Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Slavko Jerković je podneo amandman na izmene i dopune Zakona o duvanu i to tako što kaže da se posle člana 3. dodaje novi član 3a, koji glasi: "U članu 21. Zakona, stav 4 menja se i glasi: "žalbe na rešenja iz stava 3. ovog člana podnosi se Ministarstvu finansija".
Naime, kolega Slavko Jerković želi samo u Ministarstvu finansija da obezbedi dvostepenost i to je primedba tehničkog karaktera, i ne bih se mnogo bavio oko analize ovog amandmana, odnosno suštine ovog amandmana koji je on podneo.
Međutim, kolega Krasić je otvorio jednu vrlo zanimljivu i interesantnu priču, šta je cilj ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.
Gospođa Vjerica, kada je govorila da je prvoovlašćeni predstavnik Vlade po ovom zakonu bio gospodin ministar Cvetković, a sada Slobodan Milosavljević, da vam objasnim, sećate se da je on u svojoj uvodnoj reči govorio tri minuta i 16 sekundi.
Nakon briljantnog izlaganja ovlašćenog predstavnika SRS, gospođe Jorgovanke Tabaković, čovek se zaledio, nije imao šta da kaže. Nije meni njega žao, nisam za njega glasao, neće mi ni vas biti žao, gospodine ministre Milosavljeviću, jer nećete imati odgovore na pitanja koje otvara SRS.
Naime, na ovaj zakon smo podneli 22 amandmana. Uzeli smo aktivno učešće u raspravi u načelu po ovom zakonu, a vi ste pokušali da skrenete pažnju sa onoga što je suština na 100 evra po hektaru. Ni gospodin Todorović nije izrazio primedbu zašto se to deli sad 100 evra po hektaru.
Da ste kojim slučajem svoje političko obećanje, predizborno, maksimirali na 500 evra, ništa ne bismo imali protiv mi iz Srpske radikalne stranke, naprotiv, bilo bi nam drago da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima, odnosno da počnemo polako da razvijamo poljoprivrednu proizvodnju, to su od nas očekivali posle 2000. godine. Međutim, vi to niste u stanju.
Mi imamo primedbe kako i na koji način se to deli i zato gospodin Poturak kada je govorio, on je govorio o jednom delu i mi smatramo da se to uglavom čini u predizbornim kampanjama, pa ću vam sada dati analizu kako je išla isplata premija za duvan po godinama.
I videćete, kada se dešavaju izbori, onda se premija duvana isplaćuje po hektaru, nezavisno od kvaliteta duvana, nezavisno od postignute količine, odnosno količine koja se dobija po jednom hektaru, a u najboljem slučaju ona je 1,7 tona po hektaru.
Pa ste vi 2000/ 2001. godine davali premiju po kilogramu duvana.
Godine 2002. bilo je 40 hiljada dinara po jednom hektaru. Godine 2006, jer smo imali izbore, 65 hiljada dinara po hektaru zasejanog duvana. Ovo će biti problem i kod drugih poljoprivrednih kultura, ne možemo vezati za jedan hektar.
Nije interesantno za male poljoprivredne proizvođače, oni će dobiti izuzetno male iznose, ali veliki poljoprivredni tajkuni, kojima ste vi od 2000. godine pa nadalje pomogli da pljačkaju građane Srbije, oni sada imaju na hiljade hektara, pa kad oni prime premiju, to je bogami pozamašna svota novca za njih.
Samo do 100 hektara? Pa, oni kupuju, znam ministre sigurno, da ne kupuju sve na jedno ime, nego kupuju na više imena, i kad polako treba podneti zahtev, oni se lepo ovajde.
Znači, u praksi, stvari sasvim drugačije funkcionišu.
Šta je država postigla sa ovako negativnim odnosom prema proizvođačima duvana?
Prihvatam u potpunosti reči gospodina Paje Momčilova, čini mi se da je i Rajko Baralić govorio o štetnosti duvana. Ja sam neko ko je unazad mesec dana konzumirao taj proizvod, ali se slažem da on ima negativne posledice po okolinu, po život svakog konzumenta, ali ovde govorimo o nečem drugom.
Ovde kažemo i vi ste u obrazloženju zakona rekli, da je u ovoj grani angažovano oko 120 hiljada ljudi, od toga 8 hiljada direktno na proizvodnji duvana, na neposrednoj proizvodnji duvana, a imamo za posledicu da je 9 najvećih proizvođača duvana, dakle, onih fabrika koje su organizovale primarnu proizvodnju i preradu duvana, da su sada ugašene, među njima je i fabrika duvana iz Bajine Bašte ''Bajinovac'', je l' tako, kolega Jovanoviću, koja ima dugogodišnju tradiciju, preko 200 godina tradiciju u proizvodnji i to finih, onih orijentalnih duvana.
Mi smo sada došli u situaciju da smo pored ''Bajinovca'' zatvorili i još 9 fabrika. Ostalo nam je još 9 proizvođača duvana, sa Sentom, koja je jedan od najvećih proizvođača. Ne mogu da se setim jednog, negde oko 35 tona proizvodi.
Na ovaj način ćemo doći u situaciju da ugasimo ne 8 hiljada radnih mesta, nego pola, otprilike ovih 8 hiljada proizvede onoliko koliko je potrebno za 120 hiljada - da se bave proizvodnjom i preradom duvana.
Ministar Cvetković prilikom obrazlaganja ovog zakona samo da znate kako je stidljivo ovo obrazložio, rekao je, eto, mi ovaj zakon donosimo iz razloga da olakšamo maloprodaji, jer će se sada ne svake godine nego svake druge godine podnositi zahtev za dobijanje licence, da olakšamo to, smanjićemo troškove i da rasteretimo upravu za duvan.
Mogu da vam kažem da Uprava za duvan prilično ažurno, po podnetom zahtevu, izdaje te licence. Nije mnogo pretrpana. Ali šta će se ovde sad postići?
Niste ovo bez razloga povećali sa četiri hiljade, to zapravo nije četiri, nego je četiri i po plus 150 dinara administrativne takse. Niste vi to bez razloga povećali na dve godine. Do sada je to bilo svake godine, a sada kažete svake dve godine.
Zato što očekujete, ili u ovoj 2007. ili naravno u 2008. godini biće izbori, pa ćete vi onda velikodušno, sve to što se prikupi za dve godine, kada će verovatno na vlasti u Srbiji biti srpski radikali, podeliti poljoprivrednim proizvođačima, da li duvana, pšenice ili nečeg drugog, mi ne znamo i oni će onda da kažu, bravo, ministre Milosavljeviću, vi ste dobar čovek.
Vi ste zato to uradili, ali oni će vas pročitati, znaju oni o čemu se tu radi i sigurno tako neće uraditi.
Jesu li poljoprivredni proizvođači, predstavljeni u grupaciji pri Privrednoj komori za proizvodnju duvana, na jednom sastanku 11. septembra u Novom Sadu, bili sa jednom od dvojice ministara koji su predstavljali i branili ovaj zakon u Skupštini, i jedan od te dvojice ministara je rekao, pa šta ćete, prihvatio sve predloge i sugestije tih proizvođača kad su multinacionalne kompanije jače od države.
Je li to ono zbog čega Srbija organizuje izbore, dovodi na vlast takve ljude koji će priznati i reći, mada je i to često, jača je od države. Znate vi dobro da naši proizvođači traže premiju od 90 evra, a u Evropskoj uniji premija po jednom kilogramu duvana je 2,90 evra. Zapravo, tu je cilj da se proizvodnja duvana u Srbiji potpuno uništi.
Svakako da ćemo i po ostalim amandmanima, pojedinačno i parcijalno, izneti ono za šta se zalaže ova vlada i šta joj je zapravo cilj, visokoakumulativna je proizvodnja duvana, odnosno, angažuje se velika živa radna snaga. Vi znate dobro, isticali su vam, verovatno, da za istu proizvodnju, odnosno na istoj površini zemlje da bi se proizvela pšenica potrebno je angažovati jednog radnika, a za proizvodnju duvana potrebno je angažovati 70 radnika. To je nešto na šta Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije mora da obrati pažnju i da im pomogne.
Znate dobro, mi ovo ne govorimo s ponosom, ali ima ponešto što smo mogli i od Republike Hrvatske da vidimo kako se to radi. Oni, verovatno zbog onih koji su kupili fabriku u Rovinju, a znamo tačno ko je vlasnik tamo, nisu rekli da je obavezan otkup duvana, ali su rekli da je u cigareti obavezno 60 posto domaćeg duvana, i ukoliko ima 60 posto sadržano domaćeg duvana, onda se ona kvalifikuje kao domaći proizvod i onda ima sve one beneficije koje proizvođačima duvana mnogo znače i takav ili sličan odnos imaju premije koje su definisane pet godina unapred.
A mi ne znamo za 2007. godinu, kada već imamo berbu duvana, kada se ona polako privodi kraju, ne znamo kolika će biti premija, iako to udruženje insistira da bude 90 centi i da ukupna vrednost duvana bude 2,1 evro po kilogramu u Srbiji. Nastavićemo, ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da je ova tema nešto oko čega ćemo se svi mi složiti ovde, međutim, kako je rasprava odmicala, uočićemo da to nije baš tako.
Danas govorimo o Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ministar je, obrazlažući ovaj predlog, nastupio vrlo korektno, rekavši da je zakon i u ovoj oblasti donet 2003. godine, pa smo mi pažljivo posmatrali, pratili njegovu primenu i posledice koje se dešavaju danas na sportskim terenima.
Pretpostavljam da se ovde radi o nečem drugom, a ujedno sam siguran da nema nijednog poslanika ovde, bez obzira na to kojoj političkoj grupi pripada, koji ne želi da na naše sportske manifestacije dolazi mnogo više publike, mnogo više gledalaca i da nemamo štetne posledice.
Neko od učesnika je rekao da mi sada imamo dve do tri hiljade prepoznatljivih ljudi kod MUP-a, ne znam na koga je sve mislio, i protiv njih treba da se borimo.
Ako je takva situacija i ako su nam te činjenice poznate, onda ne vidim razlog za ovakav zakon.
Stiče se utisak da su MUP, kao predlagač ovog zakona, i njegov ministar želeli da uređuju radno vreme u nekim maloprodajnim ugostiteljskim i trgovačkim objektima, preporučujući, definišući ovim zakonom da se ne može prodavati alkoholno piće tri sata pre početka utakmice u prečniku od jednog kilometra, u gradovima Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a u drugim mestima - u prečniku od 300 metara. Imamo neka mala mesta u našoj lepoj Srbiji, gde, ako bi se to tako desilo, u toku održavanja sportskih susreta, odnosno tri sata pre toga, uopšte ovi objekti ne bi mogli da rade.
Čini mi se da se preko ovog zakona pokušava uvesti u praktičnu primenu ono što je gospodin Čanak predlagao - da se donese jedan zakon kojim bi se predvidela tri krivična dela za sve one protiv kojih je podignuta haška optužnica, a da se i oni koji o njima pričaju u pozitivnom smislu imaju smatrati počiniocima krivičnih dela. Plašim se da i ovde, preko ovih transparenata koji su predviđeni, ne budemo imali jednu takvu situaciju.
Što, ministre, Vi, na provokaciju gospodina Batića, rekoste - ovde nema ni ljubavi, ni mržnje. Slažem se da nema mržnje, nema ni potrebe za mržnjom, ali ljubavi bi trebalo imati na svakom mestu, u porodici, prema prijateljima, ljubav prema otadžbini i svemu drugom.
Kada je u pitanju gospodin Batić, on bi, otprilike, ako bi bili transparenti od 30 metara, toliko godina robije dao onome ko bi uneo takav transparent, recimo – ''dr Vojislav Šešelj, srpski junak''. Nosiocu takvog transparenta, Vladan Batić bi, verovatno, takav bi čovek bio spreman da odredi kaznu zatvora u trajanju od 30 godina.
Nadam se da nije bila vaša ideja da se zakon ovako shvati i ovako tumači.
Međutim, sećam se mnogih vaših kolega ministara, kad su poslanici Srpske radikalne stranke ukazivali na neke loše odredbe tih zakona, koji su govorili, pa neće biti, takva je situacija.
Jedan od tih jeste Zakon o verskim zajednicama. Kad smo ga usvajali, tadašnji ministar vera, gospodin Radulović, rekao je – pa, neće to biti tako, imaćemo drugačiju situaciju, a danas vidite kakva nam je situacija u Srbiji, sekte haraju, a taj zakon o verskim zajednicama je, u dobroj meri, pomogao da te sekte imaju uporište kod pojedinih građana Srbije, što je veoma loše i neprimereno.
Plašim se, ovde je i gospodin Mamula govorio o tome, da idući na utakmice, odnosno na sportske manifestacije, odnekle polazimo, polazimo od kuća, iz škola.
Kakvim sunovratom je krenulo društvo, posebno se to vidi od 2000. godine, pa nadalje, možda ćemo jednog dana morati donositi ovakav zakon o ponašanju u osnovnim školama, da ne govorim o srednjim školama i fakultetima.
Sećate se, na to ne želim ni da podsećam, da smo imali nekoliko strašnih slučajeva u Beogradu. Ukoliko ne budemo više pažnje i ljubavi, gospodine ministre, posvetili samoj porodici, sigurno će nam se dešavati ovakve stvari, potenciram to, ne samo na sportskim terenima, nego i mnogo pre odlaska na sportske terene.
Lepo bi bilo da se naši sportisti iskreno i srcem bore na terenima, oni to i rade, ali SRS ima tu jedan dobar kurs. Predsednik naše stranke je već godinama insistirao na tome da ljudi koji se bave politikom, osim ukoliko nisu direktni akteri u sportu, ne budu uključeni u sportske uprave, a to je nedavno potvrdio jedan od naših najboljih fudbalera svih vremena, Dragan Džajić, rekavši da političarima nije mesto u sportskim klubovima. Neka naši sportisti pobeđuju na sportskim terenima, a građani Srbije, tj. SRS će pobediti na biralištima, dakle, protiv Borisa, kao u Rusiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta vremena sam utrošio da bih došao do sledećeg zaključka, pošto ministar Petrović reče - nisu se stekli uslovi da bi Narodna skupština dosad imala na dnevnom redu ovo što se danas nalazi. Vrlo prosto, na osnovu člana 162. Poslovnika o radu Skupštine, kad je u pitanju izbor i razrešenje sudija i javnih tužilaca, može se to staviti na dnevni red u toku trajanja sednice.
Onda sam počeo da razmišljam, s obzirom na to da treba Zorku Petrović razrešiti sa mesta sudije Opštinskog suda u Guči sa 3. februarom 2005. godine, pa je bio 23. jul 2005, pa 23. jul 2006, i danas 23. jul 2007, i izveo sam jedini mogući zaključak - da bi o ovom moglo da se raspravlja, potrebno je da temperatura napolju bude preko 40%. Drugo obrazloženje nisam mogao da pronađem.
Srpska radikalna stranka, u kontinuitetu, vodi računa kada su u pitanju izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija i uvek smo uzimali aktivno učešće kada je to bilo u pitanju. Uporno upozoravamo da se od 2000. godine vrši negativna selekcija u izboru pravosudnih organa.
Ne znam da li će sadašnji ministar pravde biti tog kapaciteta, kako on voli da kaže, da popravi, da utiče na poboljšanje stanja u pravosuđu, jer imamo sudove, opštinske sudove, koji imaju predsednika suda i samo još jednog sudiju.
Ako imamo na umu da je u jednom mestu, kada je bio u pitanju izbor predsednika okružnog suda, lično uticao da se on ne izabere u roku od dve godine, nisam siguran da će dati svoj doprinos da razrešimo problem u malom mestu, poput Krupnja, gde, ukupno, postoji dvoje sudija.
Ipak, mislim da će ovo biti naprednije u odnosu na neke prethodne ministre, jer vi po prvi put uvodite neku novu praksu - da onaj kome je istekla tužilačka funkcija, i to navršenjem radnog veka, jedino s takvim uslovom može da imenuje one druge, kojima je, takođe, davno završen radni vek, ali je možda bolje i to nego da tražite, kao što su neki vaši prethodnici tražili, da se uvede smrtna kazna bar na 15 minuta, i to je dobro.
Neki su za ovom govornicom pričali o tome ko će da odgovara, ne znam ko je to radio, ali mi je poznato da je neko u svojoj ministarskoj praksi to imao, neko je ovde rekao da je neki građanin u to vreme, a sada poslanik (cenim svakog građanina Srbije, bez obzira na to šta je bio pre a šta će biti posle i šta je trenutno), bio uhapšen na 24 sata. A šta ćemo za 12 hiljada ljudi koji su u akciji ''Sablja'' bili uhapšeni i veoma mali broj je procesuiran, a za ostalo, ne zna se šta će biti?! Šta ćemo za to i tu ideju? Takvo ponašanje u ovoj Srbiji su najčešće zagovarali i sprovodili upravo oni koji danas kritikuju određene stvari.
U Novom Sadu je 18. maja 2007. godine otvorena Kancelarija Pravosudnog centra Srbije, koja bi trebalo da vrši obuku kadrova, sudija i tužilaca sa teritorije Vojvodine. Zašto samo Vojvodine, ako ima potrebe za edukacijom, mislim na nosioce pravosudnih funkcija, zašto to nije za celu Srbiju?
Kakva će nam biti situacija, ministre, sa novim nošnjama, a zagovaralo se da to treba da se nosi u našim sudovima od 1. septembra, čak kažu da je sa 3. januarom istekao tender? Vi niste bili u toku, ali kažu da je to samo formalno pitanje. Mene to malo podseća na ono što se dešava u Haškom tribunalu, jedna inkvizicija, da se građani Srbije dodatno uplaše izgledom naših sudija. Ne treba to činiti.
Mi u SRS-u smatramo da najveći broj sudija i tužilaca svoju funkciju obavljaju korektno i profesionalno. Zato su danas neki građani Srbije, moram da im objasnim, možda u zabludi da imamo razrešenje nekih sudija i tužilaca koji nisu više dostojni da obavljaju tu funkciju. Ne, poštovani građani, nije to u pitanju. Danas Narodna skupština raspravlja samo o razrešenju onih sudija i tužilaca koji su navršili radni vek, dakle, stekli uslove za odlazak u penziju i onih koji su iz ličnih razloga podneli zahtev za razrešenje.
Kroz ove odluke, imamo ukupno 64 sudije koje treba da budu razrešene, dakle, u opštinskim i okružnim, a čini mi se da iz Vrhovnog suda nema nijednog, od toga, 26 - zbog navršenog radnog veka i 38 - na lični zahtev.
Veliki je to broj odjednom, kada treba doneti takvu odluku, kada znamo da imamo ukupno u Srbiji između 2000 i 2.300 sudija, pa u jednom danu treba doneti odluku o razrešenju tolikog broja sudija, što je, otprilike, pet posto.
Skoro da nijedno ime sa ovog spiska ne zaslužuje poseban komentar. Možda bi se samo u kontekst potrebe za komentarisanjem mogla ubaciti sudija Milena Ilić Drecun, zbog onoga što jeste stvarni razlog za podnošenje njene ostavke na mesto sudije Vrhovnog suda Srbije.
Vidi se ovde da je i predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović Škero, htela da osujeti njene razloge za podnošenje ostavke na mesto sudije Vrhovnog suda.
U svakom slučaju, trebalo bi Slobodana Jankovića, Republičkog javnog tužioca, istaći i pomenuti to ime posebno, jer ako je neko napunio radni vek 10. decembra 2005. godine a ostao, i ministar predlaže da se on razreši sa današnjim danom, a ne kako je gospodin Batić predlagao - sa 10. decembrom 2005. godine, postavlja se pitanje moralnosti. Onda nije ni čudo što je on radio sve to što je radio.
On nije bio trgovac u kiosku, pa da je trebalo malo morala. Imamo puno čestitijih ljudi, koji rade najobičnije poslove, imamo poljoprivredne proizvođače, nego što je to bio Slobodan Janković, ako je on mogao da prećutkuje skoro dve godine i da obavlja funkciju Republičkog javnog tužioca.
Možda je to činio zbog plate koju je imao ili zbog potrebe političkih stranaka da ga zadrže do današnjeg dana na tom mestu, da bi sve odluke koje je on pokretao, odnosno radnje koje je činio, mogli lakše da predstave narodu.
Gospodine ministre, vi i Vlada u kojoj učestvujete, veliko ste razočaranje za građane Srbije, a nada i budućnost za građane Srbije će biti SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću za razliku od nekih probati da koristim mikrofone. Moram prvo da istaknem principijelan stav SRS da zaista vladajuća većina preteruje u ovome što već mesecima, a to je bio slučaj i u prethodnom sazivu, spaja nekad čak i 12 tačaka dnevnog reda u jednu tačku. SRS nikada neće pristati na to, ni danas kada smo u opoziciji, ni sutra kada budemo na vlasti. Ne znam da li je neko iz Vlade da neke tačke treba spojiti ili neko ovde dođe do takvog zaključka.
Koliko je važan Zaštitnik građana ukazuje i činjenica da onaj ko je bio ovlašćen od Odbora za ustavna pitanja nije bio prisutan kada je trebalo taj predlog da se obrazloži. Članom 138. jeste predviđen zaštitnik građana, ali 2005. godine, tada je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Lončar, predložio taj zakon.
Da vam kažem da građani Srbije i javnost Srbije znaju da opstrukciju u ovom parlamentu ne vrši SRS nego, upravo, Vlada. Predložila je taj zakon, iako zaštitnik građana nije bio ustavna kategorija. Da se ne shvati pogrešno, značaj te institucije jeste veoma veliki, ali mi nemamo poverenje ni u način, ni u one ljude koje vi predlažete na ova mesta, odnosno na ove funkcije.
Ko će da zaštiti građane Srbije, a i nas narodne poslanike od sledećih činjenica? Ovo su egzaktni podaci, možete ih naći u Predlogu budžeta za 2007. godinu.
Generalni sekretarijat Vlade umesto do sada 88 zaposlenih predviđa, ako već nije zaposlio, 108. Rekli biste dve Vlade. Neko mora da položi račune građanima otkud i zbog čega je to. Rekli biste dve Vlade, ali nije. Služba za upravljanje kadrovima, 25 – 50, u nadležnosti zaštitnika građana.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 355 – 501 sada, osam državnih sekretara. Ministarstvo zaštite životne sredine 231 – 395. Ministarstvo kulture 75, sada 93. I, ako je od dobrog glumca puno je.
Ministarstvo zdravlja 383, sada 433. Nisu ovo zaposleni u zdravstvenim ustanovama, oni dobijaju otkaz, ali će neki možda ... dobro, Ministarstvo vera nećemo.
Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, takođe neustavna kategorija, 26, sada 32. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu 65, sada 99.
Pretpostavljam da ministar neće stići da donese ili da potpiše odluke o promeni naziva ulica i trgova, pa će morati neko da mu pomogne, te iz tog razloga ovo ministarstvo značajno u kadrovima proširiti.
Kancelarija za pridruživanje EU 38, sada 52. Tako ćemo se mi decenijama verovatno pridruživati, ali sa ovom vladom, sa vama, koji je sada zdušno podržavate, od tog posla nema ništa.
Kabinet predsednika Vlade 8, sada 19. Kabinet potpredsednika 10, sada 36. Ima li ovde vama nešto nelogično? Predsednik Vlade 10, odnosno uvećanje 19, a potpredsednik 36.
Poverenik za informacije 5, sada 11, a ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji u toj službi, zajedno sa poverenikom 22 lica.
Zašto je ovo važno, pitali ste? Ja verujem, o ovome niko nije govorio, a nisu stigli da govore iz SRS. Vas to nije ni zanimalo. Nisu stigli, zato što su se više bazirali na novčanim iznosima, koje ova vlada planira da potroši ko zna kako i na koji način, ali slična situacija će biti i sa poverenikom i sa zaštitnikom građana. Znamo da je Zaštitnik građana u Vojvodini jedan svoj izveštaj, tri četvrtine svog izveštaja o radu za jednu godinu posvetio kritici jednog od potpredsednika SRS, gospodina Milorada Mirčića. To valjda treba da radi Zaštitnik građana, po vama, i Poverenik za informacije.
Najbolji zaštitnik građana jesu oni sami i jeste SRS, mnogo bolja od ovih koje mi treba sada da imenujemo, možda već na sledećoj sednici. Da ne bi bilo ništa dobro kod ovog kandidata Saše Jankovića, ja sam pomalo i lokal-patriota, rođen u Loznici, a ja u Ljuboviji, to je nešto što je dobro, o njegovim ličnim kvalitetima ne mogu i neću da govorim. Ne samo da je meni nepoznat i široj javnosti, a zaštitnik građana bi bio čovek koji od svog pojavljivanja uživa veliko poverenje od građana i da pokuša da reši njihove neke probleme, odnosno da im pomogne.
Ovde u njegovoj biografiji stoji, tačna je ona činjenica koju je rekao gospodin Zoran Krasić, njegova tri zanimanja ili bavljenja jesu u Ministarstvu za sport i omladinu. Ništa nemam protiv, relativno mlad čovek, ali kao da se kandiduje za državnog sekretara ili za pomoćnika ministra ili za neke druge poslove u Ministarstvu za sport i omladinu, a možda je tu bilo bolje rešenje za ovog gospodina.
Neko je rekao – šaljemo lošu poruku građanima Srbije kada treba da uspostavimo institucije, pošto su dve, koje treba upravo da pruže njima zaštitu. Pa i Vlada Republike Srbije treba da štiti svoje građane, treba da razvija ovu državu, da je brani, a setite se samo 2001. godine koliko je građana u Srbiji ostalo bez posla. Ne samo da su ostali bez posla, nego je vršen politički progon.
Složićete se, kolega Obradoviću, da je to trajalo, da je to i danas prisutno, na taj način se ne štite građani Srbije.
Ova Vlada je loša, ona je naopaka, neko bi rekao i rđava i nisam siguran da predlozi te Vlade mogu da budu dobri i kao zaštitnici građana i kao lica koja treba da nam daju javne informacije. Toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS odlično znaju da su ovde zbog zakonodavne delatnosti, ali vidite do čega dovodi kada izvršna vlast ne radi svoj posao na onakav način kako bi to trebalo. Naime, meni je neshvatljivo, iako dolazim iz jedne male sredine, da tu, nadomak Beograda postoji veći broj ljudi koji ni do dana današnjeg nemaju priključenu struju, iako su sve troškove, što je trebalo da uplate za to, uplatili.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 1. i naravno da ću tražiti u danu za glasanje da se o tome glasa. To se odnosi na šefa poslaničke grupe DSS, koji je svoje radno vreme u ovom parlamentu oročio na pet minuta u toku jednog dana: dođe ovde, održi predavanje poslanicima SRS-a i nekim drugim, ako se oni tako osećaju, i posle toga ode. Nije problem samo što nema šefa poslaničke grupe tu, nego što mu nema ni poslanika. Oni izjavljuju – sada nismo mi oni koji treba da obezbeđujemo kvorum, sada neka to rade ''žuti'', tako oni kažu, a mi ćemo malo da sedimo tu i tamo.
Ne bi bio problem, gospođo Čomić, SRS nije tražila, samo malo na ono što ste vi govorili, nije tražila da se nešto uradi što ne sme i što nije trebalo. Naime, traži se da se samo ispoštuje ono što je obaveza. Mene sada ne iznenađuje taj ''Komadina'', nesrećni, kako neko reče, kada vidimo kakav je Aligrudić, kakav je premijer, onda ''Komadina'' može da bude još, ima prostora još za njegovo ponižavanje, odnosno za vređanje građana Grmovca i cele Srbije, jer oni to rade svakodnevno i to uopšte nije ni problem. Neko je rekao da smo mi ovde zbog zakonodavne aktivnosti i to je potpuno tačno.
U prethodnom mandatu predsednik Skupštine i većina poslanika su rekli da je prethodni saziv usvojio 267 zakona i to je potpuno tačno, ali usvajali smo usred vrelog jula Zakon o skijalištima. Nije problem da se usvoji taj zakon. Nama je potreban, mi hoćemo i savremene zakone, ali je problem što se to čini u julu.
To je kao kada bi naši poljoprivrednici u oktobru mesecu planirali kad i koji dan da seju, odnosno da žanju pšenicu. To su problemi ove vlade i skupštinske većine koja je podržava. Iznenađuje me da niko od narodnih poslanika nije ustao i rekao, mada je to nešto što je osnovno, i predsednik Skupštine koji se zalagao, bar u onom svom ekspozeu, da podigne kulturološki nivo, danas ni u jednom momentu nije pokušao da proveri o čemu se tu radi i kakvi su problemi. Pored reklamiranja člana 104. stav 1. tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome.
Reklamiram član 226. Naime, sada je sezona berbe malina. To je naš strateški proizvod i berzanski proizvod. Za razliku od drugih poljoprivrednih proizvoda gde se zna cena, ovde ni u jednom momentu još nijedan otkupljivač nije rekao o tome – poljoprivredni proizvođači su prinuđeni uveče, zato što je to proizvod kada se ujutru obere uveče mora da se preda, i ni jedan jedini dan nijedan otkupljivač nije izašao ni sa jednom cenom i Vlada se ne bavi tim problemom. Prema tome, to je upućeno.
Poslanici su obavezni da štite interese građana Srbije i, kako uvažena koleginica, Nataša Jovanović, reče nama je svejedno, mi ovde štitimo interese građana, da li je neko iz Subotice, Ljubovije, Preševa, Medveđe, iz drugih mesta Srbije, nama je potpuno svejedno i ovo je jedino mesto gde možemo da koristimo priliku...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Periću, elaboriranje o malinama u drugom javljanju, pošto je isteklo vreme.)
Gospodine Albijaniću, vi ste se tu lepo udomili i vas savršeno ne zanima malina! Verovatno, u julu mesecu kada budete dolazili u Ljuboviju mahnućete malinarima, ali to je cinično što vi činite. Ja ću se javiti i kasnije da govorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 7. razdeo 6, sa predlogom da se brišu sredstva koja su planirana za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Ako postoji Kancelarija za pridruživanje EU, postavljam pitanje šta je sa kancelarijom za pridruživanje Rusiji, Kini i drugim prijateljskim zemljama? Ako, kao što je gospodin Krasić malopre rekao, u svakom ministarstvu postoji najmanje po četiri čoveka koji rade ovaj posao, ono  što radi  gospođa Tanja Miščević, čini mi se da se tako zove,  postavlja se  pitanje otkud da se tolika sredstva - 60 miliona,  predvide za tu kancelariju?
Postavljam poslaničko pitanje - kojim aktom je predviđena, na koji način funkcioniše i koliko ima zaposlenih u toj kancelariji za pridruživanje EU? Mislim da je bilo svrsishodnije da su se ova sredstva koja su predviđena za rad Kancelarije za pridruživanje EU izdvojila za penzije, plate, pa i za dečije dodatke, jer deca koja se školuju u Republici Srpskoj, a to je karakteristično za opštine koje su na rubnom području, nemaju dečiji dodatak, a školuju se tamo iz praktičnih razloga, zato što škole koje postoje u susednim gradovima u Republici Srpskoj ne postoje u
Republici Srbiji, pa za decu koja se školuju tamo to ima tretman inostranstva. Ne znam, da nije sada u ovim specijalnim vezama, odnosno sporazumom koji je potpisan u Banjaluci, predviđeno da se nešto promeni.
Mislim da bi bilo svrsishodnije i za građane korisnije da se ta sredstva, koja su predviđena za rad ovih kancelarija, upotrebe u te svrhe i za niz drugih, preko potrebnih stvari za građane Srbije, a za ovo predlažem da se briše i nadam se da ćete u danu za glasanje to prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Zakona. Razlozi za podnošenje amandmana nisu sujeverje, s obzirom da se radi o članu 13, nego je razlog to što ovaj koji želi da vlada životima u Srbiji, a to je ministar finansija Mlađan Dinkić, i to želi da postane većinski vlasnik života u Srbiji, vređa inteligenciju onih ljudi koji primenjuju ovaj zakon, kao i nas narodnih poslanika i svakako građana Srbije, što bi najmanje smeo i imao pravo da radi.
Šta je predviđeno članom 13. Predloga zakona? Kaže se da se u članu 62. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi: "Ministar utvrđuje način izveštavanja o ukupnim primanjima i ukupnim izdacima za trezore lokalnih vlasti." To se obuhvata na jedinstven način u odnosu na kontrolu izvršenja budžeta.
Kao što je rekao narodni poslanik Petar Jojić, budžetske inspekcije u Srbiji ne rade svoj posao, odnosno rade ga selektivno. Kada su predsednici opština, srpski radikali, zahtevali da se pošalje budžetska kontrola u opštine u kojima su oni legalno izabrani, ministar Mlađan Dinkić uvek se vadio na to da nema dovoljan broj izvršilaca. Zato one odlaze tamo gde on odluči i smatra da treba da idu budžetske kontrole.
Šta je suština ovog Zakona o budžetskom sistemu, izmena i dopuna i rebalansa budžeta uopšte? Pokušaj da se obezbede što je moguće bolje pozicije za izbore koji predstoje i da se ostane što više na vlasti.
Neko je pre podne rekao da srpski radikali pričaju praznu priču, a čini mi se da je zaboravio period kada su ministri u Vladi, članovi SRS, branili ovu zemlju u vreme njenog bombardovanja i ubrzano obnavljali zemlju 1999. i 2000. godine, a da se pri tom nisu slikali i nisu davali nikakve pompezne izjave, nego su nastojali da se ono što je u ratu porušeno što pre obnovi i da se obezbedi što je moguće bolji standard građanima Srbije.
Nacionalni investicioni plan se ovde predstavlja, i na terenu i u kampanjama za lokalne izbore, kao da je sada neko doneo pare od svoje kuće ili svoje nasledstvo pokušava da da građanima Srbije, odnosno da im omogući bolji kvalitet života i da uloži u tu infrastrukturu.
Zapravo, tu se radi o novcu koji je dobijen prilikom prodaje "Mobtela". To su generacije pre nas stvarale i to je stvarala ova država, koju mi iznad svega volimo i zbog koje jesmo tu, a nije stvarao nijedan pojedinac.
Sada se pokušava predstaviti da to ova vlada čini mnogo za građane Srbije. Naravno, nije u pitanju ušteda, nego samo ono što smo na jedan način dobili i došli do tih sredstava.
U Nacionalni investicioni plan nije ušla, iako je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić jednom prilikom, gostujući u opštini Ljubovija, rekao da je izgradnja tunela preko Proslopa jedan od strateški važnih projekata, kojima bi trebalo pristupiti. Ovo povezujem sa potpisivanjem jučerašnjeg sporazuma u Banjaluci.
Idemo sada da podržimo političke izbore, odnosno kampanju dve stranke u Republici Srpskoj, a mnogo važnija je bila izgradnja tog tunela, s obzirom da stoji u predlogu nacionalnog plana i zahteve i projekte su mogle da podnose lokalne samouprave, nevladine organizacije i ministarstva.
Bilo je potpuno logično i sasvim opravdano da ovaj projekat uđe u nacionalni plan, jer ima strateški značaj i na najbolji mogući način bi povezao Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, a ne da se ide u Banjaluku i prodaje politička magla, kao što je juče rađeno u Banjaluci.
U vezi sa raspodelom sredstava ministar Dinkić je rekao da se u Boru desilo zakašnjenje dodele sredstava, koje je bilo oko 15 dana, ali juče je demantovano i sasvim odgovorno i tačno je rečeno da se radi o zakašnjenju, u stvari, od dva i po meseca.
Predsednik opštine Bor, srpski radikal, Branislav Rankić uspešno je prebrodio taj period i nije bilo dana zakašnjenja u isplati ličnih dohodaka zaposlenih u opštini Bor, odnosno u lokalnoj samoupravi, i svih planova i programa koje je zamislila lokalna samouprava, na čelu sa Branislavom Rankićem, da treba da ih sprovede. Kako je gospodin Rankić to uspeo? Tako što nije krao od građana Bora i što je maksimalno vodio računa o potrošnji tih sredstava koja su bila uplaćena u budžet borske opštine.
Pitanje je zbog čega se čuva vlast i zbog čega se pristupilo ovom Nacionalnom investicionom planu. Pri tome želim da znate da Srpska radikalna stranka nema ništa protiv izgradnje infrastrukture, izgradnje puteva i popravljanja, odnosno ulaganja u infrastrukturu u bilo kom delu Srbije. Nama je podjednako važna svaka stopa ove zemlje, ali mogu da kažem da nisu napravljeni prioriteti.
Juče smo isticali u načelnoj raspravi da nije urađena nacionalna strategija. Sada ću kazati gospodinu ministru, pošto je sada ušao, sledeće. U lokalnim samoupravama u srednjem Podrinju nije bilo dovoljno vremena i oni koji učestvuju u vršenju vlasti nisu mogli na najkvalitetniji način da delegiraju projekte koji bi sigurno bili prioritetniji sa aspekta potreba građana koji tamo žive, nego što su ovi projekti koje su oni sada ponudili.
Bio je veoma kratak period, a ovi programi su postojali odranije. Neću sada govoriti o delu u vezi sa daljim sprovođenjem, odnosno zašto je rečeno da se 50% tih sredstava može utrošiti samo u sledećoj godini, što će biti verovatno još jedan dodatni problem.
Danas je strategija nacionalnog razvoja, i u vezi sa kvalitetom te strategije trebalo je da se vodi rasprava ovde u Narodnoj skupštini, izgubila cilj i zbog toga može da se kaže da se pojedini ministri ponašaju kao da su to njihova vlastita sredstva, tako da ih koriste tamo gde su najčešće njihovi lokalni izbori.
To se radi u pogledu očuvanja vlasti, najčešće, na tim mestima, u ovom momentu i zbog izbora koji predstoje. Građani Srbije su to prepoznali i sigurno neće dozvoliti takvu prevaru; ni građani Srbije, ni Srpska radikalna stranka.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, proučavajući ovaj zakon, radeći na izradi amandmana i pripremajući se za odbranu tih amandmana mogu da zaključim da je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona u bližoj ili daljoj prošlosti imao uganuće mozga. Ja ću to pokušati da objasnim u amandmanu na član 42. koji sam podneo.
Naime, član 42. se nalazi u VII glavi gde se govori o zaštitnim merama.
S obzirom da je moguće da dođe do poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može da reaguje na sledeće načine, pa je u ovom članu pobrojano 12 slučajeva u kojima Vlada može da interveniše da bi se ova situacija sprečila, odnosno da bi se to prevazišlo.
Ovaj put neću komentarisati one načine za koje i mi u SRS smatramo, naravno, ukoliko budu prihvaćeni ostali amandmani koje su podnele kolege narodni poslanici SRS, pa i ovom intervencijom ovaj zakon će se poboljšati i neću komentarisati devet slučajeva koji imaju za cilj da se ovo stanje razreši, nego tri slučaja od pobrojanih 12 koji ni u kom slučaju ne bi smeli da stoje ovde i da se na taj način pokušava prevazići ova situacija. Evo zbog čega.
Predložio sam da se u stavu 1. briše tačka 3). Tačka 3) kaže da se ograniči obavljanje plaćanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom.
Da se ograniči obavljanje plaćanja – zamislite u kakvu situaciju ćemo dovesti naše partnere koji rade neke poslove sa ino-partnerima, odnosno sa firmama koje imaju sedište u inostranstvu, ukoliko dođe do prestanka ili ograničenja plaćanja, ili ukoliko je naša firma, odnosno privredni subjekt realizovao određeni izvoz ili usluge, pa kaže - nemojte mi sad plaćati.
To ukazuje na neozbiljnost u razmišljanju predlagača ovog zakona i to je prosto nedopustivo.
Na koji način se može intervenisati da bi se određene stvari sprečile, predlagač je dao u tački 7) ovog člana i kaže – da se ograniči davanje garancije ili jemstva, zaloga ili drugih sredstava obezbeđenja u korist nerezidenta. To je moguće i na takav način treba intervenisati i onda će se ovaj poremećaj sprečiti.
Zatim sam predložio da se briše i tačka 8) u kojoj predlagač kaže da se propiše, odnosno uvede kao obavezno polaganje određenog procenta deviznog depozita na račun kod Narodne banke Srbije.
Šta se ovde postiže? Ovde ćemo dovesti u situaciju da postoji neko dogovoreno, ugovoreno ili diktirano tržišno poslovanje, a ni na jedan način se ovde ne podstiče tržišno poslovanje.
Tačka 11) predviđa – propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu. Ovo ne može da se propiše.
Mi moramo trajno i u kontinuitetu da razvijamo kod naših privrednika osećaj pripadnosti i ljubavi prema svojoj otadžbini, prema svom narodu i na takav način možemo stvoriti osećanja kod njih kako i na koji način treba da se ponašaju u poslovanju sa inostranstvom.
Dalje je vrlo interesantno na koji način je Vlada, ne prihvatajući moj amandman, obrazložila, a to stoji i u stavu 2. ovog člana, kaže se – mere iz stava 1. ovog člana mogu se primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, sećate se da je u vreme akcije "Sablja" Vladan Batić predlagao da se uvede smrtna kazna samo 15 minuta i da on pozavršava ono što je naumio, odnosno što je imao u cilju da uradi prema svojim političkim protivnicima.
Zamislite, to bi trajalo 15 minuta, ovo traje šest meseci, a koje su posledice, posledice koje se nikad i ni u kom slučaju više ne mogu otkloniti, a nanela bi se velika šteta.
To je nedopustivo, ali građani Srbije su na poslednjim izborima pobedili takvo suludo razmišljanje Vladana Batića i sigurno će i oni koji ovako misle da treba ovako regulisati ovu oblast i ovakav odnos prema građanima Srbije pobediti na sledećim izborima predvođeni SRS.
Pored toga što Vlada i u ovom predlogu zakona ne vodi dovoljno računa o građanima Srbije, moram da vam iznesem jedan primer, nadam se da mi nećete zameriti, iz mesta iz kojeg dolazim, iz Ljubovije, gde je proizvodnja maline jedna od ozbiljnijih delatnosti, i sa kojim problemima se susreću proizvođači maline.
Naime, sa 50, odnosno 60 dinara, na današnji dan cena je pala na fantastičnih 35 dinara. A da vam kažem ko ide u malinjake i ko ih bere – idu deca koja nisu krenula u školu, idu i penzioneri da bi, jer su penzije takve kakve jesu, malo svoje kućne budžete popravili, ali tamo ne mogu da se poprave uslovi.
Jednom prilikom je ministarka poljoprivrede, sada je potpredsednik Vlade, preporučivala proizvođačima maline kako mogu da razreše te probleme, pa kaže – potrebno je da uvedete savremenije mere u sistemu proizvodnje, potrebno je da uvećate svoje malinjake. Kao da je to na područjima Ljubovije, Malog Zvornika, Loznice i Krupnja moguće. Ono koliko su mogli da učine, oni su to učinili. Ne može se to tamo staviti u fabričku halu, pa se baviti tom proizvodnjom.
Još nešto, mi poslanici, složiće se i predsednik Skupštine, on je to više puta govorio, radimo u teškim uslovima; naravno, oni koji rade, koji su ovde od početka do kraja radnog vremena, koji podnose amandmane, obrazlažu ih, razgovaraju sa građanima i pokušavaju da nađu odgovor i neka rešenja za njihove probleme, ali eto, sad smo u ovoj sali koja ima klimu.
Oni koji se bave proizvodnjom maline i beru je nemaju takvih uslova i mogućnosti; često u svoje malinjake izlaze u četiri ili pet sati ujutru i ostaju tamo do završetka, dok ne oberu. Onda se pojavi neko ko im ponudi fantastičnu cenu od 35 dinara.
Do čega će to dovesti? Dovešće do još većeg osiromašenja, ali to nije najveći problem, nego je veći problem što ćemo doći u situaciju da sledeće godine nemamo proizvodnju toga što je sigurno za državu strateški proizvod, odnosno imaćemo je, ali u značajno smanjenoj meri.
Poznato je da je ova cena različita na otkupnim mestima u Srbiji, ali malina je jako osetljiv proizvod, koji može samo jedan dan na takav način da traje i ukoliko ne bude zadovoljan cenom koju bude imao u Krupnju ili Malom Zvorniku ne može da je vozi u Šabac, Merošinu ili neko drugo mesto gde bi mogao da postigne veću cenu.
Mislim da su ovo problemi kojima bi ova vlada trebalo da se bavi, a sve bi ovo moglo i verovatno bi poljoprivredni proizvođači i iz drugih oblasti mogli da se zaštite na taj način što bi onaj Trizon, bizon ili već kako se zove, onaj Simonović i niz drugih prevaranata vratili pare koje su opljačkali, svakako Tadićevi, i oni koji su za jedan mesec na naplatnim rampama autoputa uzimali po milion evra.
Te pare bi trebalo da se vrate od tih koji su opljačkali, oni da odu na zasluženu kaznu u zatvor, a tim parama da se potpomognu oni koji danas višnju prodaju po ceni od 18 dinara, jer cena proizvodnje i višnje i maline je daleko veća od one koja se njima isplaćuje, a da ne govorim o potrebama.
Ti građani najčešće svoje obaveze izmiruju uredno i pošteno, vrlo korektno prema svojoj državi, jer je vole i pokušavaju (za razliku od ove vlade i Tadićeve stranke, koja bi da upropasti sve što je ostalo) da usprave ovu državu, jer hoće da sačuvaju dok SRS dođe na vlast i da zajedno oporavimo državu i da njima obećamo da će sigurno od tog momenta krenuti nabolje, ne odjednom i ne odmah, ali će sigurno biti bolje iz dana u dan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnjeg zasedanja potrošismo jedan određeni deo vremena na debatu, da li je potrebno da bude ministar prisutan kad se govori o ovom zakonu ili ne. Ja samo da obećam, odnosno da obavestim javnost i narodne poslanike da će srpski radikali, kada budu ministri, dolaziti sa zadovoljstvom u ovaj parlament, predstavljati zakone i objašnjavati građanima, kao i poslanicima koji žele da uzmu aktivno učešće da bi ti zakoni bili primenljivi i da bi koristili građanima Srbije.
Moram da kažem i mojim kolegama poslanicima iz SRS da se ne sekiraju mnogo zbog toga što ministar finansija Mlađan Dinkić nije prisutan ovde, jer kad je tu Miloljub Albijanić, koga inače građani Srbije iz milja zovu Mićko Švajcarac, onda potpuno na isti način oni završavaju to sa svojom strankom. Zbog čega ga zovu Švajcarac? Pa zbog toga što on kad se pojavi, da li za ovom govornicom, da li u nekoj od televizija, kad govori građani steknu utisak da je on parlamentarac u Švajcarskoj. Naime, Srbija je lepša zemlja od Švajcarske i ljudi su u njoj dobri, samo što su oni "žuti" pokupili sve što se imalo pokupiti pa se mnogo teže živi nego u Švajcarskoj. Inače, zadovoljstvo je nama koji vodimo ovu državu da u njoj živimo.
Da malo kažem vezano i za moj amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, na član 7. ovog zakona, a smatramo da je Predlog ovog zakona u odnosu na zakon koji reguliše slobodne zone veoma važan i bitan propis koji treba da postoji. Zanimljivo je i šta je rekao narodni poslanik Jakšić. Kaže: "Ponekad su neki koristili beneficije, on zloupotrebe onih koji treba da kontrolišu poslovanje slobodnih zona naziva beneficijama, što je nama srpskim radikalima apsolutno neprihvatljivo".
Član 7. kaže: "Ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva iz člana 4. stav 2. ovog zakona i svoje mišljenje dostavlja Vladi". Mi smo svojim konceptom predvideli da član 4. glasi sasvim drugačije. A i ovde bi se Ministarstvo uplitalo u otvaranje slobodnih zona kao kad privredni subjekti žele da započnu sa nekom delatnošću, pa sad bi neko ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo finansija, trebalo da da svoju ocenu da li postoji opravdanost ili ne, za obavljanje te delatnosti.
Drugi stav člana 7. glasi: "Određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala". To je teško oceniti da li će se postići, a zapravo ne treba nego treba dozvoliti, propisati ovim zakonom na koji način se otvaraju slobodne zone i dozvoliti mogućnost da one posluju, pa će se pokazati tokom poslovanja da li oni imaju opravdanja ili ne.
Činjenica da su se za poslednjih 30 godina u svetu slobodne zone povećale oko 100 puta ukazuje na to, i nama srpskim radikalima dovoljan je signal, da o ovoj problematici ili zaživljavanju privredne aktivnosti u Srbiji treba posvetiti ozbiljnu i dužnu pažnju i zbog toga smo mi na Predlog ovog zakona podneli 44 amandmana, da bismo ovu materiju regulisali u jedan zakon koji bi zaista građanima Srbije značio mnogo.
U dosadašnjim slobodnim zonama predmet njihovog poslovanja uglavnom je trgovina, a mi sada želimo da visoke tehnologije, noviji privredni subjekti, odnosno nova dostignuća zažive preko slobodnih zona da bi se zaposlio što je moguće veći broj građana Srbije, koji vape za radnim mestom. U poslednje vreme nema nikakvih šansi, niti je ova vlada, čini mi se, spremna da taj deo priče stavi na svoj dnevni red, a i kako bi to mogla kad pojedini ministri u ovoj vladi uglavnom razgovaraju sa predsednicima drugih stranaka kako i na koji način da se bore protiv velike popularnosti SRS, odnosno njenog utemeljenja kod građana Srbije.
Prošli put sam istakao, očekivali su građani Srbije da ministar finansija sa predsednikom DS razgovara o ovim privrednim delatnostima, odnosno razgovara o otkupnoj ceni višnje, maline, o žetvi, a oni se dogovaraju kako i na koji način da spreče građane Srbije i SRS da na sledećim izborima pobedi. To će biti malo teže i za one koji imaju ambicije da to rade, umesto da rade onaj deo posla za koji su ih građani Srbije neposredno preko narodnih poslanika izabrali u Vladi.
Amandmanom na član 1. koji je podneo narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić je na jedan određen način rečeno kako i na koji način SRS vidi koncept ovog zakona, pa i ovaj moj amandman na član 7. ovog zakona je samo logičan sled, kao što će biti i ostali amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS. Mislim da bi ozbiljno trebalo razmisliti o ovim amandmanima, prihvatiti ih kako bi ovaj zakon bio primenljiv i imao uticaja u poslovanju u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Poslanička grupa SRS ovaj zakon je proučila detaljno i izvršila analizu. U tome su nam ogroman doprinos dali poslanici SRS koji su i predsednici opština. Ovaj amandman koji sam podneo na član 35. logičan je sled našeg amandmana koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić na član 6. ovog zakona. Predložio sam da se u članu 35. stav 1. tačka 2) i 3) brišu, a to je – porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava.
Naime, mi smo u članu 6. predložili da ovaj prihod uđe u izborni prihod lokalne samouprave, a ne da to bude preneto od ostalih nivoa vlasti. Mogao bih da kažem da je ovo vrlo lekovit amandman, kako i za koga.
Naravno, za građane koji žive u konkretnim sredinama o kojima je reč i za vlast na lokalnom nivou, jer bi na taj način mogao da se popravi životni standard građana.
Ovde smo pričali kako ministri u Vladi u izbornoj kampanji odlaze u određena mesta preko novog asfalta i stavljaju još noviji, a treba da znamo da u velikom broju opština u Ljuboviji ima mnogo mesta kroz koja prolazi samo glavna saobraćajnica koja je asfaltna, a u mnogim selima ljudi bi bili zadovoljni kada bi bilo redovno i nasipanje puteva, a da ne govorimo o asfaltu i drugim stvarima.
U ovom zakonu ima mnogo suprotnosti. Narodni poslanik Zoran Krasić, a još je neko govorio, rekao je da je to privatni zakon, odnosno predlog privatnog zakona i na argumentovan način dokazao da je to tako. To se vidi iz činjenice da je jedno dobro oporezovano dva puta. Zatim je govorio narodni poslanik Petar Jojić, da se odredbe od člana 20. do 29. već nalaze u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Besmisleno je ponovo regulisati istu oblast u jednom i drugom zakonu, jer izazvaće zabunu kod primene ovog zakona, ne kod poslanika i članova SRS, jer vidite da detaljno i uporno radimo i proučavamo sve zakone, ali kod nekih koji nemaju tolike radne navike, sigurno može da se napravi određeni problem kod primene ovog zakona. Zbog čega bi to bilo važno, videli ste u članu 6. da je pobrojano 16 načina kako se dolazi do izvornog prihoda za lokalnu samoupravu, ali to su uglavnom slučajevi u kojima je veoma teško naplatiti ta sredstva, a Republika je zadržala za sebe one uslove pod kojima se vrlo lako dolazi do ubiranja tih sredstava od poreskih obveznika, odnosno od građana Srbije.
Vidite, porez na nasleđe i poklone, do njega se mnogo lakše dolazi, odnosno mnogo se lakše naplaćuje nego mnogi drugi porezi i takse koje plaćaju građani Srbije. Kako i zbog čega? Iz prostog razloga što ako neko dobije neki poklon ili nešto nasledi, valjda je spreman da plati porez na taj deo, nego ako nešto kupi, izgrađuje ili na bilo koji način se stvore obaveze za njega.
Zatim, u tom članu je predviđeno da je i boravišna taksa jedan od načina kako se prikupljaju izvorni prihodi. Ja mogu da kažem za Ljuboviju da je to prelep grad.
Neki znaju, bili su tamo, ali šta vredi, ko da dođe, ko da boravi, kada su prilazni putevi veoma loši i treba uložiti mnogo u infrastrukturu da bi se mogla naplatiti ta boravišna taksa, a to zapravo treba da bude obaveza Republike, ne mislim samo na ovaj grad koji sam pomenuo, nego i za mnoge druge gradove u Srbiji, da omogući preko budžeta Republike Srbije da se uloži u infrastrukturu i u ono što bi podstaklo razvoj privrednih aktivnosti da bi mogla da se naplati ta boravišna taksa.
Javnosti je poznato da je u poslednjih nekoliko dana najavljen neki dogovor između predstavnika G17 plus i DS i znate šta su pomislili građani, da se oni sada dogovaraju kako i na koji način da se otkupi pšenica, kako da se postigne što je moguće bolja cena, uvažavajući one razloge koje je Mika Vlaović kao uzoran poljoprivredni proizvođač govorio o tome, kako da se postigne što bolja cena malina, drugih poljoprivrednih proizvoda, a oni izgleda vode neke razgovore, rekao bih prazne, kako i na koji način da se bore protiv SRS, odnosno da spreče SRS da pobedi na sledećim izborima.
Neki od mojih kolega poslanika iz SRS vrlo često su tražili i zahtevali da se ovde pojavi ministar Dinkić, da da neka obrazloženja na naše primedbe vezane za ovaj zakon.
Vidim da je sada tu Miloljub Albijanić i nema potrebe da dolazi Mlađan Dinkić, pogotovo što je on rekao: evo ja ga menjam, a i da vam kažem, on na vrlo efikasan i dobar način urušava stranku G17 plus isto kao Mlađan Dinkić, pa je nama sasvim svejedno bilo koji da je tu, on daje dobar doprinos da ta stranka nestane i da SRS na sledećim izborima pobedi ostale i preuzme konačno vlast i odgovornost u državi Srbiji i da pokaže kako treba i kako se može mnogo bolje ova zemlja voditi, a od toga će najviše koristi imati građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 16. Predloga zakona o platama državnih službenika i ovde ću težiti, naravno ne u smislu težine nego u smislu "ići ka" da uvažim pravno teorijsko znanje koje gospodin Balinovac ima i koje nije skromno, ali nikako neću moći da prihvatim i da uvažim njegovu doslednost da oni amandmani koji bi u značajnoj meri popravili ovaj zakon za njega ne znače ništa i ne odlučuje se da ih prihvati.
Još jednom moram da istaknem da ovaj zakon zaista na jedan volšeban način vređa dostojanstvo zaposlenih u državnoj upravi, državnih službenika, gde je u članu 3. predviđeno da će državni službenici steći pravo na platu prvog dana kada počnu da rade i primaće je do poslednjeg dana dok rade.
Zaista moram da kažem da je to možda za vaše prijatelje Evropljane, kojima nije jasno kada stiču pravo na platu, ali svi zaposleni u državnoj upravi u Republici Srbiji znaju sigurno kada imaju pravo na platu.
Predložio sam amandmanom da se član 16. i naslov iznad člana 16. brišu. A šta je regulisano članom 16, odnosno o čemu govori član 16? Predviđene su tri vrste opisnih ocena kada zaposleni državni službenici imaju pravo na unapređenje u viši platni razred. Pa je rečeno: ukoliko državni službenik koji je dve godine uzastopno dobio ocenu "naročito se ističe", napreduje za dva platna razreda.
Zatim, u sledećem slučaju kada državni službenik dobije ocenu "ističe se" ili "naročito se ističe" i ističe se dve godine uzastopno bez obzira na način na koji je ocenjivan, napreduje za jedan platni razred i u trećem slučaju kada zaposleni državni službenik dobije ocenu dobar, dva puta uzastopno ili "ističe se" i "dobar" napredovaće za jedan platni razred.
Predložio sam amandmanom da se ovaj član i naslov iznad člana 16. briše u potpunosti, jer je to za nas neprihvatljivo. Nije utvrđena metodologija kako, ko, i na koji način će ocenjivati zaposlene u državnoj upravi, pa stoga smatramo da bi u praksi primena ovog člana vrlo često dovela do zloupotrebe položaja od strane pretpostavljenih prema ovim državnim službenicima.
Pravna argumentacija koja mene potpuno ubeđuje da je ovaj član bespotreban jeste da je predviđeno u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona da ovaj član stupa na snagu, odnosno da će se primenjivati od 2011. godine. Pokušao sam sebi u analizi ovog amandmana i pripremi za ovu raspravu da objasnim zbog čega je to primena od 2011. godine i nisam mogao da izvučem nikakav zaključak, osim ako to nije da će jedan mandat već proteći, pošto je predviđeno da određeni mandati traju pet godina, odnosno zaposlenje pet godina, da to možda nije taj razlog, pa da prvi put ne ocenjujemo ovih pet godina, da vidimo eksperimentalno kako to izgleda, do čega će dovesti u praksi, pa onda da vidimo kako bi se to uradilo.
Zatim, gospodin Balinovac je rekao, direktor je rekao, naravno još jednom da kažem da je njegovo pravno teorijsko znanje neskromno, da savetnici predsednika treba da budu poznata lica i da im se odrede plate.
Ja nisam potpuno siguran i on zna da to nije tako. Predsednik DS je imao neke savetnike koji nisu bili ni u vojsci, imali su 25, 26 godina, ni dan danas niko za neke njegove savetnike ne zna. Predsednik možda može da bude takav, ali ovaj jedan od savetnika je bio istovremeno savetnik i na odsluženju vojnog roka.
Da li je gospodin Balinovac imao u vidu i takve slučajeve ili se ovde više bazirao na savetnike predsednika Vlade, ali ni to nije toliko bitno. Kaže da su osuđeni, to je u vezi člana 13, oni koji imaju platu devet puta veću od onih koji imaju devet puta manju platu, a to nije nikakva osuda. Neko je to komentarisao, ja se neću dalje zadržavati na tom delu.
Moram samo na jednu stvar da ukažem, da je gospodin Krstin koji je malopre govorio mene je podsetio još jednom, iako ja svakodnevno putujući do svoje Ljubovije vidim kako se živi u Srbiji, uverio me je zaista i on kao poslanik iz poslaničke grupe G17 plus, da živim u Srbiji. Gospodin Marko Krstin takođe, pitaju me građani, ne samo u mojoj Ljuboviji, nego u Loznici, u Malom Zvorniku i celom Srbijom: gde živi Miloljub Albijanić, jer on kada izađe za ovu govornicu počne da cedi med i mleko i ljudi kažu – da li taj čovek uopšte izlazi iz Narodne skupštine, da li uopšte ode do stana, da li vidi kako žive pojedini ljudi u Beogradu, a da ne govorimo u Požegi i drugim mestima.
To je gospodin Marko Krstin pokazao da ipak pripada jednom svakodnevnom životu u Srbiji i mislim da i ovaj zakon, najbolja bi varijanta bila pošto on ima dosta nepreciznih odredbi i momenata, jeste gospodin Balinovac se potrudio da na svaki amandman da predlog i da objasni kako će to biti i primenjivo i praktično. Nisam potpuno siguran u to, zalažemo se i da plate državnih službenika budu regulisane zakonom i to je jedini način gde ukazuje i upućuje nas na to da tu ne bi trebalo da bude nekih zloupotreba, ali na ovakav način sigurno to neće biti moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno nije stigao besmisleniji predlog zakona u Narodnu skupštinu nego što je ovaj. Sećam se, zadnji put kad su bile izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju neko od poslanika, odnosno ovlašćenih predstavnika iz Nove Srbije najavio je da očekujemo da bi početkom tekuće godine tj. 2006. mogao biti novi predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali eto, danas raspravljamo o predlogu koji ima devet članova. Kada je ministar Velimir Ilić obrazlagao Predlog ovog zakona pomislio sam da se radi o ministru pravde i da ima neke tehničke probleme koje treba razrešiti. Eto, to je razlog zbog čega se predlažu izmene i dopune.
Prilikom donošenja nekog zakona trebalo bi malo pogledati stanje, odnosno uraditi strategiju životnog standarda u Srbiji, videti na koje uslove se primenjuje, svakako uz uvažavanje modernih dostignuća u savremenim evropskim i drugim svetskim zemljama. Srpska radikalna stranka je svakako za to da sve što je novo, moderno i što bi moglo poboljšati regulisanje neke materije bude prihvaćeno i u zakonodavstvu u Republici Srbiji.
Međutim, poodavno se prestalo sa takvom praksom, tačnije od 2001. godine kada je formirana vlada DOS-a, ni u jednom momentu se nema za procenu, odnosno analizu stanja u kojima bi trebalo doneti neki zakon i primenjivati ga.
Evo šta piše u članu 1. Predloga zakona – prevoznik mora da ima dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza za vreme obavljanja prevoza, kao da je to sastavni deo sklopa nekog motornog vozila kojim se vrši prevoz i u svakom momentu mora se imati overen i uplaćen primerak da je izvršen prevoz.
Mislimo da je to potpuno bespotrebno i da to nema nikakvog značaja za regulisanje samog prevoza, uz poštovanje svega drugog što treba da sadrži ugovor o vanlinijskom prevozu. To je u redu, ali da vozilo mora posedovati dokaz da je izvršena uplata, to je besmisleno tražiti, jer ponekad je to u praksi i nemoguće, jer je uplata moguća i naknadno ili na neki drugi dogovoreni način plaćanja.
Zatim, predlaže se da se privremeno oduzme vozilo i izda potvrda o oduzimanju zato što oko 400 počinilaca ovog prekršaja nisu privedeni licu pravde; zbog toga sada treba oduzeti vozila i onima koji se prvi put susreću sa ovim problemom.
Mi se zalažemo da se taj deo reguliše, ali imamo izrazito brdsko-planinske opštine u kojima linijski ugovoreni saobraćaj ne može da obavi minimum potreba građana koji žive daleko, pa čak i po 40 kilometara udaljeni od sedišta opštine. Ne mislimo da na ovakav način treba da se vrši prevoz, ali nikada ovo ministarstvo nije razmišljalo kako i na koji način bi mogao taj problem da se reši, da li nekim sredstvima Republičke vlade.
Ali, obično pomoć Republičke vlade, ili bar u obećanju, stiže samo (to je potpuna istina i siguran sam da me niko od onih koji bi želeli da podrže ovaj zakon ne može demantovati) u one naše opštine gde se vrše prevremeni lokalni izbori, gde ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić odlazi i kao predvodnik Vlade navija, odnosno sprovodi izbornu kampanju.
Znate šta on tamo radi? Obećava za izgradnju puteva, vodovoda, verskih objekata. Sve to treba, to ništa nije sporno, ali mi poslanici SRS pitamo se odakle, da li je taj budžet Srbije jedan veliki bunar koji je ponajviše dostupan posle ministra Dinkića Velimiru Iliću da može kad god hoće i u kojem god iznosu hoće da uzme i da obeća da bi se ti problemi rešavali.
Mislimo da to nije u redu i sa takvom praksom treba da prestane. Videli ste i nakon ovih izbora u prošlu nedelju, pokazuje se da ona ne daje nikakve rezultate, jer građanima Srbije je dosta laži i obećanja.
Ni u jednom momentu neću da kažem da ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić jeste lopov ili nije. Mislim da je to nešto što se mene apsolutno ne tiče, jer nemam dokaze za to u ovom momentu. Mislim da se on bavi neki stvarima mnogo više nego što bi trebalo ovo ministarstvo da radi.
Inače, kada se on ovde pojavi kao ovlašćeni predstavnik Vlade da obrazlaže neke zakonske predloge, on uglavnom na populistički način priča o onome što se uradilo i šta treba da se uradi, uz sigurno preterivanje.
Sećam se da je pre godinu i po dana bio u opštini Ljubovija, gde su pozvani svi predsednici opština Mačvanskog okruga. Obećao je izgradnju puta od Ljubovije, odnosno neizgrađeni i neasfaltirani deo između Ljubovije i Pecke u toku prošle godine, ali pred kraj same godine započelo se sa tim radovima. Uradilo se otprilike 1,5 kilometar i tu se zastalo, a dao je čvrste garancije da će to biti završeno u potpunosti. Naime, radi se o putu od 5,8 kilometara, a urađeno 1,2 ili 1,3 kilometara i sa tim se prestalo.
Zatim, na magistralnom pravcu od Šapca prema Loznici kroz Mačvu urađen je put prošle godine, a već u ovoj godini se mogu videti posledice nekvalitetno izvedenih radova. Da li se to radi da bi moglo odatle da se uzmu neka sredstva, da li se radi o pranju novca, uglavnom, potreban kvalitet na sprovođenju tih radova izostaje.
Zašto je još tragičan Predlog ovog zakona? Ako je oduzeto vozilo kojim je vršen vanlinijski ili bilo koji drugi prevoz, a da nije bilo ispravno, troškove će snositi njegov vlasnik, a ne kaže se pod uslovom da se dokaže da je bio odgovoran za ono što su mogli saobraćajni inspektori da utvrde na licu mesta.
Takođe jedan veliki paradoks, kaže se – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Ovde nije prihvaćeno ni opšte pravilo stupanja na snagu zakonskih predloga, kao da će se za osam dana, koliko je inače uobičajeno, razrešiti svi problemi iz ove oblasti. Zapravo, oni nisu veliki, nego se ovde radi samo o zastrašivanju građana Srbije, jer oni iz nužde ponekad moraju svojim vozilima, koja možda imaju nekih tehničkih nedostataka, da izvrše prevoz za sopstvene potrebe. Kako stoji u Predlogu zakona, moguće ih je sankcionisati i zbog toga.
Mislim da se ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, sa svojim saradnicima, pretpostavljam da ima kvalitetne saradnike, morao mnogo više angažovati da radi ono zbog čega ga je Narodna skupština izabrala, a ne da se bavi populističkim procenama, prognozama i jačanjem infrastrukture svoje stranke. Naravno, to je dozvoljeno i to nije nikakav problem, ali on to sve radi o državnom trošku, trošeći ogromna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka za ovakav zakon neće glasati, jer on samo otežava ionako teške uslove za život građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, kada bi obavljali posao onako kako od nas građani očekuju, nakon izlaganja narodnog poslanika Hranislava Perića i narodnog poslanika Vjerice Radete, vi iz poslaničkih grupa koje podržavate ovu vladu trebalo bi da izađete i da kažete kritički da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure.
Mi smo do sada dobijali razne predloge zakona, ali čini mi se da nijedan nije bio sličan ovom. Pre nego što prokomentarišem, samo, vi se sećate kada smo usvajali Zakon o državnim službenicima i Zakon o Vladi, tada je, u to, vreme sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo u Vladi Republike Srbije, gospodin Balinovac, bio sve vreme, ne samo kada smo govorili u raspravi u načelu, nego i kada smo govorili o pojedinostima, odnosno amandmanima, raspravljao je tu.
Sada ja postavljam pitanje – gde bi on mogao da se nalazi u ovom trenutku? Očigledno, malo uplašen od izbornih rezultata u prethodnoj nedelji...Vi iz vladajuće koalicije ste procenili da nije dovoljna aktivnost ministra za kapitalne investicije, gospodina Velimira Ilića, po mestima, odnosno opštinama gde se održavaju izbori, nego, evo, stiglo je i do gospodina Balinovca da i on mora da ode...
Ali, izgleda da ste Bor konačno napustili i ne vidite nikakve šanse. Poslanik iz Bora, koji je, ovako, vrlo učtiv i korektan kolega, nalazi se tu, informiše se. Znači, SRS očekuje pobedu u Boru sledeće nedelje.
Sada da se vratimo malo na ovaj zakon. Hranislav Perić je rekao da je ovaj zakon puno komplikovan i zaista u pojedinim odredbama to jeste tako. Ali, ima nešto ne da je prosto regulisano ovim zakonom nego uvredljivo za one na koje će se on odnositi i za nas koji ga čitamo. Evo i uvaženi kolega, Mika Vlaović, složiće se sa mnom.
Slušajte odredbu člana 3. ovog zakona, stav 1. kaže: "Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu od dana kada stupe na rad".
A stav 2. kaže: "Državnim službenicima i nameštenicima prestaje pravo na platu od dana kada im prestane radni odnos". Ovo je možda interesantno za zakonodavstvo Evrope, oni ne znaju kad stiču pravo na plate, odnosno pravo na zaradu, a u našoj lepoj Srbiji nema nijednog čoveka koji bi zasnovao, mogao da zasnuje, ima želju da zasnuje radni odnos a da i sam ne zna da se zakonom reguliše kada stiče pravo na platu.
Član 4. kaže: "Državni službenik i nameštenik imaju pravo na mesečnu platu.
Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec".
Pa, to su stvari koje se podrazumevaju same po sebi, koje nemaju nikakve veze sa jednim ovakvim zakonom.
Šta dalje karakteriše ovaj zakon? U mnogim odredbama ovog zakona ima puno subjektivnih mesta u primeni ovog zakona. Znači, neki pretpostavljeni, viši činovnik ili službenik će određivati o sudbini, ne samo o plati, nego i o sudbini onih koji su zaposleni u organima državne uprave, odnosno državnim službenicima i nameštenicima, što je nedopustivo.
Odredba člana 13, to su komentarisali gospođa Vjerica Radeta i narodni poslanik Miljko Četrović, nedopustivo je, nerazumno, pa čak, drsko i bezobrazno ovolika razlika u koeficijentima između mlađeg referenta i nekog ko je u prvoj grupi položaja. A znate zbog čega je ostavljen ovaj odnos devet puta u korist pripadnika prve grupe položaja? Iz razloga, što je pod njegovim nadleštvom mnogo veći broj izvršilaca, a logično je, prirodno je da onaj ko je pretpostavljeni ima veći uticaj i mogućnost uticaja na političku pripadnost i na neke druge stvari što svakako nije i ne sme da bude dobro.
Mi smo ovde govorili o strategiji razvoja turizma, strategiji reforme u pravosuđu i to je u redu, to je dobro, to je u ovoj državi sa ovakvim načinom privređivanja, rada i funkcionisanja državnih institucija potrebno, ali trebalo bi pod hitno, mnogo pre ovakvih zakona, da govorimo o strategiji životnog standarda i o strategiji mentalnog zdravlja građana Srbije. Većina, odnosno ima nekoliko kolega koji su specijalisti iz te oblasti i znaju sa kakvim problemima se sve suočavaju.
Evo, prof. dr Mileta Poskurica nije stručnjak za tu oblast. Ali, ako mu se neko obrati na srčane tegobe, vidi on da čovek ima i drugih problema. I vidite da iz dana u dan imamo samoubistva, ubistva i druge razloge, sve je to posledica, između ostalog, i načina vladanja ove vlade, a sa druge strane, drage moje kolege, i vaše, jer podržavate takvu vladu bezrezervno, ako dopustite da ovakav zakon uđe u proceduru a da vi nemate ni jednu jedinu reč, do sad ste obično nešto hvalili, a sad vidite i vi da je ovo besmisleno, pa, imate dostojanstva i nećete na takav način da uzmete učešće u ovoj raspravi.
Znači, sve je veći broj tih problema, a mi juče, onako, malo demagoški, govorimo kako će nam se popraviti situacija, kako će se zaposliti novi broj radnika. Neće, neće dok se ne stvore bolji privredni ambijenti. Evo, gospodin Sava Urošević je čovek koji privređuje i ima niz problema, a siguran sam da sa onim zakonom koji je juče bio na dnevnom redu neće se dobiti mnogo, iako je on izašao, vrlo je lepo prokomentarisao, našao je neke tačke koje se ne mogu osporiti i koje mi ne sporimo.
Pored ovih članova za koje sam rekao da nemaju smisla, da su uvredljivi za građane Srbije, imamo i član 16. U ovom zakonu koji je juče bio na dnevnom redu, i u ovom sada i u sve većem broju onih zakona koji se donose, kaže se – stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", ali će se primenjivati od 1. januara 2007. godine.
Prvi januar 2007. godine, naravno, nije period u kojem će ova vlada biti na vlasti, ali ovde ste otišli mnogo dalje od toga, pa pominjete čak i 2011. godinu za pojedine odredbe iz ovog zakona, za neke i 2008. godinu. To je zaista neprimereno, nekorektno.
I u članu 16, to je gospođa Vjerica Radeta komentarisala, ocene i način nagrađivanja, odnosno šta to sve utiče na plate, i ovo je jedan od subjektivnih članova koji će ostaviti veliku mogućnost rukovodiocu da subjektivno određuje oko ocenjivanja i načina nagrađivanja.
Zatim, u vezi minulog rada, čini mi se da se neće ministar Lalović složiti sa tim, jer on ima sasvim drugu koncepciju koju priča u štampi, na televiziji, oko ove kategorije minulog rada, ali da sad ne ulazim u to. Dodatak za prekovremeni rad, to je regulisano u članovima 26. i 27. ovog predloga zakona. Ne znam, ako je neko imao povećane napore, imao je i prvog dana kao što će imati i 31. pa pravljenje ovih razdela od 10 dana, preko 10 i preko 30 mislim da nije uputno.
Na kraju, ovde ste rekli, a ja ću na drugačiji način da prokomentarišem, vezano za sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona, gde se kaže da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, jer se predviđa da će se ovaj zakon primenjivati od 1. januara 2007. godine, a za 2007. godinu biće potrebno dodatno obezbediti sredstva u iznosu od 4.365 miliona dinara. Time se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za 41%.
Ako je u pitanju povećanje plata službenicima i nameštenicima, trebalo bi, to je dobro i mi u SRS nikada nemamo ništa protiv povećanja bilo čije plate. Više se zalažemo za to da se spreči korupcija, kriminal. Drugo, kada su u pitanju plate, postoji realna mogućnost da se one povećaju svakom zaposlenom i na svakom mestu. To je dobro i to treba da bude stalno zalaganje svake vlade i svih ljudi koji učestvuju u vlasti na bilo koji način, ali se s druge strane postavlja pitanje, pošto nema obrazloženja, da se možda ne predviđa povećanje broja zaposlenih, da bi se ovaj 41% koji se predviđa kao povećanje plata državnih službenika, na taj način potrošio?
A čuli ste iz komentara šta se dešava sa zaposlenima u lokalnim samoupravama, gde je ministar finansija naložio da se smanji za 10%. Možda ima lokalnih samouprava gde je to objektivno i potrebno, ali to su one lokalne samouprave u kojoj su 2000. ovi "žuti" došli na vlast i poprimali i "šišu i golišu", a tamo gde su drugi bili na vlasti 2000. godine, pa i danas, nije takva situacija, domaćinski se raspolagalo u tim opštinama i primalo se samo onda kada su bili objektivni razlozi za prijem novih radnika.
Na kraju samo da kažem, ni amandmanima koje smo mi podneli neće se moći ovaj zakon učiniti kvalitetnim i primenljivim i jedini je predlog da se ovaj zakon povuče iz procedure, a ukoliko to Balinovac, ako je na Administrativom odboru, ili negde učestvuje u izbornoj kampanji, ne učini pre ovog, molim vas da u danu za glasanje glasate protiv ovog predloga zakona. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 17, s tim da podsetim poslanike i javnost Srbije da je podnet amandman na izmenu ovog zakona, podneo ga je narodni poslanik Zoran Krasić, i predlažemo da se taj zakon zove – Zakon o davanju na trajno korišćenje imovine crkvama i verskim zajednicama.
Već je moj kolega Vojislav Milajić, obrazlažući svoj amandman koji je podneo na član 16. Predloga zakona, istakao da je to u drugom delu ovog zakona u odnosu na Glavu drugu, gde se govori o novčanom obeštećenju crkvama i verskim zajednicama na ime oduzete imovine.
Član 17. glasi: "Visina naknade za oduzetu imovinu utvrđuje se prema stanju te imovine u momentu oduzimanja, a prema njenoj vrednosti u vreme donošenja prvostepenog rešenja.
Direkcija za restituciju će utvrditi metodologiju za utvrđivanje vrednosti imovine iz stava 1. ovog člana".
Amandmanom sam predložio da se naslov iznad člana 17, dakle – "Utvrđivanje vrednosti imovine" i kompletan član 17. briše, iz razloga što je SRS dosledna u svom konceptu, kada je u pitanju davanje imovine na trajno korišćenje crkvama i verskim zajednicama, i odnosi se samo na trajno korišćenje imovine, ukoliko je to moguće, iste one imovine koja je oduzeta u bilo kom periodu, a ako to nije moguće, onda zamena za neku drugu imovinu.
SRS smatra da delovi koji su pod šumom, odnosno zemljište koje je pod šumom treba vratiti crkvama, odnosno verskim zajednicama, ukoliko je od njih oduzeto, a poslanik Radiša Ilić je samo istakao neke praktične probleme koji mogu da se pojave u načinu gazdovanja. Mi takođe mislimo da crkve i verske zajednice mogu i hoće domaćinski da gazduju sa zemljištem, odnosno svom imovinom koja im bude vraćena.
Naš zahtev i izričit stav je da u obzir dolazi isključivo naturalni oblik, a ni u jednom momentu ne dolazi u obzir novčano obeštećenje, iz razloga što može doći, kako se kaže u članu 18. da će država svoje obaveze izmiriti na osnovu obveznica, do prolongiranja rokova.
Zbog toga podnosim ovaj amandman, da davanje imovine na trajno korišćenje crkvama i verskim zajednicama bude isključivo u naturalnom obliku. Predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana, samo jedno malo osporavanje gospodinu Momiru Markoviću, takođe poslaniku SRS. On kaže da zakon neće stajati na policama nego će ga i oni koji su ga predložili i pisali baciti u korpu za otpatke.
Neće, prvo će da pokupe ono što se može preko ovih ski-centara i ostalih prirodnih bogatstava i lepota naše zemlje Srbije, da iskoriste to i upravo zbog toga im treba ovaj zakon, a onda će ga negde odložiti. Donećemo druge zakone kojima će se regulisati takvo ponašanje ovih koji predlažu zakone.
SRS je svesna ubrzanog razvoja zimskog turizma i sportske aktivnosti na skijalištima i u tom cilju bismo mogli da prihvatimo razmišljanje o donošenju jednog ovakvog zakona. Da li je današnji dan najsrećniji dan da raspravljamo o zakonu, to je drugo pitanje. A kada kažem da li je današnji dan, znate zbog čega ovo kažem i na šta mislim; kada je jedan deo zajedničke države nestao, odnosno odvojen, gde će prava nekih građana biti i te kako ugrožena, a mi danas razgovaramo ovde o zakonu o skijalištima i videćete na jedan način iz člana 56.
Moj amandman se odnosi na član 56. i predlažem da se ovaj član 56. briše. Znam da one koji ne čitaju zakonske predloge najviše nerviraju amandmani koji glase da se neki određeni član briše, a oni koji čitaju predloge zakona, oni će videti i znaju da su takvi amandmani ponekad neminovni i neophodni.
Najvećim brojem amandmana mi predlažemo da se zakonski tekst popravi, ali ovde je to bilo nemoguće, odnosno nepotrebno je da ovaj član u Predlogu zakona stoji.
Ukoliko danas nema ministra za turizam i trgovinu, mogao je da pošalje onog "Hrvoja", koji iz dana u dan protežira i štiti proizvode iz Hrvatske, možda su njemu milije i usluge Hrvatske u oblasti turizma, odnosno skijališta i ski-staza, nego naši u Srbiji. Mogao je da dođe da čuje neke primedbe koje poslanici SRS iznose na ovaj zakon.
U članu 56. pobrojano je 17 tačaka na šta treba sve da se obrati pažnja. Ja sam o nekoliko pričao i o nekoliko ću još da govorim. Recimo, u tački 3) se kaže da ne sme da se penje, misli se na skijaša, na pogonske stanice i linijske stubove ili da zauzima mesto koje nije namenjeno korisnicima žičara ili ski-lifta ili da ometa pristup tim mestima.
Ovde je moglo još da se kaže, ne sme da se penje, jer pretpostavljam da u mnogim skijaškim centrima postoje i upravne zgrade, moglo se napisati da skijaš koji je došao da se skija ne sme da se penje na upravnu zgradu; ali, zaboga, nije mu tu mesto.
Zatim, tačka 7) ne sme da se njiše u sedištu žičare i da se vozi bez spuštenog sigurnosnog rama, da ne upotrebljava naslon za noge, da iskače iz sedišta itd, kao da lice, koje je došlo da se skija, došlo da se njiše; ili, ne piše vam nigde ni na autobusu to, jer nisu građani Srbije toliko maloumni ili blesavi da im treba pisati da ne smeju da izlaze prilikom vožnje iz žičare, ili iz autobusa, ili bilo kog drugog prevoznog sredstva.
Ne sme u toku prevoza sa žičare da baca ili odstranjuje bilo kakve predmete. Ovo je elementarna nekultura, jer to ne važi samo za žičare i druga mesta, to važi na svakom mestu. Treba valjda i postoje mesta koja su predviđena za odlaganje otpadaka i drugih pomoćnih sredstava koja se koriste na skijalištima.
Tačka 16) kaže, ne sme da koristi žičaru za prevoz ako nema dovoljno fizičkih sposobnosti ili znanja ili veštine za bezbedno korišćenje instalacije žičare, odnosno usluga prevoza. Kako se ovo može proveriti i na koji način, a mislim da nijedan korisnik žičare, odnosno ski-staze neće da kaže – nisam dovoljno sposoban, nisam fizički spreman da koristim, jer podrazumeva se, čim je došao, da želi da skija. Na koji način ćete vi to da proverite, to meni nije jasno.
Ako se pažljivo pročita ovaj član 56. onda se vidi da je pisano za one koji imaju određena umna i mentalna ograničenja, ne mogu se složiti da su to građani Srbije, jer oni to nikako nisu i ne mogu da budu, a ne znam da li ovi predlagači zakona ne misle da su možda njihovim prijateljima iz EU, koji treba da dođu da se skijaju na našim zaista prelepim skijaškim stazama, potrebna ova uputstva. Prilikom dočeka, upozorite ih kako i na koji način može da se skija na skijalištima u Srbiji.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, u obrazloženju kaže da su odredbe člana 56. Predloga zakona važne za bezbednost skijaša na skijalištu, a ovo jeste, kao što je u prethodnim članovima obrazlagano, materija koju treba regulisati nekim pravilnicima ili nekim posebnim obaveštenjima koja bi stajala na skijaškim stazama, a ne nikako da ulazi u zakonski tekst.
S obzirom na to da ga predlaže Ministarstvo za trgovinu i turizam, sećam se kada je bio na dnevnom redu Zakon o turizmu, pa prilikom obuke turističkih vodiča stoji da je cena polaganja nekog ispita 3.000 dinara, da će ga platiti turistički vodič lično, samo nije stajalo u kojim apoenima treba još da bude.
Nije mi jasno za ove predloge zakona koji dolaze iz Ministarstva trgovine, ko to radi, da li su to neki ljudi koji su najveći deo svog radnog iskustva sticali u nekim manjim privrednim subjektima, pa su radili neke poslovnike i pravilnike, pa samo to svoje bogato iskustvo, da tako kažem, prenose u zakonsku regulativu. Potrudite se malo, dajte ozbiljnije predloge da bi mi mogli ozbiljnije da radimo. Hvala.