BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:03

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 24 dana i 9 sati

Poštovani gospodine Pastor, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre Vulin, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ispred poslaničke grupe SVM sam imao nameru, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama. Taj zakon je, kao što smo od predsedavajućeg malopre čuli, povučen od strane Vlade iz skupštinske procedure. Želim da kažem da smo mi srećni zbog toga što je Vlada povukla ovaj predlog zakona. Mi smo imali razgovore prethodnih dana u vezi tog predloga zakona. Dobro je što Narodna skupština o ovome neće raspravljati, dobro je što taj zakon neće biti donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Istovremeno, pošto Narodna skupština Republike Srbije nije samo zakonodavni organ, nije samo organ koji bira i kontroliše rad Vlade, nije samo organ koji ima izborne nadležnosti, nego je pre svega predstavnički organ građana Republike Srbije, zbog toga što jeste predstavnički organ naš je posao, narodnih poslanika, da ovde predstavljamo građane i da govorimo o onim temama i o onim problemima koji tište građane Republike Srbije.

Upravo zbog toga, ja bih želeo, apropo ovog predloga zakona koji je upravo povučen, da vrlo kratko, samo u nekoliko rečenica, govorim o temi migranata i migracija u Republici Srbiji. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice, što poslednjih dana pruža podršku lokalnim samoupravama, pre svega opštini Kanjiža, koja je u najvećoj meri zahvaćena problemom ilegalnih migracija. Čelnici opštine Kanjiža su tražili pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova i od drugih organa Republike Srbije zbog toga što na dnevnom nivou između 250 do 400 migranata stiže u Kanjižu. U najvećoj meri su zahvaćena naseljena mesta Kanjiža, Martonoš i Horgoš. Smatraju građani da je to pretnja po njihovu bezbednost. Ljudi ponovo ne smeju decu da puštaju na ulice.

Apelujem na sve organe Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da ne dođe do situacije kakva je postojala na određenim područjima Republike Srbije 2015. godine, pre nego što je izgrađena ograda na granici između Srbije i Mađarske, ona ograda koja čuva i građane Republike Srbije, jer upravo zbog te ograde nekoliko godina je bio izuzetno smanjen priliv migranata na teritoriji Republike Srbije.

Šta se govori o migrantima u delu javnosti? Govori se o tome da su ti ljudi pobegli od rata, da su u našoj zemlji samo u prolazu i da Srbija treba da bude dobar domaćin. Slažem se da Srbija treba da bude dobar domaćin, ali domaćin ima suverenu odluku i donosi odluku o tome koga će da pusti u svoju kuću. Mi apelujemo na sve organe Republike Srbije koji imaju nadležnosti po tom pitanju da čuvaju granicu, pre svega južnu granicu Republike Srbije, da migranti ne bi nekontrolisano ulazili na teritoriju Republike Srbije i na taj način stvarali bezbednosni rizik za građane Republike Srbije.

Od pre 10 godina građani Republike Srbije putuju u zemlje EU bez viza. Do pre 10 godina svi građani Republike Srbije i pre toga građani Savezne Republike Jugoslavije trebalo je danima i noćima da stoje u redovima pred ambasadama određenih država EU. Građani se još tog vremena i te kako sećaju. Nikome od nas nije padalo na pamet da krenemo u Austriju, Nemačku, Švajcarsku ili bilo koju drugu državu Evrope bez pasoša i vize. Ako je to tako bilo, onda to tako treba da bude i danas. Nema razloga da to ne bude tako. Mi pre svega treba da štitimo interese građana Republike Srbije.

Isto tako, čuju se mišljenja o tome da su građani Republike Srbije i kaže se pre svega, citiraću to – Srbi su narod koji je gostoljubiv. Jeste, slažem se, i to je veoma pohvalno, istinito i lepo, ali ne radi se o izbeglicama u velikom broju slučajeva, nego se radi o ekonomskim migrantima.

Kada govorimo o izbeglicama, i srpski narod je imao svoje izbeglice devedesetih godina, nažalost, u velikom broju. Nakon određenih vojnih akcija „Bljeska“, „Oluje“ u Hrvatskoj ili u BiH. Ko je od tih izbeglica pokušavao da bez pasoša, bez vize ode u neku zemlju EU? Niko. Ako je to tako bilo, a tako je bilo, onda to treba da zahtevamo i od ljudi koji dolaze sa nekih drugih područja sveta.

Zbog toga želim da se zahvalim policiji, Komesarijatu za izbeglice i drugim organima Republike Srbije što u poslednje vreme pružaju podršku, i finansijsku i podršku druge vrste, onim lokalnim samoupravama koje su u najvećoj meri zahvaćene ovim problemom. Nadam se da će veoma brzo prestati situacija da autobusima „Laste“ od 250 do 400 ljudi dnevno stiže u Kanjižu i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da saniramo ovaj problem.

Dobro je, da ponovim, da je ovaj Predlog zakona o upravljanju migracijama povučen sa dnevnog reda i nadam se da se neće ponavljati scene koje smo gledali i koje smo sanirali 2015. godine i u Kanjiži, i u Subotici, i u Šidu, i u Preševu, i u Beogradu i u drugim područjima Republike Srbije.

Što se tiče ostalih predloga akata koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice zasedanja Narodne skupštine, želim da kažem da će narodni poslanici SVM glasati za predložene strategije, i za Strategiju odbrane i za Strategiju bezbednosti. Najpozitivnije je, po nama, što se u Republici Srbiji neće ponovo uvesti vojna obaveza. Dobro je što to nije predviđeno Strategijom odbrane i Strategijom nacionalne bezbednosti.

Kao što smo rekli u prethodnih nekoliko meseci kada je to bilo aktuelno i kada je stvarana atmosfera u vezi toga u javnosti, mi razumemo koncept totalne odbrane i mislim da smo prethodnih decenija mi vojvođanski Mađari i te kako uzeli udela u odbrani Republike Srbije i njenih prethodnika SFRJ, na primer, ali se protivimo vojnim vežbama, mislimo da to ne doprinosi povećanju kapaciteta odbrambenih Republike Srbije i da taj novac treba potrošiti na druge namene. Mislimo da građane na taj način ne treba dovoditi u tu poziciju da odlaze na 15 dana na vojne vežbe, jer to državi ništa novo ne donosi. Ako treba odbraniti zemlju od nekih prirodnih katastrofa, onda će se građani sigurno i te kako u velikom broju odazvati tim pozivima ili ne daj bože iz nekih drugih razloga, ali neke druge razloge ne očekujem.

Znači, da ponovim na kraju, apelujem na sve organe Republike Srbije da štitimo južnu granicu, da se borimo protiv ilegalnih migranata, da od drugih očekujemo onakvo ponašanje kako se ponašaju građani Republike Srbije i u zemlji i u inostranstvu.

Što se tiče ostalih predloga zakona i strategija, narodni poslanici SVM će ih podržati u danu za glasanje. Hvala.

Dvadeset druga posebna sednica , 27.05.2019.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ima razmišljanja da je pitanje Kosova i Metohije srpsko pitanje, odnosno pitanje za Srbe i Albance. Mi u SVM smatramo da to nije isključivo pitanje za Srbe i Albance, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije zbog toga što od tog pitanja zavisi budućnost Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.

Upravo zbog toga smo učestvovali na svim kosovskim sednicama od 2007. godine, pa na ovamo. Ovo mi je, ako sam dobro izbrojao, sedma prilika da mogu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pričati o ovom vrlo značajnom pitanju.

Ali, stvari su se drastično izmenile od 2012. godine, jer na sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji do 2012. godine je ovaj dom usvajao deklaracije i rezolucije, čiji je zajednički imenitelj bio da su ti tekstovi bili nerealni, sadržavali su neke formulacije za koje je bilo evidentno da nisu ostvarive, ali je ipak velika većina narodnih poslanika u tom periodu od 2007. do 2012. godine glasalo za te tekstove da bi se pokazalo nekakvo lažno nacionalno jedinstvo.

Ono što se promenilo od 2012. godine, to je da se mnogo realnije priča o ovom pitanju i da i predsednik Republike i Vlada mnogo hrabrije i iskrenije se odnosi ka ovim pitanjima.

Vi predsedniče Republike vrlo realno govorite o ovim pitanjima, ne samo danas ovde u Narodnoj skupštini, nego svih ovih godina od kada ste predsednik Republike i pre toga predsednik Vlade. Mislim da je našem društvu potrebna istina, realan pristup, da građanima treba objasniti, baš na onaj način kao što ste vi činili danas, šta je bilo pre 50 godina, šta je bilo pre 100 godina, šta je bilo pre 200 godina, da bi najšira javnost razumela zašto je Republika Srbija danas u ovakvoj situaciji, zašto su Srbi na KiM u ovakvoj situaciji u kakvoj jesu.

Vi ste izgovorili nekoliko rečenica danas koje su veoma hrabre i ujedno veoma, veoma istinite. Vi ste rekli da protokom vremena sve gubimo i da vreme ne radi za Srbiju po ovom pitanju. Rekli ste i to da ćemo sigurno više imati nego što smo imali 2008. godine ili pre 2012. godine i to je sigurno tačno zbog toga što je svima evidentno kako se vi borite za interese Srba na KiM i kako se borite za KiM i mi vas u toj borbi maksimalno podržavamo.

To smo činili svih ovih godina, kao što smo vas podržavali i u donošenju onih mera koje nisu bile popularne. Mi smo glasali i za smanjenje penzija, glasali smo i za zabranu zapošljavanja, glasali smo i za zabranu povećavanja plata pre nekoliko godina. Od tada su neke od tih mera stavljene van snage zbog rezultata fiskalne konsolidacije.

Kao što znate mi smo, kao deo vladajuće većine, glasali za sve te odluke. I dalje ćemo podržavati i vas i Vladu u donošenju tih teških odluka i jedino što tražimo za uzvrat, ako se tako mogu izraziti, to je realan pristup i da svi govorimo istinu, kao što ste vi danas govorili istinu o ovom pitanju.

Ono što želim da podvučem, nije prva prilika da ću govoriti o ovim stvarima, ali želim i danas da ponovim. Ako neko razume Srbe sa KiM, to smo nas četvoro u ovim klupama. Vojvođanski Mađari vas savršeno razumeju i podržavaju u borbi za očuvanje identiteta, za sva prava.

Ne želimo da uporedimo položaj vojvođanskih Mađara i Srba sa KiM, jer postoji jedna velika razlika. Mi, vojvođanski Mađari 2019. godine ne treba u Republici Srbiji da strepimo za našu bezbednost. Vi na KiM treba, nažalost, da strepite za svoju bezbednost. Ali ni za vojvođanske Mađare situacija nije bila uvek ovakva kakva je danas i to želim da kažem baš u ovom visokom domu, nije prva prilika da ću o tome govoriti, ali sada želim da ponovim.

Četvrtog juna se navršava 99 godina od potpisivanja Mirovnog pakta u Trijanonu. Devedeset devet godina je prošlo od trenutka da su vojvođanski Mađari građani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije, pa raznih formi druge Jugoslavije, pa Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Republike Srbije. Nije situacija uvek bila ovakva kakva je danas.

Želeo bih da iznesem jedan podatak. Tu je ministar Šarčević. O tome sam u nekoliko navrata govorio na raznim tribinama. Nikada ovde u Narodnoj skupštini o tome nisam govorio. Dvadesetih godina, znači, nekoliko godina nakon toga što su se naši preci probudili u jednoj drugoj državi 1920. godine. Znači, tih 20-ih godina je na području današnje AP Vojvodine funkcionisalo 4.000 odeljenja na Mađarskom jeziku u osnovnim školama. To je period vladavine Kralja Aleksandra.

Preko noći je od tih 4.000 odeljenja na mađarskom jeziku ukinuto 3.750, grubo govoreći. Znači od 4.000 ostalo je 250. Za srednje škole su te cifre sledeće, od 71 odeljenja, svega dva odeljenja na mađarskom jeziku u srednjim školama 1920. godina. Danas smo mi u poziciji zahvaljujući politici predsednika Republike i politici

Vlade Republike Srbije da se možemo izboriti za otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku u Republici Srbiji sa petoro đaka. U to vreme, pre 20-ak godina su ukidanja odeljenja sa preko 30 učenika.

Hoću da kažem da se stvari poboljšavaju. Hoću da kažem da živeti kao pripadnik jedne manjinske zajednice nije jednostavna stvar i za izlečenje tih rana treba više generacija. Mislim da vojvođanski Mađari mogu o tome da govore najviše ili najautentičnije u Republici Srbiji, jer kažem 1920. godine je tadašnjoj Mađarskoj uzeto 2/3 teritorije i 1/3 stanovništva. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Rumuniji, u Čehoslovačkoj, tadašnjem Sovjetskom savezu. I da vidite nepravdu, čak je i Austrija dobila delić tadašnje Mađarske.

Mislim da o ovim stvarima treba govoriti ne zbog toga što predsednik Republike to ne zna, zna savršeno dobro, ali zbog šire javnosti, to su neke istorijske činjenice o kojima treba govoriti i mislim da o tim paralelama treba razmišljati iako su stvari neuporedive.

Ali, zbog svega što sam govorio, maksimalno podržavamo da Vlada Republike Srbije da svaku podršku ne samo moralnu, nego i materijalnu podršku Srbima na KiM, i na severu i na jugu. Znači, od nas nikada nećete čuti one rečenice koje govore predstavnici nekih, da tako kažem, pod znacima navoda srpskih stranaka u Republici Srbiji. Zašto dajete toliko para za Srbe na KiM, mi se sa tim u potpunosti slažemo. Podržavajte sve te projekte koje ste podržavali, osnažujte Srbe na KiM, to je interes i Republike Srbije, to je interes te zajednice tamo i to je interes vojvođanskih Mađara. Maksimalno podržavamo takav vid vođenja politike.

Ono što vas molimo, učinite sve što je u vašoj moći da nekako dođemo do kompromisnog rešenja i da svakako rešenje bude mirno. Znam da se za to borite i znam da to podržavate, znam da ne zavisi od vas ili isključivo od vas, ali ono što je sigurno i o tome su neki već govorili, nije pitanje i nije bitno kada će Republike Srbije ući u EU.

Ali je najbitnije pitanje da li ima budućnosti naše dece u Republici Srbiji, da li će oni moći pristojno da žive, a to ne zavisi samo od mera fiskalne konsolidacije, nego i od nekih političkih odluka. Da li ćemo moći da zaustavimo odliv stanovništva Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost? Mi smo tu možda kao vojvođanski Mađari u većoj meri pogođeni zbog toga što velika većina zajednice ima i državljanstvo Mađarske i sa mađarskim dokumentima mogu da putu po Evropi, mogu da zasnivaju radne odnose itd, ali mnogi idu iz Republike Srbije. Treba videti da li ima budućnosti ovde. Mi iskreno verujemo u to da ima budućnosti u Republici Srbiji i da treba tu da se živi, da oni koji su otišli njima pružiti šansu da se vrate u Republiku Srbiju. Zbog toga želim da vam se zahvalim i zbog toga što ste omogućili davanje podrške finansijske podrške mađarske vlade našim državljanima.

U protekle tri godine je preko Fondacije „Prosperitati“ uloženo 250 miliona evra od strane mađarske vlade za različite projekte. Moram da kažem i to da nisu sve države imale takav stav prema tim mogućnostima kakav stav je imao predsednike Republike Srbije i Vlada Republike Srbije i na tome smo svakako zahvalni i mislim da zajednički treba sve da učinimo u interesu da Republika Srbija bude zemlja u kojoj će se moći živeti za 30, i za 50, i za 100 godina. U sledećih nekoliko godina ja neću govoriti šta će biti za 50 ili 100 godina, ali za narednih nekoliko godina vam mogu reći da ćemo sigurno biti partneri u donošenju tih iskrenih i hrabrih odluka. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.

U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.

Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.

Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.

Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.

To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.

Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.

Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.

Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.

Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.

Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.

Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.

Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.

Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.

Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.

Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.

Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.

Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104658.00 RSD 03.06.2016 -