih sudskih organa, između banaka i privatnih izvršitelja, prosto, mafijaška sprega postoji, pa je tako u 2017. godini prodato oko 3.736 stanova i drugih stambenih jedinica.

Analize su pokazale da od tog broja, skoro ni jedan izvršni dužnik nije imao još jednu stambenu jedinicu, a izvršni poverenici, odnosno lica koja su to kupovala, moglo se primetiti da im je to peti, šesti, osmi, ko zna možda i deseti stan.

Upravo zbog toga, mi smatramo da ovaj deo nadležnosti treba vratiti sudskim izvršiteljima. Jednom je bila i izjava od strane Ministarstva pravde da je to preneto na javne izvršitelje, iz razloga efikasnosti i zbog toga što nema posebnog troška za državu. U ovakvim situacijama ne sme se postaviti pitanje koliko košta, važno je da to izvršenje bude pravično i da bude sa najmanjom mogućom štetom za izvršnog dužnika.

Evo, nedavno je bio slučaj da je baš sasvim slučajno sin jednog javnog izvršitelja, od drugog kupio stan, a da pravo preče kupovine, gospođa Snežana Aksentijević nije imala, sasvim slučajno je ovaj i saznao i sasvim slučajno došao u situaciju da on kupi stan pre nekog od koga je taj stan nasilno otet, a i danas ćemo u raspravi u načelu imati neke teme koje treba ovo da omoguće, odnosno da spreče.

Ovaj zakon, ovakav je uveo Boris Tadić, odnosno većina koju je on obezbedio, a prihvatio ga je 2016. godine sa nešto izmenjenim sadržajem i Aleksandar Vučić. Veliki broj građana Srbije se protive ovakvom načinu izvršenja i mislim da bi ovaj put trebalo glasati za ovaj Predlog zakona, inače mi već šesti put podnosimo ovaj predlog i nećemo odustati sve dok se izmene i dopune Zakona o izvršenju ne stavi van snage. Hvala.
Gospodine ministre, vi se nalazite u jednom blatu, ne samo što ste vi to hteli zatečeno stanje, ali moram kolegama da objasnim. Postoji politička odgovornost i krivična, postoje još neke druge vrste odgovornosti, ali sada ćemo njih ostaviti po strani, nego samo nešto ove dve.

Kada je u pitanju politička odgovornost, građani Srbije su tu oni koji vode postupak i oni su rekli šta su imali da kažu, ali postoji krivična odgovornost. Nemojte se više vraćati duže od sedam godina unazad, na to nemate pravo. Ja sam video da je određeni broj kolega izrazio sumnju u pristrasnost sudija. To nije dobro. Kada govorimo na Odborima za pravosuđe i na nekim drugim mestima onda je sve u redu, a sada ovde kažemo nisu procesuirani zato što su sudije izabrane 2009. i 2010. godine. Nije tačno, veliki broj sudija je izabran i naknadno i taj posao treba dovesti do kraja. Za takvu vrstu borbe imate podršku SRS.

Gospodine ministre, mi ćemo da vam pružimo još jednu vrstu pomoći da rešavate brže ove probleme. Prvo, nećemo vas hvaliti, možda nešto i ima za pohvalu, nećemo zato što to vaše kolege iz SNS rade neuporedivo bolje od nas. Umeju to i to neka ostane njihova obaveza, a mi želimo da vam skrenemo pažnju na neke slučajeve za koje vi pokazujete interesovanje da ih rešavate. To i treba da bude naš cilj, znači da neposredno pomažemo rešavanju problema na takav način.

Normalno je da ministar, narodni poslanici i druga izabrana lica da rade najbolje što mogu i umeju, sve drugačije i nije normalno. Građani pre svega zbog toga izlaze na izbore i daju poverenje, ali ima nešto što oni ne mogu da reše i onda se obraćaju sistemu. U ovom slučaju smo mi u domenu, u fazi razgovora o zdravstvenim zakonima, u ovom slučaju kad je potrebno lečiti.
Kolega Marinkoviću, samo jedan slučaj, ne sme da ne bude rečeno.
Da bi vama ostalo više vremena za suštinu, ima jedan slučaj gde se radi o jednoj retkoj bolesti, a vi ste rekli da to na godišnjem nivou košta oko 500 hiljada evra i to je u proseku verovatno tako. Imam pre sobom jedan odgovor od Fonda za zdravstveno osiguranje, gde ketridž koji je potreban, radi se o detetu koje je možda šampion u svetu, a u Srbiji…
(Zlatibor Lončar: To je rešeno.)
Nije rešeno, gospodine ministre, danas je to dete na kontroli. Nije još rešeno. Svakih sedam dana mora da dolazi na kontrolu, zato što sad lekovi koje propisuje ne mogu da se daju na duži vremenski period, ranije je to bilo tako.
Hvala vam što vi pokušavate…(Isključen mikrofon)
Član 4. reguliše predmete od opšte upotrebe i mi smo amandmanski intervenisali. On ima šest tačaka gde je onako uopšteno opisano šta sve spada u predmete od opšte upotrebe. Pod tačkom 2) stoje igračke, mi smo predložili da se tu doda još i: „a predmeti namenjeni za decu i odojčad“.

Ministarstvo, odnosno Vlada nije prihvatila ovaj amandman, obrazlažući da je to prihvaćeno Direktivom o bezbednosti igračaka iz 2009. godine, Direktivom EU. Evo, ponovo pitanje zbog čega se mi uvek oslanjamo na ono što nam preporučuje EU, ako mi nemamo od toga korist?

Još jedna stvar, gospodine ministre. Vi ste možda upoznali bivše radikale, oni liče malo na nas, ali nismo isti. Ne bih ja vaš integritet doveo nikada u pitanje. Obezbeđen je aparat i jednom je kertridž obezbeđen, koji košta 75.000 dinara, a zamislite kad dete ima operaciju u prvom danu svog života, a sad ide u predškolce. Tu je velika i ogromna želja roditelja da nešto pokušaju da učine. I oni, kao roditelji, ogromnu zahvalnost upućuju Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Kažu da su pokazali ogromnu brigu, struku i sve i to je ono što sam pre nekoliko dana rekao, kada je u pitanju kvalitet naših lekara, možemo da se ponosimo i takmičimo sa celim svetom. Tu smo mi, ne na onom 18. mestu, mnogo smo mi ispred tog 18. mesta, ali kao ljudi treba nešto još da uradimo i to je, znači, situacija je takva, obećao je neko da će se menjati pravilnik o medicinsko-tehničkim sredstvima i pomagalima iz ovog republičkog fonda, pa prilikom promena. E, tada se vidi neka mogućnost da se tim ljudima izađe u susret.

Vezano za ova dva zakona: Zakona o zaštiti i Zakona o socijalnom osiguranju, nisam precizno pobrojao imao oko 20, možda i više čak pravilnika. Mnogo je te materije za koju bi vi trebali da budete zaduženi, a jeste za donošenja, jeste za imenovanja nekih organa u ovim zdravstvenim ustanovama od javnog interesa. Okrenite samo to, to treba preneti, to mi predlažemo iz principijelnih i praktičnih razloga, to treba preneti nešto na ministarstvo, nešto na Vladu, a ministar da se više bavi ovim suštinskim pitanjima. Hvala.
Reče moja uvažena koleginica, Nataša Jovanović, da mu je zaboravila ime, a samo da podsetim da bi mnogima trebalo zaboraviti imena što pre, a najpre mislim na Tonija Blera jer, nažalost, on je savetovao i neke činovnike Vlade.

Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci je jedan vrlo ozbiljan zakon, pogotovo imajući u vidu u kojem pravcu idu sva društva, a samim tim i naše društvo.

Za razliku od ova dva prethodna dva zakona, gospodine ministre, gde ste vi posvetili ozbiljnu pažnju tim zakonima, ovde imam osećaj da se radilo o nekom otaljavanju. Vaše intervencije koje ste vi u ovom zakonu predložili suštinski nisu značajne, neće dovesti do suzbijanja onog što predstavlja najveći problem za građane Srbije, pre svega za mlađu populaciju i mlađe naraštaje, nego će to odvesti u jednom potpuno drugom pravcu.

Ovaj amandman koji sam predložio u ime Srpske radikalne stranke, on i da je prihvaćen ne bi doveo do nekih epohalnih otkrića i razrešenja nekih problema. Nego zaista, posebno treba doneti jedan nov zakon u ovoj oblasti, predložiti ga i doneti ga, ali najpre onakav kakav odgovara Srbiji, kakav odgovara građanima Srbije.

I za kraj, još jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Pre nekoliko dana ste rekli da više nema tih dugih čekanja za neke vrste operacija, kao što je operacija katarakte. Ja sam siguran da se tu krenulo napred.

Pred sobom imam jedan izveštaj lekara specijaliste, vezano upravo za operaciju katarakte, gde je tačno pre dve godine predviđena intervencija operacijom. Niko nije kontaktirao tog pacijenta. Da li će to u nekom narednom periodu neko iz ministarstva ili iz neke druge ustanove da uzme taj spisak i da počne da poziva te ljude, ili neće ili postoji neki drugi način?

Ne morate mi konkretno odgovarati, mene zanima uopšte kakav je vaš pristup vezano za to? Konkretno, ovaj pacijent, njemu je apsolutno sve jedno da li će biti pozvan u državnu kliniku ili će to biti neka privatna klinika. On je svestan i razgovarao je sa nekim pacijentima koji su imali taj problem, pa su imali intervencije, neko u jednoj, neko u drugoj klinici, ali su i jedni drugi zadovoljni posle tih intervencija. Toliko i hvala.
Gospodine predsedavajući, pre nego što budem obrazložio amandman u ime SRS, moram da iznesem svoj lični stav.

Meni se baš dopada ovaj zakon o Mariji. Ja sam pomislio da je to na dnevnom redu, kolega je toliko puta pominjao da baš mislim da je zakon o Mariji. Ali, zbog čega još treba podržati ovaj zakon o Mariji? Ova Marija, konkretno Marija Obradović, toliko želi da pomogne građanima Srbije, pa je probala preko JUL-a, preko DS, pa napravila procenu da će SNS biti na vlasti i došla da pomogne. Sutra kada neko drugi bude, ona će to da, onako, baš punim srcem, pomaže građanima Srbije.

Sad, da se malo vratimo na ovaj amandman. Nije kolega Orlić razumeo zašto SRS podnosi amandmane. Podnosi amandmane zbog toga da bi vi shvatili, ja vama neću replicirati, niti ću tražiti po Poslovniku da govorim, podnosi zbog toga da vama ukaže da ne brzate, nego kad treba i želite da predložite neki predlog zakona da o njemu pre razmislite. Pogledajte jedan od zakona koji će biti na dnevnog redu, ovo vi objašnjavate i kroz tabelarni deo i narativni, kako i zbog čega donosite te zakone da bi se uklopili u propise EU. Da li je bilo potrebno godinu dana da se sagleda situacija da građanima Srbije, vlasnicima poljoprivrednih mašina, pre svega traktora, neće odgovarati, da se ne mogu u ovo uklopiti, ali oni su počeli da negoduju, da budu protiv ovakvih predloga zakona. Očekuju se uskoro izbori da bi spasili što se spasiti može, dajte im obećanje da ćete im pomoći.

Sećate se da je ministar Stefanović u jednom momentu, ako se ne varam, predlagao da sva vozila, putnička vozila starija od 15 godina, da će biti obavezna da dva puta godišnje idu na tehnički pregled i da se registruju. Kada se pojavio veliki broj vlasnika takvih vozila, onda je rečeno da neće, kao hoćemo da izađemo u susret građanima Srbije. Ovde ste znali i ove probne vozačke dozvole, vlasnicima B kategorija da tako kažemo, da ima obrazaca, da ukoliko bi se oni stavili van upotrebe da bi to išlo na teret budžeta Ministarstva unutrašnjih poslova.

Lično mislim da ovde nisu bile usklađene javne nabavke kada su u pitanju neki službeni obrasci i stvarne potrebe. Ako ste znali pre godinu dana da će ovaj zakon da stupi na snagu, odnosno neke njegove odredbe 3. aprila 2019. godine, onda ste morali tome da upodobite sve. Zbog toga mi, kolega Orliću, podnosimo ove amandmane da bi vama skrenuli pažnju na racionalnost prilikom i predlaganja i donošenja određenih zakonskih predloga.
Mi nemamo razloga uopšte, pored ovoliko argumenata, pogotovo kada je u pitanju ovaj predlog zakona i svi drugi, jer se ozbiljno pripremamo za ove rasprave, da vređamo bilo koga, a najmanje Mariju Obradović. Ja sam rekao da mi se ovaj zakon baš dopada. Ona mene nije izgleda dobro razumela, a nisam uopšte u javnosti poznat kao neko ko vređa bilo koga. Ona mene nije razumela. Ja sam ovde istakao njenu ogromnu želju da pomaže građanima Srbije, pa preko stranaka, ja nisam tvrdio da je ona bila član tih stranaka. Gospođo Obradović, koliko mi je poznato, vi ste valjda član samo SNS. Ali ste kroz neke stranke pre toga želeli da pomognete i to je sasvim legitimno. Ja vam se divim na tome. Vi ste zaista tu sasvim korektno radili.

Gospodine Orliću, jesam ja rekao vama da se neću javiti za repliku, pa političari nemaju uopšte potrebe da to osećanje mržnje ili ljubavi posebno afirmišu. Ovo je vrsta jednog ozbiljnog posla i ne možemo se spustiti na nivo ni mržnje ni neke preterane ljubavi, ni bilo čega drugog, osim argumente da iznosimo i da argumentovano ovde raspravljamo.

Da li vi znate, vi ste sad hteli da afirmišete nešto i ovo će biti određena olakšica građanima Srbije koji su vlasnici nekih poljoprivrednih mašina, a već je gospođa Vjerica Radeta rekla sa kakvim problemima se suočavaju građani Srbije, odnosno vlasnici tih poljoprivrednih mašina. Još jedna stvar, verujem da tu i kolega Matić, doduše, Koceljeva je malo ravničarsko mesto, pa ne dešavaju se toliko strašne te tragične posledice, kada je u pitanju upravljanje poljoprivrednim mašinama. Da li vi uopšte znate koliko na godišnjem nivou bude tragičnih posledica, čak sa smrtnim slučajevima ljudi koji izgube živote na tim poljoprivrednim mašinama ili ne daj bože njihovi unuci ili deca i slično?

Stvaramo li preduslove za taj boljitak građanima Srbije? Ne.
Gospodine ministre, ima pomaka u Ministarstvu zdravlja, odnosno u sektoru lečenja stanovništva Srbije, a to ponajviše naravno zahvaljujući najvećem broju lekara, medicinskih sestara i drugog zdravstvenog osoblja.

Malopre ste se vi požalili da ono što je dobro nekako teško dopire do građana Srbije, odnosno u konkretnom slučaju do pacijenata. Kada bi ona jedna konferencija za štampu od brojnih, bila posvećena sektoru zdravlja, onda bi ono što treba da se promoviše došlo na dnevni red. Vi ste juče bili nekoliko puta poneti uspesima predsednika države, pa ste izgleda stali na tu stranu.

Ali, ovo sam hteo reći, da ima prostora, ima vremena ako se drugačije organizujemo, ne može valjda jedan čovek i da leči i da obrazuje i da zapošljava i da gradi i da radi, nego to treba da radi Vlada kao kolektivni organ.

Amandman na član 70. koji smo podneli, mi smo iz principijelnih razloga to hteli da ukažemo i da kažemo da bi ovaj Fond za zdravstveno osiguranje potpomognut stručnom komisijom, mogao da radi neke stvari koje ćete za sada vi da radite. Upravo zbog brojnih problema u sektoru zdravstva, vi bi trebali da se okrenete više drugim stvarima.

Kažete, u navođenju razloga za neprihvatanje amandmana, zato što je zakon predvideo. Pa, ako bi sad ovaj amandman bio prihvaćen, onda bi zakon predvideo nešto drugačije. Vi imate mnogo obaveza i ovaj skrining koji je od 2012. godine, skrining kada su u pitanju maligne bolesti, u Srbiji počeo da se primenjuje i zaživeo 2012. godine, dao bi veće rezultate, bilo bi bolje na osnovu podataka od Instituta za javno zdravlje „ Dr Milan Batut“ u Beogradu, kaže se da je oko 4.304 žene obolele od raka dojke, a da je oko hiljadu 700 i nešto čak umrlo od toga.

Ministar bi trebao više da se bavi tim problemima i tim poslom, kao što ste malopre izrazili želju da pomognete da se reši jedan problem. Neće biti dovoljna ova tri ministarstva, biće potrebno i Ministarstvo finansija da se uključi u rešenje tog problema i moguće je, mnogo puta do sada, obećanjima, da li pod pritiskom, da li u iskrenoj želji, sad da to ne razlučujem, o iskrenoj želji da se nekome pomogne, pozovite i predstavnike Ministarstva finansija i onda onaj problem o kojem je započela da govori koleginica Nataša Jovanović, on će biti lako rešiv. Hvala vam.
Gospodine ministre, ovaj amandman smo upravo podneli iz razloga da preciziramo neke stvari. Sami ste malo pre u replici kolegi Šaroviću rekli kakve stvari mogu da se dese.

Ovaj amandman koji je SRS podnela želimo da sprečimo eventualnu zloupotrebu, ne kažemo uopšte da će biti česta, ne od strane vas, ne od strane vaših saradnika, nego možda tamo u nekom poslednjem domu zdravlja gde će se neko obratiti da uzme neko lekarsko uverenje, jer treba naglasiti da je obavezno osiguranje dominantno osiguranje u Srbiji, da je dobrovoljno osiguranje relativno mlado i da se ono uglavnom, kada bi napravili neku analizu odnosi na nešto bolje situirane građane Srbije, nego na one koji su lošijeg imovnog stanja.

Član 110. ovog predloga zakona govori kada obavezno osiguranje ne trpi uslugu, odnosno nije sadržano u usluzi koju treba pružiti nekom građaninu u Srbiji. To ste naveli u 24 tačke ovog predloga zakona, s tim što ima negde oko 130 slučajeva kada se precizno broji na koje se to odnosi. Poslednja 24. tačka kaže – i drugi slučajevi, ali i prva tačka stav 1. člana 110. nabraja, uglavnom se to odnosi na lekarske preglede prilikom upisa u srednje škole, fakultete prilikom raznih lekarskih uverenja vezano za sudske postupke, predistražine radnje kod osiguravajućih društava i slično. Ostalo je na kraju – i drugi, i da onaj tamo ne bi bio u domu zdravlja, ne bi bio u dilemi da li je to obuhvaćeno ovim ili nije, mi smo predložili da se to briše.

Još jedna stvar, doduše i radnije je tako stajalo, mogli ste možda da tamo gde ste rekli – za decu koja se bavi sportom, pa je besplatan lekarski pregled do četrnaeste godine, da vas obavestim da je sve veći broj omladine, što je u svakom slučaju dobro, koja se bavi sportom, gde bi trebalo do 18 godina biti besplatan pregled, jer jedan dinar uložen u sport spašava tri dinara kasnije uloženo u zdralje. Hvala vam.