BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Balint Pastor je do sada bio narodni poslanik u 6 saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednih pet skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2007. godine do danas.

U 7. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora.

U 8. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije.

U 9. sazivu bio je predsednik samostalne Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, koja je ponovo obrazovana nakon više od deset godina, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

U 10. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 11. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, pa Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, 13 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je 2 puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja nije učestvovao. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 84 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

Predsednik je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.

BIOGRAFIJA

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master. Doktorsku disertaciju odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2018. godine.
Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog D.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. g. bio je direktor ovog privrednog društva.

Od 2014. do 2018. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, gde je od 2018 docent. Od aprila 2021. je član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.
Predsednik je Upravnog odbora Fondacije Subotička sinagoga.
Nakon lokalnih izbora 2020. izabran je za predsednika Skupštine Grada Subotice.
Bio je član i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. g. Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS). Od maja 2007. član je Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara, a od maja 2019. godine je potpredsednik stranke.
Poslednji put ažurirano: 13.08.2022, 17:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 17 dana

Poštovani gospodine Pastor, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 9 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati gospodina dr Vladimira Orlića i nadamo se da će velikom većinom biti izabran za predsednika Narodne skupštine.
Gospodin Orlić je iskusan poslanik, ovo mu je četvrti mandat. Bio je zamenik predsednika najveće poslaničke grupe, bio je potpredsednik Narodne skupštine, ima bogato političko iskustvo, a ono što je bitno, nije neko ko se u životu bavio samo politikom, ima zaista zavidnu i stručnu, naučnu biografiju, sa više od 80 napisanih naučnih radova. Ubeđeni smo u Savezu vojvođanskih Mađara da će biti dobar predsednik Narodne skupštine jer je mlad, energičan, a pored toga je već i iskusan.
Uopšte nije svejedno ko je na čelu Narodne skupštine. Pre dve godine, kada je i gospodin Dačić biran za predsednika Narodne skupštine, rekao sam da je funkcija predsednika Narodne skupštine po našem Ustavu druga po značaju i do tog zaključka dolazim i stoga da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike u slučaju njegove sprečenosti. Mi smo imali takve situacije u istoriji Srbije prethodnih decenija.
Narodna skupština je ustavotvorno i zakonodavno telo, ali je pre svega predstavničko telo svih građana Republike Srbije. To smatram bitnim reći zbog toga što i ustavotvorna i zakonodavna i kontrolna i izborna funkcija Narodne skupštine proizilazi iz predstavničke funkcije. Mi ćemo u ovom sazivu Narodne skupštine imati najmanje 16 poslaničkih grupa, što je rekord od 1991. godine, kada je januara 1991. godine formiran prvi saziv nakon uvođenja višestranačja u Srbiji. Svakako je dobro za legitimitet, svakako je dobro za demokratiju što su svi učestvovali na izborima i što je 12 lista tu u parlamentu i sa tih 12 lista je formirano 16 poslaničkih grupa.
To je značajno zbog toga što će svi građani Republike Srbije imati svog predstavnika ili svoje predstavnike. Nadam se da će i skupštinske rasprave biti takve sa obe strane, kakve treba da budu u jednoj parlamentarnoj demokratiji kakva je Republika Srbija.
To što će biti 16 poslaničkih grupa, to što je prisutna i opozicija, to znači da će sve ideje biti zastupljene, od republikanaca, preko monarhista, od levice do desnice, od regionalnih stanaka do nekih kojima je Srbija unitarna država i koje smatraju da Srbija treba da bude maksimalno centralizovana itd. Iz svega ovoga, proizilazi da je nakon prošlih izbora demokratija pobedila, ali je sa druge strane apsolutno jasno ko čini većinu i apsolutno je jasno ko je koliko glasova dobio i ko kakvu i koliku podršku uživa među građanima Republike Srbije.
Savez vojvođanskih Mađara će biti i u ovom sazivu deo vladajuće većine, zajedno sa SNS i našim koalicionim partnerima SPS i drugim strankama. Mi ćemo potpisati, kao što smo to činili i 2014, 2016. i 2020. godine koalicioni sporazum sa SNS. Naša vizija, naši bitni projekti će činiti deo programa Vlade Republike Srbije i za sve građane u svakom trenutku će biti jasno u kolikoj meri se taj program ostvaruje i šta je ono što je postignuto u interesu građana Republike Srbije.
Apsolutno je evidentno i jasno da u političkoj borbi, naravno sem nasilja u parlamentarnom životu, sve je dozvoljeno i da svako može da zastupa interese svojih građana, kako misli da je to najcelishodnije. Ipak, sa druge strane, smatram da ozbiljni ljudi treba da budu vođeni istinom i da svi mi tu treba da govorimo istinu, i da je apsolutno nedozvoljeno i da niko ne bi smeo sebi da dozvoli da izgovara neke rečenice koje apsolutno nemaju ikakvih dodirnih tačaka sa istinom, odnosno sa realnim stanjem stvari.
Meni kao predsedniku poslaničke grupe SVM je izuzetno značajno i bitno i drago mi je što je Vojvodina odmah drugog dana u radu ovog saziva, Narodne skupštine dobila ovakav značaj, ovakav publicitet. Ali, interesantno je kada neko smatra da istorija počinje sa njim, da pre njega, pre nego što je on ušao u Narodnu skupštinu neke reči su bile zabranjene, neke reči niko nije izgovarao, za neke prioritete se niko nije borio. To je malo licemerno.
Ukoliko neko želi da bude poslanik, a da ne poznaje blisku političku prošlost države u čijem parlamentu sedi, onda ja lično to smatram malo problematičnim. Meni je ovo sedmi mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovde sam od 14. februara 2007. godine. U prošlom sazivu je poslanička grupa SVM imala preko 190 obraćanja, preko 190 obraćanja samo u prošlom sazivu koji je trajao nešto malo manje od dve godine.
Kada ja ustanem ovde i kažem u vezi bilo koje tačke dnevnog reda, poslanička grupa SVM će glasati ovako ili onako, već je spomenut termin Vojvodina. Ako ništa drugo nisam rekao, samo ime poslaničke grupe, već je Vojvodina spomenuta. Mi smo samo u prošlom sazivu imali preko 190 obraćanja. I naravno, da se ogromna većina tih obraćanja odnosila na poboljšanje položaja građana Vojvodine, a ono što je dobro za građane Vojvodine, to je i dobro za sve građane Republike Srbije.
Ovo nisam rekao zbog toga da bih se pravdao, jer apsolutno nemam potrebe da se pravdam u vezi ovih tema, kao ni u vezi nekih drugih tema, ali smatram da mi ovde narodni poslanici treba da govorimo istinu i da predsedavajući i budući predsednik Narodne skupštine treba da vodi računa o tome da ono što poslanici govore budu u nekakvoj vezi sa realnim stanjem stvari. A da ne govorimo o tome što smo mi o Vojvodini u prethodnih šest saziva ne samo govorili nego smo se za tu Vojvodinu Autonomnu pokrajinu i borili. I, ne samo da smo se borili za tu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, nego smo bili brutalno kažnjeni zbog toga što smo zastupali interese građana Autonomne pokrajine Vojvodine.
I, neki poslanici koji sede na ovoj strani sale, to ne samo da znaju, nego su u tome bili i saučesnici, 2009. i 2010. godine kada je 2009. godine, krajem 2009. godine SVM u ovoj Skupštini glasao iako je bio deo vladajuće većine, protiv budžeta Republike Srbije za 2010. godinu zbog toga što je Ustav bio prekršen tim predlogom budžeta, tadašnja vladajuća većina, ova strana sale, deo ove strane sale, rekao sam deo ove strane sale je taj budžet usvojio, podržao. Taj budžet je uz pomoć nekih opozicionih poslanika čija stranka više ne postoji na političkoj sceni Srbije, taj budžet usvojila. Nakon toga je SVM bio kažnjen u Subotici i u Senti smenjivanjem u lokalnoj samoupravi zbog toga što smo se borili za Vojvodinu. A neki koji su opet nestali sa političke scene Srbije, jedna stranka sa trideset godina prošlosti, Liga socijaldemokrata Vojvodine, zahvaljujući čijoj infrastrukturi su određeni poslanici ovde sada trenutno prisutni je taj budžet podržala.
Zbog toga mislim da niko u ovoj sali osim SVM, mislim na stranke sa sedištem u Vojvodini nema moralno pravo da govori o Vojvodini i da traži bilo šta i da zamera bilo šta SVM u nekim prethodnim mandatima.
Da ne govorimo o tome da su baš oni poslanici koji su o tome malo pre govorili u ovu Skupštinu ušli zahvaljujući, ja ću da kažem, jer stojim iza toga i to su činjenice koje se mogu dokazati, koji su tu zahvaljujući klasičnoj, pravnoj zloupotrebi. Zahvaljujući klasičnoj pravnoj zloupotrebi, jer Vojvođani nisu nacionalna manjina. Rusini jesu nacionalna manjina, Hrvati jesu, Mađari jesu i još mnogi Vojvođani to nisu. To što ste vi poslanik, to je rezultat jedne klasične pravne zloupotrebe, ali se ja radujem tome što ćemo se zajedno boriti za Vojvodinu. Hajde, videćemo u nekoj budućnosti šta ćete osim određenih velikih govora kao što je to činio i neko drugi u ovom parlamentu, u nekim prethodnim sazivima učiniti za Vojvodinu.
Reći ću šta smo mi učinili, samo jedan primer, šta je Savez vojvođanskih Mađara učinio.
Gospodine predsedavajući, pošto određeni poslanici postaju nervozni i hvataju se mikrofon, ja vam samo želim skrenuti pažnju, najljubaznije i sa poštovanjem da ja nikoga imenom, prezimenom, niti funkcijom nisam spomenuo, nikoga, bilo koga, nikoga.
Znači, želim samo da kažem jednu stvar šta je Savez Vojvođanskih Mađara učinio za Vojvodinu i za Republiku Srbiju. Nakon 25 godina borbe je juče krenuo teretni saobraćaj na pruzi Subotica – Segedin. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju. Od 1995. godine smo se borili za revitalizaciju te pruge i izgradnja te pruge će se nastaviti i prema Baji. Krenuo je teretni saobraćaj, a leta sledeće godine će krenuti i putnički saobraćaj, iz Subotice do Segedina će se stizati uključujući i graničnu kontrolu za 40 minuta. Ta pruga je bila predviđena za eliminaciju.
Uspeli smo zahvaljujući saradnji sa Srpskom naprednom strankom da tu prugu učinimo delom razvoja železnica Republike Srbije, nakon toga smo u saradnji sa Srpskom naprednom strankom uspeli da nađemo finansijska sredstva za revitalizaciju te pruge, ta pruga je izgrađena, završena je juče i krenuo je teretni saobraćaj, a dogodine će i putnički saobraćaj. Samo jedan primer.
Oni koji se busaju u grudi i koji samo govore o Vojvodini, kada treba da se ustane i glasa za Vojvodinu onda pobegnu iz sale ili glasaju za protivustavan budžet, a neki drugi koji će isto govoriti o Vojvodini su učestvovali i bili saučesnici u najbrutalnijem kažnjavanju jedne političke stranke u novijoj istoriji i Republike Srbije početkom 2010. godine, izbacivanjem iz Subotice i Sente funkcionera Savez vojvođanskih Mađara, u dve opštine koje su najbitnije i najznačajnije za vojvođanske Mađare i to je bio simboličan čin i jedan brutal i jedna brutalna odmazda.
Kao što smo bili napadnuti za još jednu temu, i želim i to da spomenem, jer je ovo predstavnički Dom svih građana i treba da govorimo o temama koji su bitni građanima. Govorimo o prisustvu ilegalnih migranata. Tu su prisutni određeni poslanici u ovom delu sale, koji su, kada sam ja u ovoj sali leta 2015. godine prvi put govorio o tome da naši građani ne mogu da žive u svojim naseljima zbog prisustva ilegalnih migranata koji ne beže od rata, koji su klasični ekonomski migranti, koji se ponašaju kao da je i ova zemlja njihova, ušli su bez pasoša, da naši ljudi, naši građani ne mogu od njih da žive. Godine 2015. sam prvi put o tome govorio u Skupštini i tražio od Vlade Republike Srbije da se čuva naša južna granica i da se obezbedi…

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Slažem, vraćam se.
Znači, kada sam o tome govorio, onda su neki poslanici koji su sada ponovo poslanici mene optužili za fašizam, za ksenofobiju, tužili su me Zaštitniku građana i sudu Republike Srbije. Naravno, da nisam bio osuđen, jer ništa loše nisam rekao, i mi ćemo insistirati na tome i dalje.
Što se tiče gospodina dr Vladimira Orlića, još jednom da ponovim. Smatram da ima zavidnu biografiju, smatram da ima dovoljno političko iskustvo, smatram da je zreo za ovu funkciju i SVM će ga podržati, ne samo danas u danu za glasanje, nego u njegovom budućem radu.
Još da kažem pošto rasprave najverovatnije o potpredsedničkim mestima, o delegacijama i odborima neće biti, da kažem da me izuzetno raduje što je postignuta apsolutna saglasnost i u vezi potpredsedničkih mesta, da sve što je opozicija tražila i htela, da je to dato, garantovano od strane vladajuće većine i smatram da je to dobro, da će Narodna skupština imati sedam potpredsednika, da će Elvira Kovač ispred SVM i dalje biti potpredsednica Narodne skupštine. Mislim da se dokazala u prethodnom sazivu, ne samo u ovoj sali nego i u Strazburu i na mnogim mestima gde je zastupala našu Narodnu skupštinu i Republiku Srbiju i da me izuzetno raduje što je ta saglasnost postignuta i u vezi delegacija i skupštinskih odbora.
U ovih prethodnih petnaest godina od kada sam ja ovde u Narodnoj skupštini opozicija nikada ovoliki broj odbora nije vodila, nije imala toliko predsedničkih mesta, nije imala toliko mesta srazmerno broju ni u delegacijama, i smatram da je to dobro.
Svakako, za to želim da se zahvalim Ivici Dačiću koji je vodio te razgovore kao predsednik u prethodnom sazivu i Vladimiru Orliću koji je isto vodio te razgovore kao budući predsednik. Ti razgovori nisu bili laki, trajali su tri puta po četiri sata, ali je apsolutna saglasnost postignuta. To dokazuje da ima nade, da će ovaj saziv Narodne skupštine funkcionisati na drugačiji način i da ipak postižemo određene rezultate u razvoju demokratije.
Predsedavajući, hvala vam na toleranciji.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izbornih zakona. Mislim da su dva najvažnija zadatka koja je ovaj saziv Narodne skupštine obavio ustavna revizija i završetak međustranačkog dijaloga, a proizvod završetka tog međustranačkog dijaloga je set izbornih zakona o kojima raspravljamo danas i koji će biti usvojeni najverovatnije za dva dana.

Taj međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, leta 2019. godine, i nastavljen je u ovom ciklusu pod vođstvom predsednika Narodne skupštine gospodina Dačića. Taj dijalog se odvijao na dva koloseka. Imali smo jedan dijalog uz učestvovanje predstavnika Evropske unije, tačnije Evropskog parlamenta, a drugi kolosek je bio onaj dijalog bez učešća predstavnika Evropskog parlamenta.

Ispred Saveza vojvođanskih Mađara u svim tim dijalozima je učestvovala potpredsednica naše poslaničke grupe i parlamenta Elvira Kovač. Znamo da je taj dijalog trajao jako dugo, da su stranke učestvovale u tom dijalogu, i parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Danas imamo na dnevnom redu krajnji rezultat tog dijaloga koji je trajao dve i po godine, u dva saziva ovog parlamenta.

Mislim da je najvažnije reći, i nije dovoljno reći samo jedanput, nego to treba ponavljati, da je najveće dostignuće ovog dijaloga što će sve stranke u Republici Srbiji učestvovati na prevremenim vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila tekuće godine. Ja ne znam ni jednu stranku, ni parlamentarnu, ni vanparlamentarnu, koja je najavila da će bojkotovati sledeće parlamentarne izbore. Mislim da je to jako dobro zbog toga što će konkurencija biti puna i zbog toga što niko neće moći da kaže da ne učestvuje na izborima jer izborni uslovi nisu dobri, jer su izborni uslovi dogovoreni tokom dijaloga koji je trajao dve i po godine na dva koloseka.

Možemo da slušamo kritike o tome da se izborni zakoni menjaju u poslednji trenutak, u poslednji čas, da to nije u skladu sa nekakvim demokratskim standardima, da se to u civilizovanom svetu ne čini, ne radi na takav način, itd. Želeo bih da podsetim cenjene narodne poslanike, a i građane Republike Srbije da ovo što mi danas činimo nije bez presedana, sa jedne strane, a sa druge strane, nije slučajno što se tek sada događa, jer su do sada bili u toku razgovori, dijalog sa svim strankama koje su u tome želele učestvovati, a sve stranke su u tome želele učestvovati.

Što se tiče nekog istorijata donošenja izbornih zakona u Republici Srbiji, želeo bih da vas podsetim jedne činjenice. Siguran sam da nisam jedini u ovoj sali ko se toga seća, pod kojim uslovima i kada je donet danas važeći Zakon o izboru narodnih poslanika. Danas još uvek važeći i do subote ili do ponedeljka, u zavisnosti od toga kada će biti proglašen novi zakon nakon usvajanja u Narodnoj skupštini, znači, danas još uvek važeći Zakon o izboru narodnih poslanika je usvojen 9. oktobra 2000. godine, četiri dana nakon petooktobarskih promena, na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u tom sazivu pre raspuštanja.

Nakon toga smo imali izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije i, kao što znate, kolega Rističević je to spominjao, nekoliko meseci kasnije, tačnije, ako se dobro sećam, 25. januara 2001. godine je izabrana Vlada dr Zorana Đinđića. Znači, dva ili tri meseca pre formiranja Vlade usvojen je danas važeći zakon, a u međuvremenu su, naravno, održani i parlamentarni izbori. Znači, toliko o tome da se izborni zakon u civilizovanim zemljama ne menja nekoliko meseci pre izbora. Taj zakon je ostao na snazi sledeće skoro 22 pune godine.

Još jedna je činjenica da se prisetimo, ne znam ko se još toga seća, predlagač tog zakona, još uvek važećeg Zakona o izboru narodnih poslanika, bila je Srpska radikalna stranka, a u raspravi je učestvovao tada narodni poslanik Tomislav Nikolić kao ovlašćeni predstavnik predlagača i svega još jedan narodni poslanik iz tog saziva gospodin Džemail Suljević iz Stranke demokratske akcije. I to je bila rasprava.

Mi danas raspravljamo o predlozima izbornih zakona, o tome ćemo raspravljati i u petak, u petak ćemo usvojiti ove zakone i o izboru predsednika Republike i o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima i o još nekim zakonima koji su bitni za izbornu kampanju i za sprovođenje izbora. Nakon toga će, u skladu sa dogovorom sa međustranačkog dijaloga, biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Rekao sam kada je donet sada još uvek važeći zakon i najbitniji elementi tog još uvek danas važećeg zakona u poslednje 22 godine nisu menjani. Proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica.

U nekoliko navrata smo imali neke sitne korekcije ili relativno sitne korekcije izbornog zakona. Ja bih spomenuo neke od njih. Godine 2004. uveden je sistem tzv. prirodnog praga koji omogućava listama, odnosno strankama nacionalnih manjina da uđu u parlament i ako ne dostignu cenzus nekada od 5%, danas od 3%, što je apsolutno u skladu sa ustavnim načelom o tome da pripadnici nacionalnih manjina treba da budu zastupljeni u predstavničkim organima, pa i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imali smo izmenu izbornog zakona kada su uvedene kvote, prvo 30%, pa, nakon toga 40% za manje zastupljeni pol. Godine 2010. je Ustavni sud Srbije doneo jednu odluku koja je sa jedne strane relativizovala institut blanko ostavki, a sa druge strane zaključila izborne liste, jer do tada je poslanik mogao da postane i kandidat sa dvestatridesetog mesta, koji određena stranka osvojila, recimo, 13 ili 15 mandata, i manje, više, je to sve što je menjano prethodnih više od 20 godina, sve do 2020. godine, kada je cenzus smanjen sa 5% na 3% i kada je u okviru tog paketa da stranke nacionalnih manjina ne bi bile oštećene, uvedeno povećanje količnika za 35% u slučaju stranaka, odnosno, lista nacionalnih manjina.

Komparacije radi, danas 34 države u Evropi pripadaju široj porodici proporcionalnih izbornih sistema, a od devet evropskih država koje imaju zatvorene blokirane liste, tj. da građani birači ne mogu da utiču na to ko će postati poslanik sa izborne liste, znači, od svih tih zemalja, postoje jedino dve zemlje u kojima je čitava država jedna izborna jedinica, jedna država se zove Crna Gora, a druga država se zove Srbija.

U svim drugim zemljama Evrope sa proporcionalnim izbornim sistemom postoji više izbornih jedinca. Ovo govorim samo zbog toga da bi se ukazalo na to, da ni ove sadašnje izmene nisu od nekog suštinskog, epohalnog značaja u smislu da bi se u potpunosti uveo novi izborni sistem, nekoliko dana pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Ovaj Predlog zakona o izboru narodnih poslanika na sveobuhvatan način obezbeđuje pravnu sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izbornoj utakmici i utvrđuje zadovoljavajući okvir za poštene izbore.

Što se tiče položaja stranaka nacionalnih manjina, ovaj zakon i te kako uzima u obzir specifičnosti postojanja stranaka nacionalnih manjina, i pozdravljamo rešenje da se zadržava sistem prirodnog praga. To i nije moguće ukinuti zbog dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava.

Isto se odnosi i na rešenje da se količnici stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%, s tim što je sada to na precizniji način određeno i jasno se vidi iz teksta Predloga zakona da se to odnosi, a mi smo to tako od samog početka zamišljali, na situaciju kada stranka nacionalne manjine ne dostigne cenzus, a taj cenzus je na državnom nivou 3%, što se zadržava, a na lokalnom nivou isto.

Ono što je jako značajno i što je druga strana medalje, jeste da Predlog zakona, precizira položaj i pojam stranke nacionalne manjine i utvrđuje konkretne mehanizme za zaštitu od zloupotreba statusa stranke nacionalne manjine.

Želeo bih da iznesem nekoliko podataka, da bi bilo jasno zašto je to nama kao stranci nacionalne manjine, mađarske nacionalne manjine, bitno da se spreče zloupotrebe. Četrnaestog januara 2022. godine, je od ukupno 114 aktivnih političkih stranaka u Republici Srbiji, znači od 114, dalje 69 su upisane i registrovane kao stranke nacionalne manjine.

Godine 2016. je od ukupno 29 predatih izbornih lista na republičkom nivou na parlamentarnim izborima 16 tražilo status liste nacionalne manjine. Ne bih da pravim reklamu bilo kome znamo iz prethodnih saziva Narodne skupštine, konkretno imenom i prezimenom, ko su bili oni poslanici, koji su zloupotrebljavali ovaj status, a da veze nisu imali ni sa jednom nacionalnom manjinom niti su bilo kada, bilo šta uradili ili bar podigli glas u interesu neke nacionalne manjine, a uživali ove pogodnosti i radilo se o klasičnoj zloupotrebi prava.

Republička izborna komisija, odnosno, lokalna izborna komisija će rešenjem utvrđivati da li je izborna lista podneta sa osnovnim ciljem da se predstavlja i zastupa interes nacionalne manjine, a i Nacionalni saveti nacionalnih manjina će imati konkretne nadležnosti u tom postupku, ali poslednja reč neće biti njihova, jer su određene stranke nacionalnih manjina verovatno, zbog toga što su same sebe stavljali u taj položaj i polazili od toga kako bi se oni u tom slučaju ponašali kada bi imali većinu u Nacionalnom savetu nacionalne manjine, pribojavali toga da bi Nacionalni savet mogao da uskrati taj status nekoj drugoj stranci iste nacionalne manjine. Tako da, Nacionalni savet neće imati mogućnost odlučivanja, već samo davanja mišljenja.

Uz već postojeće afirmativne mere, još dve su bitne u slučaju stranaka nacionalnih manjina, broj potrebnih potpisa se smanjuje sa 10 na 5 hiljada, a na lokalnim izborima će biti potrebno dvostruko manji broj potpisa, da ovo nije uvedeno u 71 jedinici lokalne samouprave, bi bilo potrebno više podrške, više potpisa podrške, nego što je to trebalo 2020. godine na poslednjim lokalnim izborima.

Mene čini tužnim činjenica da što se tiče naše nacionalne zajednice, mađarske nacionalne zajednice, izgleda da će SVM biti jedina stranka, koja će imati hrabrosti da samostalno nastupi na izborima, neke druge manjinske mađarske stranke će se šlepovati na nekim opozicionim, i danas opozicionim, a i u sledećem sazivu, opozicionim listama i siguran sam u to, bez obzira što je smanjen cenzus. Mene čini tužnim i čudim se što nije dovoljno ni smanjiti na 5 hiljada, ni tada ne mogu da izađu na izbore samostalno, ali to je njihova odluka i verovatno su svesni svoje „snage“ u mađarskom biračkom telu.

Ja se nadam da će u ostalim manjinskim zajednicama konkurencija biti jača, npr. unutar bošnjačke nacionalne zajednice, albanske itd.

Ono što još želim da kažem, to je da su podneti određeni amandmani, ti amandmani su isto proizvod i posledica međustranačkog dijaloga i u potpunosti je do samog poslednjeg trenutka, izloženo u korist argumentima opozicionih stranaka, tako da sam ja siguran da će ti amandmani biti usvojeni i da će na predsedničkim izborima ostati žreb, kao način određivanja mesta na glasačkom listiću, uprkos tome što u predlogu zakona, to ne stoji, ali sam siguran da će u usvojenom zakonu, toga biti i ostaje žreb.

Ono što nas raduje, a to je isto jedan podneti amandman, i da će jedan birač moći da podrži samo jednu izbornu listu svojim potpisom u procesu kandidovanja izborne liste, a da neće biti usvojeno rešenje koje je u predlogu zakona da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista. Mi smatramo da je sasvim logično što jedan birač može da podrži samo jednu listu.

Suštinska izmena je i uvođenje funkcionisanja, odnosno uvođenje srednjeg nivoa funkcionisanja izborne administracije, videćemo kako će to na terenu, u praksi odvijati ali je to pretpostavka za to da opozicione stranke i vanparlamentarne i parlamentarne u okviru lokalnih izbornih komisija, a i u Republičkoj izbornoj komisiji imaju jako puno predstavnika što će sigurno dovesti do toga da na osnovani način neće moći da će da se probudi sumnja u regularnost sledećih izbora.

Da zaključim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava što je ovaj saziv parlamenta do kraja izneo ovaj proces međustranačkog dijaloga, što imamo ove predloge zakona na dnevnom redu i mi ćemo u danu za glasanje podržati sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) Republika Mesečno 85110.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (odbornička naknada) Grad Mesečno 16570.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) Grad Mesečno 29802.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik upravnog odbora Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") Grad Mesečno 0.00 RSD 21.08.2020 -