Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da iznesem nekoliko argumenata u prilog amandmana koji je podneo narodni poslanik dr Paja Momčilov. Vama je svima poznato da je dr Paja Momčilov dugogodišnji vrstan lekar i da je podredio svoj radni vek i primarnoj i sekundarnoj zaštiti zdravlja, posebno pripadnicama lepšeg pola.
Istina da dolazim iz jednog od najlepših gradova u Srbiji, kao što je gospođica Nataša Jovanović rekla, neću govoriti o problemima iz ove oblasti iz mog mesta, ali hoću da ukažem i gospođo ministre, za vas imam jednu sugestiju, gospodine Iliću, možete i vi da obratite pažnju, kad vam stignu amandmani, nemojte čitati ovo Republika Srbija Narodna skupština, a posebno nemojte čitati od koje poslaničke grupe dolazi.
Jedino je to za mene postalo razumljivo da je moglo samo to da bude prepreka zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Videćete da nema nijednog razloga i nema nijednog narodnog poslanika u ovoj sali, a naravno da će to javnost Srbije shvatiti, da bi ovaj amandman mogao samo vama da pomogne.
Poštovani građani, u ovoj knjizi se nalaze sva sredstva koja ćete vi predati, odnosno uplatiti na budžet Republike Srbije. Ona se odavde dalje raspoređuju i vi nemate boljeg saveznika u Vladi od ovog zakona da vam pomogne, kako vi kažete, verujem da je tako, da ste vi jedini u Vladi, naravno sa svojim saradnicima iz Ministarstva, koji se zalažete da ta sredstva budu što racionalnije raspoređena i da se ova finansijska kriza što manje oseti. Ukoliko to zaista mislite, onda skoro sve amandmane koji su podneti na ovaj zakon, a bez izuzetka amandmane SRS, treba prihvatiti.
Evo šta je dr Paja Momčilov predložio da se menja, odnosno da se doda u članu 25. stav 3. Da bi mogli da shvatite i da pratite o čemu se tu radi, stav 1. člana 25. kaže - naručilac može sprovoditi postupak javne nabavke usluga putem konkursa u oblastima urbanističkog planiranja, arhitekture, građevinarstva, inženjerstva, dizajna i informatike. Nacrt plana ili dizajna bira nezavisni žiri.
Stav 3. na koji se podnosi amandman glasi - članovi žirija mogu biti samo fizička lica koja nisu povezana sa učesnicima na konkursu.
Dakle, jedan objektivan razlog koji predlagač predlaže da bi neko mogao da bude u žiriju, naravno prihvatljiv, i dr Momčilov predlaže da se posle tačke stavi zarez, a onda da se doda - koja ispunjavaju, dakle, fizička lica ''koja ispunjavaju profesionalne kvalifikacije iz oblasti koja je predmet javnih nabavki''.
Sada postoji stav 4. i naravno još nekoliko stavova, ali Vlada prilikom odbijanja, potpuno sam siguran, gospodine Iliću, da ni vi ni gospođa ministar niste razmatrali ove amandmane, kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je zahtev u pogledu profesionalnih kvalifikacija članova žirija sadržan u članu 25. stav 4. Kakve veze ima stav 4, komplementarnost postoji, ali ovde se kaže u stavu 4 - na zahtev naručioca, a dr Paja Momčilov je želeo da ovaj žiri bude sastavljen od stručnih lica prilikom svih razmatranja ovih ponuda koje jesu tu.
Naručilac, ovo je veoma važno, postaje definisan stavom 3. ovog predloga zakona. Videli ste da mogu da budu državni organi, organizacije, javna preduzeća i svi drugi, i to je otprilike na direktan način obuhvaćeno negde 260.000 direktnih budžetskih korisnika, a ukupno ih je i sa lokalnom upravom, i iz javnih preduzeća oko 460.000.
Na direktan način se to primenjuje na 460.000 građana Srbije i zbog toga je ovde veoma bitno da se obrati pažnja i da budu u žiriju stručni ljudi koji mogu na dobar i kvalitetan način da procene šta treba prihvatiti i šta je u redu. U 80% zakona koje predlažete Narodnoj skupštini kažete da ih treba usvojiti, da su neophodno zbog želje pridruživanju EU. Ne osporavamo, to je vaš stav, to je vaš put, vaša politika, ali mi vodimo računa o građanima Srbije, koji su na direktan način pogođeni javnim nabavkama.
Nije najveći problem bio visoke plate na Aerodromu, u drugim javnim preduzećima, mada se mi zalažemo da se i te plate stave pod kontrolu. Da li je neko od vas nekad pitao koliku je platu proizvođač kupine ove godine mogao da ostvari?
On i ne traži platu, nego traži da država interveniše u pogledu zaštitne cene, u pogledu subvencioniranja poljoprivrednih proizvoda, pa se desilo da je ove godine cena kupine bila 10 dinara i mi ne kažemo i ne predlažemo u SRS da svi zaposleni u javnim preduzećima imaju neku uravnilovku, istu platu, nego da se to stavi pod kontrolu.
Jedan od najvećih generatora za korupciju i kriminal jesu i javne nabavke, pored privatizacije, takva kakva je sprovedena, i mi smo našim amandmanima predložili i pokušali da to razrešimo da, ne mnogo vama, ali građanima Srbije, pomognemo da se to reši na jedan dobar i kvalitetan način.
Ovaj amandman treba prihvatiti, gospođo ministre, i onda ćete, još jednom ponavljam, imati u ovom zakonu najboljeg saveznika, boljeg i od samog premijera, jer ste vi rekli da vas dvoje najviše vodite računa o tome kako će se sredstva trošiti, jer javne nabavke se sprovode i u Ljuboviji, i u Valjevu, i u Trgovištu, i u svim drugim mestima i treba ih staviti pod kontrolu, ali doslovno sprovođenje ovog zakona, uz prihvatanje amandmana SRS, imaćete jednu veliku pomoć. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, gospodine potpredsedniče, na ovoj sednici je i zakon o udruženjima građana. Obavestiću vas koja udruženja postoje, a ne bih imao potrebu za tim da jedan od građana nije govorio o amandmanu gospodina Pejčića.
U selu Drlače, kod Ljubovije, postoji udruženje koje se zove "Udruženje lažova". Gospodin Purić, on je iz okruga iz kojeg ja dolazim, može da proveri da li je to tačno. Oni organizuju izbore i prave izveštaj o izborima. Oni neće glasati za ovaj zakon, ali iz razloga što nemaju legitimitet da glasaju. Inače, dali bi maksimalnu podršku svim poslanicima koji su podneli amandmane na ovaj zakon.
Moram da podsetim građane Srbije da je, otprilike, ista meta, isto odstojanje već nekoliko dana. Poslanici pričaju. Brane amandmane. Gospođa ministar sluša, ali nema nekih nagoveštaja da će se tu nešto kvalitetno desiti. Puriću, tu ste i potvrdićete ovo u vezi s "Udruženjem lažova", koje predstavljaju čestiti ljudi. Vole u ovom sumornom vremenu da se našale, da svoj život učine zanimljivijim.
Moram zbog građana Srbije da kažem da zakon o sedištima i uređenju sudova i javnih tužilaštava ima ukupno 19 članova, a 122 podneta amandmana. Nešto, tačnije, 19 je prihvaćeno, ostalo nije. Na ovaj član o kojem mi govorimo već dva ili tri dana podneto je 37 amandmana. Ja sam o jednom od amandmana na ovaj član rekao da bi najbolje bilo, najracionalnije, da se prihvati amandman, ukoliko ovaj zakon mora ovakav da se usvoji, gospođe Milice Radović.
Ne verujem da ću imati problema što već drugi, treći put pominjem gospođu Radović zbog ovoga. Shvatite, s istim žarom i s istom voljom branim amandman gospodina Šerifa Hamzagića, gospodina Kenana Hajdarevića, Lasla Varge, Rize Halimija, gospodina Miloša Radulovića, kao što branim i ovaj amandman, nego za ovaj amandman imam više konkretnih podataka. Potpuno se zalažem za prihvatanje svakog amandmana, ili još bolje – da se ovaj zakon povuče.
Niko ne može građane Srbije ubediti da je ova priča, koju poslanici, pre svih, poslanici SRS-a, a i drugih političkih stranaka, govore o ovom, suvišna i da možete da se vadite – zakasnili smo u Evropu zato što poslanici SRS-a obrazlažu ove amandmane. Mislim da se samo onim vremenom koje je gospodin Krasić uštedeo stvorilo nekih sedam-osam minuta ukupno, pa da ćemo pre tog roka ući u Evropu, ali mi moramo da pričamo o amandmanima koji bi, možda, mogli malo da poprave ovaj tekst zakona, mada se slažem sa svim narodnim poslanicima koji su rekli da je to bezuspešno, da to ne vredi mnogo pokušavati.
Ja mislim, ne želim to, ali, prosto, postoji takva potreba, da bi, kad bi mogli neki terenski sudovi da se organizuju, sudovi u selima, ali da se ispoštuje sva procedura, da bi čak i to trebalo, jer u vreme kada cveta mito, korupcija, nažalost, čedomorstvo, nasilje u porodici, trebalo da bude više sudija da rešavaju ove probleme.
Ali gospodo, dragi građani Srbije, nije sav problem u vašoj praksi sa sudovima nastao u sudovima gde vi odlazite i gde je pravda za vas spora i nedostižna. Ti problemi su stvoreni u Vladi Republike Srbije, naravno, i u Ministarstvu pravde, jer se preko toga reflektuje. Dugo su se štitile sudije i tužioci koji nisu dostojni da obavljaju taj posao, a ništa kvalitetno nije preduzimano od strane Odeljenja za nadzor u Ministarstvu pravde, jer preko tog odeljenja može vrlo efikasno, racionalno i u skladu sa zakonom da se utiče na rad pravosudnih organa, a i tužilaca.
Gospođa ministar je rekla, obrazlažući ove zakone, da će sad morati da se poštuje radno vreme. Radno vreme poštuju građani Srbije koji su otvorili kioske i prodaju neku robu da bi preživeli, a mi sad, kao epohalno delo i otkriće, iznosimo i argument za reformu u pravosuđu da ćemo poštovati radno vreme. Pa, to je nešto što se podrazumeva i to je nešto što mora da bude tako.
Mi u SRS-u smo ubeđeni da, od oko 2400 sudija u raznim sudovima, po mesnoj i stvarnoj nadležnosti, većina svoj posao obavlja čestito, odgovorno, pošteno, u skladu s Ustavom, zakonom, međunarodno verifikovanim ugovorima i drugim podzakonskim aktima, ali jedan manji broj ne obavlja tu funkciju dostojno. Neki su, prosto, takvi, a na neke vrši pritisak ponekad i ministar pravde, ne govorim o gospođi Malović, a ponekad i predsednici opštinskih odbora, možda, čak i mesnih, nekih političkih stranaka. Vršeći pritisak na sudije i tužioce, čine pravdu sporom, čine pravdu nedostižnom za građane Srbije.
Da ste imali iskrenu nameru da se reforma sprovede na dobar način i za građane Srbije, vi sigurno ne biste predložili ovakav zakon o teritorijalnoj organizaciji, ili mreži sudova. Namerno kažem ovaj konvencionalni izraz, da bi nas razumeli oni kojima ova priča i treba da stigne. Vi biste to morali da radite na jedan sasvim drugačiji način.
Uvažavajući argumente i komentare drugih kolega narodnih poslanika koji su govorili, moram podsetim, i za Tutin, i za Priboj, i za Suboticu, i za Bujanovac, i za Preševo i svako drugo mesto u Srbiji, da iskoristim ovo vreme da govorim o potrebi da ostanu opštinski sudovi u upravnom, administrativnom okrugu Mačvanskom, ako hoćete, i osnovni, to je sad manji problem, mada lično smatram, i SRS, da bi trebalo da se zovu opštinski. Svejedno, neka se oni zovu i osnovni, ali postoji velika potreba da takav sud bude u Krupnju, jer postoje mesta, seoska mesta i područja u toj opštini koja su udaljena i po 40 km od sedišta opštine i, zamislite, kada sam rekao da je odgovorna Vlada i Ministarstvo pravde za sporu i nedostižnu pravdu za građane Srbije, taj sud postoji i danas, ima predsednika suda i jednog sudiju.
Možete misliti da li su oni mogli da budu efikasni, da li su mogli da budu zadovoljni? Ali, manji problem su oni, sudovi ne postoje zarad sebe, oni postoje zarad stranaka u postupku koje treba da ostvare svoje pravo. Ako je u jednom opštinskom sudu postojalo ukupno, s predsednikom suda, dvoje sudija, koliko dugo su morali da čekaju da bi se neki proces okončao, odnosno da bi građani ostvarili svoje pravo?
Ovakva situacija nije godinu dana unazad, pa da kažemo – imali smo u glavi reformu koja će zbrisati taj sud, neće uopšte postojati, ovakva situacija traje nekoliko godina, ali ovo dvoje sudija su se trudili da urade onoliko koliko je to bilo moguće.
Ni u jednom momentu dok komentarišem ovaj amandman i, uopšte, kada govorim o ovim zakonima, ne govorim o pojedinačnim odlukama da li su građani, odnosno stranke u postupku uvek bile zadovoljne. Tu postoji po zakonu predviđena procedura da oni imaju mogućnost da se žale višem sudu i da na taj način reše svoj problem, te sam, stoga, duboko uveren da bi Opštinski sud, ili osnovni, zovite ga kako hoćete, u Krupnju trebalo da ostane.
Kada je u pitanju Opštinski sud u Ljuboviji, za to ću izneti malo više argumenata, što ne znači da za Krupanj i ostale opštine na području Mačvanskog okruga ne postoje isti ili slični argumenti, prosto, poznato mi je više činjenica iz ovog opštinskog suda. Tu nema tzv. starih predmeta, to ne znači – zastarelih predmeta, nego da se prenose iz jedne u drugu godinu; sa četiri sudije, znači, manjak je i tu, ispunjenost norme je stopostotna.
Da mi se ne ljute ostale sudije u ovim opštinskim sudovima, ali ovaj bilten Okružnog suda u Šapcu kaže da je petnaestak godina skoro, u kontinuitetu, Opštinski sud u Ljuboviji, možda, najbolji po rezultatima koje postiže; ne komentarišem konkretne odluke.
Pričali smo o potrebi opstanka opštinskog suda ukoliko je on i blizu granice. Teritorija opštine Ljubovija ima granicu od 42 km.
Od sedišta grada i sedišta Opštinskog suda, na tri kilometra nalazi se granični prelaz, da ne govorim o drugim argumentima, jer to je samo jedan pokazatelj, a da vam kažem, ne da me je sramota, nego mi je malo teško izgovoriti da to mesto ima 17 i po hiljada stanovnika.
Neće biti opštinskih sudova ni u mestima sa mnogo više stanovnika. To su čestiti i pošteni ljudi, kao što su i u drugim mestima, ali težak život, nepravilan odnos Vlade Republike Srbije i drugih državnih institucija prema tom mestu, dovodi do takve situacije, a raseljavanje će sigurno ubrzati proces, ukoliko dođe do ukidanja suda.
Još jedan argument. Mi se uglavnom pred izbore pozivamo na paralelne i specijalne veze s Republikom Srpskom, samo kad su nam izbori, a posle toga zaboravimo. Ako ga, pod onim uslovima podrazumevanja specijalnih veza s Republikom Srpskom, i tako tretiramo, da li ima potrebe da u Ljuboviji ostane Opštinski sud i da se to mesto razvija, da država učini napor više kako bismo mogli da pravimo dobre veze s Republikom Srpskom? To se ne odnosi, poštovane kolege poslanici, samo na ovo mesto o kom pričam, to bi trebalo da važi za svako mesto koje se nalazi na ili blizu granice.
Da kažem da je 90% područja opštine Ljubovija brdsko-planinsko područje i da je nekoliko sela udaljeno od sedišta sadašnjeg opštinskog suda 40 km. Neko je govorio o tome da li ima autobus ujutru. U ovom mestu, iz ovog sela, a to je Gornja Košlja, samo jednom, petkom, ima autobus prema Ljuboviji i do Ljubovije – četrdeset i nešto kilometara, a od Ljubovije do Loznice, još 75 km. Dakle, stranka treba da putuje 125 km.
Kada bi postupci, ili procesi mogli da se završe za nekoliko dana, onda bi, možda, stranka mogla i da iznajmi stan u Loznici, pa da bude tamo dok se ne završi postupak, ali vi ste Predlogom ovakvog zakona doveli u poziciju sudije, koji već postoje tamo, da putuju u Loznicu, a možda i iz Bogatića da dolaze u Ljuboviju i da idu u to najudaljenije mesto, koje je od sedišta, sada, Opštinskog suda udaljeno preko 40 km.
Sud u Osečini, Sud u Bajinoj Bašti, za koju važi dosta ovih argumenata koje sam izneo za Ljuboviju, zato što se nalazi na granici, u Bogatiću, u Koceljevi, takođe, postoji dosta argumenata da ostanu. I ne samo za ovih šest opštinskih sudova, odnosno pet, pošto Opštinski sud u Loznici treba da ostane.
Još jednom podsećam, amandman gospođe Radović brani 104 opštinska suda i samo je on prihvatljiv i najbolje rešenje, ili da se pojedinačno opredelimo za ovo. Još jednom, ako ne bi glasali za ovaj zakon, pod uslovom da ne budu prihvaćeni amandmani, ni poslanici koji čine skupštinsku većinu, ovaj zakon ne bi mogao da prođe. Plašim se, ali ne verujem da ste podnosili amandmane da možete da se pokažete građanima iz mesta iz kojih dolazite, a da ćete ovde glasati za ovakav zakon, koji će ubrzati propadanje pravosudnog sistema u Srbiji.
Hvala vam na pažnji.

Javljam se za repliku. Dakle, osnov za javljanje jeste Poslovnik.
Veoma sam zahvalan kolegi Puriću. Poštovani građani Srbije, mogli ste sada da vidite pravu istinu. Niko se do sada nije usudio da brani zakon. To je učinio kolega Purić i njemu sam zahvalan. Mogao bih sada da govorim o nekim dodatnim argumentima.
Ispada sada da poslanici SRS-a, ali, bogami, Kenane, i vi, i Šerif Hamzagić, unose zabunu i seju strah u zemlji Srbiji. Drago mi je što sam u istoj grupi s vama, obrazlažući amandmane na ovakav način, a što smo na suprotnoj strani od kolege Purića.
Ako će ostati sudovi tamo gde već sada postoje, kolega Puriću, zašto su u obrazloženju gospođe ministar, a i kolege Konstantinovića, najjači, ili skoro najjači argumenti bili činjenice da se u malim sudovima svi poznaju, da je u malim sudovima najveća korupcija ili mogućnost za razvoj korupcije.
Znam da zgrada koja postoji u Ljuboviji i u Bogatiću, u Krupnju i u drugim mestima, ne može niko da je prenese, ali na osnovu onoga što ste vi obrazlagali, demantujte me, gospođo ministar, ako nije tako, sudije se primaju u osnovni sud, ne primaju se u sudske jedinice. Ako se primaju u sudske jedinice, oni ostaju tu, nema nikakvog putovanja, nema ničega.
Ne znam da li vi i ja, kolega Puriću, možemo baš na najbolji način da komentarišemo stručno ovaj deo. Postoji nešto za šta ste se vi sjajno osposobili, to cenim i uvažavam. To je, čini mi se, odbrana ili nešto drugo, mada sam i ja za to dosta dobar, ali u teoretskom delu ste vi bolji od mene, jer čini mi se da je to osnovna profesija, ali ovo je nešto drugo. Vi ste na jedan drugi način pokušali da pošaljete poruku građanima Srbije, ujedno i poslanicima koji sačinjavaju skupštinsku većinu, da ne bi bilo dileme u danu za glasanje, to sam dobro razumeo, a da biste sada pomalo pričali tako da odobrovoljite građane onih mesta iz kojih mi dolazimo.
SRS se ne zalaže samo za to da osvoji glasove, ona se, pre svega, zalaže za istinski bolji život svih građana Srbije, kako onih koji ukazuju poverenje SRS-u, tako i onih koji možda nikad, ali takvih će biti sve manje, neće glasati za SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada bi vaš život zavisio od gospođe Nade Kolundžije, ona bi sigurno bila spremna da vam zavrne crevo sa kiseonikom. To je personifikacija DS.

Dozvolite mi. Naravno da na ovoj strani ima poslanika koji se zalažu za isto ono što čine i poslanici SRS-a, ali moram nešto drugo da vam kažem, gospođo Kolundžija. Vrlo lepo čitate Poslovnik. Vi ste rekli da poslanici lupaju o klupe. Možda neko od poslanika SRS-a lupa o klupe, ali vi i ovi pozadi lupate u izbornu volju građana Srbije, jer ste, od septembra, narušili na najdirektniji, na najgrublji način izbornu volju građana Srbije. Da niste to učinili, sasvim drugačija situacija bi bila.
Gospođo predsedniče, vi imate veoma delikatnu ulogu. Vama nije lako, ali, prilikom izbora za predsednika Narodne skupštine, morali ste da znate sa čim se suočavate.
Usput se pozivam na član 100. a u vezi sa članom 27. i članovima 225. i 226. Poslovnika, ali moram da vas podsetim da vi, da vlast države Srbije krši odredbe Poslovnika, odredbe Ustava. U našem ustavu, koji smo usvojili na način na koji je usvojen, postoji jedan deo koji reguliše ljudska i manjinska prava i slobode. Mnogi od 63 člana primenjuju se direktno. Nije potrebno donositi zakone da bi se oni primenjivali, a dva od takvih jesu i sloboda kretanja građana Republike Srbije i nepovredivost stana.
Šta vi želite ovim da ostvarite? Vi želite da zaplašite građane, što u kontinuitetu činite od 2000. godine, da stvorite strah. Obećavali ste bolji život, više radnih mesta, putovanje bez viza, a unosite i proizvodite strah. BIA će početi da kontroliše, čini mi se, i sklapanje brakova u Srbiji, i rađanje, jer imamo problem s belom kugom. Počeli ste, prvo, da kontrolišete poslovanje firmi u Srbiji i bili ste u Valjevu, u preduzeću "Braća Vujić", a sada kontrolišete i Darka Mladića, ali nije ovde problem kako se ko preziva.
Verujem i tvrdim, veliki broj građana Srbije i Srba u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini bili bi ponosni da nose prezime Mladić.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da vas obavestim da sam prihvatio vaše izvinjenje vezano za omašku u zapisniku o radu komisije za izradu zakona o Narodnoj skupštini. Naš član u toj komisiji je istaknuti pravnik, izuzetan poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da nema potrebe da se na tom zakonu radi na Divčibarama kada ovde postoje sasvim pristojni uslovi za rad. Ali, i te kako nam je stalo da vidimo šta je Vlada uradila po pitanju davanja obaveštenja narodnim poslanicima o malverzacijama koje su se dešavale u javnim preduzećima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na ovaj zakon o sedištu i području sudova i javnih tužilaštava, koji ima 19 članova, podneto je 122 amandmana; 13 amandmana je prihvaćeno, a 109 nije.
Na član 3. ovog zakona podneto je ukupno 37 amandmana. Amandman koji brani ni manje ni više nego 104 opštinska suda jeste amandman koji je podnela gospođa Milica Radović. Mislim da je to sveobuhvatan amandman, s tim što uvažavam sve amandmane ostalih kolega narodnih poslanika, kao i Radovana Radovanovića, gde se vrši konkretizacija određenih amandmana, vezano za određeno područje. Ne zamerajući drugim kolegama, i ja ću ovaj put činiti to.
Naime, dolazim iz Mačvanskog okruga gde postoji osam opštinskih sudova.
Mi smo ovde čuli da je naziv opštinski - anahron. Mi smatramo da ti sudovi treba i dalje da se zovu opštinski, ali, u suštini, ako bude naziv - osnovni, neće se bitno menjati, i okružni, a ne viši, jer upravni okruzi postoje kao kategorija u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
Dakle, kada bi se prihvatio ovaj amandman... Gospođo ministre, izbeći ćete onu kvalifikaciju koju je neko izrekao ovde da rizikujete da budete grobar srpskog pravosuđa pod uslovom da prihvatite amandman na član 3. ovog zakona, ili da se ovaj zakon u potpunosti povuče iz procedure. Ovo nije naš koncept, pa čak ni koncept Demokratske stranke; ovo je koncept Evropske unije. Prihvatite vi predloge i inicijative Evropske unije od kojih će građani Srbije imati koristi, ali nemojte ono za šta zasigurno znamo (i vi ste ubeđeni) da će štetiti građanima Srbije.
Rekao sam da na području sa koga dolazim postoji sedam opštinskih sudova, i to: u Šapcu, Vladimircima, Koceljevi, Bogatiću, Loznici, Ljuboviji i Krupnju. Sada se predviđa, po ovom zakonu, da postoje samo dva osnovna suda. Građani tog područja ne da su navikli, nego su oni, rekao bih, prilično efikasno ostvarivali svoja prava sa ovom mrežom sudova. Ne ulazim u pojedinačne presude, o tome je sa ovog mesta teško govoriti; znate, kada se neko obrati sudu, dve su strane, jedna će sigurno biti nezadovoljna, i predmet moje rasprave neće biti to, ali smatram da je ova mreža sudova na području Okružnog suda u Šapcu bila sasvim zadovoljavajuća.
Parametri koje ste izneli prilikom obrazloženja prvog amandmana, koji niste prihvatili, jesu sledeći: geografska udaljenost, što je nešto o čemu nije vođeno dovoljno računa. Ako vam kažem da je po ovom predlogu zakona predviđen osnovni sud u Užicu i sledeći, tom linijom ili trasom, jeste osnovni sud u Loznici, udaljenost između ova dva mesta je 150 km, od toga 120 pored reke Drine, koja čini, ponavljam još jednom, nažalost, granicu između Republike Srbije i Republike Srpske. Ukida se osnovni sud u Bajinoj Bašti i ukida se osnovni sud u Ljuboviji. Dakle, udaljenost između dva osnovna suda je 150 kilometara.
Blizina granice – mesto Ljubovija je upravo na samoj granici, jer preko puta su Bratunac i Srebrenica. Posebno je trebalo voditi računa, ako mogu da se prave neki izuzeci, mada sam ja u principu za to, i SRS, da se ovim amandmanom na član 3. sačuvaju još 104 opštinska suda, o blizini granice jer je to, dakle, na samoj granici.
Gustina naseljenosti je, nažalost, nešto čime ja kao čovek koji dolazi iz Ljubovije ne mogu da se pohvalim jer stalno dolazi do migracija iz te male varošice. Potpuno sam siguran, to mi kažu i građani, ne sudije u tom mestu, da ukoliko se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, taj trend će se nastaviti i dalje.
Blizina turističkih mesta – naša Srbija je zaista prelepa država, ali retko ko od narodnih poslanika (možda sam sad malo i subjektivan) može da se pohvali turističkim znamenitostima kakve poseduje celo Podrinje, a mislim da Ljubovija u tome prednjači. Da vas samo podsetim, Soko-grad je bio poslednje uporište Turaka i čini mi se da ni oni ne bi doneli (nije tad postojao opštinski sud u Ljuboviji, on je nešto kasnije uspostavljen) takvu odluku. Dakle, manastir Soko-grad, etnoselo Bobija, Mačkov kamen i niz drugih turističkih destinacija i atrakcija.
Dakle, od ukupno četiri parametra za koja ste se vi, kažete, zalagali, samo jedan, na žalost građana, mogu da kažem Srbije, a posebno Ljubovije, ne ispunjava ove uslove.
Ali, ima nešto drugo što je veoma značajno, a to je tendencija porasta broja sudskih predmeta: u 2008. godini, u prvih šest meseci, primljen je 3.681 predmet, a u radu je bilo 4.266; završeno je 3.976, a ostalo nerešenih 290. U tom opštinskom sudu ne postoje tzv. stari predmeti.
Pored ovoga, istaći ću još da postoji određen broj sela koja su od sedišta opštine udaljena i po 40 kilometara. To su Gornje Košlje, Orovička Planina, Gornja i Donja Orovica, Tornik i neka druga mesta, gde samo jednom sedmično saobraća autobuski saobraćaj, i to pijačnim danima u tom mestu. Ništa bolja situacija nije ni u opštini Krupanj, a mislim da bi ovo trebalo imati u vidu prilikom usvajanja ovog amandmana.
Ukoliko se desi da se prihvati ovakav zakon, mada ja sumnjam... Zbog čega sumnjam, na čemu baziram svoju tvrdnju da neće biti prihvaćen? Poslanici svih poslaničkih grupa su uložili amandmane, 122 amandmana, i ukoliko budu glasali za ovaj zakon pokazaće se da ti amandmani nisu imali iskrenu nameru, a ja sam siguran da jesu. Svi narodni poslanici, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe, izneli su ovde veoma jake argumente za prihvatanje ovih amandmana ili za povlačenje ovog zakona, odnosno zadržavanje stare organizacione šeme, ako mogu tako da je nazovem.
Moram da vas podsetim da Opštinski sud u Ljuboviji ima svoju tradiciju. Uspostavljen je na osnovu zakona o ustanovljavanju sreskih i okružnih sudova na području apelacionog suda u Beogradu 29. novembra 1930. godine; u tom vreme od strane prvostepenog lozničkog suda uspostavljen je sreski sud u Ljuboviji. Građanskih sporova je bilo 229, krivičnih predmeta 260 i ostalih, odnosno ukupno 2.391, što je već tada pokazivalo opravdanost postojanja ovog suda.
Ako se desi da se ukine Opštinski sud u Ljuboviji, Bogatiću, Bajinoj Bašti i drugim mestima, govorim o ovom delu koji je bliži meni uvažavajući argumente kolega koji su vezani za mesta odakle oni dolaze, imaćemo ubrzanu migraciju.
Naravno, u tom slučaju ni advokati neće imati posla u tim mestima i odlaziće, u najboljem slučaju, u mesta gde su sedišta osnovnih sudova, a možda i u neka druga. Siguran sam da to nije rešenje jer određena opštinska mesta jesu prepoznatljiva i po svojim opštinskim sudovima.
Ovde je iznet argument da će doći do uštede ukoliko se prihvati ovakva organizaciona šema. Tvrdim da sigurno uštede u tom slučaju nema, a i vi znate da je tako jer ste rekli – ostaće objekti, ostaće sudnice, ostaće još ponešto od toga. Konkretno, ako se ukinu opštinski sudovi u Krupnju i Ljuboviji, moraće da se obezbedi prostor u Loznici.
Kažete da će biti uštede, a ja vam kažem da neće, ne samo zbog tog prostora, nego zato što će sudije iz Loznice, odnosno iz Bajine Bašte, Ljubovije, Krupnja, Bogatića i drugih mesta ići na neko drugo mesto i moraće da putuju u mesta gde su sedišta osnovnog suda. Rekli ste da je u malim sudovima to što se svi međusobno poznaju preduslov za korupciju u pravosuđu, pa će onda morati neko drugi da dolazi. Znači, sudija iz Ljubovije će putovati u Loznicu, ali će iz Osečine dolaziti u Ljuboviju da bi se rešio određeni slučaj u toku dana.
Kažete da će građani moći da predaju svoje zahteve u svim mestima u kojima su do sada imali opštinske sudove. Mi to znamo, ni do sada nismo morali da odemo u sud da bismo predali žalbu lično, nego smo mogli da pošaljemo putem pošte. Nije problem i nije sporno to, nego što se kad su dani suđenja, kad su rasprave mora odlaziti u mesto gde je sedište osnovnog suda, a to je ono što sigurno ukazuje da nema opravdanosti za ukidanje ovih sudova.
Trebalo je u pravosudnom sistemu uraditi nešto drugo – "osloboditi se" onih sudija i tužilaca koji nisu dostojno obavljali svoju funkciju, koji nisu bili stručni ili namerno nisu bili stručni, ukoliko su sudili pod uticajem nekih političkih stranaka ili nekih ljudi izvan oblasti pravosuđa. To moramo i danas i to ćemo morati da činimo i u periodu kada bude uspostavljena (ako bude uspostavljena) neka druga organizaciona mreža.
Da vam iznesem jedan praktičan primer koliko je opasno u mestu koje je 120 km pored granice: prilikom određivanja pritvora za državljane Bosne i Hercegovine moramo brzo da reagujemo, a onda će morati da dolazi sudija iz Loznice ili iz nekog drugog mesta, a Mali Zvornik je mesto koje ni do sada nije imalo opštinski sud. Desio se saobraćajni udes na toj relaciji i paralizovalo se odvijanje saobraćaja na magistralnom putu, pa se čekao istražni sudija dva sata, a iz suprotnog pravca bio je hitan slučaj; radilo se možda o nekom saobraćajnom udesu, o nekom zdravstvenom problemu gde mora hitno da se reaguje i da se preveze do Zdravstvenog centra u Loznici; zahvaljujući humanosti (ovo je primer iz prakse) tih ljudi koji žive blizu mesta udesa vozilo je preneto preko tih njiva, tako da može nastaviti dalje.
Gospođo ministre, o ovim konkretnim predlozima, i mojim i svih kolega, morate voditi računa. Najbolji način da se ovi problemi razreše jeste prihvatanje svih 37 amandmana, koliko je podneto na ovaj član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ili prihvatanje amandmana gospođe Milice Radović, koja je inače obuhvatila sve naše amandmane. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević na član 35. Zakona o Državnom veću tužilaca je jedan korektan amandman i on bi otklonio i mnoge nejasnoće i mnoge zloupotrebe. Zakon o državnom veću tužilaca je jedan procesni zakon koji reguliše način izbora, razrešenja, nadležnosti, prestanak mandata i proceduru oko predlaganja članova Državnog veća tužilaca.
Član 35. Predloga zakona kaže sledeće: "Državno veće donosi odluku o predlogu jednog kandidata sa najvećim brojem glasova ili više kandidata (obratite pažnju na ovo "ili više kandidata"), sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja izborna komisija".
Stav 2: "Državno veće predlaže više kandidata u slučaju kada više javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak najveći broj glasova."
Treba obratiti pažnju i na reči: "dobije približno jednak najveći broj glasova".
"Konačnu odluku o predlaganju kandidata iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca sa svake liste kandidata Državno veće dostavlja Narodnoj skupštini".
To je, dakle, Predlog zakona, a narodni poslanik Đorđe Milićević je predložio da se član 35. menja i da glasi: "Državno veće donosi odluku o predlogu jednog kandidata sa najvećim brojem glasova, sa svake liste, osim sa liste osnovnih tužilaštava, sa koje se donosi odluka o predlogu dva kandidata sa najvećim brojem glasova, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora koje im dostavlja Izborna komisija".
Državno veće tužilaca je ovaj put ustavna kategorija. Dame i gospodo narodni poslanici, pre donošenja ovog ustava imali smo situaciju da je bio Visoki savet pravosuđa kao neustavna kategorija i sada imamo Visoki savet sudstva, predviđen je Ustavom, i Državno veće tužilaca, otprilike sa istim nadležnostima, samo što je Visoki savet sudstva u oblasti pravosuđa, a veće državnih tužilaca kod tužilaštava.
Kad sam rekao da Državno veće donosi odluku da predloži jednog ili više kandidata, zbog čega više kandidata ako su raspisani izbori za predlaganje kandidata Veću, pa će oni konačno uputiti predlog Narodnoj skupštini? Zna se da veće državnog tužilaštva ima 11 članova, a od toga su tri po funkciji, a to su ministar nadležan za pravdu, Republički javni tužilac i predsednik Odbora za upravu i pravosuđe.
Naravno, ima osam izabranih članova, a od toga su šest predstavnici tužilaštava različitog nivoa i stepena i predstavnici advokatske komore i profesora pravnog fakulteta sa potrebnim iskustvom od 15 godina u struci. Iako su po položaju, odnosno po funkciji tri člana Državnog veća tužilaca ministar, javni tužilac i predsednik odbora za upravu i pravosuđe, ali imamo i predstavnika pravnih fakulteta, odnosno profesora pravnog fakulteta koji se bira, a inicijativu pokreće dekan najstarijeg pravnog fakulteta, i tu može da bude više kandidata. Ne kaže se da će zajednička sednica dekana pravnih fakulteta predložiti jednog ili više koji dobiju približno jednak broj glasova.
Istu situaciju imamo i kod Advokatske komore Srbije, gde će se predložiti samo jedan kandidat, a ne jedan ili više kandidata koji dobiju približno isti broj glasova. Ostalo je, dakle, od onih koje bira Narodna skupština, članova Državnog veća tužilaca, da se može predložiti više kandidata.
Onda bi postupak izbora članova, čiji se predlog dostavlja ovde u Narodnu skupštinu, a 19 članova po ovom predlogu zakona reguliše način izbora, bio potpuno obesmišljen ukoliko bi se imalo pravo predložiti više od jednog kandidata.
Otprilike, ukoliko se lobiranjem ne dođe do poželjnog, neću da kažem najboljeg, nego do poželjnog kandidata predstavnika tužilaštva, onda da taj problem pokušamo na politički način da rešimo ovde u Skupštini i zbog toga je kolega Milićević s pravom uočio da ova odredba nije dobra, ostavlja mogućnost zloupotrebe.
Znači, moguće je da ide samo onaj kandidat koji bude dobio najveći broj glasova, da li je on predstavnik osnovnog tužilaštva, da li višeg, da li apelacionog, da li republičkog tužioca, Tužilaštva za ratne zločine, sasvim je svejedno, ali može da se plasira samo onaj kandidat koji je dobio najveći broj glasova. To je sasvim logično.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana kaže se: "Državno veće može predložiti više kandidata samo u slučaju kada više javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak najveći broj glasova".
Nema profesora Šamija, on bi možda mogao najbolje da objasni šta to znači "približno jednak najveći broj glasova". Da bi se ispoštovala volja onih koji su glasali, neophodno je da kandidati koji su osvojili približno jednak najveći broj glasova budu predloženi za izbor članova Državnog veća.
"Približno jednak najveći broj glasova", to ću da ilustrujem jednim rezultatom na jednoj fudbalskoj utakmici. Retko kad se u praksi dešava da imamo ovoliki postignut broj golova, ali, recimo, igraju dve ekipe, jedna da 10, a druga devet golova. Približno jednaki brojevi, ako se dobro razumem, ako sam uopšte dobro shvatio šta znači to približno jednaki brojevi, ali tri boda će uknjižiti ona fudbalska ekipa koja je postigla 10, a ne devet golova. Ona će se plasirati, a druga će možda da ispadne.
Ovaj amandman mislim da je vrlo korektan i bilo bi dobro da se prihvati jer bi se na taj način zloupotreba koja može da dođe od strane političkih stranaka, koje žele da izvrše uticaj, ovaj put naravno na javno tužilaštvo.
U slučaju kada se predlažu Narodnoj skupštini za izbor članovi Državnog veća tužilaca, da budu samo oni kandidati koji su ne približno, nego dobili najveći broj glasova. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde Vlada igra dva pa jedan, dva amandmana prihvati a jedan ne prihvati.
Pridružujem se apelu narodnog poslanika Zorana Krasića, pozivam i ja građane Srbije da, umesto što prate neke političke emisije ili čitaju dnevnu štampu, naravno da treba da rade i to, prate direktan prenos sednica Narodne skupštine. Zbog čega bi to bilo dobro? Na ovom mestu mogu da se čuju argumenti i kontraargumenti.
Meni je žao, a i nije mnogo, što izlazi narodni poslanik Srđan Miković, jer je on imao priliku, i to se može samo na ovom mestu, ne može u političkim emisijama, na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, jer, obično, tamo, glavni i odgovorni urednici ili već neki drugi, pozovu samo one koji njima odgovaraju – videli ste da je Srđan Miković ovde izašao i osporio amandman narodnog poslanika Milorada Buhe.
To možemo i mi da činimo na vaše amandmane. Učestvujemo sa amandmanima da bismo popravili tekst Predloga zakona i zbog toga i apelujem na građane Srbije da prate sednice Narodne skupštine, jer je to jedino mesto gde možemo na kvalitetan način da vodimo i javnu raspravu.
Za nas je set pravosudnih zakona veoma važan i mi smo njemu pristupili sa ozbiljnom odgovornošću i sa veoma visokom stručnom analizom, ali je svakako važan i budžet, na čemu posebno insistira jedna druga poslanička grupa, međutim, ne znam da li na tome toliko da insistiramo. Nema nijedne države u svetu koja na parafiskalni način oporezuje svoje građane. A kako se to čini?
Vama je poznato, verovatno, da Republika Srpska i Federacija BiH imaju novčanu valutu, konvertibilnu marku, i uvek je isti odnos između te konvertibilne marke i evra. Kod nas nije takva situacija.
Kako ova država na parafiskalni način oporezuje svoje građane? Na taj način što je uvela tzv. plivajući kurs!
I, kada su bile najjeftinije devize, odnosno evro? Bio je u momentu kada je veliki broj naših građana koji žive u dijaspori dolazio i bio prinuđen da to prodaje.
Šta se sada dešava? Sada Narodna banka iznosi taj novac i prodaje ga. A mogu da vam kažem i tačno vreme kada će ponovo doći do pada kursa, i od tih sredstava će da isplati penzije i druge troškove.
A, do čega dovodi nagli skok kursa evra, a pad dinara – dovodi do inflacije! Šta onda imamo? Onda imamo za posledicu da se povećava osnovica na koju se obračunava i uplaćuje PDV.
Eto, na transparentan način je objašnjeno kako država na parafiskalni način zavlači ruku u džep svojih građana. To će, svakako, učiniti i budžetom, ali onda će Vlada i šefovi poslaničkih grupa, ovi koji su sinoć gostovali na nekoj televiziji, da kažu da narodni poslanici vrše opstrukciju rada Parlamenta.
Kada budemo raspravljali o budžetu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i tada ćemo imati određen broj amandmana, ali onda će se nama reći da to moramo u što kraćem roku da usvojimo, da postoje tamo utvrđeni zakonski rokovi i reći će da mi vršimo opstrukciju.
Zapravo nije to u pitanju. Po rokovima koji su predviđeni u Memorandumu za izradu budžeta, obaveza Vlade je bila da do 1. novembra u Narodnu skupštinu Republike Srbije dostavi Predlog budžeta. Da li je stigao? Nije stigao!
SRS će se svakodnevne boriti da rešava probleme svojih građana, odnosno građana Srbije i predlagati rešenja i socijalnih i ekonomskih problema, dok ova vlada to nije u situaciji, jer se oni mnogo bave sobom i to je razlog što Predlog budžeta nije stigao u Narodnu skupštinu.
Pored ovog, moram da kažem da je narodni poslanik Mirko Munjić podneo amandman na član 15. ovog zakona o Visokom savetu sudstva, gde se regulišu stalna radna tela ovog saveta.
Član 13. Predloga zakona je rekao šta su nadležnosti Visokog saveta sudstva da, između ostalog, bira i razrešava sudije, a bira one sudije koje su već obavljale sudijske funkcije, a Narodnoj skupštini će predlagati one sudije koje treba da budu izabrane prvi put za sudije. Visoki savet sudstva određuje i broj sudija i sudija porotnika za svaki sud.
A što je veoma zanimljivo, ovim članom 13. Predloga zakona je predviđeno da Visoki savet sudstva podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije jednom godišnje. E, jedva čekamo da prođe, bar, godinu dana da vidimo da li će biti takva situacija, pošto od 2000. nikada nismo usvajali završni račun, pa smatram da ni ovo neće biti na dnevnom redu.
Ovim članom 15, da bi se obavilo sve ono što je u nadležnosti Visokog saveta sudstva, organizuju se tri stalna radna tela, to su: Komisija za vrednovanje i rad sudija, Komisija za predstavke i Izborna komisija i disciplinski organi.
U stavu 2, ovog člana, gospodin Mirko Munjić, narodni poslanik SRS, predložio je da se reč "aktom" zameni rečju "poslovnikom", a taj stav glasi "Sastav i način rada tela iz stava 1. ovog člana uređuje se aktom Saveta, u skladu sa zakonom."
Dakle, Mirko Munjić je predložio da umesto reči "aktom" stoji reč "poslovnikom", a ujedno da kažem, pošto smo podneli amandman i na član 16, kojim su predviđena povremena radna tela tog saveta, da se njihov sastav i način rada, nadležnost, bliže uređuje poslovnikom, dok, za stalna radna tela kažete da se sastav i način rada uređuje posebnim i nekim drugim aktom.
Pošto je gospodin Tomislav Nikolić tu, samo ću jednom rečenicom da mu se obratim, zapravo, da apelujem na njega. Može da napada sve narodne poslanike, može i građane Srbije, ali bih ga zamolio, mnogo više zna o tome od mene, da, kada je u pitanju predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, ne iznosi ni privatno ni službeno ono što je bilo, jer čini to često.
Pominjete i gde ste se prvi put kupali u privatnom bazenu i šta ste još radili. Vezano za taj vaš odnos prema predsedniku SRS – nema te vode i nema tog deterdženta koji će moći savest, po tom pitanju, da vam opere! Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ćosiću, pošto je gospođa ministar trenutno odsutna, mogu da vam kažem da moja amandmanska intervencija ne boli. Ako prihvatite, sve je u redu. Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić ima da vas boli glava da li da ga prihvatite ili da li da ga ne prihvatite. Ako ga ne prihvatite, suočićete se sa velikim problemima, a ukoliko ga prihvatite, opet će biti problema.
Član 23. reguliše uslove kandidovanja. Inače, 19 članova u ovom zakonu o Visokom savetu sudstva posvećeno je izboru članova Visokog saveta sudstva. Sve ima tu, i koje boje će biti glasački listići i ko će biti u stalnom, a ko u proširenom sastavu, i od koliko do koliko će biti otvorena biračka mesta, ali nema kriterijuma za izbor članova Visokog saveta sudstva.
Na članu 23. vaš koncept vezan za reforme sistema pravosuđa, ako hoćete da budete realni, pada u vodu, neodrživ je, a narodni poslanik Zoran Krasić je rekao da se to moglo uraditi na jedan bolji način, na osnovu ova tri člana Ustava kojima se predviđa Visoki savet sudstva.
Zbog čega ste vi, gospođo ministar, ravnodušni prema ovim amandmanima koji su podneti na član 23. ovog zakona – to je iz razloga što vi nećete moći da izvršite izbor članova Visokog saveta sudstva, ali on će funkcionisati; mi ni do dana današnjeg nismo izabrali svih 15 sudija Ustavnog suda, a Ustavni sud funkcioniše.
Sada da krenem od stava 1. Dakle, ovaj član ima šest stavova, na svaki stav je podnet amandman, jer za to ima objektivnih razloga. U prvom stavu člana 23. kaže se: ''Kandidat za izbor člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija u Republici Srbiji, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina.''
DSS je podnela amandman na ovaj član i kaže – da svi oni koji imaju stalnu sudijsku funkciju mogu da budu birani za članove Visokog saveta sudstva. Ja to razumem kao legitimno pravo da se ne pravi razlika između aktivnog i pasivnog prava. Ako je neko izabran za sudiju i nosilac je stalne funkcije, automatski stiče pravo da bude predložen za člana Visokog saveta sudstva. Bio je podnet amandman da se kao uslov poveća radno iskustvo sa sedam godina na deset, a u obrazloženju se komentarisalo da bi za to trebalo da bude i duži vremenski period radnog iskustva da bi se uspešno obavljala ova funkcija, i to je, zaista, prihvatljivo.
Ovde imam jedan mali argument protiv amandmana DSS-a, odnosno koji nije u skladu sa njihovim amandmanom, a to je, da svaki sudija, ipak, ne mora da bude član Visokog saveta sudstva, jer smo rekli malopre da je to "vrh, brate". Znači, Visoki savet sudstva je krov u pravosuđu. S obzirom na to što je predviđeno članom 13, ''vrh, brate'', šta je nadležnost Visokog saveta sudstva? Da, zaista, bira i razrešava sudije, da predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika sudova, da predlaže Narodnoj skupštini, istina malo nelogično, kandidate koji se prvi put biraju za sudije, a da sam bira sudije.
Malo mi je interesantno, nema gospodina Mikovića, on uglavnom bude ovde dok gospodin Jojić izlaže i piše beleške, ali ponekad i izađe. On je izašao da interveniše, na osnovu Ustava, na amandman koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha, ja mu to svakako ne sporim, kao narodni poslanik ima prava na to, ali me čudi gde je bio malo duže vremena kada smo mi govorili da je sudijska funkcija stalna, jer je tako po Ustavu.
Onda, Visoki savet sudstva nema mogućnosti da ona lica koja su već izabrana za sudije da ih ponovo bira, i trebalo je da se interveniše na zakone koji to predviđaju, a pre svih, na Zakon o sudijama i to član 99.
Amandman na taj član je podneo naš kolega narodni poslanik Slađan Mijaljević i sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. A malopre je gospodin Zoran Krasić objasnio da se na maloj razdaljini primenjuju tri vrste i sudova i sudija i zakona i niko od vas nije u vezi toga intervenisao, a kad je bio jedan amandman SRS-a, e, onda smo se pojavili da štitimo Ustav. I to treba činiti, ali u svakoj prilici.
Mi podržavamo sve reforme u bilo kojoj oblasti društvenog života, ali ne na svaki način i ne po svaku cenu. Sada, gospodine Krasiću, vi volite da kažete "sir je samo besplatan na mišolovci, ali tad neko izgubi glavu ako se maši tog sira", a mi smo trčali da uzmemo materijalna i finansijska sredstva da bi nabavili kompjutere u naše sudove i to je potrebno, ali kompjutere smo mogli da kupujemo od sredstava koje izdvajaju građani Srbije preko PDV-a i drugih taksi i obaveza – ali ne, mi smo to uzimali u svoje džepove. Najsvežiji i najbolji primer, nažalost, nije i jedini, jeste i Aerodrom "Nikola Tesla".
Uštedom tih sredstava trebalo je da osavremenimo naše sudove, pre svega, u materijalno-tehničkom smislu, da povećamo plate sudijama i zaposlenima u sudu, ali da njihova efikasnost bude što veća i da građani ne čekaju na završetak procesa pet, deset, petnaest pa čak i dvadeset godina. Ne, mi nismo tako radili, potrčali smo, nisu to bili ni pretpristupni fondovi, nego neki drugi i oni sada diktiraju sistem pravosuđa u Srbiji, a mi ne možemo da ga sprovedemo. Verujem da i vi, gospodine Ćosiću, kao i većina narodnih poslanika, pogotovo oni narodni poslanici koji se bave advokaturom, vidite da ovo ne vodi ničemu, da ovo nije dobro i da mi sa ovim predlozima ne možemo ništa rešiti.
Najpre je bilo potrebno, dok se ne steknu u našem društvu uslovi za možda jednu sveobuhvatniju reformu sistema pravosuđa, da raščistimo sa onim nosiocima sudijskih funkcija i tužiocima, koji na nedostojan način vrše te funkcije, koji se bave nekim drugim poslovima, sarađuju sa građevinskom mafijom, sa nekim drugim. E, sa njima je najpre trebalo raščistiti, pa bi se onda i na taj način povećala efikasnost. Kada popravimo situaciju u samom društvu onda bi trebalo da menjamo ove zakone. Sada se pozivate da ako se ovi zakoni ne usvoje, da će već sutra biti neki drugi kurs dinara, da neće biti odobrena bela šengen lista, a ovi zakoni će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.
To nema nikakve veze sa onim na šta se vi u medijima, pozivate, gostujući u večernjim emisijama ili dajući izjave za pisane medije. Mi ovde imamo samo želju da zakoni o kojima raspravljamo budu od interesa i na korist građana Srbije, a ne da zadovoljimo vaše partnere u EU. To će biti, svakako, jedna od tri pogubne ideologije za građane Srbije, dve smo imali u prethodnom veku, jedna je u ovom.
Vama ne vredi govoriti. Vi od toga sigurno nećete odustati, ali ovi zakoni će vas stuknuti i ukazati vam na sve probleme sa kojima se mi u oblasti pravosuđa suočavamo.
Amandmanom sam intervenisao na stav 5. člana 23. ovog zakona o Visokom savetu sudstva, gde u Predlogu zakona stoji: ''Izuzetno od stava 3. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbor člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.''
Predložio sam da se taj stav 5. potpuno menja, pa bi trebalo da glasi – ''Za sticanje statusa kandidata za izbor člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda, potreban je predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija.'' Ono što važi za sve druge sudije, za osnovne, za viši sud, za prekršajne sudove, naravno da važi i za Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Republici Srbiji, i za Privredni, Upravni sud, kao sud od republičkog ranga. Svi sudovi su sudovi Republike Srbije i ta podela za nas je neprihvatljiva.
Prihvatanjem mog amandmana nešto će se popraviti u ovom predlogu, a amandmanom koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić više je ukazao da je potpuno besmislen ovaj predlog i da je kao ovakav neodrživ, nego što može čak i tom amandmanskom intervencijom da se popravi i poboljša. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ostavljate utisak vrlo korektnog ministra. Gospodin Batić reče da ste i čovek sa vizijom. Ne znam šta vas sprečava da usvojite određen broj amandmana koji su neophodni da bi se ovaj zakon o sudijama popravio?
Moram da citiram i član 2. Zakona o uređenju sudova. Na to me podsetila gospođa vjerica Radeta kada je iznosila slučaj. Ne znam u koju grupu, u koju kategoriju sudova to da stavimo - da l' u jedan od 34, ili da bude novi 35. osnovni sud ili, možda po stvarnoj nadležnosti, da to bude neki drugi sud.
Član 2. Zakona o uređenju sudova kaže, u stavu 2 - ne mogu se osnovati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Ta odredba stoji u članu 143. stav 2. Ustava. Niko se nije setio i privatnih sudova. Ovo po svemu liči na privatni sud. Vidite, izgleda treba sve uneti u zakon, ali onda bi nam zakoni bili baš kao onaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, najbolju platformu za raspravljanje o ovim zakonima dao je svojom inicijativom narodni poslanik Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS. Juče, a i ranijih dana, i danas, otkrivajući aferu koja se desila, mi moramo da budemo spremni da te probleme rešavamo, ne da ih preuzima parlament, nego da budemo spremni kroz sistem pravosuđa da to rešavamo. Zbog toga je bilo potrebno, gospođo ministre, najpre amandman na član 39. da bude prihvaćen, koji reguliše koeficijente sudijama.
Mi sada imamo i nije mali broj građana Srbije koji kažu da njihovi, pogotovo parnični procesi, traju i do 20 godina. Da bismo to sprečili, a imamo jednu izuzetno veliku pljačku koja je već svima postala jasna, i ona nije jedina naravno, da bi sudije mogle na efikasan i dobar način to da obavljaju, moraju da budu adekvatno i nagrađene za to. To je amandmanom na član 39. bilo predviđeno. Sudije za prekršaje takođe imaju veliki deo poslova i obaveza i tamo je predviđeno da se koeficijent poveća za jedan, što je u svakom slučaju trebalo da bude prihvaćeno.
Mislim da je i sada narodnim poslanicima jasno, ukoliko to vi niste učinili gospođo ministre, da će u Danu za glasanje glasati za amandman na član 39. i za amandman na član 50, koji je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević i narodni poslanik Filip Stojanović - jedan na član 50. stav 3, a drugi na član 50. stav 4.
Mišljenje koje daje Vlada, naravno, ima dispozitiv i obrazloženje. Vrlo su zanimljiva obrazloženja. U dispozitivu stoji da ga Vlada ne prihvata, a u obrazloženju navodi razloge zbog kojih to ne prihvata.
To moram da prokomentarišem zato što se ovde radi u članu 50. o predlaganju sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a u vezi je naravno sa članom 59, koji govori o prestanku sudijske funkcije.
Obrazloženje na amandman, odnosno obrazloženje Vlade, dakle dispozitiv je da se amandman ne prihvata, a obrazloženje glasi - amandman se ne prihvata iz razloga što bi propisivanje obe ove obaveze uticalo na efikasnost i ažurnost u radu Visokog saveta sudstva. Predloženi stav glasi - pre predlaganja Visoki savet sudstva može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima, na to se odnosilo da bi znali o čemu se radi.
Ovde kažemo da to bude obaveza, dakle, "mora", a ne "može", jer onda bi se uticalo na efikasnost Visokog saveta sudstva. Dakle, i ono što je stajalo "može" ne mora više tako da bude - zaista to nema smisla.
U obrazloženju, zbog čega se ne prihvata amandman narodnog poslanika Filipa Stojanovića koji je predložio da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini umesto jednog ili više, dva kandidata prvi put za izbor sudije, kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što je data sloboda Visokom savetu sudstva da u svakom konkretnom slučaju proceni koliko će kandidata predložiti za svako sudijsko mesto, a smatra se da bi određivanje broja kandidata za izbor samim zakonom usporavalo rad ovog organa.
Kažemo da će predložiti jednog ili više kandidata, a posle kažemo - ukoliko bi predlagao više, da bi se usporavao rad Visokog saveta sudstva. Dakle, ta obrazloženja, ne znam ko to radi gospođo ministre, ali zaista su neprimerena onome što bi trebalo da se uradi.
Kada je u pitanju amandman narodnog poslanika Miroslava Petkovića, koji je predložio da se u članu 59. brišu stavovi 2. i 3, mislim da taj amandman takođe treba prihvatiti, jer imamo predsednike sudova, oni imaju određenu nadoknadu u odnosu i na broj sudija u sudovima koji jesu, i oni su i nadležni za sudsku upravu.
Dakle, moraju da vode računa kad koji sudija i koliki broj predmeta ima u radu, i kada neko ima 39 godina penzijskog staža, da ne kažem pravosudnog, jer može da bude i u nekim drugim oblastima, odnosno na nekim drugim zanimanjima, mora se voditi računa prilikom raspodele tih sudskih predmeta da ih završi u roku predviđenom za odlazak u penziju, a to je sa navršenih 40 godina staža osiguranja, da ne bi došao u poziciju da na predlog predsednika suda ili na bilo koji drugi način ostaje dalje na mestu sudije.
Konkretne pokazatelje za to, zbog čega to ne bilo dobro, kolega Mirko Munjić je napravio i procenu, a imajući u vidu u poslednjih nekoliko godina i u 2008. godini koliko imamo diplomiranih pravnika na evidenciji za zapošljavanje - sigurno da to ne bilo ni moralno ni korektno prema mladim ljudima koji se školuju i koji bi trebalo da postanu dobri nosioci pravosudnih funkcija.
Mi ne možemo da prihvatimo koncept reorganizacije, odnosno reforme pravosuđa koji je DS predložila, ali kada izuzmemo teritorijalnu organizaciju i sedišta sudova i tužilaca, pokušavamo da kroz amandmane ove zakone koji su sada na dnevnom redu ispravimo.
Još jednom da vas podsetim, ukoliko mi iz SRS, mislim na poslaničku grupu, procenjujemo da imate korektan odnos, onda bi trebalo da prihvatite i ove amandmane.
Još jednom moram da kažem da je najbolja platforma za raspravljanje po setu zakonu iz pravosuđa jeste upravo inicijativa narodnog poslanika Dragana Todorovića da Narodna skupština ukaže na probleme koji stoje i u javnim preduzećima, a videćete i u drugim državnim organizacijama i ustanovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Branko Ružić na član 99. nije u skladu sa amandmanom koji je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, te stoga SRS smatra da je taj amandman neprihvatljiv.
Moram da vam kažem, iz ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa, ukupno ih je sedam, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i član 99. Zakon o sudijama su katastrofalni po pravosudni sistem odnosno po pravosuđe u Srbiji.
Narodni poslanik Slađan Mijaljević je predložio da se iz odredbe člana 99. stav 1. i 2. brišu reči "do 31. decembra 2009. godine", a kaže se da sudije izabrane na osnovu do sada važećih zakona obavljaće svoju sudijsku funkciju do 31. decembra 2009. godine, i sudije u opštinskim organima za prekršaje i sudije u većima za prekršaje će takođe obavljati svoju funkciju do 31. decembra 2009. godine.
U čemu se razlikuje amandman koji je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević i narodni poslanik Branko Ružić? U tome što ovim amandmanom se produžava rok sa 31. decembra 2009. na 31. mart 2010. godine.
Iz onog što je logično za objašnjenje da se prihvati ovaj naš amandman, ostaje još naknadna tri meseca da se izvrši veliki uticaj i pritisak na već postojeće sudije.
Izražavam sumnju da će predsednici opštinskih odbora, ali da kažem svih političkih stranaka, koristiti ovo vreme da vrše veliki uticaj i na sudije i na predsednike bar opštinskih, ako ne i okružnih, pa čak i nekih sudova koji imaju više nadležnosti od toga.
Stoga mi smatramo da ovaj amandman Slađana Mijaljevića treba prihvatiti, ali on brani, amandman Slađana Mijaljevića brani i ustavnu odredbu, gde se kaže da sudijska funkcija jeste stalna - izuzetno, lica koja se prvi put biraju za sudije biraju se na tri godine.
Dakle, poslanici SRS vode računa i o ustavnim odredbama, a svi zajedno, nema ga Čedo Jovanović, ostali su bili saglasni za ovakav ustav. Smatram da bi trebalo ispoštovati i ovaj zakon.
Gospodo iz Ministarstva, čudi me jedan selektivni odnos Vlade prema amandmanima podnosiolaca, prema narodnim poslanicima. Amandman Slađana Mijaljevića se ne prihvata, ne prihvata se amandman gospođice Marine Raguš, koja je smatrala da u odredbama člana 81. treba brisati stav 2. koji kaže - pri imenovanju, misli se na sudije porotnike, vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti, sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Sve ovo što je navedeno u stavu 2. ovog člana je izuzetno prihvatljivo i kad kažete da se vodi računa o polu, pa mi u SRS smatramo da žene treba da imaju mnogo veće učešće nego što ga imaju u ovom momentu u sportskim, političkim, stranačkim, u izvršnoj vlasti i u svim drugim funkcijama. Mi to pokušavamo kroz svoj program i da realizujemo, ali ova odredba neće još zaživeti i ona nije zaživela.
Ima jedan interesantan amandman koji je Vlada prihvatila, koji se odnosi na član 82, gde je kolega Zoran Bortić, koji je bio veoma vredan po pitanju pisanja amandmana na zakone iz oblasti pravosuđa i čini mi se da je negde oko desetak amandmana podneo, naravno neki su prihvaćeni a neki nisu, ali pogledajte ovde jedan odnos Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Kolega Zoran Bortić je predložio da se za sudije porotnike ne mogu birati lica koja nisu mlađa od 70 godina, znači, do 69. Nije problem što je to predložio kolega Bortić, njegov stav je takav, ali Vlada prihvata taj amandman.
Razgovarao sam sa jednim cenjenim kolegom, dobrim poznavaocem pravnih nauka pre obrazlaganja ovog amandmana i on kaže da se gube neke vitalne i veoma značajne funkcije, a mi u Vladi imamo potpredsednika koji ima znatno više od 70 godina. Smatram da to uopšte nije sporno, imamo i narodnih poslanika koji imaju preko 70 godina i to je sasvim u redu po meni. Ali ne može Vlada, zamislite koje je to licemerstvo da ne može sudija porotnik da bude ako je stariji od 69 godina, a potpredsednik Vlade ili narodni poslanik može da bude iako ima više od 70 godina.
Da se ne lažemo, da ne varamo naše građane, šta je odgovornije, potpredsednik Vlade, gde se usput, budi rečeno, vodi računa o milion i 600.000 penzionera, ili sudija porotnik, kojeg će sudska uprava ili predsednik veća u konkretnoj stvari povremeno pozvati?
Mi na ovaj način eleminišemo izuzetno dobre sudije koje su otišle u penziju sa 65 ili 67 godina i mogu da daju izuzetno dobar stručni doprinos prilikom odlučivanja, pogotovo u krivičnim stvarima gde se odlučuje u veću. Ali, eto, Vlada je odlučila da ljudi preko 69 godina života ne mogu da budu sudije porotnici. Nije li to cinizam? Čini mi se da od ovih koji su bili na listi PUPS-a za izbor za narodne poslanike, osim jednog koji je sad zamenik gradonačelnika, svi su bili stariji od 70 godina i to je naš ponos. Mi želimo da produžimo starost našoj naciji i činimo sve da do toga dođe, ali Vlada se zaista na jedan sraman način odnosi prema svojim građanima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde je stvar postala očigledno jasna. Sasvim je sigurno kada poslanici SRS žele da razotkriju kriminal, korupciju i sve što je postalo prirodno u ovoj vladi da gospodin Tomislav Nikolić ima drugu nameru. A šta je namera gospodina Tomislava Nikolića? Njegova namera je da štiti Vladu, i on to bolje i uspešnije čini nego što radi gospođa Nada Kolundžija i svi poslanici skupštinske većine.        
Kako i na koji način on to radi? Pa, tako što daje oprečne izjave. On nema nijednog razloga i nijedan građanin u Srbiji nema razloga da se plaši gospodina Vojislava Šešelja, ali poneki imaju. Ko ima? Oni koji ne vole svoju državu, oni koji žele pljačkom ili nekim sličnim načinom da dođu do enormnog bogatstva, a inače, nijedan drugi građanin, i ako nije član nijedne političke stranke ili pripada bilo kojoj političkoj stranci, ne treba da se boji toga.
Gospodine Tomislave Nikoliću, ni vi ni Aleksandar Vučić nemate nijedan razlog da se plašite. Ali, kako napadate čestite ljude, i kažete – bilo ko da je dao izjavu protiv Vojislava Šešelja, on je loš čovek, pa i vi, prihvatam, ne bilo koju izjavu nego onu izjavu kojom se on naziva ratnim zločincem, u tome sam saglasan sa vama.
Međutim, vi dajete izjave u momentu kada on ni na jedan način ne može da vam odgovori, a mnoge od vas je zadužio, jer projektujete, navodno, da on preti vama i gospodinu Vučiću likvidacijom. Vi znate da to nije moguće i da niko od nas nije spreman.
Želimo na politički način da se borimo protiv vas i da podignemo ovu državu, da poboljšamo standard građanima, što nam je cilj. Samo vam preporučujem, nemojte se plašiti gospodina Vojislava Šešelja, Boga se vi plašite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi došlo do reforme pravosuđa, pored zakonskih predloga koje mi ovde imamo na dnevnom redu, potrebno je ispuniti još dva preduslova.
Prvi, po nama iz SRS i osnovni, jeste da se oslobodimo iz sistema pravosuđa svih onih koji nisu stručni i sposobni, koji nisu dostojni pravosudnih funkcija i onih koji sude na osnovu izdiktiranih presuda. To je jedan od razloga, veoma bitan. Drugi razlog jeste da materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija bude rešen na adekvatan način.
Kolega narodni poslanik Vladan Batić je u članu 39. predložio kako i na koji način treba voditi računa o materijalnom statusu i položaju svih nosilaca pravosudnih funkcija, s tim što mi smatramo da i sudsko osoblje takođe treba da ima adekvatan tretman po pitanju materijalnog položaja.
Prilikom obrazlaganja seta zakona iz oblasti pravosuđa, stekli smo utisak da je gospođa ministar i onim što je obrazlagala ovde ušla u detalje ovih zakonskih propisa, ali ako se pogleda ovaj zakon o sudijama, ja stičem utisak da su neke odredbe ovog zakona ostale čak i nepročitane.
Dokazaću to na osnovu odredaba ovog zakona, ali da kažem da su odredbe ovog zakona i materijalni položaj koji se nalazi u šestoj glavi zakona o sudijama razrada člana 4. ovog zakona.
Da bi sve bilo potpuno jasno i, kako vi volite da kažete, transparentno, moram pročitati član 4. ovog zakona, gde se kaže: Materijalna nezavisnost – ''Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Plata sudije mora biti u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i teretom odgovornosti''.
Na ovaj član zakona kolega Batić je podneo amandman, on je prihvaćen i sada član 4. glasi: Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću. Stav 2: Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.
I u prvobitnom članu 4, a i u ovom sada, prihvaćenom po amandmanu Batića, stav 2. polazi od toga da druga lica nemaju porodice.
Dame i gospodo narodni poslanici, i vi imate porodice. Ali, porodice imaju i rudari, i nezaposlena lica, i poljoprivrednici i svi drugi, pa se ne vodi računa čak ni o njima, a ne o njihovim porodicama. I dalje smatramo da treba adekvatna naknada za nosioce pravosudnih funkcija.
U članu 4. ovog zakona, koji se razrađuje detaljnije članom 37, kaže se: ''Sudija ima pravo na platu...''. To je početak stava 1. člana 4, ali se i u članu 37. kaže: ''Sudija ima pravo na platu...''. Dakle, ovaj član 4. je postao besmislen jer se članom 37, odnosno kompletnom glavom VI, koja ima šest članova, potpuno i detaljno razrađuje naknada ili plata sudija i predsednika sudova.
U članu 37, gospođo ministre, što sam vam ukazao da stičem utisak da možda niste stigli sve članove da pročitate, piše: ''Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se time što se svaki sudija razvrstava u jednu od pet platnih grupa...'', što je potpuno jasno svima, bez ikakve dileme, ali u članu 38, koji odmah sledi posle tog člana, razvrstava se u šest platnih grupa. Dakle, pojavljuje se jedna platna grupa više nego u prethodnom članu.
Mi smatramo i potrebno je valjda, da bi pravni sistem funkcionisao i da ne bi bio suprotan sam sebi, da i određeni zakoni moraju da budu usklađeni, a da ne govorim o pojedinim odredbama u samom zakonu koje imaju suprotnost, i to jedna do druge.
Član 38. potpuno obesmišljava i negira član 37. stav 5. Prilikom određivanja ko od sudija ulazi u koju platnu grupu i ovde je napravljen jedan nesklad, pa se kaže da u prvu platnu grupu ulaze sudije sudova za prekršaje. Tu se, dakle, pravi jasna razlika između sudija sudova za prekršaje i sudija osnovnih sudova, koji ulaze u drugu platnu grupu.
Kada su u pitanju predsednici tih sudova, onda se u treću platnu grupu stavljaju sudije privrednih i viših prekršajnih sudova. Ako se pravi razlika između osnovnog i prekršajnog suda, onda bi trebalo da se pravi razlika između Višeg prekršajnog suda i Višeg privrednog suda. Znači da ni ova odredba nije u redu.
Šta je konkretno predviđeno amandmanom Vladana Batića vezano za član 39, ja sada moram to da poredim, a potrebno je da postoji sedam platnih grupa, a ne pet kako je to navedeno u odredbi člana 37. Član 39. zakona predviđa da prva platna grupa ima koeficijent 2,5; amandmanom je predloženo 3,5. Druga platna grupa - koeficijent 3; amandmanom je predloženo 4. Treća platna grupa - 3,5; amandmanom - 4,5. Četvrta platna grupa ima koeficijent 4; amandmanom - 5. Peta platna grupa - koeficijent 5; amandmanom - 5,5. Šesta platna grupa ima koeficijent 6, a amandmanom je predviđeno 6,5.
Naravno, ovaj amandman je bio u Vladi i Vlada, prilikom svog obrazloženja zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, ukazuje na to da je potrebno obezbediti određena sredstva i da to ne bi bilo dobro. Mi smatramo da se prema budžetskim sredstvima ne treba ponašati rasipnički, a ovaj amandman je za poslanike SRS prihvatljiv iz razloga što su sudije ti ljudi koji odlučuju o slobodi.
Ako neko ima za obavezu da odluči o slobodi, on treba da bude adekvatno i tretiran, da ima adekvatan lični dohodak, odnosno naknadu za svoj rad. Ali, mi imamo i konkretan predlog gde možemo da uštedimo da bi se obezbedila ova sredstva za naknadu, odnosno za plate sudija. Vi ćete videti kada koleginica Gordana Pop-Lazić bude obrazlagala svoj amandman na član 40 (ukoliko bude prihvaćen, a treba da bude prihvaćen) da će se određeni deo sredstava obezbediti za plate sudija kako je to predviđeno u amandmanu.
I pod uslovom da nema tog amandmana, mi odgovorno tvrdimo ukoliko bi se sprečilo ono o čemu je juče šef poslaničke grupe SRS gospodin Dragan Todorović govorio, a videli ste koliko sredstava iz budžeta Republike Srbije, ili džepova građana Srbije, uzme samo jedan pojedinac ili jedno preduzeće, "Aerodrom Nikola Tesla" u Beogradu. Ali, protiv takvih ljudi treba povesti proces. Ko vodi taj proces? Tužilaštvo, MUP i konačnu odluku o tome donosi sud i eto sredstava. A takvih preduzeća i tako neodgovornih funkcionera u Srbiji je sigurno na stotine.
Protiv toga se žestoko bore građani Srbije i SRS osluškuje i realizuje interese građana Srbije. Da bismo mogli to da sprovedemo do kraja, neophodno je da i ovaj amandman i amandman na član 40. koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić budu prihvaćeni i onda ćete vi, gospođo ministre, ostati bez argumenata zbog čega ne prihvatate ove amandmane pozivajući se na nedostatak sredstava da bi plate bile obezbeđene.
Pravosudna funkcija, to vi dobro znate, jeste jedna od veoma odgovornih, neću da kažem teških, jer u ovoj zemlji ima mnogo građana koji rade i teže poslove. Oni su manje odgovorni, ali moramo da imamo u vidu i težinu ovih poslova i odgovornost, i to bi bio dobar način i za pozitivnu selekciju prilikom regrutovanja kadrova u pravosuđe jer onda bi bila zainteresovanost mladih i stručnih ljudi najpre da odrade pripravnički staž u sudu a potom da budu birani za najviše nosioce pravosudnih funkcija ako bi im dali šansu.
Pravosudni posao treba voleti, ali je, između ostalog, potrebno da on bude i adekvatno plaćen i mi bismo onda više od pola problema na koje ukazuje SRS, a na osnovu zahteva i interesa građana, u dobroj meri i rešili. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dragan Todorović je izneo precizne činjenice i podatke i rekao o kom čoveku se radi, o kom privrednom subjektu se radi, ali je dugo vremena leva strana ostajala potpuno nezainteresovana.
Moram da preciziram da se radi o Aerodromu "Nikola Tesla" u Srbiji. Građani Srbije su to razumeli, ali izgleda da vi niste. Međutim, Nada Kolundžija, kao šef poslaničke grupe, iznela je činjenice i rekla da je to prihvatljivo i za vas i mi to cenimo.
Ali, gospođo Kolundžija, mi znamo za jadac. Nama sednica Odbora koja je zakazana ne daje dovoljno garancije da će problemi biti rešeni i vi ste za ove činjenice znali ranije. Mi se ni ne trudimo, niti pokušavamo da razrešimo činjenice na ovom mestu, ali želimo da ukažemo da postoje veliki problemi i da se oni moraju rešavati.
Ovde postoji nekoliko interesantnih pitanja, a prvo je da li se ovde radi o udruženom zločinačkom poduhvatu. Ne znam da li je Bojan Krišto tolika veličina da bi sam smeo i mogao sve ovo da uradi. Ako je sam to uradio, strašno je veliki čovek. Ako neko pomaže u ovome, onda je to udruženi zločinački poduhvat i tim pre moramo da reagujemo.
Gospođa ministar je izašla, mene zanima i želim da budem obavešten - da li je naš pravosudni sistem u stanju da reši ovaj problem? Očigledno da je prikrivanje krivičnog dela takođe predviđeno kao krivično delo, a činjenica da do izlaska za govornicu Nade Kolundžije, kao šefa poslaničke grupe, niko nije ovo primećivao, ukazuje da smo bili spremni i da prećutimo.
Ovakav zločin prema građanima Srbije ne sme niko da prećutkuje, pogotovo što smo mi predstavnici građana. Nezavisno na kojoj političkoj listi smo bili kao kandidati za narodne poslanike, ali mi ovde moramo da štitimo interese građana Srbije.
Bojan Krišto i stranka G17 plus pokušavaju da ojade građane Srbije. Ne da pokušavaju, oni su to već uradili. Ovo je samo jedan od primera i potpuno smo sigurni da ovo nije jedino javno preduzeće u kojem su se ovako enormni iznosi uzimali na ime plata, reprezentacije, putnih troškova i svaki drugi mogući način.
Tražimo i bićemo zadovoljni tek kada, zbog građana Srbije a i zbog svog ličnog razloga, budžetska inspekcija, UBPOK, javni tužilac uđu pod hitno u preduzeće Aerodrom "Nikola Tesla" i zahtevamo da Vlada Republike Srbije zakaže vanrednu sednicu na kojoj će Bojan Krišto biti razrešen sa mesta direktora Aerodroma.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da obavestim i sudije, uplašio sam se za mnoge čestite i časne sudije, jer je bio najavljen broj smanjenja. Međutim, u vezi s onim što gospodin Dragan Todorović iznosi, vezano samo za jednog direktora, očigledno je da će biti posla za dobre sudije, naravno, i za advokate. Kolega Vujadinović nije tu, on i ja se zalažemo mnogo više za realni sektor. Značilo bi nam mnogo da se to pitanje pokrene.
Samo ću ukratko. Gospodin Vitomir Plužarević je predložio da Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu, ne na pet godina, kako je predviđeno, nego na tri godine.
Činjenica da je na području Okružnog suda u Beogradu zastarelo 1430 sudskih predmeta ukazuje da čekanje od pet godina nije dovoljno da bi se vršile popune u nekim sudovima. Ukupno 4300 zastarelih predmeta. Ako bude Visoki savet sudstva razmatrao mogućnost povećanja broja sudija nakon svakih pet godina, ovaj problem će se još više povećati, a neće moći da se reši.
Veoma je zanimljivo obrazloženje Vlade vezano za neprihvatanje ovog amandmana, gde se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je procenjeno da je rok od pet godina primereniji nego ovaj koji gospodin Plužarević predlaže amandmanom.
Kako može i na osnovu čega da bude primereniji, kad još nismo imali situaciju da Visoki savet sudstva odlučuje o tome u bilo kom kraćem periodu, a unapred pretpostavljamo da je vremenski period od pet godina primereniji u odnosu na ovaj od tri godine? Možda ni period od tri godine neće biti adekvatan situaciji koju već sada imamo, ali iz ovih činjenica koje smo čuli danas postoji mogućnost da će biti veoma veliki broj ljudi koje treba procesuirati i onda će Visoki savet sudstva morati mnogo češće, ne čekajući period od pet godina, da odlučuje o broju sudija u svim sudovima. Hvala.