BALINT PASTOR

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Balint Pastor je do sada bio narodni poslanik u 6 saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u sedmom sazivu, 2007. godine, a zatim i u narednih pet skupštinskih saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2007. godine do danas.

U sedmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora.

U osmom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe manjina, i član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije.

U devetom sazivu bio je predsednik samostalne Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, koja je ponovo obrazovana nakon više od deset godina, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

U desetom sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 11. sazivu bio je predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, pa Savez vojvođanskih Mađara, i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara i član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 66 sati, 13 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je 2 puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja nije učestvovao. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 84 puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13 sazivu predsednik je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Član je Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.


BIOGRAFIJA

Rođen je 3. januara 1979. godine u Subotici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. Na istom fakultetu je 2011. stekao akademski naziv master. Doktorsku disertaciju odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2018. godine.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog D.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. g. bio je direktor ovog privrednog društva.

Od 2014. do 2018. godine bio je asistent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, gde je od 2018 docent. Od aprila 2021. je član Saveta Univerziteta u Novom Sadu.

Nakon lokalnih izbora 2020. izabran je za predsednika Skupštine Grada Subotice.
Bio je član i predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Tokom izbora 2000. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS).

Od maja 2007. član je Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara, a od maja 2019. godine je potpredsednik stranke.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:28

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 3 dana i 22 sata

Poštovani gospodine Pastor, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 3 meseca i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja zaista ne znam dokle ovo može da ide? Ja ne znam, ovo trovanje javnog mnjenja što čini uvaženi poslanik prethodni govornik, ove neistine, ove insinuacije, ove optužbe da vlast želi da podigne spomenik fašistima u Novom Sadu?

Koliko puta još uvaženi narodni poslanik ovo želi da ponovi kod svake tačke dnevnog reda, ma o čemu da Narodna skupština raspravlja?

Ja ne znam, zaista, zašto to tolerišete? Zaista ne znam kako bilo ko može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine? Ako ovo već treći ili četvrti put može, onda ja zaista ne znam ko i na osnovu čega može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine?

Što se spomenika u Novom Sadu tiče, spomenik će biti podignut pošto je 29. avgusta 2018. godine Skupština grada Novog Sada donela odluku, citiram, evo tu je odluka, o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine.

Na postamentu, opet citiram, će na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku u četiri reda biti upisan tekst – U spomen svim nevinim žrtvama 1944 -1945. godina.

Kao što sam i prošli put rekao, ja bih zaista molio sve, ja razumem da ste vi, iako ste doktor nauka i profesor univerziteta, sitni politikant, ja to razumem, znamo se dugo vremena, ali vas molim da ovo ne radite jer nije ljudski, nije civilizacijski, nije moralno i nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Vi kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka pozivate na rušenje pravnog sistema?

Kao što sam prošli put rekao i sada citirao, doneta je odluka od strane Skupštine Novog Sada. Postoji saglasnost od Ministarstva za socijalna i boračka pitanja na izgradnju tog spomenika. Ova Narodna skupština je pre nekoliko godina donela Zakon o ratnim memorijalima. Nijedan spomenik se u ovoj državi ne može podignuti, a da nema saglasnosti od strane tog nadležnog ministarstva Republike Srbije, Vlade Republike Srbije.

Ovo što vi činite ne prvi put kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka je, da najblaži izraz upotrebim, podstrekivanje na izvršavanje krivičnog dela.

Ja znam da vi imate imunitet, kao i svi mi narodni poslanici. Ja znam da vi imate i imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti, ja to znam, ali vi ćete dovesti u neprijatnu situaciju vaše sledbenike. Ne znam da li ih imate, ali ako ih imate postoji krivično delo iz člana 344. Krivičnog zakonika Republike Srbije, nasilničko ponašanje. Postoji krivično delo isto iz Krivičnog zakonika Republike Srbije - izazivanje verske, rasne netolerancije, nacionalne netolerancije.

A što se tiče imena i što se tiče ove tematike koju vi pokušavate da plasirate u javnost, vi mi pokazujete neke papire. Evo, dobro, i ja ću da pročitam neka imena, ali još jednom da ponovim, na spomeniku neće biti nijednog imena i prezimena, ali ajde i ja da pročitam nekoliko imena, da bi ljudi razumeli o čemu se radi i ko su te nevine žrtve.

Na primer, Gizel Abalg, rođena 1944. godine. Nije greška, imala je godinu dana. „Ratni zločinac“, „saradnik okupatora“? Kako vas, bre, nije sramota?

(Janko Veselinović: Kako tebe nije sramota?)

Kako vas nije sramota?

Idemo dalje.

Idemo dalje.

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine.

(Predsednik: Janko Veselinović da ne dobacuje.)

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine, imala godinu dana.

Julijana Očkaj, rođena 1943. godine, imala dve godine.

Eleonora Štraus, rođena 1944. godine, imala jednu godinu, godinu dana.

Ana Prefer, rođena 1942. godine, imala tri godine, itd.

Ja vas molim, nije civilizacijski ovo što radite, nije ljudski, nije u redu. Razumem da vi želite neke jeftine političke poene. Ali, kao što sam vam prošli put pokušao objasniti, u ovom visokom domu je postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Zahvaljujući tom istorijskom pomirenju nikada ovakvi odnosi nisu bili između dve države i dva naroda. Ostavili smo iza sebe ta bolna poglavlja prošlosti.

Formirana je Komisija međuakademijska krajem 2010. godine. Čiji ste poslanik bili 2010. godine? Krajem 2010. godine je predsednik Republike Srbije bio Boris Tadić. On je formirao, zajedno sa tadašnjim predsednikom Republike Mađarske međuakademijsku komisiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka za utvrđivanje broja civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.

Ovo što vi citirate, to su imena sa spiska te komisije, koju komisiju su činili članovi akademija nauka, istoričari, profesori istorije. Oni su utvrdili tu listu.

Još jednom da ponovim, tu međuakademijsku komisiju je formirao lično Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike.

Ko ste vi, ko sam ja, da dovedemo u sumnju naučni rad redovnih članova akademija nauka? Znate, i sitno politikanstvo ima neke svoje granice. Ne možete da dovedete u pitanje baš sve i svakoga.

Kada smo mi podneli inicijativu Skupštini grada Novog Sada za podizanje tog spomenika, na kom spomeniku neće biti ni jednog imena i prezimena, mi smo priložili link na ovaj spisak koji je utvrđen od strane ove međuakademijske komisije između Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Na tom spisku ima više od 1.300 imena.

Ako ovo budete još jednom pokušali da učinite, što ste danas učinili, što ste juče učinili, što nas trujete takvim nebulozama i takvim optužbama, ja ću da vam čitam svaki put 10, 20, 50 novih imena i videćete da su to nevine žrtve.

Ja vas molim, kao i predsedavajućeg, da ne dozvoljava ovo što uvaženi prethodni govornik pokušava zarad ubiranja nekih sitnih političkih poena. Vrlo je ozbiljna tema. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Gospodine predsedniče, gospodine podpredsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade i gospodo narodni poslanici, gospođa Rozalija Ekres je juče kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM iznela razloge zbog kojih će poslanička grupa SVM podržati ovaj rebalans budžeta, kao i sve druge predloge iz budžeta, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Dozvolite mi da ukratko koristeći vreme poslaničke grupe govorim o nekim projektima. Gospodin Vesić je juče vrlo ispravno rekao da treba da se govori o projektima i da treba govoriti o konkretnim stvarima, pa mi dozvolite da govorim o nekim konkretnim projektima koji su bitni za Suboticu, severnu Vojvodinu, a neki projekti su od mnogo, mnogo šireg značaja.

Počeću od onih projekata koji su vezani za razvoj železnice i govoriću veoma konkretno podatke iz Predloge rebalansa. Projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte, predviđeno je 5,8 milijardi dinara više u rebalansu u odnosu na prvobitni predlog budžeta za 2022. godinu. To je zbog toga što su predviđena sredstva i za neke ne predviđene radove da bi se interesi građana u potpunosti poštovali, pošto kod ovakvih velikih projekata se uvek ispostavi da još nešto treba popraviti, put ili gasovod izmestiti ili bilo šta da se uradi da bi građani u potpunosti mogli da žive normalno svoj život. Ono što je još bitno, kod ovog projekta je predviđeno da 50% radova najmanje izvode domaći izvođači što je vrlo dobro za interese Republike Srbije.

Drugi projekat je izgradnja pruge između Subotice i Segedina, osam i po milijardi dinara ove godine i još je predviđeno 700 miliona dinara isto za dodatna ne predviđene radove da se naknadno ne bi ispostavila da nešto nije urađeno kako treba i kako valja.

Ipsilon krak - mi smo uspeli zahvaljujući koalicionom sporazumu između SVM i SNS u prethodnim godinama da završimo Ipsilon krak, obilaznicu oko Subotice, 30 godina to niko pre nas nije uspeo da učini. Oko 30 miliona evra je potrošeno na tu obilaznicu koja je u potpunosti završena. Dva nadvožnjaka su nakon toga izgrađena zbog poljoprivrednih proizvođača i sada je predviđeno u rebalansu 57 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije da bi se taj Ipsilon krak pretvorio u autoput pošto se ispostavilo da smo bili u pravu kada smo mislili da je to jedan vrlo važan put, da će to građani da koriste, to rasterećuje i granični prelaz Horgoš, pošto je moguće sa autoputa direktno stići do graničnog prelaza Kelebija, ali kada siđete sa autoputa onda taj Ipsilon krak nije autoput punog profila i zbog toga treba da se proširi zbog bezbednosti saobraćaja.

Sledeća stavka je Akva park na Paliću. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike što je obezbeđeno 230 miliona dinara ove godine i biće obezbeđeno još 480 miliona dinara da bi se u potpunosti završio Akva park na Paliću. To nije projekat od lokalnog već od regionalnog značaja i Palić će povratiti stari sjaj i uzevši u obzir tu komponentu banjskog turizma očekujemo ta sredstva krajem novembra u skladu sa dogovorom.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš. Vrlo je dobro što je predviđeno 720 miliona ove godine i 900 miliona dinara sledeće godine za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš. Svi mi znamo kakvo je stanje tamo pogotovo u letnjim mesecima, pola Evrope tamo prolazi, i zbog toga je jako bitno da se prošire kapaciteti graničnog prelaza.

Ima još jedan projekat koji nije toliko popularan, ali je neophodan. To je zatvor u Subotici i izmeštanje zgrade zatvora iz samog centra grada. Za to je predviđeno 12,8 miliona dinara. U prvobitnom predlogu budžeta je bilo predviđeno 10 miliona dinara, a 61 milion sledeće godine i 30 miliona 2024. godine. Izmestiće se centralni zatvor, odnosno zatvor iz centra grada, što je bitno za građane Subotice.

Još dve stavke samo da pomenem. Narodno pozorište u Subotici i to je najveća investicija u kulturi na teritoriji Republike Srbije, a sada nema sredstava, ne treba da budu sredstva. Sva sredstva su obezbeđena. Prošlih godina smo uspeli da se izborimo za ta sredstva i nadam se da će i javna nabavka biti uspešna u smislu da neće biti prigovora i da će se radovi moći planiranom dinamikom nastaviti i da će se Narodno pozorište u Subotici konačno završiti.

Na samom kraju da spomenem i ja Projekat „Čista Srbija“. To je sledeća faza u Subotici, 110 kilometara kanalizacione mreže u Subotici na Paliću u Bajmoku i Čantaviru i dva prečistača otpadnih voda u Čantaviru i u Bajmoku. To je vrlo značajno za Suboticu.

To su samo neki projekti, pošto mi je vreme isteklo, koji su predviđeni za Suboticu i mislim da ovakav vid saradnje se apsolutno isplati, da je u interesu građana i želeo bih da se zahvalim što su sva ova sredstva i svi ovi projekti predviđeni rebalansom budžeta, željno očekujemo i Predlog budžeta za narednu godinu, a glasaćemo naravno za rebalans. Hvala.

Druga posebna sednica , 25.10.2022.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, budući članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem zbog čega će poslanička grupa SVM glasati za izbor vaše treće Vlade, da govorim nešto o tome šta podržavamo iz vašeg ekspozea naročito, da govorim o tome u vezi čega očekujemo veću odlučnost i o nekim našim programskim opredeljenjima koji su postali deo vašeg ekspozea, zbog toga što ćemo, kao što smo to činili svakom prilikom od 2014. godine, potpisati koalicioni sporazum sa SNS, a taj koalicioni sporazum ne sadrži funkcije, već sadrži ona programska opredeljenja koja postaju naši zajednički ciljevi. Tako smo radili 2014, 2016. i 2020. godine, a tako ćemo uraditi i ovom prilikom.

Danas raspravljamo o izboru 17. Vlade od uvođenja višestranačja u Republici Srbiji nakon 1990. godine. Do sada su samo četvoro predsednika Vlade Republike Srbije imali dva mandata, to su Mirko Marjanović, Vojislav Koštunica, Aleksandar Vučić i vi, i od današnjeg, sutrašnjeg dana, videćemo kada će biti dan za glasanje, vi ćete biti rekorderka što se tiče broja mandata na funkciji predsednika Vlade. Doduše, ako gledamo broj godina, onda je to, ja mislim, nedostižni Nikola Pašić sa nešto malo više od 17 godina, ali vam navijamo da ga dostignete. Možda ima prilike i za to, ako budete tako radili.

Znači, od Prote Mateje Nenadovića do vas promenilo se ukupno 88 ličnosti na ovoj funkciji.

Rekao sam da ćemo mi podržati vašu treću Vladu, kao što smo podržali prvu i drugu, zato što smo mi jedna stranka, SVM je stranka utemeljena u realnosti. Naši ciljevi ne prelaze okvir stvarnih mogućnosti. Ništa nismo obećavali u predizbornoj kampanji što je nerealno. Ništa od vas nismo tražili i ne tražimo što je nerealno, a ni za sebe nismo tražili nešto što bi bilo preterano.

Zbog toga ćemo mi, kao što smo to činili i u prethodna dva saziva Skupštine, odnosno Vlade, učestvovati u radu Vlade na nivou državnih sekretara. Imaćemo ukupno osam državnih sekretara u raznim ministarstvima, većinom u onim ministarstvima u kojima smo ih imali i u prethodnom mandatu i siguran sam da će ti ljudi uspeti da doprinesu uspešnom radu Vlade Republike Srbije, kao što je to bilo i prethodnih godina.

Isto da kažem, na kraju mog obraćanja ću da govorim o nekim personalnim rešenjima i predlozima, ali pošto je to od velike važnosti, želim da kažem odmah na početku mog obraćanja da se mi u SVM izuzetno radujemo što će ovo biti jedna manjinski inkluzivna Vlada i što će svoje predstavnike imati nacionalne manjine u Vladi, mislim na predstavnike hrvatskog i bošnjačkog naroda, odnosno nacionalne zajednice, i mi to svakako podržavamo.

Malo ću da govorim o za nas najbitnijim programskim opredeljenjima. Reći ću i ono šta smo zajednički postigli u prethodnim godinama, prethodnim mandatima i govoriću o tome šta je još preostalo i na čemu treba zajednički da radimo.

Počeću od infrastrukture, a pošto će gospodin Vesić biti nov na ovom položaju, ja bih ga zamolio da obrati pažnju na ovo što ću da govorim. Mi ćemo i kod vas imati državnog sekretara, državnu sekretarku, koja će vam biti od pomoći.

Ono što me izuzetno raduje, i to ne govorim ja, to govori i predsednica Vlade, to govori i predsednik Republike, to govore i ministri u čijim resorima smo imali državne sekretare, da naši državni sekretari ne obavljaju samo poslove koji su bitni za mađarsku nacionalnu zajednicu, ne bave se projektima koji su samo bitni za one lokalne samouprave gde mi tradicionalno živimo, nego imamo državne sekretare koji obavljaju posao za ovu državu i za sve građane Republike Srbije. Trudićemo se da tako bude i u budućnosti.

Što se tiče železničke infrastrukture, 19. marta 2022. godine je pušten u saobraćaj linija između Beograda i Novog Sada, 22. novembra 2021. godine su započeti radovi na izgradnji brze pruge Novi Sad-Kelebija i 1. avgusta 2022. godine je krenuo teretni saobraćaj na pruzi Subotica-Segedin. Ono što preostaje, to je da krene i putnički saobraćaj na liniji Subotica-Segedin. Ne zavisi od nas, već zavisi od Mađarski, pošto u toj državi radovi nisu završeni.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i gospodinu Momiroviću, koji je bio ministar za ovu oblast u prethodnom mandatu. Izuzetno puno je učinio za realizaciju svih ovih projekata.

Inače, ja vrlo često govorim o tome da je ova pruga između Subotice i Segedina simbol zašto treba da se bavimo politikom.

Pre 20-ak godina je ta linija između Subotice i Segedina bila predviđena za gašenje. Bilo je predviđeno da se sklone i šine. I onda, zahvaljujući našoj participaciji u Vladi, zahvaljujući razumevanju naših partnera, predsednice Vlade, pre nje predsednika Vlade, sada predsednika Republike, uspeli smo da tu liniju, taj projekat bude predviđen strategijom razvoja železničke infrastrukture Republike Srbije. Izrađena je projektno-tehnička dokumentacija. Nakon toga smo našli sredstva u našem budžetu, u budžetu Republike Srbije za izgradnju te linije. I kao što rekoh malopre, 1. avgusta je krenuo teretni saobraćaj, a sledeće godine će krenuti i putnički saobraćaj.

Znači, ovo govori o tome da ima smisla baviti se politikom i da treba mi svi zajednički da radimo na realizaciji tih projekata. Naravno, treba spomenuti i Ministarstvo finansija, Sinišu Malog, jer bez Ministarstva finansija ne bi bilo sredstava za te projekte.

Pored toga, počeli su radovi na dogradnji graničnog prelaza, putničkog graničnog prelaza Horgoš. Gradi se novih šest traka na našoj strani prelaza.

Ono što bih želeo da kažem u vezi infrastrukture, to je da postoji plan da se ta linija između Segedina i Subotice nastavi ka Baji, znači, da se izgradi linija od Subotice do Baje. Želeo bih da kažem da postoji potpisani sporazum između Srbije i Mađarske o zajedničkim infrastrukturnim projektima. Predviđena je i bankarska garancija u našem budžetu, pa bih ja samo apelovao da se što više koristimo tim mogućnostima. Mislim da još tu ima prostora.

Isto tako smo nakon 30 godina završili i obilaznicu oko Subotice, takozvani Ipsilon krak. Izgrađeni su i nadvožnjaci i sada to treba da preraste, to je sledeća faza, u pun profila autoputa i preduslov za početak izvođenje radova na toj deonici je izrada projektno-tehničke dokumentacije. Ja se nadam da ćemo naći sredstva za to u budžetu za narednu godinu.

Isto tako napreduje izgradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ja se nadam da ćemo konačno sledeće godine uspeti da završimo i ovaj projekat. Svaki put govorim o tome da od 2007. do 2014. godine, u nekim prethodnim periodima, ni dinara Republička Vlada nije dala, a od 2014. godine se finansira izgradnja Narodnog pozorišta u Subotici i sada se već vidi svetlo na kraju tunela.

Isto tako mogu da spomenem i zaštitu kulturnog i graditeljskog nasleđa. U prethodnom periodu smo rekonstruisali glavnu fasadu Gradske biblioteke u Subotici, završili sinagogu u Subotici, zahvaljujući i sredstvima Vlade Mađarske, kao što u još većoj meri zahvaljujući sredstvima Vlade Mađarske.

Želeo bih da govorim nešto malo i o regionalnoj deponiji i da se zahvalim Ireni Vujović i da kažem da očekujemo njenu podršku i u budućnosti. Taj projekat se našao u vašem prethodnom ekspozeu, gospođo Brnabić, za 2020. godinu. Mislim da su veliki pomaci napravljeni. Mislim da ima još puno toga da se uradi i to zaista može da bude i treba da bude jedan pilot projekat za čitavu Republiku Srbiju. Pričali smo o tome i prethodnih nedelja i tačno znamo šta treba da se uradi da bismo napredovali sa tim projektom.

Želeo bih da spomenem izgradnju akva parka na Paliću, da se zahvalim za onih 200 miliona koji su nedavno obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije i, da kažem, da željno očekujemo predlog rebalansa za narednu godinu. Ja se nadam da će biti predviđena ona sredstva o kojima je bilo reči pre nekoliko meseci da bismo mogli da ubrzano radimo na završetku akva parka. Želeo bih isto tako da skrenem pažnju i budućem ministru turizma, gospodina Nemića, na ovaj projekat. Mislim da će za okolinu Subotice, za taj region, taj akva park puno doneti.

Novoj ministarki za poljoprivredu gospođi Tanasković želim da kažem da ćemo isto imati državnog sekretara u njenom ministarstvu, kao što smo imali i do sada i mnogo toga je, zahvaljujući i saradnji sa Branislavom Nedimovićem, završeno u prethodnom mandatu, znači time se nećemo morati baviti, ali onaj najkrupniji zalogaj je ostao, a to je pitanje doprinosa, penzijsko-invalidskog doprinosa, odnosno za penzijsko-invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Jako dugo traje rešavanje tog problema. To je jedan užasno veliki problem. Ne tiče se isključivo Ministarstva poljoprivrede. To je jedan međuresorni problem, uključena je i Svetska banka i MMF itd, ali poljoprivredni proizvođači od svih nas očekuju da to pitanje bude rešeno i da oni plaćaju doprinose penzijsko-invalidskog osiguranja u skladu sa veličinom poseda i ostvarenim prihodima. O ovome će moj kolega, narodni poslanik Arpad Fremond malo detaljnije da govori u nastavku.

Želeo bih da govorim nešto malo o zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina i o našim zajedničkim stremljenjima, odnosno o tome šta treba da postignemo. Za nas je izuzetno bitno pitanje srazmerne zastupljenosti. To je nešto što je predviđeno i Ustavom i važećim zakonima i podzakonskim aktima i Akcionim planom za ostvarenje prava pripadnika nacionalnih manjina i jako, jako puno smo uradili na tome u prethodnom periodu, ali ima šta još da se radi, pre svega u implementaciji, ne u vezi stvaranja pravnih okvira, jer su pravni okviri u velikoj meri stvoreni.

Isto to bih želeo da kažem i staroj i novoj ministarki pravde. Jako je dobro i mi smo svestrano podržali izmene Ustava i jako nam je drago što je Venecijanska komisija pre nekoliko dana dala pozitivno mišljenje o nacrtima ili prednacrtima zakona iz oblasti pravosuđa. Da bi se povećao broj pripadnika nacionalnih manjina na funkcijama u pravosuđu, mi bismo želeli da se predvidi isto onako kako je to predviđeno u raznim zakonima u vezi rada uprave, u vezi izbora i predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, prvenstvo jednako kvalifikovanih kandidata pripadnika nacionalne manjine, o tome ćemo razgovarati narednih nedelja, još ni javna rasprava nije počela, da bismo povećali broj pripadnika nacionalnih manjina u radu sudova, odnosno javnih tužilaštava u Republici Srbiji.

Što se tiče manjinskih pitanja, stara je boljka neusaglašenost zakona iz sfere kulture, obrazovanja i nekih drugih pitanja sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. O tome ćemo raditi.

Želeo bih da se zahvalim i ministru Ružiću, što smo uvek uspeli da rešimo probleme u vezi obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina i kod njega ćemo imati državnu sekretarku, kao što smo imali i do sada.

Gospođo Brnabić, zamolio bih vas da obratite pažnju na ovo što ću da kažem, a ono u vezi čega očekujemo veću odlučnost je pitanje i problem u vezi migrantske krize. Mi znamo da Republika Srbija niti je prouzrokovala, niti može da reši problem koji izazivaju ilegalni migranti i apsolutno realno gledamo na ovaj problem. Mislim da država treba mnogo odlučnije da reaguje. Puno puta smo o tome govorili od 2015. godine.

Izneću samo jedan podatak javne prirode. Ove godine od početka oktobra je na mađarskoj granici zaustavljeno 195.000 ilegalnih migranata, dok je taj broj prošle godine u istom periodu iznosio 85.000, a 2018. godine 5.000. Drugog jula 2022. godine smo imali i oružani obračun migranata u šumi u naselju Makova sedmica u Subotici i da ne ponavljam sve ono što sam više desetina puta već rekao, jer nemam dovoljno vremena, ali znate o čemu pričam, kakve probleme prave ilegalni migranti građanima Subotice, Kanjiže, Horgoša, sela u okviru grada Subotice, u zapadnoj Bačkoj, severnom Banatu itd.

Zamolio bih vas i skrenuo pažnju gospodina Gašića na ovaj problem budućeg ministra unutrašnjih poslova. Znači, ja molim za prisustvo policije, žandarmerije na terenu i na odlučnu reakciju, jer moramo da zaštitimo domaće stanovništvo, njihovi interesi treba da budu ispred interesa svih drugih.

Na samom kraju bih želeo da govorim o personalnom sastavu. Nemamo zamerke ni u vezi koga. Podržavamo rad i podržaćemo rad svakog budućeg člana Vlade.

Malo bih u šali rekao gospodinu Vučeviću – čestitamo vam na budućem izboru, ali znate kako to ide, prvo ste potpredsednik Vlade i ministar odbrane, nakon toga znate šta ide dalje. Ja vam želim od srca da bude tako. Možda će biti tako, pa da imamo Novosađanina na tim funkcijama koje slede nakon toga što ste potpredsednik Vlade i ministar odbrane.

Želeo bih da kažem gospodinu Žigmanovu da nas raduje što je on kandidat za ministra. Bilo je tu raznih insinuacija, kakve su naše reakcije, evo, svestrano podržavamo vaš izbor za ministra, želimo vam da budete uspešni u obavljanju te funkcije. Mi ćemo vam pružiti svu pomoć i podršku u tome da budete uspešni, jer ako budete bili uspešni, sve nacionalne zajednice će biti uspešne. Želim vam od srca da uspete odmah nakon polaganja zakletve da promenite dosadašnju retoriku.

Vi ćete biti član, kao što to obično kažete, „srbijanske Vlade“. Pre nekoliko meseci ste u Skupštini grada govorili da određeni žitelji određenih naselja u okviru grada Subotice nemaju vodu zbog toga što su pripadnici neke nacionalne zajednice. Sada ćete vi biti odgovorni, zajedno sa svima nama, za poboljšanje položaja nacionalnih manjina i ja vam zaista od srca želim da budete uspešni i želim da budete ministar svih nacionalnih zajednica.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata.

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu.

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 07.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (predsednik poslaničke grupe) Republika Mesečno 85110.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (odbornička naknada) Grad Mesečno 16570.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik Skupštine Grada Grad Subotica (naknada za vršenje funkcije predsednika Skupštine grada) Grad Mesečno 29802.00 RSD 21.08.2020 -
Predsednik upravnog odbora Grad Subotica (Fondacija "Subotička sinagoga") Grad Mesečno 0.00 RSD 21.08.2020 -