Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Bortić dolazi sa područja Okružnog suda iz Šapca, dakle, to je Mačvanski upravni okrug, a i ja pripadam, po nadležnosti tih sudova, Okružnom sudu u Šapcu. Gospođo ministre, želim da vas obavestim da otkako Dušan Petrović nije više ministar pravosuđa taj Okružni sud u Šapcu i sedam opštinskih sudova na području tog okružnog suda funkcionišu mnogo bolje i rade više u skladu sa zakonom i Ustavom nego što je to pre bio slučaj.
Kolega Bortić je podneo amandman na član 23, pošto je tim članom regulisana nadležnost višeg suda. Vama je poznato da je koncept SRS-a po pitanju sedišta i organizacije sudova znatno drugačiji od onog koji ste vi predložili.
Međutim, ako i usvojite ove zakone, s obzirom na to da je njihova primena odložena do 2010. godine, do tad će SRS sigurno biti u vlasti jer nama nije predmet političke borbe neka stranka koja ima sad poslanike, nego upravo režim Borisa Tadića.
Član 23. reguliše nadležnost višeg suda. Viši sud sudi u prvom i u drugom stepenu i ovde su u stavu 1. pod osam tačaka nabrojane nadležnosti višeg suda. Kolega Bortić je želeo da doda još jednu tačku gde će se regulisati nadležnost višeg suda u prvom stepenu. Međutim, Vlada nije prihvatila njegov amandman i navela je da je to u skladu sa onim što se predviđa kao nadležnost višeg suda u drugom stepenu. To je neprihvatljivo jer želimo da precizno definišemo nadležnost višeg suda kako u prvom tako i u drugom stepenu.
Šta je navedeno kao nadležnost višeg suda u prvom stepenu – sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina. Jer, prethodni član definisao je nadležnost osnovnog suda i rekao da je nadležnost osnovnog suda, između ostalog, da sudi za krivična dela gde je predviđena ili zaprećena kazna zatvora do deset godina. To je u redu i prihvatljivo je.
Kada je u pitanju druga tačka ovog stava, detaljno se razrađuje šta je nadležnost višeg suda, pa se kaže - sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije. Ne možemo se složiti da je to tako, to bi tako trebalo da bude, nego se stavlja u nadležnost i vode takvi sudski procesi gde se sudi licima koja su u vreme rata ili ratne opasnosti, kao i u vreme mira, na najbolji i najprofesionalniji način obavljala svoju dužnost.
Jutros sam imao priliku da pre početka ove sednice razgovaram sa Milanom Milićevićem, možda sam prezime malo pogrešio, koji ima 43 godine radnog staža, ali je dobio otkaz. Umesto da je pre tri godine penzionisan kao vojno lice ili civilno lice na službi u Vojsci, on je dobio otkaz. Kakav cinizam! Mislim da u to prosto ne možete da poverujete.
Može da se kaže da je scenario koji ste napravili za uništavanje života ljudi, zaustavljanje privrednih aktivnosti, dobar i vama izgleda savršen, ali on je idiotski, on je nemoralan. Nemam dovoljno reči kojima bih mogao da kvalifikujem to što vi pokušavate da uradite sa građanima Srbije, sad i navodnom reformom sistema pravosuđa.
Povreda teritorijalnog suvereniteta države – pa, ko to brani državu? Kada bi se dosledno sprovodili zakonski propisi i poštovao Ustav, mislim da bi protiv velikog broja visokih funkcionera trebalo da se pokrene krivični postupak. Neću sa ovog mesta da prejudiciram, da kažem da bi trebalo da se nalaze u Centralnom ili u nekom drugom zatvoru.
Juče smo na dnevnom redu imali zakon o udruženjima građana. Jednom broju osoba koje su perjanice nekih udruženja takođe nije mesto na slobodi, pre svega onima koje su zatrovale, kao što sam i juče rekao, civilni sektor u Srbiji. Mislim na Natašu Kandić, Sonju Biserko, Borku Pavićević i niz njihovih drugarica.
Kako onda možemo govoriti da nam je cilj da osposobimo civilni sektor, a zapravo kroz civilni sektor sprovodimo politiku režima Borisa Tadića?
Povreda ugleda Republike Srbije – i to je u nadležnosti viših sudova, a to sigurno ne stoji. Prateći današnju štampu mogu da kažem da je ono što su juče pojedini funkcioneri političkih stranaka izjavljivali u vezi sa procesom podizanja tužbe od strane Hrvatske protiv Republike Srbije strašno, skandalozno.
Kaže se – ukoliko bi Republika Srbija ustala protivtužbom, to bi bilo samo u interesu dnevne politike i politikantstva. Mi u SRS smatramo da od te tužbe nije trebalo ni odustajati, a ne sada da idemo sa protivtužbom.
Povreda ugleda strane države ili međunarodnih organizacija takođe je u nadležnosti ovog suda. Moramo prvo da štitimo svoju državu i da imamo pravilan i dobar odnos prema drugim državama i međunarodnim organizacijama, ali mi to nemamo.
Izvinjavali smo se svagda i na svakom mestu, a od toga nismo dobili ništa, naprotiv, stekao se utisak da država Srbija nije zainteresovana da sama sebe brani. To je nedopustivo i moj je predlog da predstavnici vlasti to nikad više ne čine, jer to je prosto zabranjeno i Ustavom.
Dalje, u nadležnosti višeg suda je pranje novca. Dame i gospodo narodni poslanici, pa vi ste već oprali, ispeglali i uneli taj novac i uvećali ga. Nisu potrošili. Oni troše novac građana Srbije. Ovaj novac uvećavaju ne samo u Srbiji nego i u zemljama u okruženju. Ako su to posledice privrednih aktivnosti, to je dobro, ali ako je to pljačkanje građana Srbije, to ne da nije dobro, nego je, da vas podsetim, zabranjeno. Ostalo je nešto malo novca, o kojem bismo morali da vodimo mnogo više računa, koji su građani Srbije sticali i stiču mukotrpnim i teškim radom.
Što se tiče naše finansijske krize, kada je narodni poslanik Aleksandar Vlahović izašao i rekao - zašto se o tome priča, pa vi unosite nepoverenje, cela ova strana je tu rečenicu pozdravila aplauzom.
Ozbiljne multinacionalne kompanije razmišljaju o svojim radnicima, razmišljaju na koji način da ostvare saradnju sa državom da bi zaštitili ne samo vlasništvo i kapital tih kompanija nego i standard građana koji rade u tim kompanijama.
Kada je u pitanju kršenje zakona od strane sudija i javnih tužilaca, ti procesi se vode kod višeg suda. Od 2.400 sudija, koliko ih otprilike ima u Srbiji, smatramo da veći broj njih jesu čestiti, pošteni i veoma stručni ljudi, sude na osnovu Ustava i zakona.
Ali, ima i onih kojima za donošenje presude nije važno ni činjenično stanje, nije važan ni Ustav ni zakon, nego kako ih nazove neko iz kabineta, da li će to biti kabinet gradonačelnika grada Beograda, da li će biti kabinet nekog ko je napravio stranku, pa donositi presude kao što su u Kragujevcu, u Beogradu, u Jagodini...
Mi smo za to da se protiv takvih sudija pokreće krivični postupak i da odgovaraju za to sramno delo, ali imamo situaciju da i tužilaštvo ćuti po prijavama SRS, kao što je prvi opštinski tužilac, odnosno opštinsko tužilaštvo, ili gradsko, u Kragujevcu i u drugim mestima. To je prosto nedozvoljeno.
Pomozite građanima Srbije da ostvare svoje pravo. Juče vam je u popodnevnom delu gospodin Zoran Krasić govorio kako je pravni put ponekad besmislen i težak za one koji su izuzetni pravni stručnjaci i nalaze se na određenim pozicijama a ne mogu pravnim putem da ostvare i zaštite svoja prava, a čemu tek da se nadaju građani Srbije koji nisu u takvoj poziciji.
U drugom stepenu viši sud odlučuje o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u skraćenom krivičnom postupku. To je sasvim u redu, ali u tački 2. tog stava kaže se – na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima. U stavu 3. kaže se – viši sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica. Ne znam šta znači "za izdavanje"? Pravljenje zavere, da jednostavno izdaju? Za sprovođenje postupka za preuzimanje predmeta po pitanju zamolnice i slično, to mogu da razumem, ali šta znači da viši sud izdaje lica okrivljena, ne osuđena nego okrivljena?
Gospođo ministre, mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne želimo da ulazimo u posao i postupak sudova i tužilaštva, ali nama nije jasno... Nećemo da prejudiciramo, ali nama nije jasno na osnovu kojih pravnih akata je priveden Miladin Kovačević i kakva je njegova sudbina, jer nam je poznato, juče sam o tome govorio, znatno pre nego što je došao bilo koji državni organ, a reći ćemo i za sudove i za tužilaštvo da su državni organi, pre nego što je u Kulu došao bilo koji državni organ, da su televizijske kamere, na čelu sa B92, prednjačile u tome. Oni praktično ne samo da formiraju i utiču na političko mnjenje, nego u najvećoj meri i na direktan način utiču na pravosudne organe. Ukoliko želimo da i "r" od reforme pravosuđa u Srbiji zaživi, mi ovakve postupke i ovakvo ponašanje ne smemo dozvoliti.
Smatram da je amandman koji je kolega Bortić podneo prihvatljiv. On suštinski ne menja vaš koncept, ali će sigurno preciznije definisati nadležnosti višeg suda. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, narodni poslanik SRS gospodin Momčilo Duvnjak je sagledao jednu odredbu u ovom zakonu koja je u suprotnosti sa Ustavom i naravno da je amandmanski intervenisao da se to popravi.
Moram da izrazim neslaganje, koje nije veliko, sa kolegom Zoranom Krasićem. Gospodine Krasiću, rekli ste da je ideolog Srđan Milivojević. Znate zbog čega Momčilo Duvnjak nije u poziciji da brani svoj amandman? Iz razloga što su građani Kruševca ukazali poverenje SRS, pa između ostalog rešava neka životna pitanja i probleme grada Kruševca. Ko najbolje poznaje nas? Oni građani iz sredina odakle smo i gde živimo. Vidite da oni nisu ukazali poverenje Srđanu Milivojeviću. Samim tim pomalo sumnjam ne u vaše pravne stavove, apsolutno su ispravni, ali u onu tvrdnju od sinoć pomalo sumnjam. Ali, vraćam se, naravno, amandmanu.
Amandman koji je podneo kolega Duvnjak odnosi se na Vrhovni kasacioni sud. On je predložio da se član 45, zajedno sa naslovom iznad tog člana, briše. Po konceptu SRS, kako sagledavamo rešavanje problema pravosuđa, Vrhovni kasacioni sud može da bude prihvatljiv. Njegova nadležnost, njegovo uspostavljanje, njegov delokrug i sastav i njegova mogućnost, po Ustavu, da bira i Ustavni sud nisu sporni, ali jeste uspostavljanje mogućnosti za Vrhovni kasacioni sud da on usvaja načelne stavove. Znate na čega, što bi vi gospođo Čomić rekli, na čega to liči? To liči na prenošenje zakonodavne mogućnosti na Vrhovni kasacioni sud.
Zbog čega vi to radite? Ne uzimate sve, vi ponešto i vratite, ali se uvek treba osloboditi onog, čim pre, što vi vratite.
Šta vi želite time što uzimate od Vrhovnog kasacionog suda i od pravosudnih organa uopšte? Želite da preuzmete ne sam postupak nego konačne odluke. Ako već uzimate to, onda hoćete da se odužite, pa kažete Vrhovnom kasacionom sudu da on ima mogućnost da se bavi zakonodavnom delatnošću. Kako? Uspostavljanjem načelnih pravnih stavova. To nije povezano sa tradicijom, sa pravnom, istorijskom ili bilo kakvom drugom tradicijom, nego su to ad hok rešenja problema.
Kada bi Vrhovni kasacioni sud trebalo da postupa po žalbama odbornika, vezano za Zakon o lokalnim izborima, verovatno bi u opštoj sednici zasedao i doneo načelni stav kako, pored onoga što je uradio Okružni sud u Kragujevcu, kao i u Jagodini i u Beogradu, da to bude praksa, i to obavezna i za ostale sudove.
Vidite, kolega Momčilo Duvnjak je to prepoznao i suprotstavlja se tome, kao i cela poslanička grupa SRS. Vlada se u obrazloženju, a to su već moje kolege govorile, poziva na obrazloženje koje je dala na nekoliko amandmana koje su podneli poslanici SRS. Vi kažete i priznajete da, na osnovu Ustava, član 142. stav 2, sudovi sude na osnovu Ustava, zakona, opštih pravnih akata i međunarodnih ugovora koji su priznati.
Meni je ovo vrlo zanimljivo, kažete – s druge strane, potrebno je, budući da navedeni propisi nisu uvek precizni, da se zauzmu načelni pravni stavovi kako bi se propisi jedinstveno primenjivali. Nisu uvek precizni, vrlo često propisi koje skupštinska većina usvaja nisu precizni. Evo, jedan od narodnih poslanika sa područja Okružnog suda u Šapcu uložio je preko deset amandmana na set zakona iz oblasti pravosuđa. Nijedan nije prihvaćen, a siguran sam da će taj narodni poslanik da glasa za ove zakone. To nije dobro. On je sam uočio greške i nedostatke ovih predloga, ali će da glasa za njih.
Vi, kolege poslanici, ne razmišljate uopšte o tome da pomognemo Vladi takvoj kakva jeste. Ona pokušava da prevari građane, pokušava da unese zabunu u pravosudni sistem.
Ako bi ova Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo trebalo da štiti nešto, pored pojedinačnih prava, to je da stvorimo dobre preduslove za nezavisnu, treću, veoma važnu, granu vlasti, a to je sudska vlast. Jer, ona postupajući primenjuje svoje znanje i praksu i na jednu i na drugu granu vlasti; u slučaju da oni koji jesu narodni poslanici i oni koji vrše izvršnu vlast ne poštuju zakone, sudska vlast se primenjuje i na njih. Umesto da im stvorimo dobre uslove... A dobre uslove ćemo stvoriti ukoliko budemo donosili dobre zakone. Ako toga ne bude, oni neće imati dobar pravni okvir da mogu da postupaju u skladu sa svojim ustavnim obavezama.
Činjenica je da ovaj zakon nije dobar i na to ukazuje i to što su na ovaj zakon podneta ukupno 53 amandmana, a od toga je 19 prihvaćeno.
Gospođo ministre, poslanička grupa SRS ceni vašu upornost da prisustvujete sednici Narodne skupštine, ali vi ste ove zakone pohvalili kao savršene, kao da im skoro ništa ne nedostaje, a sada vidite kroz ovo - samo je 19 amandmana usvojeno. Mogli su da budu prihvaćeni skoro svi, oni bi na neki način popravili tekst, moguće je, iako se u potpunosti ne slaže sa koncepcijom Srpske radikalne stranke.
Ukoliko se ovaj amandman ne prihvati i ovaj član 45. ne bude brisao, zajedno sa naslovom iznad tog člana, mi polako uvodimo tribunalizaciju u srpsko pravosuđe. I, mnogo ste mi slični tom Haškom tribunalu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona o uređenju sudova. Gospođo ministre, Vlada nije prihvatila amandman. Ukoliko vi to učinite, nemam ništa protiv, možete skratiti vreme moje diskusije. Ako ne, govoriću dok ne date saglasnost da je amandman prihvaćen. Zaista je tako urađen i ima smisla da bude prihvaćen.
Zbog čega sam podneo ovaj amandman? Iz razloga što je u članu 52. u glavi IV ovog zakona, o sudskoj upravi, predviđeno u stavu 3: "Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti."
U obrazloženju Vlade zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je celishodnija odredba člana 52. stav 3. Predloga zakona, s obzirom na novu organizaciju sudova i mogućnost da jedan sud ima veliki broj sudija, odnosno sudskih odeljenja izvan sedišta suda ili sudskih jedinica."
Gospođo ministre, pitam vas da li sud, pored redovnog postupanja, dakle onoga zbog čega je on po Ustavu i po ostalim zakonskim propisima uspostavljen, možda u nadležnosti ima regionalni ekonomski razvoj, službu za zapošljavanje ili možda skijališta, pa da nam treba dva ili više zamenika predsednika suda? Jer, imamo jedno ministarstvo koje sve to ima u svom opisu poslova i imamo sedam ili osam državnih sekretara.
Mislim da je, bez obzira na veličinu, odnosno broj sudija u jednom sudu, da li se radi o osnovnom, višem, apelacionom ili Vrhovnom kasacionom sudu ili o nekim sudovima posebne nadležnosti, pored predsednika suda sasvim dovoljan jedan zamenik, jer predsednik suda predstavlja sud, stara se o zakonitosti u radu suda, određuje branioce po službenoj dužnosti i po azbučnom redu imajući u vidu ono što su dobili od udruženja advokata.
Usput da vas pitam samo da li se planira da se u skorijem vremenskom periodu donese zakon o advokaturi, pošto je 2005. godine bio jedan predlog u skupštinskoj proceduri, pa je onda povučen? Mislim da bismo ovu oblast uredili na jedan kvalitetan način ukoliko bi bio donet i taj zakon.
Mogu samo da pretpostavim zbog čega u Predlogu ovog zakona stoji jedan ili više zamenika predsednika. Nema potrebe, funkcionalno posmatrano, sud može dobro i uspešno da radi ukoliko ima samo predsednika suda i jednog zamenika.
Ali, ukoliko ste vi ušli u priču ili u proceduru da u sudovima koje vi sada projektujete po ovom zakonu treba da postoje, pa onda treba možda neki međustranački dogovori da se realizuju, ja jedino prepoznajem taj motiv za ugradnju ovakve odredbe da pored predsednika suda postoji više zamenika predsednika suda.
Inače, nijedan drugi pravno valjan razlog ne postoji za to. Sudska uprava pored poslova iz oblasti sudstva radi i druge poslove: pravi raspored suđenja, vodi računovodstvene poslove, stara se o izvršenju krivičnih sankcija, ali sve to mogu da urade predsednik i zamenik predsednika suda.
Mislim da ovaj amandman vredi prihvatiti. Onda bi racionalizacija o kojoj ste vi, a i kolege narodni poslanici koji podržavaju ovaj set zakona, govorili u raspravi o načelu imala smisla; znači, ukoliko bismo na ovaj način pristupili racionalizaciji i ukoliko ne bismo gomilali starešinski kadar, ako se to tako može reći, u sudskoj upravi.
Nama će biti potreban, možda, veći broj kvalitetnih sudija. Mi ih sigurno imamo kako među postojećim sudijama tako i među onima koji bi sa zadovoljstvom radili u oblasti pravosuđa, ali vi ste, i ja to uvek govorim, od 2000. godine u kontinuitetu u oblasti pravosuđa sprovodili negativnu selekciju i oslobađali se najkvalitetnijih kadrova, koji su odlazili na druge funkcije ili u advokaturu, a ostavljali ste u sistemu pravosuđa one koji su partijski poslušnici i slično. Tako smo imali, s obzirom na to da sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka, nezvanično predsednike opštinskih odbora – nije član stranke zvanično, ali oni su bili predsednici sudova i uglavnom su izvršavali naloge političkih stranaka. Takav odnos prema pravosuđu i prema predsednicima sudova sigurno ne ostavlja nijednu svetlu tačku i ne ukazuje na to da će u oblasti pravosuđa biti bilo kakve reforme.
Možemo da donesemo najbolje zakone, a ovo što ste vi predložili sada, odgovorno tvrdim, nisu dobri zakoni, ali i pored ovakvih zakona moraćemo da povedemo mnogo računa o kadrovima u oblasti pravosuđa i ne bi bilo problema. Vi kršite Ustav i stalnost sudijske funkcije prekidate i svodite na nešto drugo. To smo mogli rešiti, odnosno vi ste mogli rešiti predlaganjem postupaka protiv sudija koji nisu dostojni te funkcije ili onih koji nisu dovoljno stručni za obavljanje pravosudne funkcije.
Govoreći u prepodnevnom delu o jednom amandmanu na Predlog zakona o uređenju sudova rekao sam da imamo primer da čovek koji je na dan 21. 8. 2006. godine imao 40 godina, šest meseci i tri dana penzijskog staža nije penzionisan, nego je dobio otkaz. Nije to vaš predmet, ali to je odnos izvršne vlasti prema građanima, prema zaposlenima. Da tragedija bude još veća, radi se o čoveku koji je radio u Vojsci. Eto kakav nam je odnos prema Vojsci, prema nečemu što srpski narod ume da ceni i pozitivno se izjašnjava o tome. Dolaskom Borisa Tadića na čelo ministarstva Vojske počelo je urušavanje, pa je, naravno, sa Davinićem nastavljeno i ni danas nije ništa bolje, situacija je katastrofalna otkako to ministarstvo vodi Dragan Šutanovac.
Gospođo ministre, mislim da sam naveo dovoljno razloga i da sam vas ubedio da ovaj amandman treba da bude prihvaćen kako bi se i u oblasti pravosuđa, pogotovo kada je u pitanju starešinski kadar u sudu, povelo računa o štednji i sređivanju odnosa. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj stav se razlikuje malo od prethodnika, kolege Ranđelovića, vezano za pozivanje na Ustav prilikom donošenja ovog zakona.
Naime, poslanička grupa SRS prilikom proučavanja svih predloga zakona mora da vidi osnovanost tog zakona u odredbama Ustava i dva veoma ozbiljna razloga za donošenje ovakvog zakona jesu upravo jedan u Ustavu, i citiraću član Ustava koji ostavlja takvu obavezu, a drugi je ono što ću govoriti nakon toga.
Dakle, član 55. Ustava Republike Srbije, kaže: Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruživanja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Otprilike ovaj deo odredbe člana 55. Ustava je u potpunosti prihvaćen u ovom zakonu.
Drugi ozbiljan razlog za donošenje ovog zakona, sad možda malo izlazim iz okvira, možda i politike stranke kojoj pripadam, jeste da je ovakav zakon trebalo doneti čak i pre samog Ustava, pa ako je trebalo posle i da ga menjamo, da pristupimo tim promenama. Zbog čega?
Naime, predsednice ili predstavnice ili organizatori nekih nevladinih organizacija su zatrovale prostor za civilni sektor, odnosno za nevladine organizacije. Prva asocijacija na udruženja nisu čak ni sportski klubovi, nisu ni udruženja penzionera, a čuli smo da ima oko 800 hiljada članova tog udruženja, nego su neke nevladine organizacije koje u svojoj aktivnosti imaju izuzetno negativan politički uticaj u Srbiji.
Nama u poslaničkoj grupi i u celoj SRS nisu nikad bile problem političke stranke koje izlaze na izbore, ma šta radile i kako se ponašale i kakvu politiku imale, građani Srbije to cene na izborima. Veliki broj nevladinih organizacija koje kreiraju politiku u Srbiji nijednog momenta ne izlaze pred ocenu javnosti, a imali smo slučaj da je prilikom hapšenja Miladina Kovačevića u Kuli Televizija B92 i mnoge televizije pre, hoću da kažem zvaničnih organa Republike Srbije, stigle u kuću i u okruženje.
Ko je to instruisao? Neko od nevladinih organizacija i zbog toga jedan od drugih, veoma ozbiljnih razloga zbog čega moramo da imamo ovakav zakon jeste i takav odnos, a jednostavno da se na tom polju sredi to stanje jer mi imamo jednu veliku disperziju na području nevladinih organizacija ili udruženja građana, kako to ovaj zakon i definiše.
Ne mogu a da ne iskomentarišem član 10. gde se kaže da udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača. Zaista u najgorem slučaju je trebalo ostaviti broj potrebnih osnivača koji je postojao do sada, jer svako udruženje ima i svoju skupštinu.
Nije li malo smešno skupština od tri člana? Ako su ukupno tri osnivača, onda je najveći broj članova koje to udruženje može da ima jesu svakako tri.
To što se pretpostavlja da će svako udruženje imati više članova, to je drugo pitanje, ali mi moramo da polemišemo sa onim što je predviđeno i što se nalazi u samom Predlogu zakona.
Kad je u pitanju mogućnost dece da budu osnivači udruženja, mi nemamo ništa protiv i moramo da imamo jedan vrlo ispravan i korektan odnos prema deci jer to je naša budućnost i posebnu pažnju na njih treba da obratimo, ali ovde zakonodavac trebao je da napravi razliku između osnivača i člana, pa da deca sa 14 godina ne bi bilo poželjno da budu osnivači udruženja, ali kao članovi svakako bi mogli da budu uvršteni.
Kolega Petar Jojić je istakao da SRS ima načelnu primedbu kad su u pitanju strana udruženja i podneli smo amandmane na tih sedam članova koji regulišu tu problematiku.
Ministar je reko da je sugestija na mestu, da to treba prihvatiti, ali mi ne možemo imati sad poverenja da će to tako biti, mi moramo do kraja rasprave osporavati takvu mogućnost i takav predlog predlagača, jer smo videli da je u Predlogu zakona kod nekih odredaba, član 26. i 31, naravno onaj koji je čitao Predlog zna o čemu se radi, ostavljeno je vreme od dve godine za usaglašavanje nekih radnji koje treba da proprate ovaj zakonski predlog, tako su mogli reći - u koliko hoćemo da poverujemo ministru i da to bude težnja zakonodavca, odnosno predlagača zakona da će to u narednom periodu biti regulisano.
Moram da istaknem i još jedan nepravedan odnos Vlade Republike Srbije i mnogih državnih institucija i organizacija prema našim udruženjima, koja su po najvećem broju građana Srbije ispunila u potpunosti svoja očekivanja i imaju jedan težak zadatak, a to je Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM. Imali su mnogo obraćanja, mnogo okupljanja, nemaju adekvatnu, možda čak i nikakvu pomoć od strane zvaničnih organa Srbije za svoje aktivnosti, a trebalo bi da u zemljama u okruženju slične organizacije imaju poseban i povlašćeni status.
Naravno, bio bih najsrećniji i pretpostavljam sve kolege iz SRS da ovo udruženje nije imalo potrebu nikad ni da nastane, jer tu se ne radi o udruženju lovaca, ribolovaca ili uzgajivača pčela, nego određenog broja ljudi koji su imali i emotivnih i mnogih drugih razloga da se potrude da ovaj problem bude rešen, a država se o ovo oglušila, pomagala je trovačima civilnog sektora u Srbiju. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imam za vas jedno pitanje – da li ste vi pročitali ovaj predlog zakona? Poznajem vas kao izuzetno dobrog opozicionog poslanika, dobar ste pravnik, ali nisam siguran da ste pročitali.
Evo, sad ću vam dokazati da niste. U Predlogu ovog zakona, to se vidi na svakom članu, ali u članu 5. govorite šta se menja u članu 180, a u članu 6. kažete šta se menja u članu 36. i u još nekim članovima. Ima li malo logike da to bude obrnuto?
Pretpostavljam da ste pročitali, nego samo na brzinu, ministre, samo sam hteo s vama da se našalim, zato što je Krasić moj prijatelj, a vi ste prijatelji, pa onda malo moramo i tako.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona naveli tri razloga zbog kojih se vrše izmene i dopune Zakona i moglo bi se reći da je to prihvatljivo, zbog novih zaduženja Zaštitnika građana, hajde da kažemo da to može da prođe, zatim zbog usaglašavanja.
Jel tako ministre? U pravu sam. Zbog usaglašavanja sa Zakonom o visokom obrazovanju, trebalo je i tu neke promene da uslede i pritisak nekih zemalja, pritisak građana Srbije je najveći da počnemo jednog dana da radimo pošteno, a da ne govorimo o ovim drugim. Ne verujem da ti drugi to iskreno žele, ali građani Srbije i, naravno, Poslanička grupa Srpske radikalne stranke želi da vlast koja bude izabrana radi u interesu građana i da radi pošteno.
Ali, četvrti razlog, dame i gospodo poslanici, ovde nije naveden. A šta je četvrti razlog? Četvrti razlog je Demokratska stranka, a gde je Demokratska stranka, tu su problemi. A zašto Demokratska stranka? Pa vi ste u obrazloženju, a čini mi se, ministre, da ste i u uvodnom izlaganju rekli – tehnička vlada nije imala mogućnost da raspisuje konkurs, pa onda da vrši izbor državnih službenika, jer je mandat Vladi prestao u martu, govorim o 2008. godini, a ovaj zakon je trebalo da se sprovede, odnosno član 180, do 1. maja 2008. godine. Znači, ostao je samo april i sad nam je za tih 30 dana problem veliki.
Nismo mogli da popunimo, kako vi kažete, a i ovde to piše, 358 mesta državnih službenika, a imali smo prethodnu vladu, imali smo vas, odnosno Demokratsku stranku, kada je učestvovala u toj vladi neki period, i samo je ostalo još nekih mesec dana, pa smo bili kratki za taj jedan mesec. Nije razlog to, nego je razlog što je Demokratska stranka u tom momentu participirala u vlasti i trebalo je mnogo više članova Demokratske stranke da bude u njoj, a sada se ta koalicija proširila, pa treba praviti drugačije kombinacije i onda nam je potrebno neko novo vreme. Ovo je upućeno građanima Srbije.
Mi danas ceo dan potrošismo na dva zakona, od kojih je, u jednom, u prepodnevnoj raspravi, bilo reči samo o tome da u jednom članu, umesto 2008, stoji 2009. godina, a suština ovog drugog zakona je da dobijamo neki naknadni rok, do 31. decembra 2009. godine, da bismo mogli da pozavršavamo ove poslove koji nam stoje.
Gospodine ministre, zašto još nekoliko ovih ministarstava, BIA, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija, nisu ušli, zašto služba za planiranje kadrova nije predvidela i tu radna mesta, pa da znamo tačno koliko će biti državnih službenika, jer zasad, po ovoj informaciji, to je 358, ali imamo dva-tri ministarstva, čini mi se, BIA-u i Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, koji nisu obuhvaćeni ovim.
Kolega Zoran Krasić je izuzetno lepo objasnio, kad je Zakon o državnim službenicima bio na dnevnom redu 2005. godine, sve što je vezano za lica koja će imati sad problema, kojima bi po sili zakona radni odnos trebalo da je već prestao s 1. majem 2008. godine. Mi smo tad ukazivali, imamo ozbiljne analize i pripremamo se za ove zakone.
Danas ste čuli od jednog narodnog poslanika, koji je bio i ministar u Vladi, ne želim o tome da govorim, da je rekao, kada su se počele uvoditi agencije – mi smo to jedva dočekali, to je bila dobra stvar. Mi ni tad nismo verovali u te agencije, i tad smo vam ukazivali s kojim problemima ćemo se susretati kada budu te agencije, a njemu je trebalo da bude i ministar, pa da bude i opozicioni poslanik, pa da vidi kakav uticaj te agencije imaju na građane Srbije.
Moram da vas pitam, gospodine ministre, da li se vi nekad u Vladi pitate kako je građanima Srbije, koji nemaju vremena i biće dockan ako potrošimo dane i dane, potrošimo njihov novac, kojim se samo menja 2008, 2009, 2010. ili 2012?!
Pravo da vam kažem, neko je to već govorio, ako nije kolega Spasojević, ja bih voleo da i kod Zakona o uređenju sudova i teritorijalnoj organizaciji, ili mreži, kako to bolje razumeju građani Srbije, dođemo u poziciju da moramo da odlažemo primenu tog zakona, jer ovo što je sada predviđeno je izuzetno nakaradno, a o tome ćemo govoriti po amandmanima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je gospodin Zoran Krasić, kao ovlašćeni predstavnik SRS, izneo koncept SRS vezano za organizaciju i reformu pravosuđa.
Poštovane sudije odnosno gospodo sudije i osoblje iz pravosuđa, vi ste danas marljivo i vredno, prepodne i popodne, radili svoj posao, da ste kojim slučajem bili u poziciji da pratite prenos Narodne skupštine, mogli biste da vidite da većina govornika iz pozicije govori o vama kao o najvećim uzročnicima kriminala i korupcije.
Naprosto, gospodo poslanici, to nije tačno jer nijedan od poslanika nije to pomenuo kao najbitniji razlog za donošenje ovog seta propisa iz oblasti pravosuđa.
Smatramo da ima pojedinih sudija koji nisu dostojni te funkcije najčasnije, ali ne može se tako govoriti.
Mi imamo osnovnu i ozbiljnu primedbu vezanu za izbor sudija i ovde su danas parcijalno citirane pojedine odredbe Ustava, na primer član 147, ali pre člana 147. postoji član 146. koji kaže - sudijska funkcija je stalna.
Znači, na sve one koji su radili kao sudije u vreme donošenja ovog ustava primenjuje se ova odredba člana 146. stav 1. U članu 147. stav 1. kaže se - Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to je potpuno tačno i to je sasvim u redu.
Član 148: Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, i to treba da bude tako. Vi imate jedan veliki problem u tome što niste od 2000. godine vodili pravilan odnos prema pravosudnim organima i uveli ste jednu negativnu selekciju prilikom izbora sudija.
To se moglo ispraviti da ste imali dobru volju, svi oni koji ne ispunjavaju norme, koji rade protivzakonito, koji nisu dostojni te funkcije mogli su da budu razrešeni. Vi želite da izmestite uticaj politike iz pravosuđa, mi se slažemo, to je za nas prihvatljivo. Isključivo tako treba da bude, ali vi ste upravo uveli politiku u sistem pravosuđa i teško da je vi može izmestiti i ovim zakonskim propisima predlažete da to tako bude i dalje.
Navešću vam dva primera iz malo dalje prošlosti, oni koji su malo mlađi možda se neće setiti. Moša Pijade je bio svedok jednog saobraćajnog udesa u ulici Kneza Miloša i naravno pitali su jednog od učesnika u saobraćajci da li vi imate svedoka za to što govorite? Rekao je - imam, druga Mošu Pijade. Sudija je sa zapisničarem otišao kod njega u kabinet, u nameri da uzme izjavu. On je rekao - gospodine sudija, pošaljite mi poziv, ja ću da dođem da dam izjavu u sudu. Mi u današnje vreme imamo takvu poziciju da predstavnici vlasti diktiraju presude.
Sinoć sam rekao kakvu je presudu donela Nata Mesarović. Ima još jedan slučaj. Mislim da je bilo tamo negde u našoj Mačvi ili u Podrinju, takođe jedan udes, a prolazio je Raif Dizdarević, sećate ga se sa leptir mašnom. To je onaj koga je naš predsednik stranke dr Vojislav Šešelj u političkim sukobima ili u političkim intervencijama ostavio daleko iza sebe, i njega i braću Pozderce, ali to sad nije bitno, i od njega su hteli da uzmu izjavu na licu mesta, ali je on rekao - ne, pošaljite mi poziv, doći ću u sud da dam izjavu.
Dame i gospodo narodni poslanici, takav stav mi moramo da imamo prema pravosuđu ukoliko mislimo da imamo dobar pravosudni sistem. Nacionalna strategija o reformi pravosuđa, ovde svega više ima nego kako i na koji način treba izvršiti reformu pravosuđa u srpskom sistemu.
Ima jedan član u zakonu o sudijama koji kaže - sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Da li ovo, dame i gospodo, ikome išta znači? Ne znači ništa. Dakle, sudija može da bude samac, može da bude neko ko ima četvoro dece i više. Da li ovo nešto znači? Ne znači.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni tim SRS prilikom razmatranja zakonskih predloga dobro je izučio odredbe Ustava koje regulišu tu materiju, kao i 11 članova koji regulišu sudstvo u Srbiji, ne računajući visoki pravosudni savet i tužilaštvo. Imao sam nameru da govorim o načinu na koji ja vidim ove zakonske predloge, šta oni znače u pravosudnom sistemu Srbije i građanima Srbije, ali svoju diskusiju moram prilagoditi i onome što se danas čulo, pre svega, od strane predstavnika pozicije.
Da li je Poslanička grupa SRS za reforme u pravosudnom sistemu? Da, jeste. Svakako da su one neophodne, ali prvi član Ustava koji reguliše načelo u sudstvu kaže – ''Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije''.
U članu 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava stoji raspored osnovnih sudova, predloženo je ukupno 34 i navedene su sve opštine u kojima će biti osnovni sud. A u tačka 11), pomenutog člana 3, predviđen je samo jedan osnovni sud za teritoriju AP Kosovo i Metohija sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Trebalo je sa Venecijanskom komisijom, sa svima onima sa kojima ste razgovarali i stavljali na sajt prezentaciju ovih zakonskih propisa, da razgovarate o rešenju i ovog problema. Kažete da imate jaku diplomatsku aktivnost oko očuvanja teritorije Kosova i Metohije. Ovo je očigledan primer, o tome niko od vas nije govorio, da se to polako prepušta i da se o tome uopšte i ne misli.
Poslanici većine su danas govorili kao da su prvi put na vlasti, kao da su juče došli na vlast, kažu da ima 4.300 zastarelih predmeta, kazne manje od zakonskog minimuma. Kao da već osam godina niste na vlasti, ali niko od vas nije hteo da kaže, čak ni vi, državni sekretaru, nećete to reći, da je Nata Mesarević rekla prilikom vođenja procesa za ubistvo premijera Zorana Đinđića – dobili smo presudu. Nije rekla – doneli smo presudu, nego – dobili smo presudu. O tome niko nije govorio. Vi ste to zaboravili na hiljadu i jedan propust koji ste do sada napravili.
Veliki broj kolega se obrušio na sudije malih opštinskih sudova, ističući da su korumpirani. Vi, zapravo, šaljete signal da su svi, i profesori, i policajci, i zdravstveni radnici, koji žive u malim sredinama, korumpirani, što apsolutno nije tačno. Ne pravi profesija čoveka korumpiranim, nego sam on. Mi korumpiranih imamo i u malim i u velikim mestima, ali i o onome o čemu ste govorili, s obzirom na to da je vreme kratko, imaćemo raspravu o amandmanima vezano za ovaj set zakona, pa ćemo o tome govoriti.
Gospođo ministre, niste vodili računa o specifičnostima prilikom pravljenja sudske mreže, ni o broju stanovnika, ni o udaljenosti. Podsetiću vas, recimo, udaljenost između dva osnovna suda je oko 150 km –osnovni sud u Užicu i osnovni sud u Loznici, a teritorija pored reke Drine, koja, nažalost, u ovom momentu predstavlja i granicu, jeste 120 km. Postoje tu određene specifičnosti o kojima vi niste vodili računa i ukinut je jedan sud, ostalo je sudsko odeljenje ili, već, kako ste vi to nazvali, koji postoji od 1930. godine, kada ga je Apelacioni sud preko prvostepenog suda u Loznici 29. novembra 1930. godine, u Ljuboviji, proklamovao za sud i on danas, po ovom predlogu, ne postoji.
Vi ste rekli da će sudstvo biti efikasnije, da će biti jeftinije. Ništa od toga nije tačno, jer će istražni sudija iz bilo kog mesta, Bajine Bašte ili iz Ljubovije da ide u Loznicu, pa će u toku dana morati da se vrati. Mi na sada sigurno nećemo imati efikasnije sudstvo. Napustili ste jedan princip. (Samo još ovo, pa završavam.)
Ustav poznaje opštine i poznaje upravne okruge. Nema takvih sudova. Čak, i kolega Vlatković, koji je predsednik Zakonodavnog odbora, kaže opštinski sud je anahron. Da li možda sada treba da se zove – osnovna Ljubovija, osnovna Osečina ili opština. Ako postoji u Ustavu - kategorija opština, onda je logično da se zove opštinski sud i upravni okrug da bude okružni sud. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre, želim da se obratim vama, vas kao damu izuzetno cenim, međutim vaš dolazak, najpre u Odbor za finansije Skupštine Republike Srbije, a potom i obrazlaganje zakona o izmenama  dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu malo me je podsetio kao na mladića koji treba da se oženi, pa ode u susedno selo i hvali sebe.  Vi niste hvalili sebe, vi ste hvalili onaj dokument o kojem sada treba da razgovaramo.
Moram da vam kažem da se, pošto pratim vaše izjave koje dajete medijima, a pre nego što dođete ovde u Skupštinu, s njima slažem. Međutim, vi ste ovde govorili o ovom rebalansu budžeta sve najbolje. Ako se neki zakon odnosi na sve građane Republike Srbije, to je ovaj.
Zakon o šarenim lažama, odnosno zakon o besplatnoj podeli deonica, on se ne odnosi na sve, on je bio bacanje prašine građanima Srbije u oči, ali znate, tamo je bio uslov da su punoletni, da imaju biračko pravo, da imaju državljanstvo, ali ovo se odnosi i na one beskućnike koji su usred ratnih dejstava i drugih pritisaka na Srbe i druge sa KiM da dođu u Srbiju, oni i te kako s pažnjom očekuju šta ćemo mi doneti povodom tog zakona.
Da potvrdim, mada ne volim da koristim tu izreku - selo gori, a baba se češlja, predsednik Republike Srbije, pošto se moj amandman upravo odnosi i na trošenje sredstava u tom delu, ne vodi računa o tome. Vi znate kada se pojavi kriza u domaćinstvu, u jednoj porodici ko prvi počinje da štedi i organizuje štednju – domaćin? Kako se ponaša predsednik Republike Srbije? Ne tako.
Mi iz SRS nemamo ništa protiv, to je regulisano i Zakonom o visini plate koju ima predsednik Republike. Mi zahtevamo da on radi ono što mu je Ustavom i zakonom naloženo i da vodi računa o svim građanima Srbije. Predložio sam svojim amandmanom da se u članu 5. razdeo 2, funkcija 110, smanje sredstva sa 54.358.000 na 34.358.000, a odnosi se na plate i dodatke zaposlenih u kabinetu predsednika Republike.
Gospodine Krasiću, ne mrzi mene Vlada što nije prihvatila taj amandman. Sad ću pročitati šta oni kažu u obrazloženju.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je budžetski korisnik, dakle predsednik Republike, izvršavao rashode u proteklom delu godine koji su po obimu izvršenja veći od obima rashoda koji se predlaže u amandmanom. Veći, pa mi upravo i predlažemo ovaj amandman da ta sredstva izmestimo, jer taj čovek, taj kabinet mogu da potroše onoliko koliko građani Srbije ne mogu nikada ni da zarade, ni da maštaju o tom novcu.
Mi upravo zato i tražimo da se ta sredstva usmere prema onim licima o kojima su koleginica Nataša Jovanović i narodni poslanik Zoran Krasić govorili. Imaju dva razloga u obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata moj amandman. Prvi sam već rekao, a drugi kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što bi predloženo smanjenje rashoda kod budžetskog korisnika, predsednika Republike, na navedenoj aproprijaciji moglo ugroziti finansiranje plata za postojeći broj zaposlenih do kraja 2008. godine.
Dakle, moglo bi da ugrozi finansijski i materijalni položaj zaposlenih u kabinetu predsednika Republike, a vidite koje su nam obaveze po osnovu neisplaćenih penzija poljoprivrednicima – šest milijardi 127 miliona 342 hiljade.
Kolega Vujadinoviću, koristimo se ciframa i prihvatio sam deo cifre ispred politike, ali ne mogu u svemu. Ponegde se cifre stave da bi se opljačkali građani Srbije i mi iz SRS nikada nećemo biti saglasni s tim. Vidite koliko dugujemo za neisplaćene penzije poljoprivrednicima.
Gospodo penzioneri, žao mi je što nije narodni poslanik Konstantin Arsenijević ovde, on je čestit i pošten čovek i pravi predstavnik svojih građana iz sela Košalja kod Ljubovije.
On je vredni marljivi, čestiti, on je general, časno je obavljao svoju funkciju, a njega je neko zaveo, kao i vas četvoro koji sedite trenutno tu, i vaš doprinos stvaranju bruto društvenog proizvoda Srbije izuzetno cenim.
Znate li šta će ovaj režim da kaže na kraju? Mi smo u finansijskoj, ekonomskoj i u svim drugim krizama zabog penzionera, zato što su njima povećane penzije, a to apsolutno ne može biti tačno.
Mi se ne slažemo sa predsednikom stranke Ujedinjenih penzionera, a kako bi se mogli složiti, neću reći u kojem listu je on dao intervju, ali on kaže, na pitanje kako gledate na hapšenje Radovana Karadžića, reč je o gospodinu Krkobabiću: ''Nemam nikakvu predstavu o tome, pošto sam potpuno van tih dešavanja, na desetine ljudi je uhapšeno i privedeno u Haški tribunal, zašto se u Ševeningenu ne bi našao još jedan. Nemam nikakav uvid, niti me to interesuje.'' U najmanju ruku sramno.
Hoće li uskoro biti uhapšena i dvojica preostalih haških optuženika, Mladić i Hadžić? Vodim računa, odgovara Krkobabić, o milion i 600 hiljada penzionera, a to je dovoljan broj ugroženih ljudi. Sigurno mi nisu potrebna još dvojica na leđima.
Znam sigurno dvojicu penzionera koji nisu ugroženi, to su Jovan Krkobabić i Milan Krkobabić. Možda je i unuk negde potpredsednik, to ne mogu sa sigurnošću da ustvrdim. Ali, vidite jednu stvar, penzioneri to kažu, ne ja. Nepotizam, pa zar od milion i 600 hiljada penzionera nije bio neki drugi, hajde Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade. Zar nije neko drugi mogao da bude zamenik gradonačelnika Beograda?
Mislim da je to sramno i s pravom, kada budu kritikovali penzije, moći će da upute samo na adresu Jovana Krkobabića, ostalima svaka čast, tu nema nikakve dileme.
Gospodine Krasiću, mislim da je unuk najstariji. U prilivu, u punjenju budžeta kaže se da porez na dodatu vrednost iz uvoza iznosi 222 milijarde 762 miliona i ostalo u hiljadama, a porez na dodatu vrednost u zemlji 88 miliona, i mi se ponosimo i dičimo što je taj odnos. Ne bi smeli to, gospođo ministre, da činimo, a znate iz kog razloga, mnogo više uvozimo nego što proizvodimo. Ako nam se to dešava, onda imamo problem nezaposlenosti. Trebalo bi obrnuti. Mene raduje što verovatno u tom delu ima i repromaterijala, pa se stvaraju uslovi za zapošljavanje građana Srbije i to pozdravljam. Ali, gotovi finalni proizvodi, o čemu se tu radi?
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelu vi niste razumeli pitanje. Moram da vam postavim pitanje vezano za razlike u cenama proizvoda iz Srbije koji su drastično skuplji kod nas, nego što su u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Na to pitanje mi tražimo odgovor, a ne na cene letovanja.
Imam jednu sugestiju za vas. Sada imate mnogo posla i u Narodnoj skupštini i u Ministarstvu, al' kada prođe rebalans, kad usvojimo zakon o budžetu za 2009. godinu prošetajte malo Srbijom. Ona je lepa, otiđite do Malog Zvornika, Krupnja, Ljubovije, otiđite do Trgovišta, pa da vidite kako se tamo živi. Videćete koja su tamo primanja i onda će vaša priča o tome da je sve ovo sjajno pasti u vodu.
Vi ste dobar stručnjak, ali na planu ministra ekonomije teško vam polazi za rukom da se suprotstavite onima koji samo troše sredstva. I vidite zašto je Jovan Krkobabić 29. oktobra bio saglasan da se penzije ne povećaju u 2008. godini? Zato što su predstavnici MMF došli u Srbiju 28. oktobra. Pozvao ih je ekonomski deo vlade, da pokažu da ne smemo da izdvajamo za penzije, da ne smemo previše da trošimo tu.
A to koliko imamo potpredsednika Vlade, koliki su njihovi kabineti, što ste vi jedne prilike rekli da u odnosu na okruženje mi imamo mnogo manje zaposlenih. Nije problem mnogo veliki, ni broja zaposlenih, nije problem ni njihove visoke plate, ali nam mnogo kradu, i to osiromaši građane Srbije i u tome se ogleda siromaštvo i beda u Republici Srbiji.
Kolega Marko Milenković je govorio o izgradnji, odnosno obustavljanju radova kod izgradnje jedne škole. Moram ovaj put da vas zamolim, ukoliko imate imalo spremnosti, da se odvoji nešto sredstava za dovršetak jedne škole u Ljuboviji, gde već šest godina ni jedan jedini dinar nije uložen, i ako prođe još neko vreme, a pravi se jedna vrlo moderna i lepa škola, započela se gradnja, to može samo da posluži kao spomenik školstvu.
Školi koju sada pohađaju učenici u Ljuboviji istekao je rok upotrebe pre 20 godina. Da nam se ne bi desila situacija kao što je u Požegi pre nekoliko dana, jer i direktor škole, nastavnici i profesori, kao i deca i roditelji, strahuju kada deca odu u školu da li će se povređena vratiti iz škole.
Nemojte to dozvoliti, a mislim što je ministar prosvete, iako ga gospođa predsednik ishvali kada je predstavljao ovde zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, on je to lepo uradio i ministri koji su proveli određeno vreme u poslaničkim klupama imaju malo bolju komunikaciju sa poslanicima nego oni koji to nisu.
Ali on sada u oktobru priča da ćemo besplatno deliti udžbenike za prvi razred osnovne škole u školskoj 2009. godini. To je dobro, ali hajmo sada da uradimo ono što je gorući problem, ono što nas sada muči, a to ćemo reći neposredno ili dva-tri meseca kada bude trebalo da počne školska godina.
U nedostatku efekata, u lošem predstavljanju Vlade građanima Srbije vi pokušavate sada jeftinim trikovima da pokažete kako vi vodite veliku brigu o građanima Srbije i kako nešto i radite.
Tek u poljoprivredi su najveći problemi. Slažem se s vašom izjavom u kojoj kažete "dajte da prihvatimo neke norme ponašanja iz EU i neke standarde, a kada je u pitanju ukidanje carina za poljoprivredne proizvode, da se suspenduje jednostrana primena trgovinskog ugovora sa mnogim zemljama". Vi ste videli da se u EU po glavi stanovnika za poljoprivredu izdvaja 137 evra, a u Srbiji je to 29. Subvencije za poljoprivredu u Srbiji su po jednom hektaru 120 evra, a u Hrvatskoj, u Mađarskoj su 400 evra.
Onda mi dođemo na odgovor zbog čega je ovolika razlika između PDV od proizvoda koji su uvezeni u odnosu na one koje mi proizvedemo ovde. Da ne bi mnogo strahovali ovi zaposleni u ministrovom kabinetu, moram da vas podsetim na činjenicu da je ove godine kupina, a ima je dosta, dosta se proizvodi u Azbukovici, u Mačvi, u Tamnavi, 10 dinara je bila cena za kilogram, i niko nije bio spreman da otkupi to, i niko nije bio spreman da obere.
Usled nemanja strategije vezano za poljoprivrednu proizvodnju pojavljuju nam se mnogi problemi. To sad imamo sa kukuruzom, sedam do osam dinara prodaja, a cena mesa je drastično skočila, ali uništena je baza za proizvodnju. Ni u čemu nemate strategiju i ne vodite ozbiljno računa o građanima Srbije, a krajnje je vreme da se o tome povede računa.
Zbog čega mi to ne zapošljavamo? Mi imamo kontigent za 8.700 tona junetine da izvezemo, a izvezli smo 2.000 tona. U sledećoj godini se pretpostavlja da bi to mogla da bude samo hiljada, a kada bi uložili u poljoprivredu, kada bi uštedeli na ovim stavkama gde se nemilice troši budžet, stvorili bi bazu za zapošljavanje i ne bi nam bila prevelika javna potrošnja, gospodo penzioneri.
Onda bi društveni proizvod bio na znatno većem nivou i iz realnih prihoda bi mogli da finansiramo penzije i druga socijalna davanja. Morate se složiti, kolega Vujadinoviću, da o realnom sektoru, kako vi kažete, u ovoj vladi niko ne vodi računa, a predsednik Republika najmanje.
Još jednom predlažem, izvucimo ova sredstva iz kabineta Predsednika Republike, a da ih podelimo onima koji mnogo više zaslužuju i koji vape za tim.

Gospodine Tomislave Nikoliću, onog dana kada vas je isključila Centralna otadžbinska uprava iz SRS-a, mislio sam da ne pomenem nikada vaše ime. Ne javljam se sada zato što ste vi mene lično uvredili, niti zato što vi, možda, nemate takvu mogućnost, ili nemate tu nameru.
Vi niste uvredili Poslaničku grupu SRS-a, poredeći pokrete njihovih ruku, jer to su čestite i časne ruke. Da se setimo ruke Dobroslava Prelića, Milana Škrbića, Srboljuba Živanovića i mnogih drugih ruku koje su ovde, a i drugih ruku po Srbiji. Vi mene niste uveli u ovaj parlament, verovatno ste na izborima, na toj listi, dobili više glasova nego što bih dobio ja, ali je sigurno da nijednom biraču niste rekli: "Glasajte za Sretu Perića". Ja to jesam činio za vas, kao za kandidata SRS. To je bilo i prošlo.
Gospodine Tomislave Nikoliću, nemam nijednog neprijatelja, ni sa kim se nisam zamerio, ali postoje ljudi sa kojima smanjim komunikaciju. Ispričaju mi nešto u poverenju i nikada to ne koristim.
Pričate da ste se kupali u nečijem bazenu. Čovek u čijem ste se bazenu kupali doktorirao je sa 24 godine, a vi ste diplomirali pre nekoliko dana. Valjda je taj čovek zaslužio da ima bazen toliko godina pre vas.
Nisam se zbog toga javio. Javio sam se zbog sledećeg. Kao i svi iz SRS-a, volim sve građane Srbije, i mlade i starije, i muške i ženske, ali uvredili ste veliki broj omladine, građana Srbije, koji nisu u prilici sada da vam odgovore.
Rekli ste da pokreti ruku liče na one omladince koji su u kasnom pubertetu. Pokreti tih omladinaca su napravili jednu takvu grupu koja sada sedi u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste danas napravili jedan presedan koji pre vas niko nije uradio, ima ovde kolega narodnih poslanika koji su duži vremenski period poslanici, da predstavnik Vlade ne komentariše ono što je na dnevnom redu. Vaša komunikacija sa narodnim poslanicima je loša. Verujem kolegi Vujadinoviću da ste vi dobar profesor javnih finansija i neću da kažem da vam je tamo mesto, ali mi ovde vas posmatramo kao predstavnika Vlade, a vi narodne poslanike posmatrate kao predstavnike građana i ništa mimo toga.
Vi ste juče pokušali da kažete da su nasleđene obaveze i dugovi znatno pre 2000. Moguće je, u to ne mogu da ulazim, nisam analitički proučio, kao što to vi volite da uradite, ali morate da znate da su "Robne kuće", i mnogi drugi privredni subjekti koji su prodati, tekovine i ovih ljudi koji ovde zastupaju PUPS i svih nas koji smo ovde. Ne treba to zaboraviti, već treba tu imati u vidu jedan balans.
Vi kažete da su i obaveze iz neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje nastale iz perioda devedesetih godina. Tu sam spreman da vam suprotstavim svoje mišljenje – to nije tačno. Velika preduzeća koja su imala tada izvesnih problema zbog ukupnog ambijenta u kojem se država Srbija nalazila, već su privatizovana ili su pod stečajem, i obaveze su iz nekog kasnijeg perioda, biće da je sve, otprilike, od 2000. godine pa naovamo.
Kada je u pitanju ovaj prvi zakon koji govori o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, vi ste ovde napravili jednu dinamiku i jednu aktivnost koju treba da provedu poreski obveznici i da prijave do 31. jula 2009. godine, ali nema nikakve struktura ko su obveznici po ovom osnovu. Pretpostavljam da je veoma mali broj i samostalnih trgovinskih radnji i drugih privrednih subjekata, a da je ostao veliki broj onih preduzeća koja su još uvek u društvenoj strukturi vlasništva i da vi verovatno, ne mislim direktno na vas, naravno, pravite planove ko bi mogao da otkupi ta preduzeća, pa da se njima izađe u susret.
Učinak ove vlade do današnjeg dana, moglo bi se reći, po mišljenju građana Srbije, ne onih poslanika koji podržavaju sve šta se uradilo, ravan je skoro nuli.
Kad nemate neka rešenja, vi onda, pokušavate da obuhvatite što veći broj građana, kao što je ovde kolega Vujadinović govorio, pa dajte da se izađe u susret seljacima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima.
Nema onog poslanika i nema građanina u Srbiji koji ne želi da im se pomogne. Njihove obaveze, u odnosu na obaveze velikih privrednih sistema koji će biti sada privatizovani, zanemarljive su,
Jer, ako ponekad prošetate Srbijom, a ne samo Crnom Gorom, videćete da su najsiromašniji najredovnije i najbolje platiše. Oni vole svoju državu, cene je i ispunjavanjem svojih obaveza pokušavaju da iskažu svoju lojalnost, dok to oni drugi najčešće ne čine.
Vi ste ovde rekli da će se svrstati veliki poreski obveznici, kada je u pitanju oprost kamata, ali mi uopšte nemamo pregled ni ko su ti, ni koliko ih ima, a lično mislim da "u tom grmu leži zec".
U članu 3. Predloga zakona lepo ste izdiferencirali, i to: 1) ako se uplati do 31.12.2008. godine, kamate se priznaju u ukupnom iznosu od 100%;
2) ako to učine do 31. marta 2009. godine, 75% ;
3) ako učine do 30. juna 2009. godine 50%;
Znači, razlika je šest meseci, a razlika u njihovim obavezama je 50%.
Ako ste već hteli da izađete u susret, da li vam se ne čini da je to previše? Dakle, to možemo tretirati nekom vrstom kamate. Ona je mnogo velika. Sredstva po osnovu kamata su 15 milijardi. Pridružujem se diskusiji koju je izneo narodni poslanik gospodin Marić, da je poreska administracija trebalo da bude mnogo efikasnija, jer, još jednom ponavljam, oni koji najmanje imaju, oni najredovnije izmiruju svoje obaveze.
Da vas podsetim, prosečna otvorenost samostalnih trgovinskih ili zanatskih radnji u Srbiji je bila sedam meseci, a sada je devet meseci. Toliko u proseku mogu da izdrže, upravo zbog velikih obaveza, a onda moraju da je zatvore. A, oni koji kupuju firme, ima slučajeva po 20, 30, 40, oni gledaju ne samo kako da prevare državu nego i zaposlene u tim firmama. Zato kasnije nastaju veliki problemi, a niko iz Vlade nije spreman da pomogne u rešavanju problema zaposlenih u tim firmama.
U obrazloženju ovog zakona kažete da se ovo reguliše zakonom, na koji drugačiji način ste mislili, koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte. Upravo ovaj zakon ne stvara jednaka prava i obaveze.
Vi ćete ovim zakonima stimulisati neke, da li građane, da li privredne subjekte, da razmišljaju kako u narednom periodu da ne plaćaju svoje obaveze, jer nije ovo prvi put da država nešto pokuša da učini, ali to bude na štetu onih redovnih platiša. Treba pratiti sprovođenje fiskalne politike.
Recimo, u Nemačkoj, prilikom procene kršenja odredaba krivičnog zakonika, ako se primeti da se neka odredba krši više od 10%, njima je to dobar signal da treba menjati zakon, a ne menjati građane. Znači, nije prava mera utvrđena, a i vrlo često nije bilo prave mere u fiskalnoj politici kod zaduženja građana Srbije.
Da kažem nešto ukratko o ovom zakonu o mirovanju i otpisa duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje Ovde bih se pridružio sugestiji kolege iz SPS, ovo bi trebalo ex officio za poljoprivredne proizvođače za njihova zaduženja. To su ljudi koji žive daleko od sedišta gde se nalaze poreske uprave, možda imaju lošije informativne komunikacije i njima bi trebalo po službenoj dužnosti da se otpišu ova potraživanja koja oni imaju.
Molim vas, pitam, potrebno mi je zbog pitanja građana Srbije – šta je sa obavezama obveznika koji su prestali da postoje, čiji su privredni subjekti prestali da postoje sa danom stupanja na snagu ovog zakona?
Vi ste predvideli u ovom predlogu zakona da ukoliko se u narednom periodu redovno izmiruju obaveze do 2011. godine da će im onda biti otpisane sve njihove obaveze, i kamate i doprinosi po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. To je pod uslovom da je privredni subjekat aktivan.
Ali, ukoliko je on prestao da postoji sa danom stupanja na snagu ovog zakona, kakva će njegova sudbina biti, jer on nema više dalje redovnu obavezu.
Da li se njegova obaveza sastoji u ukupnom dugu koji ima na današnji dan, odnosno na dan stupanja na snagu ovog zakona, da li će njegova obaveza ostati samo ono što je po osnovu zdravstvenog osiguranja ili kamata ili će moći da izmiri svoju obavezu do 31.12.2011. godine i smatraće se da su ove obaveze prestale da postoje?
Naravno, dobio sam veliki broj pitanja od građana Srbije, i danas, koji kažu da nastaju problemi kada ispune uslove za odlazak u penziju. Imam jedan konkretan slučaj (on je, doduše, i poslednji pozvao) kada je pre dve godine stekao uslove za odlazak u penziju, sve je završeno. Već dve godine nije dobio rešenje o odlasku u penziju.
Postavljam vam pitanje – kako, na koji način i od čega će taj građanin, koji je odradio 40 godina penzijskog staža, da živi, dok ne stigne rešenje o penzionisanju? Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre, gospodine Vujadinoviću, ja vas uvažavam, ali malo li je što ste nam ukrali 20 poslaničkih mandata, vi hoćete da ukradete i moje vreme predviđeno za diskusiju u načelu. Čekao sam, a vi ste već ovde proglasili da je rasprava u načelu završena.
Nije, gospodine Vujadinoviću, posle mene ima još četiri narodna poslanika iz poslaničkog kluba SRS koji treba o ovome da govore.
Gospođo ministre, ovo je prvi ozbiljniji izazov ove vlade. Zbog čega? Ovo je provera, zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu, ali i ona je završena. Krkobabić je nešto hteo... Uvažavam pet kolega narodnih poslanika koji se svim srcem i dušom bore za penzije. I SRS se zalaže za povećanje penzija, za sve kategorije invalida, za omladinu i za studente, i za neke ljude da se zaposle, to je naš cilj. Cilj je, svakako, da se povećaju i penzije. Ali, ovaj predlog rebalansa nije uvažio osnovne kategorije kao što su inflacija, povećana javna potrošnja, veliki problemi vezani za globalnu ekonomsku politiku.
Vi kažete da vas zanimaju samo cifre i tu ste u pravu, ali mora i ovo nekoga da interesuje. Konkretno mislim na vas. Rekli ste da je ovaj rebalans budžeta urađen skoro, ja vam kažem da to sigurno nije skoro urađeno. U obrazloženju na strani 90 piše - očekuje se relativno stabilan kurs dinara. Građani Srbije, da li mi danas imamo stabilan kurs dinara? Nemamo, u odnosu na evro, naravno. Cena sirove nafte na svetskom tržištu ne da se nije stabilizovala, ona pada; imamo situaciju da je 11. jula 2008. za barel nafte trebalo izdvojiti 147,27 dolara, a 24. oktobra 63 dolara. Ni to niste imali u vidu.
Šta se desilo u Srbiji? Desilo se da se sada razmišlja da je trebalo da se cena smanji za desetak dinara, a to je ukupno smanjenje za nekih petnaestak dinara od momenta kada smo imali tu najveću cenu sirove nafte.
Da li postoji kontrola rasta cena u javnom sektoru kada smo pre nekoliko dana imali na delu povećanje cene gasa za 60%? To je ono u šta je najveći broj korisnika gasa mogao da se uveri. Da ne govorimo o rastu cena na malo koji direktno utiče na inflaciju koja je, na godišnjem nivou posmatrano, avgust 2007 - avgust 2008, bila 10,5%. Pričate o jednocifrenoj inflaciji kada imamo dvocifreno povećanje cena; treba obratiti pažnju na to.
Izvozna baza u Srbiji je veoma mala i ne možemo brzo prevazići globalnu ekonomsku krizu koja postoji, ali sve češće čujemo izjave zvaničnika u Srbiji koji kažu - zašto se ovo na svetskom nivou nije ranije desilo, Srbija bi imala koristi od toga? Predviđa se da mi možemo da profitiramo od te globalne ekonomske krize. Ne treba uopšte biti ekonomista pa znati da to nije moguće, treba samo živeti u ovoj državi.
(Predsednik: Vreme. Mnogo ste prešli. Mislila sam da ste možda počeli da govorite u okviru vremena SRS.)
Ako nije problem da poslaničkoj grupi SRS ovaj minut, koliko ste mene prekinuli, ne računate, jer ja govorim u okviru raspoloživog vremena poslaničke grupe SRS.
(Predsednik: U redu, nastavite slobodno, koliko god želite. Možete do 25 minuta.)
Vi ste govorili u vašim predizbornim kampanjama... Tada je dozvoljeno, nije lepo, ali je dozvoljeno u izbornoj kampanji možda i obmanuti građane, ali kad postanete vlast ne smete to da činite. Mlađan Dinkić je sa pozicije ministra za ekonomiju obećavao isplate besplatnih akcija. Od toga danas nema ništa. Objasnio je kao kad obećate detetu da ćete ga izvesti u šetnju mesec dana unapred, a posle padne kiša, pa onda ne možete da ga izvedete. On to poredi sa elementarnim nepogodama, a veće elementarne nepogode od ovog sastava Vlade za građane Srbije nisu mogle da se dese.
Uostalom, predsednik Republike kaže - nije ideja da štedimo tako što ćemo zatvoriti radna mesta, nego tako što ćemo otvoriti nova radna mesta, čime ćemo obezbediti elementarne životne potrebe ljudi, a u budućnosti, nadam se, dići do velikih visina životni standard građana. A sve je veći broj nezaposlenih.
Kako se postiže bolji život građana? Postiže se, pre svega, stabilnom političkom situacijom. Da li je mi sad imamo? Nemamo, zato što zvaničnici u Srbiji ne žele da posvete dužnu pažnju nacionalnim problemima sa kojima se Srbija susreće, zatim, stabilnosti cena, koju takođe nemamo, i zapošljavanju, a ne samo povećanju zarada, čak i penzija.
Kakvu mi sad situaciju imamo? Nominalno, plate su rasle; očekujemo i povećanje penzija 10. novembra, vezano za oktobar. Ali, sa svim ovim povećanjima cena na malo, šta ćemo dobiti? Izgubićemo sva ona povećanja.
Dozvolimo da je Jovan Krkobabić postao svestan toga što MMF kaže i što mu kolege u Vladi kažu, da ne bi bilo u redu, ne da bi se rušila Vlada, nego bi se rušila država. Dozvolimo da se ima razumevanja za taj deo, ali mi trenutno imamo takvu situaciju i što se povećaju i lični dohoci i penzije, a da ne govorimo o subvencijama... Nedavno sam rekao da su potrebna sredstva za setvu pšenice, za jedan hektar, u jesen 500 evra i na proleće od 250 do 300 evra, a imamo kroz subvencije 120 evra po jednom hektaru. Gospođa ministar je rekla da i to predstavlja veliki problem za budžet.
Vraćam se sada na početak njenog izlaganja, na izlaganje ministra za finansije na Odboru za finansije i na sednici Narodne skupštine. Otprilike, imamo potrebu za rebalansom budžeta zato što imamo previše sredstava, pa eto, da bismo to potrošili, vi ste naveli koji su prioriteti, mi sada treba da izvršimo rebalans budžeta, pa imamo deficit budžeta od 45 milijardi. Mislim da je ovaj budžet rasipnički. Mogu da se složim sa vašim izjavama koje ste davali izvan ovog dela, ali način na koji branite ovde ovaj zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, u ovom momentu je prekršen veći broj odredaba poslovnika o radu Narodne skupštine. Ukoliko nastavite ovom progresijom da kršite odredbe Poslovnika, čini mi se da će za par sati nepovređene samo ove korice. Moram da intervenišem jer je zaista povređen veliki broj odredaba poslovnika o radu  Narodne skupštine. Najpre, da vas upozorim da veliki broj odredaba kršite lično vi.
Član 27. kaže da se predsednik stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a zatim u članu 104. kaže: narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Jeste li vi narodni poslanik? Jeste. Da li poštujete dostojanstvo Narodne skupštine? U ovom momentu ne.
Član 27. Poslovnika je taksativno nabrojao koji sve odbori postoje kao odbori Narodne skupštine. U prvoj trećini hoću da verujem da je to urađeno po značaju. Rečeno je da postoji i Odbor za finansije. Zatim je u članu 52. tačno opisana nadležnost Odbora za finansije.
Jutros smo imali, ne znam od koga, zakazanu sednicu Odbora za finansije i nije predsedavao neko ko bi trebalo da predsedava. Znate, mene često građani pitaju, a ko je predsednik ovog odbora, ko je onog, pa pitaju ko je predsednik Odbora za finansije. Ne mogu da kažem da je to neko od narodnih poslanika i kažem da nema i da nije to jedini Odbor koji nema svog predsednika.
Vi ste dužni da se starate o dostojanstvu Narodne skupštine, znate, ne samo na ovoj sednici, nego i u vezi sa sednicama odbora koje Skupština bira.
Molim vas da hitno uložite svoje napore da se ovaj problem razreši jer mi ovde, pored svojih interesa, interesa narodnih poslanika, moramo da štitimo i interese građana Srbije, a kako da ih štitimo. Da li mi obavljamo svoju ulogu u skladu sa zakonom, sa voljom građana i u skladu sa ovim poslovnikom ukoliko imamo situacije da na sednicama predsedava neko ko nije predsednik Odbora i neko ko, da situacija bude još gora, nije ni narodni poslanik.
Molim vas, u vezi sa članom 151, znate dobro da kada se raspravlja o izmenama budžeta mora svoje mišljenje da da i Odbor za finansije. Neko ko se usudio i neko ko je smatrao da treba da predsedava Odborom za finansije nije čak dozvolio nijednom narodnom poslaniku iz SRS da govori, i ko je član Odbora za finansije, a ni neko ko je želeo od narodnih poslanika da učestvuje u radu Odbora za finansije, da bi imali konačno stav Odbora za finansije pred ovom Skupštinom. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 100, a u vezi sa članom 27. stav 1. alineja 3, koji glasi: "Predsednik Narodne skupštine (između ostalog) stara se i o primeni Poslovnika Narodne skupštine."
To podrazumeva, ne odnosi se na vas, jedan aktivan odnos predsednika Skupštine.
Šta to znači? Nekoliko poslanika SRS je na vreme predsednika Skupštine obavestilo i upozorilo, da bi mogli da radimo po tački dnevnog reda koja glasi "Predlog zakona i o izmenama i dopunama Zakona o budžetu", potrebno nam je da se održi sednica Administrativnog odbora.
Sednica Administrativnog odbora nije održana, bilo je prisutno osam članova, ali to ne znači ništa. U ovoj skupštini može da bude prisutno 249 narodnih poslanika, ako Skupštinom ne predsedava predsednik Narodne skupštine ili neko od potpredsednika, a na osnovu ovlašćenja predsednika, sednica Skupštine ne može da se održi, bez obzira koliki je broj poslanika koji su prisutni u sali.
Na sednici Odbora za finansije bilo je prisutno osam članova tog odbora. Bio je prisutan i zamenik predsednika tog odbora, dakle, postojali su uslovi za održavanje te sednice, međutim nije održana jer je sednicom pokušao da predsedava neko ko nije član tog odbora i neko ko nije narodni poslanik.
Da situacija bude još gora, narodnom poslaniku Zoranu Krasiću, koji na osnovu Poslovnika ima pravo i mogućnost da govori na sednici Odbora za finansije, nije data reč od nekog ko nije čak ni član tog odbora, a svakako ni narodni poslanik.
U vezi sa čl. 225. i 226, s obzirom kako teku stvari, da ćemo imati na dnevnom redu, odnosno da ćemo raspravljati o pomenutom zakonu, zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu u nekoliko narednih dana, a Vlada Republike Srbije je preduzela neke mere vezane za sprečavanje globalne ekonomske krize i o tome u poslednje vreme intenzivno promoviše svoj program i kod građana i kod privrednika Republike Srbije, i doneta je odluka da se garantuje za štedne uloge građana ne više do 3.000 dinara, nego 50.000 evra.
Mene zanima, ne ulazim u imena svakako, jer to je u okviru poslovne tajne banaka, koliki su ulozi brojčano, koliko građana Srbije štedi 50.000 evra u poslovnim bankama Srbije da bih mogao adekvatno da se pripremim po tački dnevnog reda koja je u narednom periodu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, očigledno je da, kad god predsedavate, imate problema sa vođenjem sednice. To može da bude iz dva razloga. Prvi razlog, da niste dovoljno proučili ovaj poslovnik. Tu ima rešenja. Svaki od narodnih poslanika Srpske radikalne stranke će vam u tome pomoći, ali, ipak, predlažem, da bi to bilo zvanično, da se obratite sekretaru ili zameniku sekretara.
Drugi problem može da bude iz razloga što ste preučili ovaj poslovnik. Tu već nema pomoći. Čuli ste kada se kaže za nekog – preforsirao, ili predozirao, i šta se onda dešava. Zaista, od jutra vršite veliki pritisak na narodne poslanike, prekršili ste član 27. stav 1. alineja 3, gde se kaže – stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine predsednik Narodne skupštine, a u ovom momentu vi, kao potpredsednik Narodne skupštine.
Vi ste me prozvali pre 15 narodnih poslanika i sada sam došao na red. Nije problem, reći ću ono što sam mislio i tada da kažem.
Vi ste izrekli meru oduzimanja reči narodnom poslaniku Nataši Jovanović. To je narodni poslanik Srpske radikalne stranke koji se pojavljuje uvek tamo gde je najteže. Ona mene neće poslušati, ali rekao bih joj, ako se sretne s vama ispred ulaza u Narodnu skupštinu, da vam okrene leđa, da je ne prepoznate, jer ćete joj izreći, možda, meru opomene ili neku sličnu meru. Kad bi htela da me posluša, bilo bi možda dobro.
Dalje, narodni poslanik Vjerica Radeta, kada je govorila, ona je to obrazložila, pozvala se na član 201. našeg poslovnika. Citiram taj član, pa vas molim da mi ne računate vreme: ''Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše pet minuta.''
Vi se vrlo često, kad komentarišete član 201, izjašnjavate da se to tiče prava narodnih poslanika, ali pročitajte sve članove gde se govori o poslaničkim pitanjima, od čl. 198. do 202, i videćete da ni u jednom članu nije rečeno i ne obavezuje se narodni poslanik kad će, nezadovoljan datim odgovorom, moći da se javi i da to komentariše. Molim vas da se urazumite, a rekao sam da postoje dva način da to pitanje rešite.
Da iskoristim priliku, u skladu sa čl. 225. i 226, da mi se objasni, da bih to koristio u radu kao narodni poslanik, ko je dao nalog elektronskim medijima, a suprotno odluci Republičke radiodifuzne agencije, da vrši prenos promocije političkih stranaka, kada se zna dobro da, po odluci Republičke radiodifuzne agencije, nema mogućnosti za tako nešto, ukoliko nisu raspisani izbori? Da nije to dogovoreno onog momenta kad se gospodin Nikolić našao, ili je odveden, kako je kolega Vuković rekao, u Američku ambasadu, da nije tada rečeno da se krši odluka Republičke radiodifuzne agencije? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, u ime SRS sam podneo amandman na član 59. zakona o strancima.
Razlozi za donošenje ovog zakona mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa zbog toga što je prethodni zakon o kontroli kretanja i boravka stranaca u našoj državi donet na osnovu Ustava iz 74. godine, a sam zakon iz 80. godine spada u prvu grupu razloga zbog kojih treba doneti ovaj zakon, i drugi zbog potrebe integracije Srbije sa EU.
Navodi se da je ovaj zakon potrebno usvojiti po hitnom postupku, a u zadnjem članu se kaže da će se primenjivati od 1. aprila 2009. godine. Malo nelogično, ali da se vratim na amandman na član 59.
Da bi javnost mogla da razume o čemu se radi, pročitaću član 59. Predloga zakona, koji glasi: "Putne isprave za strance, u smislu ovog zakona, jesu putna isprava za izbeglice, putna isprava za lica bez državljanstva i putni list za stranca.
Putna isprava za izbeglice izdaje se u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom".
Amandmanom koji sam podneo predlažem da se u članu 59. brišu iz stava 1. reči "putna isprava za izbeglice" i kompletan stav 2. Gospodine ministre, moj amandman je logičan sled na amandman gospodina Buhe, koji je podneo na član 2. ovog zakona. Njegov amandman predviđa da se u članu 2. stav 1. doda tačka 3), gde se kaže: "Ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji...", pa se navodi, da ne oduzimam vreme zbog toga, i gospodin Buha je predložio da se ne odnosi na lica koja su stekla izbeglički status.
U svom obrazloženju gospodin Buha je naveo da se zakonom o izbeglicama predviđaju uslovi o ostvarivanju prava na izbeglički status, koji su različiti od uslova predviđenih Predlogom zakona o strancima. Izbeglice, kao posebnu kategoriju stranaca, posebno tretira navedeni zakon, pa se odredbe ovog zakona koje se odnose na izbeglice brišu iz ovog predloga zakona. Dakle, to je obrazloženje gospodina Buhe vezano za njegov amandman.
Vlada je prihvatila taj amandman i u obrazloženju kaže: "Vlada prihvata ovaj amandman iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana podnosioca". Ako se ovaj amandman prihvata, to je u redu i to je sasvim na mestu, onda nema nijednog razloga da se i amandman koji sam podneo na član 59. ne prihvati, jer je logičan sled na ovaj amandman na član 2.
Ko su izbeglice u Srbiji? Izbeglice su Srbi i građani drugih nacionalnosti koji su od 92. godine, usled pritiska Hrvatske i drugih vlasti, zbog pretnje genocidom, proterivanja zbog različitih političkih stavova, naravno i pripadanja drugim verskim grupama, proterani iz tih republika i danas se nalaze u Srbiji.
Ko vodi računa o izbeglicama - najviše, i da ne kažem skoro isključivo, Komesarijat za izbeglice i na osnovu rešenja Komesarijata za izbeglice lice dobija status, a zatim MUP dodeljuje izbegličku legitimaciju, koja ima karakter identifikacione isprave i karakter zdravstvene knjižice za one koje nemaju druga dokumenta, pa na osnovu toga ostvaruju svoje pravo.
Čudi me, gospodine ministre, vi ste i u ulozi zamenika, prvog potpredsednika Vlade, činjenice koje gospodin Buha iznosio ne samo danas nego mnogo puta... prvi zamenik; da ne komentarišemo, to nije suština, sreća je da predsedava gospođa Čomić, nabrojao bih sve ministre i sva ministarstva, imam oči pozadi, jer je ona jednom izrazila nezadovoljstvo što jedan kolega nije mogao to da učini. Ali, kada bi tražila da nabrojim sve agencije, moram da priznam da to ne bih mogao da uradim.
No, šalu na stranu, gospodine ministre, danas vam je narodni poslanik Milorad Buha, kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, i ne samo danas, bezbroj puta u ovom visokom domu iznosio razloge i probleme koje imaju izbeglice, pre svih iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Hrvatske, a naravno on govori i o izbeglicama iz Republike Srpske. Vlada bi morala ovo što on iznosi u ime Vlade Republike Srpske u progonstvu da počne polako da rešava.
Vi ste čuli iz njegovog izlaganja da ima mnogo razloga da Vlada Republike Srbije hitno reaguje po tom pitanju, i zbog problema koje izbeglice imaju u Srbiji, i zbog njihove imovine, koja se procenjuje na velike finansijske iznose, od čega bi direktno Republika Srbija imala koristi. Vi biste morali to da rešavate i da napravite dobru saradnju sa Vladom Republike Srpske Krajine, ukoliko vam je stalo do toga da se rešavaju problemi izbeglica, kojih je u ovom momentu u Srbiji blizu 100.000, tačnije 96.948. Naravno, oni imaju velike probleme. Samo u jednoj beogradskoj opštini oko hiljadu i po, a možda i dve hiljade izbeglica podnelo je zahtev, posle revizije od 2005. godine, zbog nerešavanja njihovih problema ni do danas, ni posle tri godine njihovi problemi nisu rešeni, a ni državni organi, i MUP, kao ni Komesarijat za izbeglice, nisu odlučivali po njihovim zahtevima.
Poseban problem se pojavljuje kod izbeglica iz Republike Srpske Krajine iz Republike Hrvatske kada treba da izvade uverenje iz matične knjige rođenih, i oni im ne upisuju JMBG, a bez tog broja oni ne mogu da dobiju određena prava u Srbiji ili da se evidentiraju na određeni način da podignu određene javne isprave koje bi trebalo da poseduju u državi Srbiji. Moram da vas podsetim, mada je situacija nešto bolja sada, nego što je ranije bila, nije to od momenta od kada ste vi na čelu Ministarstva, nego je u poslednjih godinu dana situacija nešto ažurnija, o tome zna i gospodin Todorović, kada je u pitanju izdavanje uverenja o državljanstvu.
Ranije se čekalo nekoliko godina, sada je taj period dosta skraćen, pa bih vas zamolio da pogledate, odnosno da date nalog - svi predmeti koji nisu rešeni u nekom razumnom roku da se što pre reše da bi izbeglice ili građani Srbije koji su podneli zahtev, a više nisu u statusu izbeglice, dobili uverenja o državljanstvu, koja su im neophodna za ostvarivanje drugih prava.
Još jednom vas podsećam da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer nema nijedan razlog da se ne prihvati, s obzirom da je prihvaćen amandman gospodina Buhe na član 2. Hvala.