Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. koji glasi: „Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo.“ Predložio sam da se ove reči „ili bi se postupalo“ brišu.
Da li postoji diskriminacija u Srbiji? Postoji. Ko su diskriminisana lica? Svi, i mladi i stariji, i žene i muškarci, i invalidi i zdravi, i praktično nema nediskriminisane grupe u Srbiji. Ko vrši diskriminaciju u Srbiji, ko zapravo pospešuje i najumešnije to radi? To je DS sa svojim pomagačima.
Šta je meni rečeno u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana? Amandman je u suprotnosti sa svrhom zakona. Ponosan sam što je moj amandman u suprotnosti sa svrhom zakona, jer gde bi narodni poslanici SRS podržali jedan ovako nakazan zakon?
Nemamo mi ništa protiv i baš mene i moje kolege briga kakve seksualne orijentacije su pojedinci u Vladi, i kakve seksualne orijentacije je gospodin Đilas, ali ono za šta se mi zalažemo, protiv čega se mi borimo, to je pljačkanje građana Srbije. To najbolje pokušava sad Dragan Đilas da uradi, ali će on za nekoliko dana da kaže - mi ćemo vama da otpišemo kamatu. Meni to liči na već viđeno, ono što je Boris Tadić radio prilikom nestašice gasa. Onda će posle možda i da kaže - nećemo vam ništa uzeti, a onda će pokušati lažno da se predstavi građanima Beograda kako on vodi računa o njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i, pored ponuđena dva stava u Predlogu zakona, predložio sam da se doda i treći stav člana 1. zakona koji bi glasio: ''Odredbe ovog zakona moraju da se tumače i primenjuju u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima prihvaćenim od većine država članica UN i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje''.
Dakle, SRS stoji na stanovištu da, pored očuvanja tradicije srpskog društva i drugih građana koji žive u Srbiji, treba razvijati i unapređivati vrednosti demokratskog društva. Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Mene sada zanima kakva je demokratska vlada, kakvi su pokušaji ulaska u EU ako se ne prihvati ovakav amandman.
Usput da kažem da ste vi ovim zakonom daleko od EU. Mi nemamo ništa protiv toga. Mi zapravo želimo da vi još brže idete od EU, a s razloga što je to nadnacionalna državna tvorevina koja pretpostavlja interese 15% teritorije, a svakako i Vlada Republike Srbije, naše države ličnim interesima i onih koji vrše vlast, odnosno ministrima u Vladi, a i samoj EU. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 2. sa predlogom da se u stavu 1. tačka 1) reči ''ili njima bliska lica'' brišu. Znači, da se ta lica brišu, odnosno da se te reči brišu iz Predloga zakona.
Vi, gospodine ministre, a i veći broj narodnih poslanika koji su se afirmativno izjašnjavali o ovom zakonu, rekli ste da ovaj zakon dugujemo građanima Srbije. Možda sa pojedinim odredbama ovakav zakon građani Srbije bi mogli i da progutaju, određene su sigurno uperene protiv interesa građana Republike Srbije, ali pre donošenja ovog zakona ova vlada mnogo više duguje građanima Srbije.
To je pre svega – poljoprivrednim proizvođačima premije, subvencije i niz drugih obaveza; zatim legalizacija građevinskih objekata; lečenje, pre svega mislim na primarnu zaštitu, mislim na lečenje steriliteta, kvalitetno sudstvo; kvalitetno školstvo.
To su dakle one obaveze Vlade Republike Srbije, koje ona duguje građanima Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost. U svom komentaru, koji je išao u prilog prihvatanju ovog zakona, vi ste rekli da je ovo dopuna zaštite, odnosno zabrane diskriminacije, što je za nas iz SRS apsolutno neprihvatljivo, prevedeno jednom rečniku koji možemo svi da razumemo jeste – kada bi jedan seljak ...

Dobro, kada bi jedan seljak poveo svoju kravu na ispašu i usput poneo čokoladu da joj da, ako tamo ne bude dobra paša – mislim da to niko ne radi, da to nije primereno. Isto i ovaj dopunski zakon za koji ste vi rekli – ukoliko imamo Krivični zakonik i imamo niz drugih zakona koji regulišu ispravan odnos prema građanima Srbije, ovakav jedan dopunski zakon sigurno nije potreban. Mislim da nije trebalo ovoliko vremena trošiti vezano za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS ima mnogo kompetentnijih narodnih poslanika koji o ovoj temi mogu da govore od mene, ali imam moralnu obavezu da u ime opštine iz koje dolazim govorim o ovoj temi i u svom izlaganju ću o tome svakako govoriti.
Moram samo da podsetim kolege poslanike koji jesu sada ovde u sali, da je o prethodnoj tački dnevnog reda, dakle zakon o zabrani diskriminacije, bilo prijavljeno 37 narodnih poslanika. To je dobro. Vodila se jedna živa aktivnost, jedni poslanici su imali jedno mišljenje, branili i afirmisali taj zakon, drugi su osporavali pojedine odredbe, neki su ga osporavali možda u celini, ali to samo ukazuje da mi parcijalno radimo, da za nas postoje neke važne i neke apsolutno nevažne stvari.
Moram svima da suprotstavim mišljenje koji smatraju da ova tema nije toliko važna, da ništa nije manje važnija od prethodne. Imamo jednu zanimljivu stvar, da se o Predlogu odluke o izboru predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta Narodne banke Srbije vodi objedinjena rasprava. Kako su poslanici pozicije uzeli aktivno učešće u raspravi po ovoj tački dnevnog reda, mogli smo da spojimo i 15 tačaka dnevnog reda, ali kada nešto predloži gospođa Kolundžija to mora da bude tako.
No, neću osporavati ni ovo spajanje, moram samo da podsetim da Nacionalni prosvetni savet u svom sastavu, uključujući i predsednika o kojem se sada vodi rasprava, a koji će biti izabran za nekoliko dana, broji ukupno 42 člana. Složićete se da je to jedan mini parlament.
Zaista, taj savet ima mnogo važnih pitanja o kojima treba da odlučuje, jer u članu 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja iz 2005. godine, rečeno je iz kojih redova se biraju ta 42 člana i član 12. govori o nadležnostima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Neko je rekao da u Nacionalni prosvetni savet ulaze predstavnici 12 nacionalnih institucija, zapravo ulazi 18 nacionalnih institucija, ne nego 12 grupa, a čak iz jedne grupe ulazi 17 predstavnika različitih nacionalnih institucija i obuhvaćene su sve sfere koje bi mogle da daju dobar doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja. Kada ovo govorimo moramo da kažemo i vaspitanja. I te kako je prethodna tačka dnevnog reda povezana s ovom o kojoj sada govorim.
Ukoliko se više i ozbiljnije založimo i uložimo više truda po pitanju obrazovanja naših mladih generacija, onda ćemo mnogo manje imati problema koje bi trebalo da sankcioniše zakon o kojem smo govorili pre ove tačke dnevnog reda.
Nacionalni savet može da obrazuje, pored 42 člana tog saveta, može da obrazuje stalna i povremena tela koja bi njemu pomagala u radu. Predsednik treba da bude neko ko je iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja, vaspitavanja i kandidat koji je predložen za predsednika Nacionalnog saveta obrazovanja jeste gospođa Desanka Radunović.
Predložena je iz reda nastavnika Univerziteta Beograda i ne bih ništa da komentarišem o konkretnom personalnom rešenju, ali moram da kažem da je do ovog izbora novog predsednika došlo iz razloga što je Odbor za prosvetu Narodne skupštine Republike Srbije, na svojoj sednici održanoj 11. februara ove godine, doneo predlog odluke o razrešenju sa mesta predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta dr Aleksandra Jovanovića.
Da li će gospođa Desanka Radunović, zajedno sa svojim saradnicima, uspeti da na kvalitetan način uspeti da radi sve ono što je zaduženje Nacionalnog prosvetnog saveta, to je pobrojano u devet tačaka, s tim što se osma tačka razrađuje u nekoliko alineja i jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog saveta obrazovanja jeste i to što predlaže udžbenike i nastavna sredstva.
Zakon o udžbenicima po kojima se štampaju, a potom na osnovu kojih se izvodi nastava u obrazovnom sistemu države Srbije, jeste iz 1993. godine i taj zakon prepoznaje samo jednog izdavača, a to je "Zavod za izdavanje udžbenika", a ostala 22 izdavača, ukupno imamo 23, regulisani su na osnovu pravilnika o ogledu za izdavanje udžbenika.
Zatim se uveliko priča o licenciranju izdavača. To neće kvalitetno poboljšati udžbenike na osnovu kojih će se izvoditi nastava, on prosto tretira prostor, neke druge uslove koje bi izdavač trebalo da ispunjava, a ni u kom slučaju ne govori se o kvalitetu udžbenika na osnovu kojih bi naša deca izučavala i obrazovala se i vaspitavala, jer setite se nekih posprdnih naslovnih strana i na bukvaru i na nekim drugim udžbenicima koji su korišćeni.
Smatram da će ovaj Nacionalni savet posvetiti veliku i ozbiljnu pažnju izradi udžbenika i da će se čak i niskotiražna izdanja, koja se pre svega odnose na decu ometenu u razvoju i pripadnike nacionalnih manjina, rešiti na jedan kvalitetniji način nego što smo to do sada imali.
Jedan od veoma važnih poslova Nacionalnog prosvetnog saveta jeste razmatranje prostora i opreme u kojima se izvodi nastava u Srbiji. Sa ove skupštinske govornice sam više puta ukazivao na jedan problem koji se dešava u opštini iz koje dolazim, da osnovna školu koju pohađa 598 učenika, osnovna škola jeste, od strane jednog inspektora, stavljena van upotrebe, drugi je naredio da se nastava u tom objektu izvodi, a predračunski potrebna sredstva za dovršetak jedne lepe i moderne zgrade jesu 33 miliona.
Složićete se, za državu Srbiju veoma mala sredstva, za malu i nerazvijenu opštinu, kao što je Ljubovija, velika sredstva, i još negde oko 14 miliona za spoljašnje sređivanje oko tog školskog objekta. To su potrebna sredstva da bi 598 učenika, njihovi nastavnici, a i roditelji bezbrižno mogli da pošalju svoju decu u školu.
Znam za probleme koje Ministarstvo prosvete ima i od ukupno izdvojenih sredstava iz budžeta Republike Srbije 97% je namenjeno samo za plate zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a tek 3% ostaje za sve ostale troškove u tom ministarstvu.
Veoma neozbiljan odnos u poslednjih osam-devet godina imale su sve vlade do sada kada je u pitanju sektor obrazovanja. Mi znamo da se za nauku u Srbiji izdvaja nešto više od 1% ukupnog društvenog bruto proizvoda na nivou Srbije, a predviđeno je za izgradnju i rešavanje stambenih pitanja za naše kadrove koji se bave naukom i istraživačkim radom, ako vam ne bude teško, uzmite budžet i pogledajte budžet za 2009. godinu i videćete da je izdvojeno ukupno 1.000 dinara za rešavanje stambenih problema ljudi koji se bave naukom i tehnološkim unapređenjem i obrazovanjem.
Na drugoj strani imamo jedan problem takođe u toj opštini iz koje dolazim. Ne ulazim u to da li je izbor direktora Predškolske ustanove "Poletarac" izvršen u skladu sa zakonom ili nije, ali se desilo da se za dva-tri meseca menjao direktor i sada trpe svi zaposleni i trpe deca koja idu u to obdanište, jer već dva meseca lokalna samouprava nije isplatila plate iz svog dela, odnosno svoje obaveze iz budžeta.
Ministarstvo je prosledilo svoj deo sredstava namenjen za isplate zarada zaposlenima u Predškolskoj ustanovi "Poletarac" iz Ljubovije, ali lokalna samouprava to nije učinila.
Kao čoveku koji živi u tom gradiću, poznato mi je da postoje određeni problemi između određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Ljuboviji, ali to ni u kom slučaju ne sme da se odrazi na zaposlene u toj predškolskoj ustanovi, a još manje na decu koja pohađaju tu ustanovu i koja sutra treba na mnogo bolji način i mnogo bolje da se odnose i prema sistemu obrazovanja u Srbiji, a i prema Srbiji, da je zaista vole najviše, jer mi, osim Srbije, drugu otadžbinu nemamo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 88. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao logičan sled amandmana na član 7, koji je podneo dr Nikola Žutić.
Mi u SRS-u nemamo problema sa logikom i sasvim je logično, ako se predlaže da se briše član 7, da član 88, koji se poziva na taj član, takođe, treba da se briše.
Ovaj zakon ima samo jedan cilj, a to je da se pomogne neprijateljima srpskog naroda, od strane ''Vlade propasti'', u borbi protiv patriotskog srpskog naroda, prilikom hapšenja i isporučivanja. Kada je, s druge strane, u pitanju saradnja s Haškim tribunalom, onda se Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom, u slučaju kada se dr Vojislavu Šešelju podigne optužnica za pokretanje postupka zbog nepoštovanja suda, mlako oglasi: "Nije bilo uticaja na svedoke", i tu nema nikakvih problema, a nema ni saradnje.
Ovom prilikom želim da upozorim građane Srbije da se samo još malo strpe, jer narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, potpredsednik SRS-a, priprema ekspoze za izglasavanje nepoverenja ''Vladi propasti'' Republike Srbije, a kada ona to radi, onda od te vlade ne ostane kamen na kamenu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, želim da vam temperatura što pre padne, da možete normalno da obavljate svoje aktivnosti. Hvala što ste došli.
Gospođo predsedniče, vi jeste lekar, ugledan, veoma cenjen profesor na Medicinskom fakultetu, ali ovde ste predsednik Narodne skupštine; nema potrebe, a zaista ste stvorili jedan jaz između poslanika SRS-a i ministra finansija. Nismo tražili da bude prisutan ministar finansija, mogao je i gospodin Ilić, obožavaju ga ovi iz DSS-a, jedva čekaju kada će se pojaviti.
Gospođo predsedniče, da vas upozorim, po isteku dva minuta ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, tako da imam i to vreme.
Podneo sam amandman na član 6. zakona, a moram, gospođo predsedniče, da vam kažem da sam iznenađen. Možda ćete me učiniti i uvređenim, jer prilikom diskusije u načelu, vezano za zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, gospođica koja je sedela pored vas i vi ste najveći broj primedaba koje sam izneo na ovaj zakon odobravali. Međutim, nijedan amandman SRS-a nije prihvaćen.
Znali smo kako se ponaša ''Vlada propasti Republike Srbije'', više smo verovali vama, nažalost, pokazalo se da su naše poverenje, ili vera bili isuviše naivni. Nismo zadirali u koncepcijske razloge zakona, nego samo u ono što bi ubrzalo proces prilikom eksproprijacije, sam postupak. To nije bio dovoljan razlog za prihvatanje tih amandmana.
Moram da pročitam sadržaj člana 6. zakona o izmenama i dopunama Zakona, da bi oni koji prate ovaj prenos mogli da razumeju o čemu pričamo. ''Zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi s izgradnjom objekata'', to je tekst važećeg zakona, dodaje se: ''i ustanovljenjem službenosti, za koje je u skladu s ovim zakonom utvrđen javni interes'', to je novina, ''(radi smeštaja radnika, materijala, mašina i sl.) može se privremeno zauzeti, a najduže do tri godine (privremeno zauzimanje). Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba zbog koje je određeno i zemljište vratiti u prvobitno stanje.''
Predložio sam da ograničenje ne traje tri nego dve godine.
Vrlo je zanimljivo obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata taj amandman. Kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što se rok propisan članom 6. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, u daljem tekstu Zakon, ocenjuje kao primeren.
Molim vas, da li je nekome od vas, na vašim nepokretnostima, vršena eksproprijacija, da vidite kako to izgleda u praksi, pa da možete sada da procenjujete da je to primereno vreme? Treba videti u praksi koje je to primereno vreme i koje posledice, ili štete trpe vlasnici na nepokretnostima koje se privremeno eksproprišu.
I ovaj član ukazuje da imamo redovnu, ili trajnu eksproprijaciju, i mogućnost privremene eksproprijacije.
Dalje se dodaje, ''s obzirom na to da se privremenom merom ne menja svojinski odnos na zemljištu, već se privremeno ograničavaju prava vlasnika zemljišta''.
Ovde vređate inteligenciju i našu mogućnost da razumemo o čemu se tu priča. Nama je potpuno jasno, i tada i sada govorim – privremeno, a ne trajno, i nismo želeli da se rok skrati. Dakle, da ne bude tri, nego dve godine, jer je to sasvim dovoljno. Ubrzava se vreme potrebno za izvođenje radova, zbog kojih je država i izvršila eksproprijaciju, a, podsećanja radi, eksproprijacija je prinudno oduzimanje vlasništva, prava svojine na nepokretnostima, ako se pre toga utvrdi javni interes.
Garanciju da svojina kod nas ima ozbiljnu zaštitu daje član 58. Ustava Republike Srbije, gde se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i kaže se da pravo svojine može biti privremeno ograničeno samo u slučajevima predviđenim zakonom, ako postoji javni interes.
Stav 3. člana 58. Ustava Republike Srbije ukazuje da je moguće i privremeno ograničenje svojine na određenim nepokretnostima, znači može se ograničiti na određeno vreme.
U razlozima za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, obrazlagali ste da se oni mogu podeliti u dve grupe, odnosno u dve kategorije. Prva kategorija jeste, kako ste rekli, pravno-tehničke prirode, gde upravo odredba člana 58. Ustava Republike Srbije govori da se ''opšti interes'' zamenjuje rečima ''utvrđivanje javnog interesa'' i naveli ste suštinske razlike.
Te suštinske razlike i jesu problematične za nas iz SRS-a, jer moram da vam ukažem, poštovani građani Srbije, da vi koji ste imali veliki ideološki otpor prema komunističkom režimu imate sada razlog više.
U vreme komunističkog režima, eksproprijacija se vršila da bi se nad privatnom svojinom uspostavila društvena svojina. Istina, naš odnos prema društvenoj svojini je bio kao odnos prema Alajbegovoj slami, nije ničije, ali sada će se vrlo često pojavljivati u praksi.
Gospođo ministre, pretpostavljam da niste za to, ali su ovo vama podmetnuli, da budete predstavnik Vlade po ovom zakonu. Ovde će se vršiti eksproprijacija nepokretnosti privatne svojine, da bi kasnije mogla da bude realizovana ne za javni interes, nego, upravo, za privatni interes, tako da će profitirati pojedinci koji su i do sada to činili, zauzimanjem zemljišta, o čemu vam je gospodin Petar Jojić vrlo često govorio, pašnjaka, utrina i ostalog, uz simboličnu naknadu, bez ikakve naknade.
Sada ćete pokušati, na osnovu ustavnih ovlašćenja, a preko ovog zakona, da kvalitetno poljoprivredno i drugo zemljište uzimate od njihovih stvarnih vlasnika i da ga predajete tajkunima u Srbiji, kako bi oni uvećavali cenu poljoprivrednog zemljišta višestruko.
Gospođo ministar, dešavaće se to, jer ako neko u lokalnoj samoupravi zna šta će se raditi na određenoj teritoriji, on će vrlo aktivno i intenzivno da uđe u akciju pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, a uvek može da se nađe razlog da tu postoji javni interes.
Kada se završi postupak oduzimanja od stvarnih vlasnika, onda će doći do prenosa vlasništva i onda ćemo imati jedan veliki problem i veliku prevaru građana Srbije.
Ovde se izriču opomene ni za šta, rekao bih. Ko treba da bude kažnjen zbog toga što neko ko je predložio donošenje ovog zakona kaže – razmatranje mogućnosti rešenja problema bez donošenja zakona?
U obrazloženju ovog zakona stoji – razmatranje mogućnosti problema a da se ne donese zakon. To je zaista vređanje inteligencije, vređanje zdravog razuma svakog normalnog građanina, ako je Ustav rekao da je privatna svojina zagarantovana, da se može ograničiti samo pod uslovima predviđenim zakonom, a neko se našao ovde da ponudi varijantu mogućnosti rešenja problema bez donošenja zakona. Onda se u obrazloženju kaže – videli smo da nema druge mogućnosti, da nema bolje mogućnosti nego da se donese zakon.
Ovo vam se dešava vrlo često, ne znam da li u svim zakonima čiji ste ovlašćeni predstavnik ovde, ili predstavnik u ime Vlade, ali ovo se dešava u skoro svakom drugom predlogu zakona. Ovo je besmisleno. Ne znam da li ti ljudi koji pišu te predloge, koji vam pomažu u radu, razmišljaju, i o čemu, dok ovo rade?
Poslanici SRS-a ne samo da čitaju ove predloge zakona, nego prate kako se primenjuju i u praksi.
Nema Srbija problem s malim brojem zakona, s lošim pravnim sistemom. Juče, kada smo imali na dnevnom redu Prosvetni savet, videli ste da postoji zakon koji je dobro regulisao tu problematiku, ali ste videli da je u izveštaju stajalo: "Veliki su problemi, nadilaze naše mogućnosti".
Tamo ima 42 člana, ali problematika, odnosno donošenje strategije o razvoju školstva nadilazi njihove mogućnosti i oni ne mogu to da reše.
Upozoravam još jednom vas, najmanje ste vi krivi, vaš odnos prema Narodnoj skupštini i prema poslanicima je korektan, ali pretpostavljam da morate aktivno da učestvujete u Vladi, kao njen član, ne samo po pitanju zakona čiji ste predstavnik, nego i po drugim stvarima.
Pomoćnik ministra, ili državni sekretar, mada za mene svi državni sekretari nisu i državni izdajnici, manipuliše javnost, manipuliše proizvođače duvana i njihovo udruženje, daje neku informaciju da se dogovorio nešto s predstavnicima proizvođača duvana, što, apsolutno, nije tačno. Ako ne možete da pomognete građanima Srbije da u ovom momentu malo bolje žive, što ste obećavali u predizbornoj kampanji, bar ih nemojte obmanjivati, nemojte ih lagati, jer to ne može da vam služi na čast.
Umesto da usredsredimo svoje snage, da zaista radimo ono zbog čega smo ovde, mi to ovde ostavljamo po strani. Imam veliku zamerku poslanicima koji podržavaju ovu vladu. Potpuno sam siguran da zakonski predlozi koje razmatramo, način na koji mi radimo u Narodnoj skupštini u poslednja 2-3 dana, posebno od juče, nisu ni po vašem poimanju demokratije i parlamentarizma sasvim u redu. Više deluje kao nešto iščašeno, ali vi ostajete nemi posmatrači.
Nemate vi pravo na to. Vi morate da imate aktivnu ulogu, isto kao što je imaju poslanici SRS-a. Kad odete negde na teren, vas će da pitaju oni koji su vas podržavali: "Zbog čega mi ne živimo sada bolje, kada ste ranije to govorili", a vi ćete reći da je kriv neki zakonodavac. A, pošto ste vi svemoćni, poznajete mnogo ljudi i funkcionera, oni će vas pitati da li poznajete i tog čoveka. Šta ćete im reći – to smo mi? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić ne samo da želi lepo uređenu Srbiju i dobrobit svim građanima Srbije, ona, znajući ko vlada Srbijom, podnosi jedan veoma precizan amandman, kojim predlaže da postoji mogućnost dogovora prilikom privremenog zauzimanja nepokretnosti.
Mi znamo da postoji potpuna eksproprijacija, dakle, kada se izuzima, kad postoji javni interes, i postoji privremena eksproprijacija; ona može dalje da se deli u dve grupe, a to je službenost i zakup. Službenost je prilikom raznih prenosa i ona je, takođe, trajna, ali postoji samo pravo službenosti, a zakup je kada se vrši zakup zemljišta na određeno vreme. Gospođa Gordana Pop-Lazić zna ko vlada Srbijom i kakav će odgovor biti povodom njenog amandmana. Vlada kaže – amandman se ne prihvata, jer je način određivanja visine naknade u slučaju ustanovljenja službenosti posebno uređen odredbama člana 53. Zakona.
Član 53. Zakona o eksproprijaciji iz 1995. godine, koji je stupio na snagu 5. januara 1996. godine, a 2001. godine su brisani neki članovi, odlukom Ustavnog suda, jer visina naknade nije bila utvrđena na ustavan način, odnosno predviđena u tom zakonu, kaže – u slučaju ustanovljenosti službenosti, naknada se određuje u iznosu za koji je usled ustanovljenja službenosti smanjena tržišna vrednost zemljišta ili zgrade. Prilikom službenosti, smanjenje nepokretnosti, odnosno smanjenje tržišne vrednosti nepokretnosti ne mora, po pravilu, da postoji. Može da se vrati u prvobitno stanje, a možda, prilikom korišćenja, kako ste vi rekli i ostali izričiti u tome da to traje tri godine, ne mora da umanji vrednost.
Vlasnik nepokretnosti nije u mogućnosti da koristi svoju svojinu, recimo, tri godine. Zbog toga mi intervenišemo, odnosno gospođa Pop-Lazić je intervenisala, da postoji mogućnost dogovora za nemogućnost korišćenja te svojine. Najčešće su vlasnici nepokretnosti, odnosno zemljišta, to nije pravilo, poljoprivredni proizvođači, koji koriste to zemljište u svrhu poljoprivredne proizvodnje.
Umesto da je ova vlada razmišljala, jer su najčešći slučajevi u Vojvodini, gde su uzorni poljoprivredni proizvođači podizali veoma nepovoljne kredite i sada su došli u situaciju, zbog nemogućnosti da plasiraju svoje mleko, ili meso, ili neki drugi poljoprivredni proizvod,
(Predsednik: Nemate više vremena kao predstavnik Poslaničke grupe, ali možete govoriti...)
Završavam. Usled nemogućnosti da plasiraju i blagovremeno odužuju svoj dug, oni će doći u ropstvo prema bankama, umesto da Vlada kaže – godinu dana i da iznađe mogućnost...

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da nema važnije teme od ove o kojoj danas govorimo, a kakav je odnos Demokratske stranke pokazuje broj prisutnih poslanika u sali.
Trebalo je da bude prisutan i ministar prosvete na današnjoj sednici. Ukoliko se nalazi tamo gde mislim da treba da bude, u redu, ali je mogao neko od državnih sekretara ili njegovih pomoćnika da bude u ovoj sali.
Nacionalni prosvetni savet je uspostavljen 23.05.2005. godine, na osnovu Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. On ukupno ima 42 člana.
Složićete se, to je kao jedan parlament, a rezultati koje je postigao, ne samo taj savet, nego i Ministarstvo prosvete, u poslednjih 10 godina, ukazuju da je to samo velika šteta.
Navešću dva primera, s obzirom na vreme koje mi je na raspolaganju, dva primera koja na najbolji način pokazuju odnos vlasti prema sistemu prosvete, a to je indeks, video sam ga i doneću ga da ga pokažem, da imam ilustraciju, a to nemam danas, u kom piše da je jedan od studenata u jednom danu položio pet ispita. Vi procenite da li je to moguće. Čak, kod jednog profesora, tri ispita u jednom danu. Prilično je ''talentovan'', ali što je mnogo, mnogo je, kolega Puriću.
Drugi promer. Dolazim iz Ljubovije. Većina je upoznata, Ljubovija ima problem oko izgradnje školske zgrade. Na njoj nije urađeno ništa u poslednjih pet godina. Lokalna samouprava nije u mogućnosti da taj objekat, koji je započet i gde je veći deo sredstava uložen, sama privede nameni.
Imamo jedan paradoks, građani Srbije, a posebno roditelji te dece, a njih je 598 koji pohađaju osnovnu školu koja je izgrađena 1968. godine, montažni objekat, sa rokom trajanja od 20 godina. Dakle, upotrebna dozvola je istekla pre 21 godinu i ima niz drugih nedostataka. Ne bih da procenjujem, ni građani, ni lokalna samouprava, ni roditelji dece koja pohađaju taj objekat ne ulaze u verodostojnost rešenja, pre svega, sanitarnog inspektora, koji je, od 3. februara 2009. godine, svojim nalazom, zabranio rad te škole, a potom i Ministarstvo prosvete, odnosno nadležni inspektor. Dakle, rad u toj osnovnoj školi je zabranjen 4. februara 2009. godine.
Prosvetni inspektor, 25. 2. 2009. godine, nalaže da se počne izvođenje nastave odmah. Roditelji i deca, naravno, i nastavno osoblje koje izvodi nastavu u toj školi, imaju dva problema. Ukoliko se ne ide u školu, to nije ničija želja, gubi se u sistemu obrazovanja, ukoliko se pohađa takva škola, rizikuje se život ili bar povreda dece.
Kao narodni poslanik koji dolazi iz tog mesta, ne procenjujem sukob ova dva rešenja. Ne želim o tome uopšte da govorim. Tu nešto debelo nije u redu. Apelujem, pre svega, na ministra prosvete i na Vladu u celini da ozbiljno pristupe ovom problemu. O tome sam govorio i ranije. Naša želja nije da jedan objekat, koji je u stanju kakvom jeste, a mogao bi da bude lepa školska zgrada, bude nedovršeni spomenik školstvu, ili prosveti, kako hoćete da nazovete. Dok ne bude razrešen ovaj problem, govoriću o tome, jer želim da sačuvamo 598 učenika koji su naša budućnost.
Kada sam rekao da je ovo važna tema, da bi morao da bude neko iz Ministarstva prosvete, hteo sam da kažem da fabrike, koje su pokoljenja naša sticala, neke i mi lično, imaju manju vrednost, jer njih su napravili ljudi. Naša deca su naše najveće bogatstvo. Ovakav odnos ne pokazuje da mi to zaista cenimo i da smo toga svesni. Prenesite ministru prosvete i premijeru da bi ovaj problem trebalo, da ne kažem morao, hitno da se rešava. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da li mogu s vama da razgovaram pre nego što pređem na obrazloženje, a tiče se toga da najavim samo mogućnost korišćenja vremena Poslaničke grupe? Da li je moguće? Da li mogu posle dva minuta da nastavim, u okviru vremena Poslaničke grupe?

Kolege narodni poslanici, nemam ambiciju da sada utvrdim koliki je minimum vremena neophodnog za obrazloženje jednog amandmana, ali moja namera jeste da pokažem da to za dva minuta nije moguće, sve u okviru vremena koje mi je na raspolaganju.  
Plašim se da smo došli u situaciju da po amandmanima radimo kao po ''akortu''. Neki verovatno znaju šta to znači, to znači uraditi nešto na brzinu, odraditi, a šta je s kvalitetom, to će se pitati i građani Srbije koji su vam ukazali poverenje, a pristali ste da glasate za jedan poslovnik koji je doveo do ovakve situacije.
Poštovane kolege, ne zaboravite da ima građana u Srbiji koji razumeju i znaju o čemu pričamo ovde. To, sigurno, nije moguće za dva minuta obrazložiti.
Podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. To je procesni zakon. U ovom članu su predviđene dve okolnosti u kojima sudija može da produži pritvor – ukoliko lice nije dostupno, ili se osnovano sumnja da neće biti dostupno, i u slučaju da lice može uticati na svedoke ukoliko bude na slobodi. To su dva uslova koja su predviđena ovim zakonom, a to je, takođe, veoma detaljno regulisano u Zakoniku o krivičnom postupku, te sam stoga i predložio da se ovaj član briše, jer je ta materija regulisana u nekom drugom zakonu, konkretno, u Zakoniku o krivičnom postupku, te ovde nije postojao nijedan razlog, niti potreba da se ovakav član unosi u zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministre, razlozi za izdvajanje mišljenja na Zakonodavnom odboru motivisani su trostruko. Prvo, na Zakonodavnom odboru nije bilo uopšte reči o tome zbog čega se tek sada donose zakoni o ovim konvencijama. Drugi razlog jeste što u svakom od ovih zakona u obrazloženju stoji da finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna. Reći ću šta je tu sporno. Treći razlog je što ni gospođa ministar obrazlažući predlog ovih zakona nije rekla zbog čega se ovi zakoni tek sad nalaze na dnevnom redu.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče nije bilo sporno da donesete odluku o spajanju rasprave, vezano za sedam predloga zakona, i to nije problem, a da li se pitate kako spajaju građani Srbije kraj sa krajem? Da li o tome razmišljate?
Trebalo je da ove konvencije, odnosno zakoni o potvrđivanju ovih konvencija budu na dnevnom redu ovog parlamenta mnogo ranije. Neke od ovih konvencija su sačinjene tačno pre osam godina. Država Srbija ima potrebe da ove probleme koji su predviđeni u ovim konvencijama rešava, a naš važeći Ustav uspostavio je veliku obavezu po ovim pitanjima koja su predmet ovih zakona.
Da ilustrujem konkretnim primerom zbog čega je ove konvencije trebalo ranije potvrđivati: Konvencija o visokotehnološkom kriminalu usvojena je 23. novembra 2001. godine u Budimpešti, znači, pre osam godina.
Ovo mi malo liči na ono kada smo 2005. godine, ne znam da li sam tačno naveo godinu, u avgustu mesecu usvajali Zakon o javnim skijalištima, a nismo razgovarali o ekstremno visokim temperaturama, odnosno o potrebi Vlade da interveniše po tom pitanju.
Danas kad imamo mnogo finansijskih problema, kad građani Srbije jedva sastavljaju kraj s krajem i nemaju mogućnost uveče da sednu i da donesu odluku kako da spoje, kao što ste vi uradili juče, i da prevaziđu svoje finansijske probleme, mi o tome ne govorimo ni jednu jedinu reč.
Drugi razlog za izuzimanje mišljenja jeste to što kažete da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. To nije tačno. Za sam ovaj zakon su potrebna neka sredstva: štampanje, vreme koje narodni poslanici potroše za razmatranje ovih zakona. Ukoliko hoćemo da sprovodimo ove konvencije, onda su potrebna određena sredstva i nemojte vređati inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije da će to samo po sebi da se rešava.
Naime, posle usvajanja ovih konvencija potrebno je uspostaviti niz organa, aktivnosti i izvršiti izmene određenog broja važećih zakonskih propisa da bi ove konvencije imale smisla i značaja posle usvajanja. Veliki je problem što ste vi iz skupštinske većine ovde samo da biste u danu za glasanje glasali za određene zakonske predloge, a Vlada je tu da bi za sebe obezbedila neku finansijsku korist.
Ne mogu da prihvatim da jedan od ministara, potpredsednika Vlade, koji je za vrlo kratko vreme obezbedio na svom kontu preko 11 miliona evra, kaže – hajdemo, izguraćemo, izvršićemo pritisak, izboksovaćemo. Skijaju se, grudvaju se, a ne rešavaju probleme građana.
Posebno želim da progovorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Ovo ste svesno izostavili, da se ranije usvoji ovaj zakon, jer da je pokrenuto pitanje odgovornosti albanskih terorista koji su vršili trgovinu ljudskim organima onda bi se postavilo pitanje da li bi onoliki broj zemalja članica EU i drugih zemalja doneo odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije?
(Predsednik: Gospodine Periću, zahvaljujem.)
Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre u Vladi Republike Srbije, ovo je jedan od retkih zakona u kojima se predlagač nije pozivao na obavezu Republike Srbije, vezano za evropske integracije, da je taj zakon potrebno usvojiti da bismo mogli da računamo na priključenje EU. Nije to sporno za nas. Zakon o eksproprijaciji jeste zakon koji je potreban za Republiku Srbiju. Ovo je jedno parcijalno rešenje. Vaše obrazloženje u svega nekoliko minuta može da zadovolji samo one narodne poslanike koji Predlog ovog zakona nisu ni čitali. Onaj ko je čitao video je da se otvorio niz problema koji su postojali do sada u praksi, koji se otvaraju i sa ovim zakonom.
Vaše obrazloženje je bilo vrlo korektno. Vi ste rekli da se razlozi za usvajanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji mogu podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine kozmetički, koji nisu suštinski, rekao bih da proističu iz samog Ustava, najpre iz odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije, jer on sada poznaje termin "javni interes". Onda ste rekli – zbog skraćivanja vremena, zbog proširenja mogućnosti onima da ostvare pravo na podnošenje zahteva o eksproprijaciji.
U svojoj diskusiji ću pokušati da vas ubedim da o tome niste vodili dovoljno računa. Moći će se ovo ispraviti kroz prihvatanje amandmana SRS.
Suštinski, mi nemamo problema, Poslanička grupa SRS, kada su u pitanju zakoni koji se nađu na dnevnom redu našeg parlamenta, ali je tu problem što se ne zna nikakav red, kad koji zakon dolazi na dnevni red. Stoga, ukoliko ste kadri i imate hrabrosti, treba da premijeru predložite da ode kod dobrog domaćina u Srbiji i da vidi kako bi on vodio ovu vladu, ne ulazeći da mu oduzme ustavno pravo, jer niko od vas nije mogao da vidi ijednog dobrog seljaka, poljoprivrednika koji seje kukuruz u junu mesecu. Dakle, to oni ne rade.
Ova vlada ima nekakav plan predloga zakonskih akata da nikom živom u Srbiji nije jasno kad koji zakon dolazi na red, kad je koji prioritet. Tome morate vi da stanete u kraj da bi ono što vi predlažete, a mi kao poslanici razmatramo, imalo smisla. U suprotnom, to je zamajavanje i poslanika opozicije, kao i poslanika pozicije.
Nama često nisu problem zakoni, nego njihovo nepoštovanje, nesprovođenje u praksi. Potpuno sam siguran, kao i vi, gospođo ministre, da su radnici Robnih kuća na osnovu nekih zakona ostvarili svoje pravo po osnovu uloženog rada u toj firmi, ali oni su već mesecima ispred; neki imaju problema sa krajnicima, neki sa jajnicima, ali ova vlada i poslanici skupštinske većine ne mare za to. Poljoprivredni proizvođači imaju problema sa proizvodnjom mleka, mesa. Niko u Vladi ne daje adekvatna i dobra rešenja za to.
Daću nekoliko opštih primedaba ili opštih konstatacija vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Sama eksproprijacija je svojevremeno bila jedan od deset načina sticanja društvene svojine. Ona postoji i danas i ustanovljena je Ustavom Republike Srbije, članom 58.
Radi lakšeg razumevanja citiraću član 58. Ustava Republike Srbije, koji glasi: "Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona". Stav 2: "Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne". Stav 3: "Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine". Stav 4: "Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom".
Iz ovog člana jasno se da zaključiti da su dva razloga, odnosno dva slučaja kada pravo svojine (koje je po Ustavu neprikosnoveno) može da bude ograničeno: prvi je kada postoji javni interes i drugi je u slučaju da vlasnik imovine ne ispunjava uredno svoje poreske obaveze i druge dažbine. Tu se završava, tu je tačka.
Eksproprijacija znači prinudno oduzimanje zemljišta ili drugih nepokretnosti, ali uz naknadu, i po tome se razlikuje od konfiskacije, koja je takođe bila jedan od deset načina za sticanje društvene svojine. I, građani treba da znaju da nema nikakve opasnosti.
Mi jesmo za Koridor 10 i kamo sreće da ova vlada može da obezbedi ambijent ne samo za Koridor 10 nego i za sprovođenje niza drugih privrednih aktivnosti, da dođe do eksproprijacije zemljišta jer se izvode javni radovi i postoji mogućnost za zapošljavanje; to bi bila suština. Ali, nisam siguran, gospođo ministre, na osnovu onog što ste vi obrazložili da će se uvek raditi o javnom interesu. Vrlo često će u početku možda biti javni interes, a kasnije će se to pretvarati u neki privatni interes. Vi o tome niste vodili računa i vi niste u toj vladi verovatno ni zaduženi za to. Neko je osmislio da tako bude.
Razlozi za izmenu ovog zakona jesu to što je Zakon donet 1995. godine i stupio na snagu 1996. godine, a posle je donošen niz drugih zakona koji imaju veze sa ovim zakonom, pre svega Zakon o Vladi, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi Republike Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji. Ovde se potpuno slažem sa diskusijom narodnog poslanika Miloša Aligrudića koji je procenio da se istovremeno trebalo ići sa usvajanjem izmene i dopune ili potpuno novog zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o eksproprijaciji. Jer, ostale su ovde zakonske odredbe koje su do sada pravile velike probleme u praksi i ubuduće će postojati, nisu otklonjene ovim izmenama i dopunama zakona.
Amandmanskim intervencijama, onako kako ih shvataju pojedini članovi Zakonodavnog odbora i drugih odbora koji su matični za pojedine zakone, nije moguće intervenisati u ovim izmenama i dopunama; odnosno, vi ne prihvatate i ocenjujete možda te amandmane kao nesuvisle. Nije bilo moguće. Pokušaću da vam iznesem nekoliko primedaba i vi ćete se složiti sa tim. Kroz amandmane će biti moguće to prihvatiti. Ukoliko primedbe, odnosno amandmani DSS-a, a pre svega Srpske radikalne stranke budu prihvaćeni, ovaj zakon će se učiniti prihvatljivijim i on će možda u praksi moći da da one rezultate koje ste vi planirali kao ciljne.
Da ostavimo sada po strani naše opravdane sumnje u vezi sa tim šta na osnovu ovog zakona može kasnije da se uradi sa eksploatacijom mineralnih i rudnih bogatstava gde se kao vlasnik pojavljuje neko privatno lice. Da li će odredbe ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji dati odgovor na ta pitanja? Mislim da neće.
Govori se ovde o privremenom zauzimanju zemljišta koje neće biti eksproprisano, samo će biti privremeno zauzeto zbog izgradnje nekih pomoćnih objekata, a u cilju izgradnje objekata na zemljištu koje je eksproprisano. Predviđeno je da to može da traje tri godine. Da je potpuna istina ono što ste vi pričali, da želimo neke radnje u ovom zakonu da skratimo ili postupke da ubrzamo, ovaj rok bi bio smanjen na godinu dana, a najduže na dve godine. Ako je javni interes, onda to ukazuje da je potrebno nešto realizovati izvanredno brzo, a ne to učiniti u dužem vremenskom periodu. Ako treba relativno brzo da realizujemo, onda je rok od tri godine (radi se samo o zauzimanju) i suviše dug.
U slučaju eksproprijacije stambenih objekata ili delova stambenih objekata, vi ste u svom izlaganju rekli da za bivšeg vlasnika postoji mogućnost dodele jedne parcele, ali pod uslovom da je deo naselja izmešten zbog eksploatacije rudnog ili mineralnog bogatstva. Ali, ovde ne postoji nijedan način, bar okvirno, kako se utvrđuje vrednost te jedne parcele. Šta bivši vlasnik ima od toga ukoliko će on kao naknadu za stambeni prostor (da li on ili njegovi direktni naslednici) moći da dobije jednu parcelu? Tu je trebalo ići sa ograničenjem. Praksa kaže da bi jedna petina vrednosti te građevinske parcele otprilike bila pravična u ovakvom slučaju.
Obezbeđenje nenovčanog uloga u privredna društva – ovo je direktno uplitanje države u privredne aktivnosti. Mi u SRS ne možemo biti saglasni sa tim. Smatramo da Vlada, kao neko ko utvrđuje i sprovodi politiku Republike Srbije, treba da stvara ambijent i dobre uslove za funkcionisanje realnog sektora, a da privredni subjekti treba da budu oni koji će se takmičiti i u zapošljavanju i u stvaranju novog dohotka i novih vrednosti.
Imamo situaciju "Zastave" – kada ovo komentarišem i mi u SRS želimo da to proradi – i onaj ugovor koji se dugo potpisivao, koji se krčkao; bili bismo srećni i zadovoljni da se on već i realizovao. Ali, to nije dobro.
Veliki broj teoretičara danas anatemiše i kritikuje kao utopiju ono što je bilo u socijalizmu. Ostajem po strani u tom delu. Kada kažemo da takvo uspostavljanje privrednih aktivnosti, dirigovano, nije bilo dobro, stičem utisak i zaključujem da država i ovde, preko ovih odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, želi da se ponaša na neki socijalistički ili komunistički način.
Da je Vlada razmišljala i da je uspela da revitalizuje proizvodnju onog što se proizvodilo tamo, danas bi to imalo prihvatljivu cenu i za građane Republike Srbije, mislim na ta vozila koja su se proizvodila tamo. Ne hvalim to vozilo, ali prosto zbog toga što je "Zastava" u Kragujevcu, što je Kragujevac u Srbiji, smatramo da je trebalo nastaviti sa proizvodnjom tog tipa automobila, bar u ovom periodu, kako bi bilo prihvatljivo za građane Srbije koji su još uvek u poziciji da mogu da obezbede nov automobil, a verovatno bismo i u izvozu mogli da obezbedimo neki posao.
Ko podnosi zahtev za utvrđivanje javnog interesa? Vi ste to obrazložili, nema potrebe da sada posebno to ističem; prošireno je i na privredne subjekte, i to, po nama, nije sporno.
Ali, evo još jednog roka koji ne ide u prilog vašoj tvrdnji iznetoj prilikom obrazloženja ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.
Znači, podnosi zainteresovana strana preko Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Srbije treba u roku od 90 dana da donese rešenje. Smatramo da je taj rok dug i da je sasvim dovoljno... Pazite, još se ne ulazi ni u kakvu suštinu, a na osnovu određene dokumentacije je podnet zahtev preko Ministarstva finansija Vladi. Rok od 30 dana za to rešenje za utvrđivanje javnog interesa je sasvim dovoljan ako ovako skraćujemo rokove.
Sada sam potpuno siguran u ono što je ministar Mrkonjić obećao – kada se startuje sa izvođenjem radova, pod uslovom da nema nikakvih drugih suštinskih problema, da će nam predviđeni zakonski rokovi doneti određene poteškoće u želji da stupimo u izgradnju Koridora 10.
Mi smo ovo rešenje predložili amandmanom i ja neću sada govoriti o našim amandmanima, ali ovo ne menja suštinu vašeg koncepta zakona, a sigurno bi ga učinilo efikasnijim i skratilo te rokove.
Rešenje kojim Vlada utvrđuje da postoji javni interes za vršenje eksproprijacije, prisilnog oduzimanja zemljišta ili drugih nepokretnih objekata uz naknadu, kaže se, može bez saslušanja stranaka. Ovo govorim zbog problema koji postoji u praksi – trebalo bi obavezno uz saslušanje stranaka, i saglasnost; ali ako nema saslušanja, nema ni saglasnosti. Da bismo došli do saglasnosti moramo da se suočimo. To ne zahteva nikakve posebne troškove, ne oduzima mnogo vremena, a u praksi bi bilo mnogo manje problema.
Rekli ste u ovom zakonu kada se smatra da je stranka nad čijem vlasništvom odnosno imovinom, podsećam još jednom, neprikosnovenim ustavnim pravom... Smatra se da je obaveštena nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Smatramo da to nije dovoljno. Neka ne bude problem Vladi da svi vlasnici obavezno budu obavešteni jednim pismenom. Jer, koje ćete probleme imati tamo? Na primer, ekspropriše se neko zemljište u Krupnju; vlasnik nepokretnosti živi u Nemačkoj. Da li mislite da je pročitao "Službeni glasnik Republike Srbije"? Nisu u poziciji ni svi građani koji žive tu da budu blagovremeno informisani iz raznih razloga: neko ne čita "Službeni glasnik Srbije", ne može, neko ne prati internet.
Ako ovo uradimo onda ćemo na vreme početi da uviđamo gde postoje imovinsko-pravni odnosi. U katastru nepokretnosti postoje mnogi problemi. Recimo, neko zemljište koje se ne obrađuje, nema neki poseban kvalitet za bavljenje poljoprivredom, niko ne želi da se prihvati i niko ne želi čak ni ostavinski postupak da sprovede do kraja, ali kada se pojavi neko sa javnim interesom, država ili lokalna samouprava, onda se ljudima učini da bi mogli da dobiju neka sredstva i tek tada se pojavljuju. Ako ih obavestimo dodatno, a ne samo preko "Službenog glasnika", imaćemo više vremena da ovaj praktičan problem rešavamo.
Nije dobro ograničiti vremenski kada vlasnici nepokretnosti mogu da reaguju ukoliko se zemljište koje je eksproprisano ne privodi nameni, odnosno javnom interesu. Očigledno je da ti rokovi (pet i osam godina u onom drugom slučaju) nisu dobri rokovi. Ako se mešamo i ako u skladu sa zakonom intervenišemo i ograničavamo pravo građana Srbije, onda treba da to činimo zaista zbog razloga kada to mora da se uradi, kad postoji objektivna potreba da se određeno zemljište izuzme da bi se na njemu realizovao taj javni interes.
Ukoliko ove primedbe prihvatite kao dobronamerne, ukoliko se prihvate amandmani SRS, ali rekao bih bez izuzetka, jer suštinski vaš koncept ne menjaju a praktično zakon čine vrlo primenljivim, onda će ono što skupštinska većina u danu za glasanje bude prihvatila biti od koristi za građane Srbije. Ukoliko ne budete, jer su primedbe došle od strane poslanika SRS pa smatrate da nemaju ozbiljnu vrednost, onda će se ovaj zakon vratiti kao bumerang i vrlo brzo ćete se suočiti sa problemima na koje sam ukazao prilikom ovog obrazlaganja. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ja vas izuzetno cenim i kao damu i kao predsednika ovog parlamenta. Ne pada mi na pamet da komentarišem struku kojom se bavite, Poslovnik možete da primenjujete, ali ne bih voleo da mi ga vi tumačite, a ja se pozivam na čl. 27. i 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Vi ste izrekli meru udaljenja sa sednice narodnom poslaniku Srboljubu Živanoviću, bez ikakvih dokaza. Vi narušavate princip podele vlasti u Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Vrlo zanimljivo. Izjavili ste: "Niko nije čuo odavde, inače bih reagovala, kada je narodni poslanik Nada Kolundžija govorila za ovom skupštinskom govornicom, niko nije ni čuo ni video".
Naravno, šef Poslaničke grupe SRS-a, gospodin Dragan Todorović, istakao je da SRS ne podržava, naprotiv, osuđuje svaki fizički kontakt i nema potrebe za tim i na dobar način je obrazložio na koji način moramo da se time bavimo. Ne reagujete kada izađe ovde drugi narodni poslanik, vi tako volite da čujete, a posebno DS, jer je to pokazao i na današnjoj sednici Administrativnog odbora, i to je dobro.
Poštovani građani Srbije koji mislite da s Tomislavom Nikolićem stvarate neku opozicionu stranku, džaba krečite. To je istureno odeljenje DS-a. Vi radite kako god hoćete.
Narodnog poslanika Gordanu Pop-Lazić možda neko ne voli, ali svi, pa čak i politički protivnici, izuzetno cene. Ima za to istorijskih razloga. Vi to dobro znate, gospođo predsedniče, 2000. godine, uz ono o čemu je govorila, uspela je, uz još 21 narodnog poslanika SRS-a, da onaj i onakav DOS pošalje tamo gde mu je mesto. Treba je zaštititi i kao ženu, i kao damu, i kao majku, ali vi, navodno, ništa niste čuli i ne možete da primenite nijedan od članova Poslovnika.
Pozvaću se i na Ustav, zbog vas i zbog gospođe Čomić, jer se u članu 100. kaže – Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, a u stavu 1, da ne čitam dalje, ne kaže se – istomislećih narodnih poslanika, nego – 250 narodnih poslanika koji na različite načine izražavaju svoje stavove, što vi i gospođa Čomić ne priznajete i ne prihvatate.
Da ne bih kršio Poslovnik, završavam, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, moram da kažem da sam zadovoljan načinom na koji vodite ovu sednicu. Okrenuću se kad izgovorim ovu rečenicu, da vidite da to nije cinično, pa čak ni onda kada šefu Poslaničke grupe Nove Srbije date reč za repliku, iako Poslovnik ima prednost, ali on je šef poslaničke grupe i treba da ima prednost u odnosu na neke poslanike. Ne bih da polemišem o tome.
Dakle, zadovoljan sam. Imam osećaj da vama pripada ta dužnost da predsedavate Narodnom skupštinom kada je situacija malo napetija.
Pošto se gospođa Nada Kolundžija sprema da izađe, moj osnov javljanja jeste upravo član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Ona se vrlo često, a vi to dobro znate, kao dobar poznavalac Poslovnika, javi ovde, bar danas, po članu 103, samo ona da kaže i samo ona da pozove narodne poslanike da se vrate na temu.
Ko je Nada Kolundžija, pa da njena bude poslednja? Šef jedne poslaničke grupe, i to, bez dileme, uvažavam.
Još jedan način na koji je ona vređala dostojanstvo Narodne skupštine jeste što kaže da neki poslanici traže ovde više prava u odnosu na neke druge.
Poslanici SRS-a traže, izvorno, onoliko prava koliku ima težinu oko 1,3 miliona glasača u Srbiji, striktno primenjujući Ustav, zakon i Poslovnik o radu Skupštine. Mi samo želimo na osnovu toga da govorimo.
Dalje je rekla da mi pozivamo DS ili, pak, nju lično, gospođu Nadu Kolundžiju, da reši problem u SRS-u. U ime SRS-a, poručujem joj da SRS nema svojih unutrašnjih problema i da nikad neće pozvati nijednu političku stranku da rešava probleme u njoj, jer bi to bilo kršenje nekakve demokratske procedure i demokratskog razvoja bilo koje političke stranke.
Govorila je o rezultatima nekih politika. Rezultati politike SRS-a služe na ponos svim članovima SRS-a i mi smo ponosni i našom politikom i našim predsednikom stranke, a rezultati politike DS-a jesu sledeći – nepravilne, pljačkaške, nazovite ih kako god hoćete, privatizacije, veliki broj ljudi koji je ostao bez posla, zloupotreba demokratije, glasanje sa raznih mesta, a ne odavde, iz ovog parlamenta, i niz drugih, kako ona kaže, dogovora.
Mi ćemo da radimo isključivo na osnovu Poslovnika. U Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji određeni problem i mi tražimo da vladajuća većina rešava taj problem.
Kolege narodni poslanici, malo mi je čudno da su članovi RIK-a, mada bih se s nekim diskutantima mogao složiti u određenim stvarima, iz DS-a podneli ostavku, i iz neke druge stranke. Uzalud je slanje signala građanima Srbije da mi jesmo opozicija. Zalažemo se da se poštuje izborna volja građana, ali poštovani građani Srbije, valjda vam je sad sve jasno...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... rezervna stranka DS-a jeste neka najmlađa stranka, a vi procenite kako se zove. Zahvaljujem i izvinjavam se.