BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Upisao je doktorske studije 2011. godine na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog d.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. godine bio je direktor ovog privrednog društva. Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. godine bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. godine bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. godine.Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 16. aprila 2014 , u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 24
  • 21
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 12 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, SVM će podržati sve predložene zakone, i pre svega bih želeo da govorim o Predlogu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Veoma je dobro što je ovaj predlog došao na dnevni red i što su baš ovakva rešenja predložena, ali isto tako treba da se kaže na početku da je povod ili možda najvažniji i ujedno najtragičniji povod predlaganja ovakvih zakonskih izmena smrt Tijane Jurić, jedne petnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku na teritoriji grada Subotice.

U međuvremenu je formirana, osnovana Fondacija „Tijana Jurić“. Ta fondacija je prikupila za veoma kratko vreme 158 hiljada potpisa građana. To je pet puta više od minimalnog broja za narodnu inicijativu, a taj uslov je propisan Ustavom Republike Srbije. To govori o tome da ogromna većina građana Republike Srbije podržava ovakva zakonska rešenja, odnosno ovakve predloge izmena Krivičnog zakonika.

Ukoliko o tome govorimo onda mislim da je bitno to istaći ne samo zbog Fondacije „Tijana Jurić“, nego i zbog toga što je veoma bitno da građani, da se građani slože sa ciljevima Krivičnog zakonika i sa kaznenom politikom države. To je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta i mislim da je veoma značajno što je ovim zakonskim izmenama predložena još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Prosto je neverovatno što ta svrha kažnjavanja, taj cilj kažnjavanja nije ranije bio propisan našim Krivičnim zakonikom, već su to bile generalna prevencija, specijalna prevencija, izražavanje društvene osude i jačanje morala, ali je itekako važno da se ostvaruje i pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije i mislim da propisivanje ove svrhe kažnjavanja je skoro isto toliko važno koliko je važan institut doživotne kazne zatvora, taj novi institut ili institut koji se ponovo uvodi u naše krivično zakonodavstvo.

Mi iz SVM jednostavno smatramo da možda odmazda u klasičnom smislu reči ne treba da bude cilj krivičnog zakonodavstva i možda ne treba da se u 21 veku vodimo principom oko za oko, zub za zub, ali opet sa druge strane kaznena politika treba da bude pravedna i treba da bude srazmerna.

Jednostavno, moramo biti svesni činjenice da i u našem društvu i u drugim društvima, evropskim i drugim zemljama, ima osoba, ima građana koji jednostavno nisu spremni, nisu jednostavno podobni za to da budu deo društva. Jednostavno postoji kategorija stanovništva, to su činioci najtežih krivičnih dela koji se na svirepi način izvršavaju u čijem slučaju je jednostavno vrlo teško zamisliti resocijalizaciju i ponovno integrisanje u društvo.

To su možda stavovi koji se osporavaju u delu naše stručne javnosti, ali opet sa druge strane i potpisi građana i razgovor sa građanima ukazuje na to da su ljudi u našoj zemlji pristalice strožijeg kažnjavanja određenih krivičnih dela.

Šta govore određeni građani u Republici Srbiji, koji su protivnici ovakvih predloga Vlade Republike Srbije i Fondacije „Tijana Jurić“? Oni govore da uvođenje doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta predstavlja kršenje ljudskih prava. Govore o tome da je to u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da je to u suprotnosti sa Ustavom, da rehabilitacija i resocijalizacija osuđenika u društvo treba da bude cilj koji je važniji od svakog drugog cilja, da se čovek ne može lišiti nade i tu se misli na izvršioce najtežih krivičnih dela.

Mi kažemo da postoji organ u Republici Srbiji, to je Ustavni sud koji jedini može da ceni da li je određeni usvojeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Siguran sam da će biti inicijativa ili predloga za ocenu ustavnosti, ali sam ja duboko uveren u to da ovaj predlog zakona i zakon kada bude bio usvojen za nekoliko dana da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Kada gledamo malo uporedno pravo, onda dolazimo do zaključka i podatka da u 183 država i teritorija od 216, postoji ili kazna doživotnog zatvora ili smrtna kazna. Znači od 183 od 216 država i teritorija. Samo u 33 države smrtna kazna ili kazna doživotnog zatvora nisu najteže sankcije.

Postoje države u Evropi koje su članice, ne samo Saveta Evrope, nego i EU, u kojima isto tako postoji institut kazne doživotnog zatvora i to stvaran doživotni zatvor. To je na primer Kraljevina Holandija, gde doživotno znači doživotno. To je Mađarska, znači nije ništa predloženo što već ne postoji u uporednom zakonodavstvu, u zakonodavstvu država članica EU. Ako može u tim državama, onda mislim da može i u Republici Srbiji.

Recimo, u Kraljevini Holandiji, doživotni zatvor znači doživotno zbog toga što je jedina mogućnost da se do kraja ne izvrši kazna doživotnog zatvora, da kralj ili kraljica pomiluje učinioca krivičnog dela koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Nema uslovnog otpusta, nema mogućnosti uslovnog otpusta, a ta mogućnost će naravno postojati i u našem Krivičnom zakonodavstvu zbog toga što predsednika Republike niko ne može da ograničava u tome kako i u kom slučaju će svoju nadležnost da koristi. Tu mislim na nadležnost davanja pomilovanja.

Vrlo je slično rešenje i u Mađarskoj. Od pre nekoliko godina i opet što se tiče uporedne prakse i nekih drugih država u kojima postoji kazna doživotnog zatvora, ali sa mogućnošću uslovnog otpusta, mora se reći da statistike govore o tome da se povećava broj presuda koje sadržavaju doživotnu kaznu za učinioce najtežih krivičnih dela u zemljama Saveta Evrope.

Koncept doživotnog zatvora je inače uveden devedesetih godina prošlog veka u mnogim državama članicama Saveta Evrope, nakon ratifikacije protokola Šeste Evropske konvencije o ljudskim pravima, a tim protokolom je ukinuta smrtna kazna.

Opet treba reći i to, o tome se vrlo malo govori, pogotovo ne govore oni koji su protivnici ovih predloženih rešenja, da je recimo u 2014. godini oko 7.500 zatvorenika držano u pritvoru bez utvrđenog roka iz razloga bezbednosti ili zaštite javne sigurnosti u raznim državama Saveta Evrope, posebno u Ujedinjenom kraljevstvu, u Nemačkoj, Italiji i u Švajcarskoj.

Iz svih tih razloga mislimo da je jedno dobro rešenje predloženo. To rešenje je izbalansirano, jer se i sa jedne strane uvodi mogućnosti izricanja doživotnog zatvora, ali uvek kao alternativa da će postojati i institut uslovnog otpusta u slučaju doživotnog zatvora osim za pet krivičnih dela, odnosno za najteže oblike pet krivičnih dela.

Mislim da, ukoliko se taksativno navede koja su ta krivična dela, onda je evidentno da je vrlo pravično, pravedno i jednostavno normalno da za učinioce tih krivičnih dela za učinioce najtežih oblika tih krivičnih dela nema uslovnog otpusta. To je teško ubistvo, odnosno ubistvo deteta ili bremenite žene, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Mislim da u tim slučajevima je najnormalnije i najprirodnije da učinioci tih krivičnih dela ni nakon 27 ili 30 godina ne budu slobodni članovi ovog društva, jer je teško zamislivo da u njihovom slučaju resocijalizacija može baš u toj meri da funkcioniše, da se oni mogu integrisati u društvo i mogu postati, biću toliko direktan da kažem, normalni članovi našeg društva.

Podržavamo i sve ostale predloge za izmene Krivičnog zakonika. Tu pre svega mislim na rešenja u vezi povrata i pooštravanja kazne za tzv. obični povrat, a vrlo je dobro što je novi institut višestruki povrat i da će u tom slučaju sud biti obavezan da za krivično delo izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne.

Isto podržavamo i uvođenje novog krivičnog dela napada na advokata., podržavamo izvršene izmene i dopune krivičnih dela ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela. Mislim da je to maksimalno u skladu sa današnjim okolnostima u svetu i dobro je što je Vlada reagovala na taj način.

Isto mogu da kažem i za dopunu krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Podržavamo i sve ostale predloge zakona iz ovog seta krivičnih zakona, kao i Predlog zakona o sprečavanju korupcije i nadamo se tome da će i Predlog zakona o poreklu imovine vrlo brzo stići ovde u Narodnu skupštinu. Nismo mi oni koji imaju nešto protiv toga, ministarka je rekla da ima i u vladajućoj koaliciji stranaka i pojedinaca koji ne očekuju baš željno stizanje tog zakonskog predloga u Narodnu skupštinu, mi ne spadamo u tu kategoriju, ali želim da potvrdim da jedva čekamo da taj zakonski predlog stigne u Narodnu skupštinu i vrlo bi bilo bitno da što pre Narodna skupština usvoji i taj zakona. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Gospodine predsedavajući, gospodine Čanak, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna navijačka pesma koja počinje rečima „došao je i taj dan“ i onda ima dve verzije, sad svako u zavisnosti od preferencija će da nastavi u sebi da peva ovu pesmu – e, došao je i taj dan danas raspravljamo o Autonomnoj pokrajini Vojvodini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bilo je tu reči o tome kako je dobro što je jedan opozicioni predlog zakona došao na dnevni red i stvarno želim da se zahvalim gospođi Maji Gojković što je omogućila da raspravljamo o jednom opozicionom predlogu zakona.

Želim da podsetim članove ovog cenjenog doma da se u prethodnih 12 godina ovo dešavalo ili sličan slučaj je bio svega dva puta. Do 2012. godine ni jednom se nije desilo da se na dnevnom redu nađe jedan predlog bilo kog opozicionog poslanika, a od 2012. godine se to desilo dva puta. Godine 2012. je naš bivši kolega, narodni poslanik Srđan Miković, predložio Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a 2015. godine je prof. dr Dušan Milisavljević predložio Zakon o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti. O tim opozicionim predlozima zakona je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala.

Ovo je treći takav slučaj u prethodnih 12 godina i svakako je dobro što raspravljamo o ovoj temi. Tu se, naravno, javljaju određeni problemi i želeo bih da ukažem na neke činjenice. To su učinili poslanici iz jedne opozicione poslaničke grupe koji su govori o plagijatu. Rečeno je da je Predlog zakona o finansiranju Vojvodine plagijat, ali izgleda da ni ta opoziciona poslanička grupa nije više onakva kakva je bila nekada, jer nije dovoljno duboko istražila činjenično stanje u vezi ovog pitanja, jer se ne radi o plagijatu, već se radi o duplom plagijatu. Znači, radi se o duplom plagijatu.

Pošto je činjenica da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine 20. februara 2019. godine predložili usvajanje ovog Zakona o finansiranju Vojvodine, isto je činjenica što je ranije 13. decembra 2016. godine to učinila narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov. Ima tu još jedna činjenica. Želeo bih o tome malo da govorim da bi oni poslanici koji su govorili o plagijatu videli da se tu radi o duplom plagijatu. Godine 2015, i to trećeg marta, znači godinu i po dana ranije nego što je Aleksandra Jerkov uputila u proceduru predlog identičnog zakona o kojem mi danas raspravljamo, su pokrajinski organi, znači tadašnji organi Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdili jedan tekst, ali taj tekst nije došao na sednicu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine zbog toga što se tadašnji predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić malo predomislio.

Ovaj tekst o kojem mi raspravljamo potiče iz 2015. godine i potiče iz Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinske skupštine. Taj tekst je onda malo plagirala Aleksandra Jerkov, tako da ona ne bi trebala da bude toliko uvređena kao što jeste sad prethodnih dana zbog toga što ga je Nenad Čanak plagirao. Nije to suština.

Suština je da su i Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov plagirali jedan predlog pokrajinske Vlade iz 2015. godine. Odmah da raščistimo, u donošenju pravnih akata nema plagijata, nema plagijata kao što ima kod izrade originalnih naučnih dela, ali je činjenica da se ne radi o samostalnom tekstu zakona i pošto su tu evocirane bile uspomene na prethodne godine i bilo je i reči i o istoriji, 250 godina unazad, ja sam želeo malo da vam skrenem pažnju na neke istorijske činjenice iz bliske prošlosti.

Svakako podržavam, bez obzira na ove činjenice, što je Liga predložila ovaj zakon i svakako podržavam što mi danas možemo da razgovaramo o ovom pitanju, iako je evidentno da ovaj predlog zakona nažalost neće biti usvojen i nećemo moći da stavimo tačku na pitanje finansiranja AP Vojvodine. Znači, naša borba će se nastaviti, svih onih koji se bore za poštovanje Ustava i za šire nadležnosti AP Vojvodine. Ja se pribojavam toga da će ta borba trajati najmanje do usvajanja novog Ustava i jednostavno ne mislim da je realno da će se ovo pitanje u nekoj doglednoj budućnosti na osnovu ovog sada važećeg Ustava rešiti, ali o tom potom, videćemo, možda se desi neko čudo.

Ono što je suština, mi se 12 godina, iz Saveza vojvođanskih Mađara, borimo za usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine iz jednostavnog razloga što je to ustavna obaveza, kao što je o tome već bilo reči. U toj borbi smo nekad imali saveznike, nekad smo bili usamljeni u toj borbi, nekad smo bili kažnjeni zbog toga što smo se dosledno borili za interese AP Vojvodine, ali naši stavovi nisu promenjeni. U ovih 12 godina je bilo perioda kada smo bili deo vladajućih većina raznih, bilo je perioda kada smo bili u opoziciji, ali naša viđenja u vezi finansiranja AP Vojvodine i poštovanja Ustava nisu menjana.

Kada govorimo o finansiranju Vojvodine i o poštovanju člana 184. Ustava Republike Srbije ovih prethodnih 12 godina bih mogao da podelim na tri celine. Želeo bih malo da evociram uspomene i malo da pričamo o bliskoj prošlosti.

Prvi period obuhvata svega jednu godinu, to je 2009. godina, znači pre deset godina tačno kada je ta ustavna odredba i ustavna obaveza u vezi finansiranja AP Vojvodine bila poštovana. Te jedne godine, iz jednostavnog razloga što je te godine, odnosno prethodne godine, krajem prethodne godine, krajem 2008. godine bio poklonjen NIS Ruskoj Federaciji i iz tih sredstava je Vojvodina budžetom za 2009. godinu dobila onaj iznos koji joj pripada na osnovu Ustava, znači 7% i 3/7 od tih 7% za kapitalne rashode na području AP Vojvodine.

Posle, od 2009. godine pa sve do 2013. godine ni dinara, a ni reči nije moglo biti o tome da se ustavna obaveza u vezi finansiranja Vojvodine poštuje. Da podsetim javnost, to je period kada je stožer vladajuće koalicije činila Demokratska stranka. Znači, vrlo je simpatično što poslanici DS, konkretno Aleksandra Jerkov, predlažu 2016. godine zakon o finansiranju Vojvodine, ali su imali nekoliko godina kada su to mogli da učine i da taj posao i Vlada i Skupština Srbije završe, ali jednostavno nije bilo političke hrabrosti, nije bilo političke volje za to.

Šta više, baš suprotno, to je taj period od 2009. do 2013. godine kada je tadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić govorio o tome da je nemoguće, gospodin Čanak se seća toga sigurno, da je nemoguće, necelishodno, nenormalno da postoji dva sistema 100 kilometara jedan od drugog, da voz od Novog Sada do Beograda stiže za sat vremena i da je nenormalno da u tih sat vremena mi imamo dva sistema. Znači, to je taj period vladavine DS i Borisa Tadića, kada ni reči nije moglo biti o tome da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine i da se poštuje ta ustavna obaveza.

Bilo je drugih aktera tadašnje vladajuće većine koji su govorili o tome da se gradi autoput i da zbog izgradnje tog autoputa mi stanovnici sa područja AP Vojvodine treba da budemo srećni i time treba da se zadovoljimo.

Postojala je još jedna klasična rečenica iz vladavine DS u tom periodu, a ta čuvena magična rečenica je uvek glasila kada smo tražili da se finansira bilo koji projekat na području AP Vojvodine, imate vi Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obratite se tom Fondu za kapitalna ulaganja Pokrajine i tamo se namirite.

Znači, nema ni govora o tome da se bilo koji projekat na području AP Vojvodine finansira iz republičkih sredstava, znači od tih 7% i tri sedmine. Ne samo da je stav DS u to vreme bio takav nego se početkom 2010. godine desilo nešto što je nezabeleženo u istoriji modernog parlamentarizma u Republici Srbiji. Srećom, ni od tada se tako nešto nije dogodilo.

Početkom 2010. godine se desilo sledeće – poslanici SVM su glasali protiv Predloga budžeta za 2010. godinu u istom ovom domu, u Narodnoj skupštini. Tada smo mi nažalost ostali sami po tom pitanju. Tada je, ako se sećate, vladajuća većina brojila svega 128 članova, dosta je bila tanka, ali pošto sada nisu prisutni ne bih želeo da kažem zahvaljujući kome je taj budžet ipak usvojen, taj budžet apsolutno protivustavan. Nakon toga je SVM na vrlo nečovečan način kažnjen. Kažnjen je tako što je bilo predloženo da se u Subotici razreše svi naši lokalni funkcioneri.

U onoj lokalnoj samoupravi, koja je za Mađare možda najvažnija u Srbiji, a zbog toga što je to moglo tamo biti izvedeno i zbog toga što u toj lokalnoj samoupravi više od 80% stanovništva čine Mađari, a radi se o Senti, razrešen je tadašnji predsednik opštine, gospodin Zoltan Pek koji je danas naš kolega tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On je do 14. februara 2010. godine bio predsednik opštine Senta i u režiji DS iz jednostavne odmazde bio je razrešen tog 14. februara 2010. godine, ne zbog toga što koalicija nije funkcionisala, ne zbog toga što nije na čestit način obavljao funkciju predsednika opštine Senta, nego zbog toga što mi nismo želeli da podržimo budžet protivustavan Republike Srbije za 2010. godinu.

To je bio taj drugi period u vezi finansiranja, odnosno ne finansiranja AP Vojvodine. Treći period računamo od 2014. godine, od tada ima sredstava u republičkom budžetu za neka važna pitanja, za neke važne projekte za područje AP Vojvodine i možemo da se dogovorimo sa SNS o tome da se finansiraju važni projekti u Vojvodini. Tu ću da istaknem samo dva projekta iz Subotice koji se završavaju decenijama. To traje decenijama zbog toga što do 2014. godine ni dinara za to nije bilo iz republičke kase. Radi se o adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i o Ipsilon kraku, znači o obilaznici oko Subotice.

U ove četiri godine samo iz republičkog budžeta za ta dva projekta je izdvojeno 28,3 miliona dinara. Ipsilon krak bi trebao da se završi do kraja ove godine, a zgrada Narodnog pozorišta najverovatnije sledeće godine. Ipsilon krak se gradi 35 godina, a ove godine ćemo doći u situaciju da se taj projekat završi. On je izuzetno bitan ne samo za Subotičane, nego i za privredu Subotice i šireg našeg regiona.

Mislim da je korisno o ovim činjenicama govoriti i sve ono što sam rekao i u vezi plagijata i u vezi ovih etapa, u vezi finansiranja Vojvodine su istorijske činjenice, proverljive istorijske činjenice i brojke, ali je dobro, kao što sam rekao da je LSV predložila ovaj tekst i što ćemo danas i narednih dana o tom tekstu govoriti.

Pošto mi nikada nismo, niti ćemo ikada glasati protiv Vojvodine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi ćemo u danu za glasanje svakako da podržimo ovaj Predlog zakona o finansiranju Vojvodine iako su u pravu oni koji kažu da ovaj tekst baš zbog toga o čemu sam govorio, što je nastao pre četiri godine, ne bi bio u ovakvoj formi danas primenjiv, jer su u međuvremenu doneti neki zakoni.

Da postoji politička volja za usvajanje ovog predloga zakona, mi bismo svakako podneli amandmane, ali pošto je evidentno da ovaj zakon neće biti usvojen, mi te amandmane nismo predložili i nismo ulazili u te detalje, ali ćemo svakako podržati ovaj predlog zakona i nadam se da nećemo biti jedini. Nadam se da će i predlagač da glasa za svoj zakon, možda se tu nađe još neko. Svakako, mislim da je dobro što će ovih nekoliko dana biti posvećeni AP Vojvodini. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM će podržati ovaj set predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u danu za glasanje ćemo glasati i za izbor gospođe Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera NBS.

Kada smo kod predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sve elemente ovog dela dnevnog reda bi želeo da kažem da je jako dobro što su ovi tekstovi napisani na način da su sve zainteresovane strane mogle da imaju učešće u formulisanju najboljih rešenja. Ovaj proces naravno nije počeo pre nekoliko nedelja, nego postoji i predparlamentarna faza izrade predloga zakona, pre toga nacrta zakona.

Neki od ovih predloga zakona su bili na javnoj raspravi još pre godinu dana tako da su zaista svi imali priliku da se o njima izjasne i da daju svoje predloge. To je svakako dobro, jer živimo u vremenu kada je transparent u modi i kada kažete da je nešto urađeno transparentno onda to već unapred ima neku pozitivnu konotaciju bez obzira na sadržinsku vrednost. Ali, ovi predlozi zakona imaju i sadržinsku vrednost, znači nije transparencija jedina vrednost u vezi ovih predloga zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ti predlozi zakona uvode neke nove forme, neki kažu neposredne demokratije, ja bi rekao polu neposredne demokratije i neki novi vidovi javnih rasprava će biti uvedeni nakon usvajanja ovih predloga zakona u Narodnoj skupštini. To je svakako dobro zbog toga što će građani i na republičkom nivou i na nivou jedinica lokalne samouprave u većoj meri moći da utiču na sadržinu budućih predloga zakona, odnosno zakona o kojima će Narodna skupština Republike Srbije glasati.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, svakako treba istaći da će na bolji način biti regulisane mesne zajednice. Mesne zajednice su bili kategorija u našem pravnom sistemu - ni na nebu, ni na zemlji. Nije bilo jasno godinama šta je njihova nadležnost, šta je svrha njihovog postojanja bez obzira što građani u mnogim opštinama imaju poverenje u čelnike tih saveta mesnih zajednica i obraćaju se tim ljudima, tim organima, ali mesne zajednice nisu imale nadležnosti da delaju, da bilo šta učine ili nešto ozbiljnije učine u rešavanju problema građana koji se njima obraćaju.

Zbog toga je dobro što je ministarstvo, odnosno Vlada uvidela ove propuste u našem pravnom sistemu i što će sada mesne zajednice imati regulisan status, što će se tačno znati koji je odnos između jedinica lokalne samouprave i mesne zajednice, što će se znati koje su nadležnosti mesnih zajednica, koji je njihov manevarski prostor i u budućnosti će građani sa, nadam se, većim uspehom obraćati mesnim zajednicama.

Kažem, još jedanput, do sada nije bi propust čelnika tih mesnih zajednica nego se radilo o tome da njihov status nije bio na pravi način regulisan propisima Republike Srbije. To je već samo još jedna srećna okolnost što je ova tačka i deo koalicionog sporazuma između SNS i SVM, i na ovaj način možemo da kažemo da je realizovana još jedna tačka iz našeg koalicionog sporazuma u vezi boljeg regulisanja pravnog položaja mesnih zajednica.

Kada govorimo o setu zakona iz sfere individualnih i kolektivnih manjinskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, onda treba da spomenemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Svi ovi predlozi zakona znače boljitak za položaj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Neki predlozi zakona od ova četiri sadrže u sebi nova rešenja, proširuju se određena prava, a u nekim predlozima zakona se samo preciziraju neke odredbe koje su i do sada bile deo našeg pravnog sistema.

Zašto to sada kažem? To kažem zbog toga što se u javnosti pokazalo interesovanje za određena rešenja koja ne znače novinu u našem pravnom sistemu. Na primer, narodni poslanici koji su pripadnici određenih nacionalnih manjina, čiji udeo čini najmanje 2% stanovništva Republike Srbije će u budućnosti moći da govore u ovom cenjenom domu na svom maternjem jeziku. To je svakako dobro. Svako će da odluči da li će da koristi to pravo ili neće. Ja sam u više navrata rekao da je moje lično mišljenje da se u ovom domu treba obraćati na srpskom jeziku, zbog toga da bi svi razumeli i zbog toga da bih imao šanse da ubedim npr. gospodina Ružića da nam prihvati amandmane i to će biti svakako tako sve dok gospodin Ružić ne bude naučio mađarski jezik. Zbog toga ću se ja i u budućnosti obraćati na srpskom jeziku ovom cenjenom domu.

Ono što želim da kažem, ovo rešenje nije novina. Ja sam još u maju 2007. godine, doduše u drugoj zgradi, ali u istoj ovoj cenjenoj instituciji tražio i imao pravo da se obraćam na mađarskom jeziku, na svom maternjem jeziku. Znači, ovo rešenje ne predstavlja novinu, ali je svakako dobro što je precizirano i što je jasno da se ovo sada odnosi na republičke organe, a ne na savezne organe koji ne postoje u našoj državi već godinama.

Ima jako puno i pozitivnih rešenja, nova rešenja koja nisu postojala do sada. Ja bih želeo da istaknem dva takva rešenja iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Prvo je rešenje da se neće smatrati diskriminacijom mere koje će državni organi preduzimati zbog postizanja određenih za nas bitnih ciljeva. Jedan od tih ciljeva jeste povećanje srazmere ili poboljšanje što se tiče srazmere zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Tu se, naravno, ne radi o nekakvim rukovodećim mestima, nego se radi o tome da, po našem Ustavu, treba da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina na svim nivoima teritorijalne organizacije u državnoj upravi i generalno u javnom sektoru. Određeni posebni zakoni već i sadrže takve mere i takva rešenja jer su u više navrata prihvaćeni amandmani SVM prethodnih godina od 2015. godine pa na ovamo.

Mi na ovaj predlog zakona gledamo kao na okvirni zakon. Doduše, naš pravni sistem, nažalost, ne poznaje kategoriju ustavnih ili okvirnih zakona, ali svakako je i ovaj predlog zakona okvirnog karaktera i svakako je dobro što će se i ovim zakonom to pitanje regulisati.

Drugo bitno pitanje koje znači novinu jeste da će se u budućnosti u matičnu knjigu rođenih upisivati podatak o nacionalnoj pripadnosti državljanina, građania Republike Srbije. To je preduslov da bismo znali da li je srazmera pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi odgovarajuća, da upotrebim termin iz Ustava Republike Srbije, i u budućnosti Srbija neće moći, odnosno organi Srbije neće moći da kažu – mi ne znamo ko se kako izjašnjava, to je ustavno pravo svakog građanina, štaviše, svaki građanin može da menja svoju nacionalnu pripadnost na sasvim legalan način godišnji i u više navrata, ali od sada će taj podataka, naravno, na dobrovoljnoj osnovi, biti deo matične knjige rođenih. To je preduslov za uživanje mnogih drugih prava.

Da napravim jednu malu digresiju. Siguran sam da kada opet budemo menjali Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nadam se, ne uskoro, ali za nekoliko godina, iz nekog sada još nepoznatog razloga, onda ćemo moći da inkorporiramo u taj tekst budućeg zakona da će državni organi Republike Srbije moći da šalju obaveštenje pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak. Upis u poseban birački spisak treba da funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, to tako i funkcioniše, tako treba i da ostane, ali će u budućnosti organi države možda moći da šalju određena obaveštenja ljudima koji se u skladu sa ovim novim mogućnostima izjašnjavaju kao pripadnici određene nacionalne manjine da imaju pravo da se upišu u poseban birački spisak te nacionalne manjine. Znači, to su neki budući koraci i nećemo se sada time baviti, ali naglašavam samo kao primer zašto je bitno i koji benefiti mogu da proizilaze iz toga što će se upisivati na dobrovoljnoj osnovi i podatak o nacionalnoj pripadnosti u matične knjige rođenih.

Ista ova rešenja su predviđena i na još detaljniji način uređena i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Novina je i svakako znači korak unapred u uživanju prava pripadnika nacionalnih manjina što će se u budućnosti ne samo na teritoriji celokupne jedinice lokalne, nego i u naseljenim mestima, znači, na području određenih mesnih zajednica, moći da se uvede, ja bih rekao, u službenu upotrebu jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te nacionalne manjine čine najmanje 15% stanovništva tog naseljenog mesta te mesne zajednice, to je svakako korak unapred u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

Doduše, ne spada u red predloga zakona iz sfere prava i sloboda nacionalnih manjina, ali bih ipak tu spomenuo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim agencijama, jer će, ja se nadam, nakon prihvatanja našeg amandmana i u odnosu na državne agencije biti uvedena obaveza koja je već predviđena Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, sa jedne, i u Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sa druge strane, suština tog predloženog rešenja je da se da prednost u slučaju postojanja jednakih kvalifikacija pripadniku nacionalne manjine prilikom zapošljavanja u ovom slučaju u državnoj agenciji. Sve je to u vezi sa već iznetim argumentima u vezi potrebe poboljšanja srazmera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, ali i šire, u javnoj sferi.

Još jednom naglašavam ne radi se o nekim rukovodećim mestima, nego se radi o radnim mestima, tzv. pod znacima navoda, običnim radnim mestima da bi građani mogli komunicirati na svom maternjem jeziku sa državnim, sa predstavnicima određenih državnih organa.

Za kraj sam ostavio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je za nas izuzetno bitan i u prethodnih godinu dana, pa i više vremena ovaj tekst je postojao, egzistirao u više varijanti. Mnoge prethodne varijante ovog predloga zakona nisu bile prihvatljive za Savez vojvođanskih Mađara i to smo mi blagovremeno signalizirali i ministru i njegovim saradnicima, i vrlo je dobro što smo uspeli da nađemo rešenja koja su s jedne strane nama prihvatljiva. S druge strane, koja su u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a sa treće strane koja su održiva i primenljiva u slučaju svih nacionalnih manjina koje imaju nacionalne savete, formirane nacionalne savete u Republici Srbiji i tu ima jako puno različitih situacija koje proizilaze, proističu iz određenih objektivnih ali i subjektivnih razloga.

Dobro je npr. što smo uspeli da se dogovorimo da se ipak ne smatra da član političke stranke ne može da bude član nacionalnog saveta jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u javnom životu. Možemo mi da raspravljamo o tome šta je nacionalni savet, mada će sada postojati definicija u zakonu što je isto dobro, jer do sada nismo imali definiciju nacionalnog saveta u našem pravnom sistemu. I, vrlo je dobro što je sužen krug funkcija na kojima neće moći da budu građani, pripadnici nacionalnih manjina koji imaju određene stranačke funkcije.

Mada, moram da kažem u zagradi, da što se tiče mađarske nacionalne manjine, ni 2010. godine, ni 2014. godine mi na rukovodećim položajima u nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine nismo imali stranačko obojene ljude, nismo imali stranačke, u smislu stranačkih funkcionera.

Jako je pozitivno i to što će se vratiti u tekst zakona određene nadležnosti koje su dovedene u pitanje odlukom Ustavnog suda, ali je u obrazloženju te odluke rečeno da se neke nadležnosti, ovlašćenja mogu vratiti u taj zakon nakon određenih preformulacija, to je učinjeno i zbog toga sve nadležnosti ili kako bi to sada trebalo da kažemo ovlašćenja biti očuvana, a neka su kažem i vraćena.

Jako je dobro i da se vratim na početak mog obraćanja, što su i nacionalni saveti mogli da učestvuju u čitavom ovom procesu, da je i predsednica Vlade Republike Srbije uzela učešće u javnim konsultacijama povodom ovih predloga zakona jer je time pokazala da daje na značaju ovim pitanjima.

I, da rezimiram, mi ćemo podržati sve ove predloga zakona. Imamo određene amandmane kao što znate, ja se nadam da će oni biti, odnosno siguran sam da će oni biti usvojeni. I dobro je što smo došli na kraj ovog procesa koji je trajao dosta dugo.

Još jednom da ponovim narodni poslanici Savez vojvođanskih Mađara će glasati i za izbor Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera Narodne banke Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104658.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 08:53